weblogs@bokela

Prednosti Linuxa nad Windowsom

, 23 2008 19:15:52 +0100

Preporučujem vam da pročitate ovaj članak. Čovek je veoma lepo opisao iz ličnog iskustva prednosti Linuxa u ovom slučaju Ubuntua u poređenju sa Windowsom.

Obrađene teme:

instalacija
problemi sa registryem
stabilnost
funkcionalnost
defragmentacija
update
konfiguracija

linux mithology

, 06 2007 02:23:29 +0200

     Od skoro sam se i ja upustio u open source, linux, gnu vode. Odavno me je privlačila kompleksnost tih sistema. Postoji neka vrsta mita, pa čak i ovde u Čačku, da ko zna da radi pod Linuxom taj je expert. Mislio sam da je to samo lokalni mit, ali se ispostavilo da su Linux administratori mnogo cenjeniji i plaćeniji u svetu. Takođe, izgrađena je neka vrsta "aure" oko okorelih korisnika Linuxa. Oni se samostalno angažuju za slobodu, transparentnost, tehnologija pripada narodu itd. Većina njih su i programeri koji doprinose samoj open source zajednici. Na taj način daju doprinos razvoju slobodnog softvera.

   Linux sam počeo da koristim aktivno pre nešto manje od godinu dana. I kao svoju distribuciju odabrao sam Debian koji je toliko hvaljen i rasprostranjen. Međutim to nije baš pametna preporuka za jednog početnika. Čuo sam razne priče o tome kako treba početi sa nekom newbie friendly distribucijom, kao što je ubuntu ili knoppix. U Debianu mora dosta toga ručno da se podešava i neizbežan je rad u terminalu, koji plaši većinu Windows korisnika. Ali uprkos svim tim pretnjama i strahovima shvatio sam da koristeći i učeći ovu distribuciju, u prilici sam da naučim mnogo o Linux sistemima.

     Prvi strah svih Win korisnika je veoma problematična instalacija Linuxa. Navodno slaba podrška za hardware vašeg računara itd. Na primer, Knoppix radi samo sa CDa i može naknadno da se instalira. To je odličan primer distribucije koja može da privuče više ljudi ka Linuxu. Sve je neverovatno prosto: upalite računar, ubacite Knoppix CD, pritisnete enter i ostalo je magija. Možete slušati vašu muziku, gledati filmove, surfovati netom, slati email, čatovati itd. Ceo sistem se instalira u vaš RAM. Za razliku od njega, instalacija Ubuntua je neviđeno laka i zato se preporučuje neiskusnim korisnicima.

     Plašeći se Debiana (Sarge) koji se nalazio na mom harddisku, sveže skinut putem torrenta, odlagao sam vreme njegovog snimanja na DVD i pokretanja instalacije. Jednog dana skupio sam hrabrost i upustio se u avanturu. Na moje zaprepašćeno iznenađenje, sve je proteklo neverovatno lako i brzo. Prvo sam se pitao, šta će mu bre 3 DVDa? Da li su oni normalni? Windows XP, dika i ponos Redmonda, staje svega na jedan CD. Tada sam shvatio, da se većina ljudi plaši zahvaljujući linux mitovima. Pa ako se Debian instalira ovako lako, i ako sam uspeo kao neiskusan linux korisnik da se ulogujem odmah u GNOME okruženje, pa ja ne znam šta jednostavnije od toga da tražim! Jer su navodno najveće kritike upućene na samu instalaciju Linux sistema. Zamislite, Debian koji važi za ultra tešku kategoriju, mene sluša kao malo kuče!

     Istina, postoje problemi ako vam se hardware ne prepozna kako treba. Onda ako niste iskusni možete da imate poteškoća. Ali u bilo kom slučaju on će se barem pokrenuti u safe modu, iz koga možete na internet, pa na forum i eto odgovora. Skoro sam instalirao Debian 4.0 (Etch). Imam dosta USB hardware i mislio sam da ću imati problema sa instalacijom i nalaženjem drivera. Pazite sada ovo, posedujem Logitechov bežični USB miš, koji nije hteo da radi pod XPom bez dodatne aplikacije i drivera. Kada se završila instalacija Etcha, gledajući splash screen i učitavanje sistema, primetio sam da moj miš radi besprekorno. Bez ikakve intervencije. Prepoznat je i USB Memory Stick, skener, štampač, zvučna, grafička. Mislio sam da slučajno nisam ja ubacio Knoppixov CD unutra. Međutim, na pozadini je lepo stajao Debianov znak. Iz svog iskustva sam doveo u pitanje sve te mitove oko Linuxa! Uspeo sam odmah bez ikakvih podešavanja i čačkanja po config fajlovima i kodecima, da odgledam svoj prvi DVD film na Linuxu. Player me je oduševio. Zvuk je radio bez ikakvih problema, nije bilo ni seckanja slike, što mi se dešavalo pod XPom.

