weblogs@bokela

OnLive game service

, 28 2009 19:01:43 +0100

Pre nekoliko dana na konferenciji razvoja igara (Game Developers Conference), koja se održava u San Francisku, predstavljena je nova gaming platforma. Reč je o novoj konzoli, tačnije mikrokonzoli i novom game servisu koji ta konzola podržava. Međutim, sama mikrokonzola nije toliko revolucionarna koliko je sam servis, što omogućava čak i igranje novih igara bez mikrokonzole.

Reč je o novom servisu i kompaniji OnLive. Tokom sedam godina stealth razvoja, predstavili su ovaj novi koncept na ovogodišnjoj konferenciji, čime su izazvali mnogobrojne i raznolike reakcije, kako novinara tako i samih igrača. Tokom prezentacije koja je bila po malo bombastična i pretenciozna, vođa projekta je samouvereno demonstrirao ovaj novi koncept i izjavio kako prisustvujemo revoluciji u razvoju i igranju igara, može se reći i istorijskom trenutku za industriju igara.

Prama njegovim rečima, više nikada nećemo morati da posedujemo najnoviji hardware kako bi igrali najnovije igre. Sve što je potrebno je prosečan PC ili OnLive mikrokonzola i brz internet, tada uživanje može da počne!

o čemu se zapravo radi?

(šta to govoriš, bre!?)

Radi se o online servisu koji vam omogućava da pristupite najnovijim naslovima iz sveta igara. Izaberete igru koja vam se sviđa i jednostavno počnete da igrate. Bilo da je reč o vašem TV prijemniku u kom slučaju vam je potrebna OnLive mikrokonzola ili vašem prosečnom PC-u za koji vam je potreban samo mali plug-in za web browser. Ovaj servis na svojim serverima koji funkcionišu na principu cloud computinga, poseduje sve ove igre i iste izvršava, dok vama samo šalje video stream na TV prijemnik ili PC računar. Za ovo zadovoljstvo potrebna vam je minimalno 1.5mbps internet konekcija, dok je poželjno 5mbps za HD užitak. Prema njihovim tvrđenjima, razvili su poseban algoritam i video codec koji skoro nema gubitaka kvaliteta prilikom strimovanja. Takođe, poseban software i veoma brz hardware omogućavaju da ti serveri detektuju vaše akcije na kontroleru ili tastaturi i mišu, obrade te informacije, izvrše potrebne akcije u okviru igre, kreiraju video frame tog sadržaja i vama pošalju putem interneta na TV ili PC. Na ovaj način vi imate utisak da se igra izvršava kod vas na računaru i da reaguje besprekorno na vaše komande, dok zapravo sve se izvršava na njihovim serverima, čega vi niste ni svesni. Vi samo dobijate video materijal vaših akcija u okviru igre, nešto slično kao youtube snimak nekog gameplaya. Naravno, za ovo vam je potrebna veoma brza internet konekcija.

tehnologija:

Mikrokonzola se koristi u slučaju da želite da igre sa OnLive servisa igrate na vašem TVu. Ona u sebi ne poseduje neki gaming hardware, već običan internet modem sa konektorima za kontrolere i audio i video izlaz. Podržava HDMI tehnologiju prikaza slike, pored optičkog kabla za hi-fi sistem. Pomoću nje vi imate pristup servisu koji će vam direktno streamovati igre na vaš TV prijemnik. Poseduje dva USB konektora za kontrolere (gamepad) ili umesto njih možete priključiti tastaturu i miša ako vam više odgovara takva kombinacija tokom igranja.

Mikrokonzola samo šalje vaše komande preko interneta i prima video sadržaj koji reprodukuje na vašem TV prijemniku. Korisnici koji poseduju neki od novijih LCD televizora posebno će uživati u igrama, zbog veličine rezolucije koju mogu da prikažu u odnosu na običan TV prijemnik. Za uživanje u HD rezolucijama potrebna vam je minimalno 5mbps konekcija, dok za običnu TV rezoluciju (SD) biće dovoljna i 1.5mbps konekcija.

Gamepad odnosno kontroler OnLive servisa izgleda moderno i veoma lepo. Dosta podseća na xbox gamepad. Poseduje osnovne komande pored kojih ima dodate i kontrole za multimediju.

Za stramovanje sadržaja na PC računar nije vam potrebna mikrokonzola i kontroler. Sve što je potrebno jeste mali OnLive plug-in za web browser (Firefox, IE, itd.). Pomoću njega OnLive servis vrši sva potrebna streamovanja na vaš računar. Opet u zavisnosti koliku rezoluciju želite u igranju zavisi i brzina internet konekcije koju ćete morati da platite.

princip rada:

Ovaj servis je trenutno u beta fazi testiranja. Očekuje se da će početi sa radom krajem godine i biće dostupan samo u određenim delovima Severne Amerike.

Iako ovo deluje kao još jedan u nizu web 2.0 servisa i projekata, a kao takav navikli smo da uživamo u svim blagodetima nove tehnologija koja sve svoje mogućnosti pruža svojim korisnicima besplatno. Međutim, ovde je stvar manje socijalno a više kapitalistički orijentisana.

Pa zar niste primetili da je web 2.0 totalno socijalistički orijentisan, da ne kažem komunistički :) Sve je svačije i ništa se ne plaća!

Naravno, da ovaj projekat u svom kodu sadrži i gene socijalizacije, kao što je multiplayer, čatovanje, razmena v-klipova najnovijh ultra-cool killova iz raznih igara, ali je ipak potrebno izdvojiti i nešto $. Biznis model na kome je koncipiran ovaj servis ima za cilj pored kupovine i iznajmljivanje igara. Pored toga moguće je i igranje Demo-a. Prednosti iznajmljivanja se ogledaju u tome što ne bi morali da platite punu cenu za igru. Dok je igrate vi shvatite da vam se ta igra ipak ne sviđa i jednostavno prekinete sa igranjem. Do sada, kada su u pitanju originali, morali ste da platite kompletno igru i ako vam se ne bi svidela ne bi imali mogućnost zamene ili povratka novca.

Sada ste u prilici da selektujete igru koja vam se čini interesantnom i jednostavno izaberete period u okviru koga ćete je igrati (3 dana, 7 dana, mesec dana, ...) Cena iznajmljivanja zavisi od samog perioda. Za sada nisu poznate cene iznajmljivanja. Pored toga, zna se da će se servis kao servis plaćati na mesečnom nivou, pored cene igranja i iznajmljivanja igara.

