weblogs@bokela

Ponovo radi TF - TF Žurka

, 24 2008 13:01:15 +0100

Sinoć sam, dok sam krstario netom, preko pidgina dobio poziv za žurku. Znao sam da će ponovo početi žurke na TFu, ali sam sinoć totalno zaboravio na to. Posle kratkog ubeđivanja, team leader (aka Kodžo), uspeo je da me odvoji od kompjutera na nekoliko sati. Kakav bi to bio team leader kada me ne bi ubedio u nešto?

Što se same žurke tiče, TF je u Čačku bio poznat po dobrim žurkama. Pre se to odvijalo u podrumu Tehničkog fakulteta, dok je sada koncept izmenjen. Sinoć je bila prva žurka posle godinu i nešto dana. Ovoga puta žurka se odvijala u glavnom holu TFa. Prvi utisak je više prostora i vazduha. Organizacija je bila na nivou, što bi se reklo. Onaj svakodnevni crvenkasti hol poprimio je totalno drugačiji izgled. Reflektori, laseri i naravno video bim + techno muzika, izmenili su kompletan ambijent. Iako je prevashodno studentska žurka, svako može da je poseti. Pored lošeg vremena, ipak je došao veliki broj ljudi.

I dok je otkucavao 30 minut posle 22 časa, isped fakulteta našao sam se sa Alexom i Kodžom. Ušli smo u skoro prazan hol koji je potom počeo postepeno da se puni. Polako su dolazile kolege sa smera, pa smo postepeno formirali našu grupicu studenata. Moram vam priznati, TF je sve manje ličio na Tehnički fakultet, a sve više na ekonomski ili neki drugi, sobzirom na broj devojaka koji je počeo da se pojavljuje. Bilo je dosta ljudi koje viđam svakodnevno na fakultetu, ali bilo je i dosta novih lica. Što se spomenutih devojaka tiče, sve su bile prelepe, ali moram priznati da je naša ekipa ipak posedovala, najlepše i najluđe devojke na celom TFu.

Takođe, moram da spomenem i dve predivne slatke devojke - bliznakinje Ivanu i Draganu. Njih nisam video 100g i stvarno su mi ulepšale veče. Definitivno moramo da se vidimo pre Nove G! Što se Maze tiče, baš je bila slatka. Drago mi je da sam je video i drago mi je da je sada very happy devojka.

Te polu snežne i kišovite noći, zvezda večeri bio je Dućko koji se pojavio nešto kasnije. Svi smo bili oduševljeni. Jednostavno tog čoveka je teško naterati na bludni provod, ali moram vam priznati Dućko je bio za stepen mirniji u odnosu na mene i Voja. Vojislave, Vojislave!

Kao začin ove žurke tu je bila Andry sa svojom čuvenom koreografijom, koja je uspela da animira publiku. Takođe ne smem izostaviti ni Simče koja mi je kupila Guaranu i povratila me u život.

Navodno, posle određenog vremena na žurci je nestalo piva. Većina je bila primorana da konzumira CocaColu ili Guaranu. Mislim da se iza ovog nestanka piva krije teorija zavere, gde organizacija nije htela previše da napije posetioce kako bi žurka bila pod kontrolom i bez incidenata. Naravno, ovo je moje lično mišljenje i mislim da je donekle pametna ideja. Treba kontrolisati onoliku masu ljudi u glavnom holu TFa. Iako je žurka trajala samo do 2 časa posle ponoći, lepo smo se proveli, a i nema razloga više da budemo tu. Ipak taj isti hol treba da gledam sledeće jutro. Ostadoh ceo dan na faxu :)

Sve u svemu, lepa atmosfera, po malo nostalgična. Hvala ti Kodžo, ponovo sam se osećao kao student. Idemo li sledeći utorak?

Posle dužeg vremena, lepo sam se proveo. Stigao sam čak i da đuskam sa koleginicama, kažu da je dobro za zdravlje, ne znam. U svakom slučaju, mnogo je bolje što sam sinoć otišao na žurku nego da sam ostao kući.

Pozdrav za organizaciju i nadam se da će svaka naredna biti još bolja žurka.

p.s. Mislim, ali nisam siguran, da Demian poseduje određen broj fotografija sa sinoćne žurke. Ako se dokopam istih, postaviću ih ovde da vam vizuelno prenesem novu TF žurku.

kraj VI semestra

, 12 2008 08:01:04 +0200

Završetak III godine studija, protekao je sunčano uz završnu prezentaciju projekta. Ovo su oni trenuci gde vidite sve kolege sa smera na jednom mestu i to odjednom! Poslednji dan semestra, dele se potpisi, ludnica - haos!

Ovoga puta nisam imao problema oko potpisa i izostanaka sa predavanja. Odradio sam ovaj semestar, a i kompletnu III godinu - profi. Posle one ludnice i haosa, posle podele autograma od strane profesora (mislim da bi im pozavideli svi naši teniseri), mala grupa studenata je ostala da odsluša našu odbranu projekta. Interesantno je to što smo kraj semestra proslavili radno. Umesto da kuliramo negde na Moravi ispod nekog drveta, mi smo branili projekat kod prof. Micića. Na čelu sa našim team leaderom, nas petoro je odradilo majstorski posao. Iako je profesor ostavio, pomalo, kiseo i nesiguran utisak, mislim, da smo uradili odličan posao. Ponosan sam na celu ekipu!