     Ono što je najbitnije, odmah vam je instaliran potreban software. Internet browser, email klijent, office paket, igrice itd. Ne sećam se da ste pod Windowsom dobili office paket. Ovaj zaključak me je odveo dalje u razmišljanje. Kada pogledate realno, dosta korisnika kod nas koristi ilegalnu kopiju Windowsa, što je kao, protiv zakona. Mada nije problem samo u Windowsu, tu je i Office paket. Kada pogledate onu legalnu stranu, to bi vas koštalo negde oko 800 eura, Windows i Office paket. Zatim antivirus itd. Takođe, ako se bavite nekim profesionalnim radom na računaru tu je i taj paket koji vam je potreban za vaš rad. Što od prilike prestavlja jednu finu cifru samo za rad na računaru, a gde je vrednost samog hardwarea?

     Linux je poznat da odlično radi i na slabim konfiguracijama. Dešavalo se da su ljudi popravili performanse svog računara, tako što su prešli na Linux. Sada kada se pojavila Vista, potrebno je mnogo novca da bi se igralo sa njom. Cena mašine koju ona zahteva i nije tako mala. Svi ovi zaključci mogu da navedu na pitanje, pa zašto svi onda ne koristimo Linux. Lično i ja sam radim i pod Windowsom i pod Linuxom. Windows je stvar navike, ali najveći razlog su igre. Istina, slaba je ponuda igara pod Linuxom, ali i tu se situacija popravlja. Pored toga, postoji mnogo stvari i karakteristika koje poseduje Debian, a koje ne postoje u XPu. Ne bih sad nabrajo svaku pojedinačno zbog dužine ovog posta. Mit o linuxu, odnosno, možda više kao urbana legenda je informacija koja ukazuje na to da skoro sve ozbiljnije servere na svetu pokreće Linux. Google je odličan primer za to. Ali to nije mit, to je istina. Verovatno dosta ljudi kada čuje za to, pomisli, kako je linux ipak namenjen samo profesionalcima.

    Ako je već tako odlična tehnologija dostupna tako besplatno, zašto je onda svi ne koristimo? Kakvu je to kletvu Microsoft bacio na nas, pa ne možemo da se odvojimo od Windowsa? Da li se plašimo same promene, kao što sam se i ja u početku plašio. Za osnovni, svakodnevni rad koji redovno radite na Winu, isto to veoma lako i bez ikakvih podešavanja možete imati pod nekom od distribucija Linuxa. Takođe, možete na vašem računaru imati oba sistema. Ne morate ni instalirati možete ga pokrenuti pravo sa CDa ili DVDa.

     Možda bi iz finansijskih razloga Linux baš trebalo da bude najrasprostranjeniji na našim prostorima. Ali usled visokog stepena piraterije, jednostavno nema razloga. Sve se svodi samo na entuzijaste, koji samostalno žele da nauče nešto novo i više. Takođe sam čuo da korisnici Linuxa mnogo bolje upoznaju sam rad računara i rad operativnog sistema. Naravno, ovo nije potrebno običnom korisniku kome OS služi samo da završi određeni posao. Možda nama malo zahtevnijima, Windows dosadi kada smo isprobavi sve što se može isprobati i tražimo nešto novo da izučavamo. Tu se Linux pokazao kao odličan, jer uvek ima nešto novo da se nauči. Određene distribucije ukazuju na to da on ipak nije namenjen samo profi korisnicima. Tu se javlja taj mit gde korisnik ako koristi Linux, onda je on profi.

     Najzanimljivija stvar vezano za Linux je verovatno rad u konzoli, odnosno terminalu. Tu leže prave tajne i samo najuporniji će savladati tehnike informacionih magija koje linux krije iza sebe. Tu su takođe i performanse i fleksibilnost samog sistema, koji je navodno neprikosnoven. Najvažnija i najosnovnija stvar vezano za Linux, a i za sam open source pokret je njegova otvorenost i dostupnost bilo kome. Poznato je da su određene zemlje u svetu uvele korišćenje linuxa za vođenje raznih državnih poslova i službi. Jednostavno, njegova otvorenost vam omogućava uvid u sam sistem, što je veoma važan faktor kada su u pitanju bezbednost državnih podataka. Fleksibilnost se ogleda u tome, gde vi možete prilagoditi linux vašim potrebama ili specijalno za određene računarske sisteme. Nekad se i sam zapitam da li je moguće da postoji nešto tako za džabe!? Ma ne moguće, to mora da neko finansira u pozadini, zapitao bih se. Ali zašto bi neko trošio milione na razvoj takvog sistema i dao ga besplatno?