Malo skupo, zar ne?

Oni to opravdaju činjenicom da vi zbog toga više nikada nećete morati da unapređujete vaš PC ili konzolu. Novac koji bi uložili u novu grafičku, procesor, RAM ili kompletno nov računar, jednostavno bi vremenom dali njima kroz servis i tako uvek bili u prilici da igrate najsavremenije i najzahtevnije igre. Oni tvrde, da je ta cena mnogo ispod cene novog računara na godišnjem nivou.

karakteristike:

Oblačići, oblačići, kako ste lepi :)

Verujem da je većina vas koji trenutno čitate ovaj txt, kojih ima mnogo, do sada čula za izraz cloud computing. Tehnologija koja se sastoji iz klastera međusobno povezanih servera ogromne procesorske moći koji omogućavaju izvršavanje velikog broja aplikacija i skladištanja velike količine podataka.

Momci iz OnLive kompanije su upravo rešili da se igraju na ovoj tehnologiji. Njihovi serveri sastoje se iz stotina hiljada najsavremenijih quad-core procesora, tera i terabajta RAMa, peta i petabajta kapaciteta RAID hard-diskova, najsavremenijih SLi rešenja međusobno povezanih grafičkih kartica. Sve ovo ima ulogu, barem u teoriji, da pokreće na stotine hiljada instanci najzahtevnijih igara istovremeno.

!!? !!? !!!

Pored ove uloge samog izvršavanja igara, postoje i podsistemi za kreiranje video materijala koji će potom biti streamovan hiljadama korisnika. Ovo nekako kada se sabere, oduzme, pa malo i pomnoži deluje previše ambiciozno pa čak i za najsavremenije super računare. Morate uzeti u obzir da se radi o servisu koji bi navodno trebalo da opsluži na stotine hiljada ako ne i milione igrača istovremeno. Nisam napomenuo, ali ovde se NE radi o nekim specijalno dizajniranim igrama za ovakav sistem, već o postojećim PC igrama kao što su Crysis, FEAR, GTA, World In Conflict itd... Što znači da je za svakog igrača potrebna po jedna instanca igre da bi je igrao. Pored toga, potrebna video enkripcija visoke rezolucije koja će biti poslata svakom igraču posebno nekih 30ak frejmova po sekundi. Sve ovo dodatno uvećava procesorske zahteve.

prednosti:

Svakako da ovaj servis ima neke prednosti, ali i nedostatke (koje tek treba videti). Moguće je da se nalazimo na pragu revolucije u industriji igara ili je ipak možda samo reč o nekom novom hype-u. U svakom slučaju dobro je da sagledamo šta ovaj novi koncept omogućava:

mogućnost igranja najsavremenijih igara na prosečnom PC-u
više nije potrebno upgrade-ovati PC kako bi se igrale nove igre
mogućnost igranja PC igara na TV-u
rešavanje problema piraterije putem ovog servisa (ovo više odgovara izdavačima, ali svakako je prednost)
izdavači putem ovog servisa mogu bolje plasirati svoje proizvode
pristup velikom broju igara na jednom mestu
relativno jeftina cena igranja i mogućnost da se igra proba pre kupovine

nedostaci:

Izgleda, barem za sada, da ovaj servis ima više nedostataka nego prednosti, ali ostaje na vremenu da izda svoj poslednji sud:

usled pada servera i nedostupnosti servisa, niste u mogućnosti da igrate igru, za razliku lokalno instalirane igre
kupovinom igre putem servisa kupujete neograničeno vreme igranja, ali ne dobijate hard-copy vaše omiljene igre, odnosno kutiju sa diskovima i dokumentacijom, što većini igrača koji sakupljaju originale to može da predstavlja veliki problem, sobzirom da je već plaćena cena igre (koja može biti manja od one u retail verziji)
ukoliko vi izgubite konekciju sa internetom, usled tehničkih problema kod vašeg provajdera, opet niste u prilici da igrate igru
postoji opasnost od gubitka vaših podataka na serveru, usled čega svi save-ovi mogu da nestanu!
moguće je da će proizvođači igara početi da kreiraju igre koje koriste sve prednosti dostupnosti ovako jakog sistema, usled čega bi bilo potebno kreirati drugu verziju igre za korisnike koji žele da imaju svoju kopiju (što dodatno povećava troškove razvoja)
takođe, moguće je da proizvođač kreira dobru igru za ovakav sistem, gde se javlja nemogućnost kreiranja istog naslova za PC sa ograničenim resursima. Vremenom bi se javile igre koje su samo dostupne putem ovog servisa, što izoluje igrače koji ga ne koriste
sama cena igranja, kada se sve sabere postaje dosta velika ako se uzme u obzir cena internet konekcije, cena servisa, cena igre
plaćanjem ovog servisa, plaćate unapređenje sistema računara OnLive kompanije umesto svog ličnog računara

zaključak:

Ne bih da budem skeptičan i da ne budem otvoren prema tehnologijama budućnosti. Možda sam previše zaljubljen u tehnologiju sadašnjosti, koja me može izneveriti u budućnosti. Ali postavlja se pitanje da li je stvarno jeftinije ovako igrati igre ili je ovo možda neki novi biznis model koji se predstavlja kao bolji i jeftiniji, ali je zapravo na duge staze neverovatno skup.

Da li je kupovina novog računara svakih 3 – 5 godina i kupovina originalnih naslova skuplja od ovog servisa?

Koliko je stvarno moguće da taj video stream bude toliko kvalitetan u realnom vremenu?

Da li će stvarno ti serveri izdržati izvršavanje ogromnog broja igara bez lagovanja gde svaka igra zahteva dosta računarskih resursa?

Pozivam sve zainteresovane da se uključe u razradu ove teme putem komentara, jer ko zna možda smo na pragu revolucije, ovde imate priliku da uđete u istoriju svojim prvim komentarom ove (r)evolucionarne tehnologije :)

F.E.A.R. 2 - Project Origin | Personal Review

, 06 2009 15:30:09 +0100

Game: F.E.A.R. 2 - Project Origin
Genre: First-Person Shooter with Horror elements
Category: Science Fiction
Time: Near Future
Theme/Story: Advanced research future telepathic warfare
Previous: F.E.A.R.
Personal Score: 75
Post subject: Personal Review

Na preporuku druga Alexe rešio sam da instaliram ovu igru. Prvi trenuci u igri su delovali odlično i primamljivo, pogotovu što lično najviše volim sci-fi žanr. Nekoliko večeri pre toga u gradu sam dobio info o igri od Alexe, koji me je uputio u samu priču igre, iz razloga što nisam igrao prvi F.E.A.R. Zahvaljujući tome uspeo sam da ispratim dešavanja u nastavku.

