Ovo je za mene nešto novo..

brusobol — Thu, 16 Nov 2017 15:11:50 +0100

Dobre moje,dobri moji

Jedno pedesetak puta želeo sam da krenem sa pisanjem bloga ali nikako da mi dođe ideja,inspiracija..Još sam malo i lenj.Evo imam problem sa onim o čemu bih pisao,ali nek bude ovako-ja ću nešto da nabacam na blog svaki dan,da li će se nekome svideti ili ne,nije me briga,samo sam neko ko je morao malo da "oladi"od društvenih mreža.Pa da se predstavim.

Rođen sam i živim u Beogradu,evo za koji dan će biti 43 godine.Pokušao sam da zasnujem porodicu,i dobro sam počeo,ali nisam imao snage da budem onaj lepak koji će mi sačuvati brak,tako da sam razveden.Jedino dobro što je iz tog braka proizašlo su moja deca,Anđela(18) i Stefan(16) i jako se ponosim sa njima.Eto startovao sam.Idemo malo dublje,u prošlost.

Imao sam 5 godina kada sam dobio boginje Varičele i tada mi je od sve dosade koju oseća jedno dete kada ga sve svrbi i ima temperaturu,naučio da čitam,i ćirilicu(iz jedne slikovnice)i latinicu(sa Televizije).Tada,pa i godinama unapred,mislio sam da je sjajno to što sam uradio.Ali dešavale su mi se i loše stvari zbog toga,u društvu.Ne kažem sada da nisam bio omiljen u klinačkom društvu,samo sam shvatio da su sva ta deca prema meni iskazivala jednu vrstu poštovanja.

Živeo sam na Starom Sajmištu,mestu koje se izgradilo za potrebe Sajma 1936-te godine i koje je na žalost od 1941-ve do 1944-te bilo Logor za Jevreje i Komuniste.Svi smo mi,deca,živeli,odrastali na mestu ogromne patnje,pa smo svi koji su odrasli na tom mestu malo više senzibilni,i to nas prati kroz ceo život .

U to vreme(sedamdesete i osamdesete),na StaromSajmištu živela je sirotinja,koja eto nije imala gde,pa je došla tu da živi.Ali se i pored sve sirotinje sećam jednog divnog detinjstva pored obale Save.Tamo je bilo javno kupatilo oprilike do moje četrnaeste godine,i sada zamislite jednu malu,peščanu plažu i puno ljudi leti koji uživaju kao da su na Kopakabani.Kasnije su digli pesak,svuda udarili beton i postavili spomenik u spomen žrtvama toga logora.Beograd je ostao bez javnog kupatila.

Do moje šeste godine sve je bilo lepo i dobro,imao sam i mamu i tatu,ona je radila u Institutu za Majku i Dete kao servirk

Čestitamo

brusobol — Thu, 16 Nov 2017 13:45:23 +0100

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.

Pogled kroz ključaonicu

Ovo je za mene nešto novo..

Čestitamo