Kompletnu dokumentaciju projekta, plan, snimanje stanja i sam uvod u informacione sisteme uradili su Milica, Direktor i Alexa. Posle njih, moja malenkost, je imala čast da predstavi svoj rad na bazi podataka za taj sistem. Najlepše za kraj, team leader lično, predstavio je kompletno odrađeno rešenje sistema u HTML formi. Stvarno interesantan rad od strane studenata, kada se uzme u obzir da je u pitanju reč o Tehničkom Fakultetu u Čačku, gde je praktična motivacija studenata, na malo nižem nivou.

Pre toga, lično sam morao da idem na psihologiju. Zaostala obaveza iz II godine. Konačno sam dobio potpis, sad mogu da počnem da je učim. Stigao sam da dođem na informacione sisteme. Predpostavljam da je team leader pomislio da nisam ni ustao i da lepo plivam svojim snovima. Mogu da zamislim Direktora koji u pozadini slatko smeši svoje brke, uživajući u psihičkim mukama našeg team leadera.

Posle odbrane projekta, kompletan tim se okupio i otišli smo to i da proslavimo. Galija je jedini i pravi izbor kada su post-fakultativne aktivnosti i proslave u pitanju (definitivno najbolji espresso u gradu, ako mi ne verujete pitajte team leadera). Posle toga usledilo je šetanje kroz park. Neverovatno je to da sam zaboravio fotoaparat na klupici u parku. Još neverovatnije je to, da ga je čuvar parka pronašao i kada sam se vratio po njega, prišao mi i pitao me je da li ja tražim aparat. Nisam verovao da ću ga uopšte i naći. Definitivno postajemo deo evrope, hehe.

Sve u svemu, happy ending kompletne priče. Ima li smo dosta obrta u toku semestra. Nije baš bilo tako dinamično kao u početku, ali je svakako ostalo koliko-toliko interesantno. Deo filma koji tek sad počinje je i najzanimljiviji. Ovaj deo se zove ispitni rok i žurka može da počne. Do sada su glavni glumci imali sitne zadačiće i prepreke, izazove i iskušenja. Sada treba da pokažu zašto su glavni glumci. Kada pritisak počne da se nadvija nad njima i polako ih pritiska. Znaju da ne mogu mnogo da se odupiru i da će kad tad biti slomljeni, ali svejedno nastavljaju dalje. Pored ispita koje imam zakazane za jun, povremeno mi uskače i po neki kolokvijum. Nadam se da ću na kraju uspeti da odradim većinu ispita.

Danas sam imao jedan kolokvijum iz informacionih sistema i prošao je dobro.

Galerija:
(klikni na sliku za uvećani prikaz)

posao u obrazovanju

, 14 2008 13:15:06 +0200

U okviru Pedagogije imamo praktičan rad u školi na Tehničkom fakultetu u Čačku. Po prvi put sam, ove nedelje, posetio jednu školu u kojoj imam praksu kao budući profesor tehnike i informatike. Ne radi se o bilo kojoj školi već o osnovnoj školi Dr. Dragiša Mišović, koju sam imao čast da pohađam.

Mislio sam da će poseta školi izazvati talase nostalgije, ali se to nije desilo u velikoj meri. Imao sam prilike da vidim bivše nastavnike. Bilo mi je drago što sam kod nastavnika M. Ćendića imao praksu iz tehničkog obrazovanja. Profesor se malo promenio od kako sam ja napustio školu i od kako je i meni predavao. Videlo se da je i njemu bilo drago kada je mene video. Pored toga maksimalno mi je pomogao da prikupim svu potrebnu dokumentaciju škole koja mi je potrebna za kompletiranje zadataka iz Pedagogije, na čemu sam mu zahvalan.

Nisam očekivao, ali sam se prijatno iznenadio, kada me je prepoznala nastavnica istorije: Mila Lekić. Verovatno jedna od najboljih i najprofesionalnijih nastavnica u toj školi. Imala je čitav klub obožavatelja iz bivšeg VIII/4.

Bobiću, nadam se da ovo čitaš :)

Škola se dosta promenila - modernizovala. Nastavnik Ćendić uputio me je u nove reorganizacije nastave u okviru škole. Posebno me je zanimalo kako je to biti budući profesor, a pogotovu profesor informatike. Na moje iznenađenje, saznao sam da se sada odeljenja dele na manje grupe i imaju mnogo vežbi, za šta je potrebno dosta profesora informatike, pa i tehničkog obrazovanja. Od školskog pedagoga smo saznali da jedino u ovoj školi profesori informatike imaju prilike da odrade kompletan nedeljni fond časova, tako da ne moraju da jurcaju po drugim školama i da uklapaju časove, kako bi popunili fond. Trenutno zapošljavaju oko 10ak profesora informatike, što ukazuje na to, da je potražnja velika i da će posla najverovatnije biti u budućnosti. Poznato je da je od skoro uvedena informatika u osnovne škole od V do VIII razreda. Čak se neke vežbice drže i učenicima nižih razreda, što još više povećava broj potrebnih profesora.