Igra je grafički odlično urađena. Animacije su skoro savršene i raznolikost lokacija je zadovoljavajuća u poređenju sa predhodnim delom za koji sam čuo da je bio jednoličan i da se većina događaja odvijala u zatvorenim poslovnim i kancelarijskim prostorijama.

U ovom delu igre vi igrate ulogu narednika Beketa, neka vrsta savremenog marinca, koji je poslat sa svojim timom na jednu jednostavnu misiju lociranja određene osobe koja je glavni istraživač jedne velike korporacije. Korporacija se bavi naprednim istraživanje u oblasti oružja. Pored konvencionalnih oružja kompanija se bavi i istraživanjem psihičkih sposobnosti pojedinaca i telepatskih mogućnosti. Poslednji projekat bio je telepatska kontrola velikog broja vojnika na terenu. Kao i uvek, ta jednostavna misija ubrzo postaje noćna mora i sudbina sveta je u vašim rukama. Ne znam kako je to urađeno u prvom delu, ali u FEAR 2, priča je veoma šturo ispričana i predstavljena, čak i sam kraj nije kraj već najava za stvari koje će se tek desiti, dok su mnoga pitanja ostala bez odgovora. Kostur priče povezujete kroz osnovne dijaloge i brifinge članova vašeg tima, kojih ima veoma malo, dok su za ostatak zaduženi intel diskovi koje ćete nalaziti kako budete napredovali kroz igru. Sami podaci na intel diskovima su većinom isečci i delovi, tako da nikada nećete dobiti kompletnu priču. Izgleda da je ovo strateški potez proizvođača da i onako šturu priču još više prikrije ili možda ostavi cliffhanger za neki novi nastavak.

Kada pokrenete igru pojavljuje se veoma interesantan interfejs koji je dosta jednostavan. Igra ne poseduje save i load opcije tokom igranja, već vrši automatsko sejviranje tokom igre na određenim mestima, što ume da iritira ako imate teške protivnike pred kraj lokacije, a poslednji save je par prostorija iza. Interfejs u toku igre je jednostavan i veoma privlačan. Pored informacija na viziru tu je i PDA uređaj koji se aktivira tasterom Tab. Tu ćete videti Objektive i Podatke koje sakupljate tokom misije. Očigledno je da planiraju igru da plasiraju i na tržište konzola jer se interfejsom najbolje krećete pomoću strelica, dok je mišem malo otežano. Pored toga, tu je i krupan dizajn interfejsa i veliki font.

Sama igrivost je odlična. Postoji stvarno dosta novina i povećana je interakcija sa okruženjem, tako da ćete moći da prevrćete objekte kako bi pravili zaklon ili prepreke. Ručna bomba koja eksplodira do određenog nivoa utiče na predmete oko sebe. Protivnici će takođe aktivno koristiti zaklon i praviti prepreke i zaklon. Dosta se govorilo o naprednom AI-u protivnika u ovoj igri što ćete vrlo brzo i uvideti, mada nije na nivou na koji je izreklamiran, jer je dosta situacija na određenim lokacijama skriptovano tako da vi imate utisak da protivnici stvarno razmišljalju. Posle dva loada pozicije shvatićete da rade isto skoro svaki put. Protivnici će vešto okupirati vaš položaj pokušavajući da vas nateraju da izađete na čistinu. Bacaće bombe na vas i ispaljivati rakete. Široka je paleta protivnika, od specijalaca, kako vidljivih tako i nevidljivih, pa do mehanizovanih jedinica, kojom ćete imati i priliku lično da upravljate. Poseban je osećaj kada sednete u oklopnog robota koji sa svoja dva gatling topa uspešno kosi horde neprijatelja, a kada zagusti tu su uvek i pomoćne rakete. Takođe, moguće je urnisati građevine do određenog nivoa, pa će svakako biti interesantno prosipati baraž po svemu što se pomera i što deluje krhko. Pored ovih real-life neprijatelja, tu su i psycho neprijatelji koji se javljaju u vidu duhova koji vas progone tokom igre, pa i same Alme koja je glavni krivac za sve u igri. Tu su i mutirani ljudi koji više podsećaju na insektoidne alien-like humane, koje je stvarno teško ubiti zbog njihovog nekontrolisanog kretanja, kome gravitacija i plafon ne predstavljaju problem.

Od ličnog asrenala posedujete pištolj, assault rifle u dve varijante od koju jednu možete da nosite, takođe sačmaru obezbeđenu u dve varijante, snajper, lasersku pušku, modernu verziju bazuke - jedna varijanta i ultra cool plasma gun ili pulse gun nisam siguran. Tu su i ručne bombe u nekoliko verzija svaka za određenu namenu: obična ručna bomba, zapaljiva, shock bomba, nagazna mina. Interesantna je upotreba shock bombe, koja stvara efekat elektromagnetnog pulsa koja je korisna protiv mehanizovanih protivnika, jer ih onesposobljava na određeno vreme. Upravo se setih, da je prisutan i nail gun koji ispaljulje neku vrstu eksera koji probija neprijatelje i može ih prikucavati za zid ili negde već drugo, zavisi od lične kreativnosti. Sama igra i nije previše taktička, jednostavno možete ubijati neprijatelje, opet zavisi od nivoa težine na kojoj igrate. Kada provalite da vas ipak ne mogu tako lako ubiti, imaćete prostor da kombinujete svoje napade tako što ćete bacati bombe i prevrtati objekte praveći zaklon dok će AI ludeti što mu zadajete probleme. Takođe, postoje i ručni udarci, pa možete i doći u fizički obračun sa nekim od specijalaca. U ponudi su udaranje kundakom puške, uklizavanje i neka varijanta modernog maj-gerija. Ono što posebno krasi ovu igru jestem ogućnost usporavanja vremena pa na taj način možete savladiti veći broj neprijatelja sa preciznim pucanje u usporenom vremenu. Eksplozije posebo lepo izgledaju u usporenom modu, pa vam toplo preporučujem da uz svoj standardni rafal servirate po koju granatu i aktivirate usporenje vremena.