     Bilo kako bilo, nadam se da sam neke od vas uspeo barem malo da motivišem da daju šansu Linuxu.

Open Source i Tranzicija

, 15 2007 04:04:38 +0100

Da li je moguće u ovoj našoj zemlji u tranziciji raditi na nekom open source projektu? Da li da bi preživeli moramo da pribegnemo nekom honorarnom proprietarnom radu? Kako uopšte preživeti? Da li je svest kod naših programera uopšte okrenuta ka open source-u? Ako ne moramo raditi za neki open source u našoj zemlji, kako onda uspešno raditi za neki projekat van, ako nemamo izvor finansija (jer je rad volonterski), a potrebno je većinu vremena posvetiti tom projektu? Perspektiva u Srbiji uopšte? -> Ako je to uopšte moguće imati?

Ovo su pitanja koja bih ja voleo Vama da postavim. Sobzirom da planiram da se u budućnosti priključim (ozbiljnije) open source zajednici. Sobzirom da sam iz Srbije, i sobzirom na nama opšte poznatu situaciju u zemlji, zapitao sam se da li je uopšte moguće raditi open source, i od tog rada živeti? Koje su mogućnosti? Kakva je perspektiva?

U ovom postu ću pokušati na neka pitanja da odgovorim lično, tako što ću izneti neko svoje viđenje i svoje ideje. Hteo bih da napomenem da je ovaj post pre svega predviđen kao jedno veliko pitanje svima Vama koji ste već imali iskustva ili ne, ali koji u svakom slučaju prate open source zajednicu.

Unapred Hvala!

Open Source i ako "mlad" trend u IT sektoru, on je kao koncept stariji od mnogih proprietarnih korporacija (Microsoft). Ne bih se zadržavao na samoj istoriji začeća Free Software fondacije i Open Source-a. Predpostavljam da većina Vas, koji čitate ovaj post, je dobro upućena u samu problematiku. Ako ipak neke od vas zanima, možete jednostavno iskoristiti Google, kako bi došli do detalja.

Kada uporedim Open Source i našu zemlju i naš mentalitet shvatim da po malo idemo jedno uz drugo. Sobzirom šta je naš čovek sve preživeo i u kakvim smo se situacijama snalazili i preživeli, lako je uvideti sličnost u motivaciji i filozofiji. Bez obzira koliko mi želeli "da komšiji crkne krava", ipak se na neki način potpomažemo i u onim najgorim finansijskim situacijama. Ne bih da širim temu, ako ste razumeli ok, ako niste nema veze, nije ovo toliko bitno za ovaj post.

Kada kao početnik (koji je počeo od Windowsa i zatvorenog software-a), želite da pristupite u svet open source-a, morate odgovoriti na gore navedena pitanja. A ako još dolazite i iz Srbije, onda su vam ta pitanja više nego bitna. Čitao sam nekoliko intenet članaka koji se bave ovom tematikom, ali nisu okrenuti ka našoj zemlji, već dobro organizovanim i stabilnim zapadnim državama. Tako da od tih saveta nemate mnogo koristi. Ali ipak iz svega toga shvatio sam nekoliko stvari:

Napišete, pre svega, neki koristan software. Po mogućstvu da bude koristan širim narodnim masama. A ako još može i portabilan na Windows platformu (npr. OpenOffice)
Razglasite (putem neta, domaćih računarskih časopisa (u nadi da će vas besplatno reklamirati - kao podrška open source projektu u našoj zemlji)) - objasnite kako ste MNOGO jeftini (po mogućstvu besplatni)
Objasnite kako Vaš program može, bez novčane nadoknade, koristiti i drugi korisnici (ovo spada u vid reklame). Takođe i sama mogućnost lične nadogradnje
I tek sada nudite tehničku podršku za Vaš software, za čije korišćenje vršite naplatu (bilo da naplaćujete na mesečnom, godišnjem ili čak prema-potrebi nivou). Plus, tu je i sama obuka korisnka vaše software-a koja se takođe naplaćuje

I kao i svakom normalnom srbinu, ovo zvuči previše ne profitabilno. E zamisli, ti ćeš tamo nešto da programiraš 6 meseci ili godinu dana i tek tako da ga omogućiš dostupnim besplatno, a što je najgore sav svoj trud (kod) daješ na uvid svima. - Ej, pa gde je tu pamet!