Sada malo o horor delu ove igre. Iskreno, igra je uspela par puta da me trzne u toku igranja, ali posle određenog vremena možete se navići na šablon pojavljivanja duhova i Alme, pa će vam čak i biti drago što ih vidite. Nekoliko puta mi je nedostajala u toku okršaja sa specijalcima. Koncept fleš bekova i prekidanja scene trenutne lokacije i učitavanja neke apstraktne lokacije gde pokušavate da stupite u kontakt sa samom Almom je odličan i daje poseban šmek ovoj igri. Taj deo je dosta stilizovano odrađen i zaslužuje sve pohvale.

Ideja je odlična ali mislim da su mogli malo ozbiljnije da odrade priču u ovom delu i da je razgranaju. Oseća se veliki potencijal ali nije do maksimuma iskorišćen. Završetak je nekako konfuzan i ostavlja dosta pitanja otvorenim, tako da će verovatno uslediti još neki nastavak u bliskoj budućnosti.

StarCraft II: Wings of Liberty

, 14 2008 20:23:14 +0200

Završen je BlizzCon 08, koji je održan u Kaliforniji. Na ovogodišnjem okupljanju predstavljeno je mnogo novina, ali i veoma interesantnih vesti.

Blizzard je ove godine baš zauzet, pa istovremeno radi na nekoliko igara odjednom. Predstavljeni su Diablo III, World of WarCraft: Wrath of the Lich King i naravno StarCraft II (ali sa malim izmenama). Nisam mogao ni da predpostavim da će se razvoj StarCraft II tako odviti. Naime, razvojni tim koji je radio na StarCraftu odlučio je da umesto jedne kompletne igre, kreira trilogiju StarCraft, koja će u potpunosti pokriti novu priču.

Prvo će izaći StarCraft II: Wings of Liberty, koja prati Terran kampanju. U singleplayer modu moći ćete samo da igrate sa Terranima. Posle određenog vremena izaći će i preostala 2 nastavka, koja posebno prate priču Zerg i Protoss kampanje. Zvanična izjava razvojnog tima jeste da im je ovo omogućilo da priču predstave na što kompletniji način. Ovako će biti u mogućnosti da kreiraju više sadržaja, bolje izbalansiraju igru, kreiraju više misija, pa samim tim i detaljniju priču koja će se razvijati. Predpostavlja se da će svaka kampanja imati po 25 - 30 misija. Ovaj broj misija bi trebalo da omogući veću nelinearnost igranja i više sporednih zadataka u samoj kampanji. Takođe su obećali četiri puta više sinematika i pre-renderovanog materijala između misija. I dalje nije poznat izlazak prvog dela ove neverovatne trilogije. Nakon određenog vremenskog intervala trebalo bi da sledi izlazak prvog nastavka, a u istom ritmu i drugog.

Na raznim forumima se spekuliše, da je Blizzard razdelio priču kako bi kreirao tri nezavisne igre i tako primorao igrače da posebno kupe svaku, što Blizzardu uveliko povećava profit. Ovo možda i nije daleko do istine, ali na konvenciji, razvojni tim je uverio igrače i fanove, da je ovakav tempo neophodan kako bi se obezbedio što bolji kvalitet igre i svake kampanje posebno.

Ostaje nam samo da čekamo i nadamo se da neće potrajati dugo.

I, VIDEOGAME

, 03 2007 21:19:02 +0200

Ne znam da li već znate da se na Discovery kanalu od skoro emituje jedna veoma interesantna emisija posvećena svetu video igara. Emisija nije namenjena samo okorelim igračima, kao što sam ja, već i široj publici. Ne preporučujem je zato što ja volim igrice pa sada bi svi trebalo nešto da znaju o tome, već se radi o jednom interesantnom fenomenu u koji bi valjalo biti koliko-toliko upućen. Inače, emisija se emituje svake nedelje u 22č.

Svaka epizoda obrađuje određenu temu. Ne znam tačno koliko se do sada puta emitovala emisija, ali mislim da nije više od tri puta. Poslednja koju sam gledao posvećena je MMORPG (Massive Multiplayer Online Role Playing Game) igrama. Ono što sam primetio, koncept emisija nije baziran samo na kreiranju i igranju samih igara, već dosta vremena se posvećuje objašnjavanju psihološkog uticaja igara, mogućnosti, budućnosti, suštine itd...

Sam koncept ovih igara je veoma jednostavan. Imate milione igrača koji su međusobno povezani internetom i igraju istu igru. Najpopularnija MMORPG igra, trenutno, je World of Warcraft koju je razvio čuveni Blizzard, a koja je nastavak priče i igre Warcraft. Ne želim da ovaj post bude predstavljanje svake igre posebno. Verujem da ste pročitali dosta članaka na tu temu, a i ako niste, lako ćete ih naći na sajtovima posvećenim igrama. Ovde bih hteo da predstavim jedan drugi aspekt ovih igara, pa čak i da pokušam da uklonim pojedine predrasude koje okružuju ovakve igre.

Sigurno ste imali prilike da igrate neku vrstu video igara, kako na PCu, tako i na konzolama ili drugim uređajima. Tu ste bili usamljeni igrač koji je prelazio razne nivoe rešavao razne zagonetke. Igrali ste protiv veštačke inteligencije koju je pogonio vaš računar. Konzole su pružile ugođaj multiplayer koncepta, ali opet na ograničenom broju korisnika. Međutim, pojavile su se igraonice, sa desetina pa čak i stotinama umreženih računara. Tu se osetila prava moć. Sada ste imali prilike da igrate protiv pravog protivnika, koji ume kreativnije da razmišlja. Da organizujete timove, turnire itd... Tu groznicu igraonica sam osetio i ja lično kada sam bio nešto mlađi. Čudan je taj osećaj koji vas tako privlači da odete sa ortacima na partiju Counter-a, Starcrafta ili Warcrafta. Taj osećaj je ostao i do dan danas, samo što sada samostalno organizujemo LAN Party sa svojim računarima.

Verovatno je suština u samo višekorisničkom okruženju koje te igre pružaju. Umesto da odemo na fudbal ili basket, što i radimo, mi ćemo radije otići na partiju Warcrafta. Budžiti naše heroje i uništavati sile tame, a i one nas. Odavno su postojale multiplayer igre. Pre su bile u tekstualnoj varijanti. Nekoliko korisnika bi se ulogovalo na nešto što danas liči na IRC čatovanje. Jedan bi bio master i objašnjavao ostalima šta se dešava i gde se nalaze, dok bi ostali kucali komande i komunicirali međusobno. Kasnije se razvio 2D koncept, a evo danas i kompletno 3D okruženje. U pomenutoj emisiji sam saznao da je prva 2D online igra bili Neverwinter Nights, koju je verovatno većina Vas igrala skoro, samo u 3D okruženju i namenjena single player doživljaju.

Prvi utisci ovih tzv. ne zaluđenika su bili puni predrasuda. Gomila klinaca umesto da se igra napolju odlazi u neke podrume i pucaju se po ceo dan. Provode sate i sate igranja i plus troše keš. Ali nije to tako crno. Same multiplayer igre podstiču druženje, organizovanje i samu zabavu većini korisnika istovremeno. Samo što je to sada izdignuto na viši nivo. Koristi se nova alatka za komunikaciju, a virtuelni svet je mesto okupljanja. Slične predrasude javile su se kada se pojavio i prvi telefonski aparat. Svi su mislili da ljudi više neće komunicirati licem u lice. Danas već koristimo mobilne telefone, koji čak i podstiču viđanje, druženje, pa čak i nova poznanstva. Svi ih imamo i ne plašimo se, ali opet kada se spomenu igre, prema njima imamo strah. Gubljenje vremena! Ne, to nije gubljenje vremena, to je samo novi vid komunikacije koji podstiče interaktivnost, zabavu i druženje. Naravno da je svako preterivanje u nečemu štetno, ali to ne znači da je ta stvar loša.

Zadovoljivši se igranjem u ograničenom broju igraonice, ljudi su tražili veće okruženje, a to im je pružio internet. Danas te igre broje na milione korisnika i njihov broj sve više raste. Sada imate priliku da budete običan student ispred vašeg računara, dok ste u igri heroj level 60+ i imate guild ili četu ortaka sa kojima putujete i istražujete taj magični virtuelni svet. Više nije suština individualnosti. Jedino možemo opstati ako smo u timu i nešto rešavamo zajedno. Ljudi su sada ponovo krenuli ta kreiraju plemena, grupe, civilizacije. Jedan od strahova koji se javlja, lično i kod mene, je taj paralelni život. Potrebno je na nekoliko sati isključiti se iz realnog života i posvetiti se vašem alter egu na netu. Mada i to nije loše kada bolje razmislite. Koliko smo samo sati provodili za TVom. Gledali razne serije i poistovećivali se sa raznim likovima sa TV ekrana, i plus svo to vreme smo bili pasivni posmatrači. Sada imamo priliku da interaktivno učestvujemo u tom virtuelnom svetu.

Ako ste mislili da je ovde kraj i da je to suština, prevarili ste se. Pored herojskih RPG igara pojavile su se igre kao što je Second Life, koja vam nudi mogućnost da i zaradite igrajući igru. U toj igri imate prilike da kreirate vašeg lika koji predstavlja vas i da istražujete virtuelni svet. Pored toga, vi možete kupovati virtuelne nekretnine i kreirati razne kuće, diskoteke, salone, hotele u tom svetu. Naplaćivati razne usluge koje nudite tamo ili preprodavati nekretnine. Možete iznajmljivati lokale, kuće i stanove. I što je najbitnije, uzeti pravi novac za to. Postoji trenutna valuta odnosno vrednost jednog Linden dolara koji se koristi u igri Second Life. On ima pravu vrednost u realnom životu. Postoje posrednici koji vrše vaše transakcije iz virtuelnog novca u pravi.

Zanimljivo je da su i veće svetske kompanije videle potencijal svega ovoga i počele da otvaraju svoja virtuelna predstavništva. Takođe, ekonomski aspekt je skoro pa revolucionaran. Inače, da napomenem da ne morate igrati samo Second Life da bi zaradili, takođe, možete prodati vašeg heroja iz World of Warcrafta na eBay-u ili drugim aukcijskim sajtovima i zaraditi pravi novac. Pored gotovih heroja tu su i razne stvari iz igre koje se prodaju, kao što su mačevi, štitovi, napici, magije itd...

Trenutno najbogatija devojka koja živi u Second Life-u je nemica, japanskog porekla, koja u realnom životu zarađuje preko milion dolara godišnje, zahvaljujući igri Second Life. Jedan lik je čak stavio svoju pravu kuću na hipoteku, da bi u pomenutoj igri otvorio noćni klub. Novac je povratio za manje od godinu dana, i već zarađuje nekoliko stotina hiljada dolara godišnje.

Sve te online igre imaju i tamnu stranu. Prijavljeno je nekoliko slučajeva umiranja zbog ovakvih igara. Likovi su provodili i preko 70 sati igranja bez prestanka. Roditelji su nalazili svoju decu umrlu za svojim računarima. Ti slučajevi su većinom iz Koreje koja je poznata po svom fanatizmu za igrama. Kao što sam napomenuo ranije, svako preterivanje je štetno i može da ostavi trajne posledice. Pored smrtnih slučaja, dosta ljudi se obraća lekaru za pomoć o lečenju zavisnosti od igara. Izgleda da smo dobili još jednu, ali ovoga puta, legalnu drogu, koja može i da ubije, možda brže nego prava droga. Verujem da kod nas nema takvih slučajeva. Moram da naglasim, i ako sam spomenuo drogu, i ako sam ih čak uporedio sa igrama, lično mislim da se to dvoje ne može porediti. I ne mogu se tretirati isto. Iako postoji zavisnost od igara, ona se stiče veoma sporo i mnogo duže nego zavisnost od neke droge. Isto tako i TV je zavistan, internet, knjige itd...

Nadam se da sam uspeo da vam predstavim nove igre u malo drugačijem svetlu, malo svetlijem, ali nisam hteo da vas poštedim i one tamnije strane. Mislim da je potrebno sagledati stvar i svakog ulga pa tek onda dati konačan zaključak, ako se on uopšte može i dati ovde. Bez obzira na sve, igre će se nastaviti razvijati, na nama je da ih pratimo ili. Svaku novu tehnologiju prati dosta predrasuda, pa tako i ovu. Industrija igara već zarađuje više od filmske industrije i industrije muzike, a 2008. će zarađivati više od obe industrije zajedno!