Jedan od drugih vidova, koji je možda malo laganiji, jeste da se bavite distribucijom jedne od besplatnih Linux distribucija. Naplaćujete tehničku podršku za instaliranje sistema, podešavanje, potrošni materijal (diskovi) - malo se ugradite (ali ne mnogo), štampate uputstva, ili čak vršite prevode, pa onda i to naplaćujete. Sve u cilju širenja open source filozofije i software-a.

Takođe, možete vršiti lokalizaciju neke od distribucija. Ili čak otići i korak dalje, pa se specijalizirati u tome da nudite usluge prilagođavanja određenog operativnog sistema potrebama neke firme, banke, ustanove itd... Pa opet na sve to naplaćivati tehničku podršku. Možete čak vršiti i edukaciju u svetu open sourca itd...

Dakle, prema nekim mojim vizijama, očigledno da ima dosta polja na kojima se može raditi. Jedna od prvih je podići samu svest naših građana i preduzetnika da ne moraju platiti Windows 200 eura da bi njihov računar uopšte i radio. Naravno, kod nas, još uvek se uz konfiguraciju ne naplaćuje instalacija Windowsa posebno. - Ali doći će i to vreme. Ova priča ne važi za pravna lica i firme. One moraju platiti licencu za svaki računar posebno. Verovatno postoje neke olakšice, ali svejedno plaćaju... Takođe, ljudi mora da znaju da ne moraju plaćati posebno operativni sistem, uz koji dobijete paint, karte i explorer, a posebno da platite office paket. Dakle, kod nas još nije svest na tom nivou.

Ali je istina da skoro ceo internet radi na open source-u. PHP, Apache, MySQL, Linux serveri itd... a da mi toga nismo ni svesni. Kako onda da i mi srbi imamo korist od tog neizmernog izvora potencijala. Kada nemamo sreće sa iskorišćavanjem naših geografskih i energetskih potencijala, zašto onda ne bi smo iskoristili taj naš potencijal na koga smo toliko ponosni!? Našu pamet i naše mozgove, koji polako ali sigurno odlaze "preko"!

Ne košta mnogo da se sada pokrene open source firma - kompanija. Jedini uloženi materijal su računarska oprema, koja je delimično jeftina. Može se raditi u već postojećim objektima u kojima živite, tako da nije potrebno da iznajmljujete ili kupujete lokal. A za open source programiranje nisu potrebne nabudžene mašine. Onaj duševni deo računara, software, je skoro besplatan. Od operativnog sistema do alatki za razvoj software-a.

Mogli bi da kreiramo prvu srpsku linux distribuciju (SerbOS ili SrbOS). Verujem da imamo sposobne ljude, od ambicioznih studenata, pa do iskusnih programera. Uzmemo neku postojeću, besplatno-otvorenu distribuciju (Debian) i polako počnemo. Pa da vidimo ko će brže? SrbOS ili Tranzicija. Onda na ovaj način postavimo Srbiju na mapu IT indrustrije sveta. A što je još bitnije open source zajednice.

Ili je jednostavno ne moguće živeti od open source-a u Srbiji. Možda jednostavno nismo takvo tržište. Međutim, Vi lično bi mogli da doprinesete nekom open source projektu preko. Bilo da radite na nekom softverskom paketu ili na nekoj od linux distribucija. Tako možete polako da se afirmišete i da dobijete priliku da i Vi odete preko. Ili da ovde dovete outsourcing neke kompanije od preko.

Mada je bolje da ja lepo sednem i nešto napravim, pa lepo nekog klepnem za keš i baš me briga. Ionako smo u ovoj zemlji radili previše za džabe. A i da pokrenemo neki open source projekat, da li je to ovde uopšte isplativo? Možda je bolje da radim kao tehnička podrška za Windows? On se ionako non stop kvari i blokira, tako da bih lepe pare zaradio na njemu, instalirajući ljudima i podešavajući ga. Ali time bih samo ohrabrivao njegovo korišćenje, umesto kao pravi hard core linuxaš, da se borim protiv njega na svakom koraku, bez obzira na sve.

Nadam se da neko od Vas ima konstruktivan odgovor na ovako ne konstruktivan problem. Možda je Open Source najbolje rešenje za zemlju u razvoju i tranziciji.