StarCraft II

, 31 2007 04:35:42 +0200

Neverovatno, ali ISTINITO! U Blizzardu najavili novu verziju legendarnog StarCrafta. Čuvena epska saga se nastavlja!

Kako to samo Blizzard ume, i ovoga puta iznenadio je sve nas, a pogotovu i sve one koji su se nalazili u Olimpijskom stadionu u Seulu (Južna Koreja). Naime, u Seulu se održavao Blizzard World Wide Invitational. Poseban turnir koji organizuje Blizzard, ali na koji mogu doći samo oni koje lično uprava Blizzarda pozove. Turniri se organizuju u Worcraftu III i StarCraftu. Samo najbolji igrači iz celog sveta mogu da učestvuju. Naravno, publika može bez pozivnica da uđe, ali su mesta ograničena.

Sve je to lepo, i verovatno je većina od Vas upućena u taj event. Ali ono što je interesantno je to da je upravo na ovom turniru, bez ikakve najave, Blizzard prezentovao svoj novi projekat: StarCraft II. Prisutni, koji su inače neverovatno veliki fanovi svih Blizzardovih igara, nisu znali šta ih je snašlo. Ljudi su počeli da vrište od sreće, neki su čak padali u nesvest.

Za većinu Vas, koji nistu upućeni u StarCraft serijal, ili ako jeste ali niste hardcore fan, to ne predstavlja ništa posebno i verovatno ste se nasmejali. Ali za nekog ko je zaljubljenik u StarCraft, lično ja a i mnogi milioni širom sveta, to je predstavljao pravi udarac. Toliko se nadalo da će se jednog dana pojaviti nastavak ili novi deo. Ljudi su pisali peticije Blizzardu da pokrene rad na novom StarCraftu. Ogromna količina ljudi je to iščekivala, ali sve je delovalo bez vredno, sve do 19. maja 2007. kada nas je Blizzard sve pogledao i još jednom iznenadio. Da li je to bio taktički potez Blizzarda. Oni su lično pričali kako nemaju nameru da nastave priču i samu igru StarCraft. Fanovi su bili primorani da prave svoje modove. Neki su čak i zamrzeli Blizzard zbog toga. Zavidno smo gledali kako se kreirao i igrao Warcraft III. Neki su bili primorani da zavole i ovaj serijal. Ali to nije ispunjavalo njihova srca. Divili smo se Blizzardovoj kreaciji u vidu Warcrafta III i sada Word of Warcrafta, ali mi, mi okoreli fanovi, smrtno zaljubljeni u StarCraft i svaki minut njegovog igranja, ostali smo uslišeni.

Sada konačno, posle toliko godina, Blizzard nas je pogledao i pružio nam ono što smo toliko iščekivali.

Nekoliko puta sam načuo neke nagoveštaje, od kreiranja filma po prilči StarCraft, pa do izlaska same igre, ali nisam verovao. Danas sam na GameSpy-u imao prilike to i da vidim lično. U samom tekstu koji su pisali autori GameSpy sajta, mogli ste da osetite njihovo interno oduševljenje. Nijedan game review nije do sada tako napisan, a kamoli najava. Šta li će tek raditi kada izađe igra? Takođe, autor je bio oduševljen što Blizzard nije kreirao nešto tipa: World of StarCraft ili Universe of StarCraft. Izjavio vi je da bi taj postupak zarobio sve igrače sveta i to na svih 24 časa dnevno. Jedan deo dana bi ste igrali WarCraft, a drugi deo bi ste posvetili StarCraftu i to sve vreme online. Naveli su i nekoliko primera zašto takav serijal ne bi bio dobar za sam StarCraft. WarCraft je prošao kroz tu "prirodnu selekciju", ali je dobro što StarCraft nije krenuo tim MMORPG putem. Ovako ćemo konačno imati nastavak izvorne igre u izvornom obliku.

Što se same igre tiče, naravno ona je u 3D engine-u. Unapređena je sama kontrola jedinica. Svaka rasa (Terran, Protoss, Zerg) dobila je nove jedinice, ali je najavljen spektakularni come back čuvenih likova iz prvog dela, sa dodatnih mogućnostima. Posebno se radilo na balansu same igre i odnosa snaga i jedinica. Igrivost je podgnuta na viši nivo. Očekuje se brže igranje, a pogotovu i mnogo dinamičnije multiplayer partije. Grafika je na odličnom nivou. Igra podržava DirectX 10. Fizika igre je takođe poboljšana. Ono što je posebno bitno navesti je i to da ste sada u prilici da kreirate mnogo veću armiju u odnosu na prvi deo. Izrađen je poseban engine za kontrolu većeg broja jedinica, a istovremeno i njihovo bolje prikazivanje na ekranu.

Još se ne zna kada će igra zvanično biti puštena u prodaju, ali svakako je značajno znati da je ona ipak kreirana. Sve što je potrebno jeste da sednemo i čekamo. Blizzard je još jednom pokazao da ume da predstavi svoj proizvod na "pravi" način. Sigurno je jedna od najboljih game developing kompanija na svetu i ono što je najbitnije - misli na Nas.

Nadam se da sam uspeo da prenesem ovaj vibe uzbuđenja koji me je prodrmao kada sam saznao za nastavak. Nema veze ako niste shvatili u potpunosti o čemu se radi, StarCraft fanovi će razumeti. Ostalima mogu da preporučim da obavezno odigraju StarCraft i StarCraft Brood War pre nego što izađe StarCraft II i tada će te razumeti.

linkovi:

www.starcraft2.com

www.blizzard.com

Za kraj, samo jedan screenshot:

Fallout Retro Review

, 23 2007 16:26:25 +0200

Godina 2122. Svet je potpuno uništen nuklearnom katastrofom. Nekolicina ljudi je uspela da se infiltrira u specijalne bunkere duboko u jezgrima planina, kako bi našli utočište i preživeli. Tvoj srećni bunker, u kome si ujedno i odrastao nosi broj 13. Nisi ni svestan da će ti se život uskoro, totalno promeniti.

Tvom bunkeru je pokvaren čip za kontrolu prečišćavanja vode. Čiste vode će biti još samo 150 dana, a na tebi je da spaseš sve u bunkeru.

Tako počinje priča jedne od legendarnih RPG avantura. Ovde je reč o post nuklearnoj avanturi. Priča se odvija, u ne tako dalekoj, budućnosti. Zbog krize u kontroli energetskih resursa na planeti, a ujedno i nuklearnog naoružanja izbio je (verovatno) III Svetski Rat, ali ovoga puta sa manje konvencionalnim naoružanjem (nuclear bombs). Vi se nalazite negde na teritoriji "bivše" Amerike, duboko u jezgru jedne planine u kome je izgrađen anit-nuklearni bunker. Navodno, vi ste se tu i rodili, tako da niste imali prilike da vidite spoljašnji svet, sve do sada...

Ova igra je mnogo stara. 2D grafika i sve je nekako u onom retro stilu. Ono što je bitno naglasiti je činjenica da je kompletna grafika u igri rađena ručno i malo stilski u vidu stripa. Uvodna muzika i animacija izazivaju nostalgiju. Sve je u fazonu 60ih, pa čak i muzika, ali samo u uvodnom delu. U toku igre, muzika je prosečno dobra po kvalitetu, ali atmosferu koju kreira je odlična.

Izborom opcije New Game, ponuđeno vam je da izaberete jednog od već definisana, tri lika. Prvi je napucani, pomalo glup snagator. Zatim, veoma zgodna, inteligentna i spretna devojka i na kraju zgodan macho tip, koji ume sa ljudima. Naravno, nema ničeg lepšeg nego kada Vi kreirate Vašeg lika, tako da postoji i ta opcija. Od standardnih karakteristika, kao što su: strength, agility, endurance, inteligence, charma, perception itd... tu su i specijalni skillovi, ali malo u futurističkom pregledu u odnosu na RPG igre magičnih svetova. Kao i kod svake RPG igre, dosta vremena će te odvojiti na kreiranju vašeg lika, kako bi zadovoljio vaše želje ili bolje rečeno standarde.

Kada se povuče paralela, između ove RPG igre i ostalih, dobro poznatih, čija se radnja odvija u nekim mističnim svetovima, kao što je Forgotten Realms, gde postoje likovi kao što su varvarin, čarobnjak, paladin itd. Ova igra za razliku od drugih, Vam pruža određenu dozu realnosti. Jer kada pogledate, ovo bi stvarno moglo da se dogodi? Dok je malo teže ponovo se boriti sa mačem, štitom i magijama. Sada će većina Vas reći, pa kako da igram RPG, kada nemam magije? U Fallout-u je to i dalje prisutno samo u drugom obliku. Stvorenja u igri i druge mistične pojave su koliko toliko realne, jer su one uzrok ogromne količine radiacije. Radiacija je uticala i na DNK raznih životinja, pa tako sada imate ogromne škorpije, koje su poznate po tome da veoma lepo trpe radiaciju i ne smeta im DNK mutiranje. Takođe tu su i genetski modifikovani ljudi koji imaju neke nad ljudske sposobnosti, upravo zbog izlaganja radiaciji.

Tu su i razne spravice koje Vas prate tokom vašeg putešestvija. Oružje je ne zaobilazni faktor u svakoj RPG igri, ali ovde ćete naći od noža, pištolja pa sve to plazma i elektro naoružanja. Bitno je navesti da se fightovi (okrišaji) u igri odvijaju u poteznom režimu. Vi imate određen broj poteza koji možete da izvršite u jednom napadu, pa onda to isto Vaš neprijatelj itd...

Tokom Vašeg putovanja i istraživanja, nailazićete na razne gradiće i gradove u pustinji. Upoznavati razne ljude i raditi razne poslove. Imaćete i saputnike, ako Vi to želite.

Sve u svemu jedna veoma stara RPG igra, ali mnogo dobra i plus malo u tom retro stilu. Jedan totalni zaokret u odnosu na standardne RPG igre. Dobra preporuka da se malo odmorite od onih teških mačeva i štitova, učenja onolikih magija. Nije loše videti šta nas možda čeka u budućnosti.

Na žalost nisam mogao da ubacim ni jedan screenshot igre, jer prebacivanjem iz igre u Windows, gubi se mnogo na kvalitetu slike, usled ne kompatibilnosti same igre.

Syberia II | Fallout

, 23 2007 00:25:26 +0200

Uspeo sam konačno. Prešao sam Syberiu II, uključujući i njen I deo. Igra je fenomenalna. Muzika, grafika, problemi i začkoljice i naravno: Kate Walker. Radi se o point-and-click avanturi. Verovatno ste svi čuli za nju.

Moram priznati da se ne zna koji je deo lepši. Ali ipak, mi je ugodnije bilo dok sam igrao II deo. Sama avantura i priča su super. Jedino sam se razočarao na kraju II dela. Znam, možda se nisam dovoljno uživeo u celu priču, ali nekako sam očekivao više. Ne znam što, ali eto. Animacije i prelazne scene su odlične. Jedostavno rečeno, igrati ovu igru isto je kao da u isto vreme čitate dobru knjigu, gledate odličan film i slušate kvalitetnu muziku.

Voleo bih da pročitam Vaše komentare u vezi ove igre, ako je neko imao prilike da je igra.

Inače, sada kada sam završio Syberiu odmah sam instalirao Fallout. Mnogo stara igra, ali mnogo - mnogo dobra. Počinjao sam je pre par meseci, ali je nisam završio. Sada planiram da to uradim.

Gaming Vs. Reading

, 07 2007 23:45:53 +0100

Većina nas redovno, ako ne i svakodnevno, igra neku igricu. Kako na kompu tako i na konzoli ili u igraonici. Ali isto tako postoji jedna velika većina koja slabo vremena provodi uz neku knjigu. Bilo da volite naučnu fantastiku, epsku fantastiku, poeziju, krimi-romane itd... morate priznati da slabo vremena provodite uz knjigu uživajući u tim žanrovima. Mnogo nam je zanimljivije da odigramo jednu od virtuelnih senzacija u vidu igrice ili da pogledamo jedan dobar film.

U ovom postu pokušaću da uporedim ova dva, veoma interesantna medija (knjigu i video igre). Pokušaću da iznesem neke njihove mane i prednosti, prema nekom mom doživljaju i ujedno da vidimo da li je moguće uskladiti ova dva zadovoljstva.

Knjiga kao medij postoji već vekovima. Omogućila je da mnoge civilizacije ostanu zapisane u istoriji. Znanje da se širi i da postane lako dostupno svima. Poseduje moć da nas vrati kroz vreme unatrag, a isto tako da nas lansira i u budućnost. Da proživimo neke trenutke koje ne bismo drugačije mogli. Takođe, ima moć da pusti u pogon jednu od čovekovih najinteresantnijih sposobnosti, čovekovu maštu.

Dakle, nekoliko slova, rečenica, redova i pasusa na jednostavnom belom papiru, imaju moć da vam omoguće da osetite radost, patnju, sreću, tugu... Neke će vas čak i rasplakati, a neke će vam čak i pomoći u životu. Sve u svemu, jedna veoma moćna alatka. Pa zašto smo se tako odaljili od nje? Zašto smo je gurnuli u prašnjavi kraj našeg ormara? Zašto više ona ne izaziva tu senzaciju u nama? Zašto su postale smor? Pogotovu kod nas.

Moram vam priznati da nisam neki strasni čitatelj, ali uspem da pročitam tu i tamo neku knjigu kada imam vremena. Sada planiram da to malo redovnije radim. Istina, redovnije igram igrice.

Kada se povuče paralela između ova dva medija, lako se dobija odgovor na prethodno postavljena pitanja. Danas, jednostavno, knjigu su zamenili: časopisi, magazini, televizija, film, internet, računari i naravno igrice. Ali po čemu su oni i dalje slični? Po mom nekom mišljenju postoji nekoliko stavki.

U jednu od tih stavki spada i sam film. Film odavno počeo da zamenjuje knjigu, pružajući vam vizuelnu adaptaciju knjige. Isto to danas radi i sama igra na vašem računaru. Neko je morao da sedne i da napiše neki mini scenario za neku mini igru u kojoj ste Vi glavni lik i prolazite kroz unapred definisane događaje. Dakle, postoji neka sličnost.

Ono što je danas jednoj video igri dalo prednost u odnosu na knjigu u film je povišen nivo interaktivnosti. Dok čitate knjigu vi ste pasivan učesnik događaja koji su u njoj opisani. Film je to malo izdigao na viši nivo, tako što vam je ponudio vizuelizaciju, ali i koliko-toliko perspektivu glavnog junaka neke priče. Tako da bi vi mogli da se poistovetite sa njim da na neki način doživite njegovo iskustvo. Ali video igre su otišle mnogo dalje. One vam zapravo pored vizuelizacije nude i kontrolu. Veću interakciju sa samim okruženjem, mogućnost da donosite odluke i da faktički utičete na tok igre. I sve to putem jednog monitora, par tastera i miša.

Danas visoko kvalitetne igre pružaju neverovatno iskustvo. Isto kao i knjiga mogu da vas pošalju na putovanje kroz vreme. Da upoznate vanzemaljce, da budete vojnik, pravnik, detektiv, komandant, doktor, šampion u formuli 1, snowborder itd... I sve to na dohvat miša.

Sada je i film ugrožen. Ne samo da možete lično Vi biti glavni junak, već i lično vi možete biti kreator neke igre. Takođe, igre su danas uspele da okupe veliki broj ljubitelja igara na jednom mestu. Bilo to igraonica ili neki internet server. Igre postaju i fenomen. Imate na stotine sajtova posvećene samo jednoj igri. Lično, igre doživljavam kao umetničko delo. Pogotovu kada pogledate na samo proces proizvodnje i koliko ljudi učestvuje u njenoj kreaciji. Od programera, to vizuelnih umetnika, do animatora, pa i do samog kvaliteta muzike i zvučnih efekata.

Ali da li je to ipak bolje od jedne dobre knjige. Ona vas isto tako može uvesti u taj magični svet. Dok igrate igricu vama je nametnuta vizuelizacija. Neko drugi je svojom vizijom predstavio taj neki svet u kome se vi nalazite. Tuđa mašta sada manipuliše vama. Koliko god igre delovale interaktivno, one imaju unapred definisan tok i cilj, tako da vi ne možete mnogo odstupati od toga. I opet, i same igre zavise od neke priče, koju je tamo neko napisao. Ali uživanjem u igrama, vama je oduzeto nešto lično. Vaša lična mašta i vaš lični doživljaj. To je prvo uspeo da uradi film adaptiranjem raznih književnih dela, ali su igrice otišle korak dalje.

Naravno da originalne igre sa svojom pričom isto tako se mogu smatrati remek dalom kao i neka knjiga. One i jesu namenjene da budu odigrane. Koliko god delovalo da smo pasivni učesnici događaja opisanih u nekoj knjizi, po mom mišljenju, još više smo pasivniji i u samoj igri. Jer igra je ta koja je nametnula svoju maštu, ograničavajući našu da se samostalno razvije. Setite se samo koliko je neko puta rekao da mu je čitanje neke knjige mnogo bolji doživljaj nego gledanje filma koji je snimljen po istoj knjizi.

Istina je da igre postaju deo naše svakodnevnice i da zamenjuju knjige munjevitom brzinom. Verujem da danas postoje igrači koji čak redovno pročitaju po koju knjigu. Na primer, igranje igre ne temu Gospodar Prstenova, gledanje istog filma, i čitanje iste knjige može doprineti još većem doživljaju same priče. Ali vam opet nekako ostane najdraži taj osećaj kada ste prvi put čitali tu knjigu.

Nije mi bila namera ovog posta da napadam igre. Čak šta više, igraću ih i dalje, gledaću i dalje filmove i pokušaću da više čitam. Suština je bila da pokušam da vam objasnim kako knjiga može i danas da ima važnu ulogu u našim životima. Kao što i same knjige mogu nečemu da nas nauče, tako mogu i same video igre. Generacije će verovatno nastaviti sve manje da čitaju. Mislim da smo se prepustili totalnoj vizuelnoj senzaciji koju nam pružaju TV, Filmovi, Igre, Internet, itd... Nezaboravimo da se i na knjigu gledalo isto tako. Verovatno je sve ovo jedan tok evolucije.

Ono malo parče prašnjavog papira, išaranog nekim simbolima, koje nazivamo slova, i dalje mogu da vam pruže spektakularan ugođaj, ako ne i bolje od samih igrica. U vašim glavama se nalazi jedan od najboljih računara koje je poznati univerzum kreirao. On takođe ima ugrađenu odličnu grafičku karticu, procesor, memoriju, zvučni sistem i ono što ni jedan računar nema, a to je dušu i emocije. Možda je ovaj post postao malo patetičan, ali je pokušao da vas podseti šta to beše knjiga i njenoj ogromnoj moći.