Kao budući profesor tehnike i informatike imam prilike da radim i kao profesor tehničkog obrazovanja, što u svakom slučaju nosi sa sobom veće mogućnosti, ako slučajno posao profesora informatike bude nedostupan. Pored osnovnih škola tu su i srednje škole, tako da ovaj posao ima perspektivu.

Sa nastavnikom Ćendićem sam stigao i da porazgovaram na temu gde je bolje raditi u osnovno ili srednjoj. Njegovo je mišljenje da je ipak bolje raditi u srednjoj školi. Smatra da su tamo deca zrelija i već imaju usađene osnovne oblike ponašanja, dok sa mlađom decom i ako deluje lakše, to zapravo nije tako. Možda su lakše nastavne jedinice, ali je svakako teško organizovati tu decu, jer poslušnost je manja, a veća je odgovornost sa decom u osnovnoj školi u odnosu na decu u srednjoj.

Kada sam ga upitao da napravi presek između moje generacije i ove sada, odgovor nije bio baš tako pozitivan. On smatra da smo mi bili poslušniji i vredniji. Sada ima problem u komunikaciji sa određenom decom. Ova generacija slabo poštuje autoritet škole, pa i sam autoritet nastavnika. Opao je procenat odličnih đaka. Pored kritike na decu, nije baš zadovoljan ni sa novom generacijom roditelja. Ali navodi da to može biti razlog trenutnog stanja u zemlji. Mnogi roditelji imaju malo vremena da posvete svojoj deci, zbog toga i deca postaju takva kakva jesu.

Deluje mi da je trenutno lakše naći posao u osnovnoj nego u srednjoj školi. Mada je veće je strpljenje potrebno za osnovce i mnogo više razumevanja.

Što se tiče onog materijalno-tehničkog dela obrazovanja kada je u pitanju predmet informatika, OŠ Dr. Dragiša Mišović ima sa čim i da se pohvali. Poseduju kabinet sa preko 30 računara. Organizacija je bolja, tako da se odeljenja dele na dva dela kada je praktičan rad na računaru u pitanju. Što sa sobom povlači i dva profesora informatike po odeljenju. Isti je slučaj i sa predmetom Tehničko obrazovanje. Do skoro smo slušali priče, kako su profesori morali sami da obezbede materijal za rad, pa čak i potrebne računare, posredstvom nekih firmi. Izgleda da će sada manje biti problema oko organizacije nastave. Lično mi se sviđa što je informatika uvedena u osnovne škole, a pogotovu u niže razrede. Ne zato što ću ja možda imati obezbeđen posao sutra, već zato što je računar postao deo svakodnevnice. Za par godina, čovek koji ne bude umeo da koristi računar, smatra će se ne pismenim. Buduće generacije, moraće koristiti računar za bilo kakav posao, tako da je potrebno decu upoznati sa računarom što ranije.

Danas odlazim na vežbe iz informatike, očekujte nove utiske.

databases

, 12 2008 10:44:11 +0200

Predmet baze podataka može se svrstati među jedne od težih predmeta koje imamo na faxu. Inače, kao oblast IT-a i infrastrukture, svakako, su kičma funkcionisanja ozbiljnijih sistema. Takođe, administratori baza podataka u kompanijama imaju veliku odgovornost, ali isto tako imaju i veliku platu. Naravno, znanje koje mi stičemo na fakultetu ne može se porediti sa profesionalnom upotrebom.

U ovom semestru, čini se, od svih informatičkih predmeta najorganizovaniji je predmet baza podataka. Moja procena uzima u obzir i predavanja i vežbe. Ono što je najbitnije, je činjenica da iz ovog predmeta izučavamo konkretne stvari koje kasnije mogu biti primenjene u realnom životu. Onome ko planira da se usavršava u smeru ITa i specijalizacije u oblasti baza podataka, svakako će imati dobre osnove. Profesori koji nam predaju završili su Oracle akademiju i poseduju njihove sertifikate pored svojih diploma. Stečeno znanje mnogo dobro prenose studentima, što se vidi po njihovom profesionalizmu (koji su verovatno doneli iz akademije, kada je reč o organizaciji predavanja i vežbi). Pored računarske opreme koja je na odličnom nivou i Oracle softvera, studenti imaju pristup i e-learning servisu moodle, koji u mnogome pomaže učenje. O dobroj organizaciji predmeta i selekciji gradiva, govori i velika prolaznost studenata na dosadašnjim kolokvijumima. Takođe, posle svake obrađene lekcije sledi mini online kviz-test, koji pomaže studentima da bolje usvoje obrađeno gradivo,i pripreme se za kolokvijum.

Već sada smo imali prilike da rešavamo realne probleme. Kako se baze podataka ne mogu zamisliti bez SQL koda, tako je i sa Oracle-om i našim kursom. Pomoću OracleXE aplikacije, imamo priliku da učimo SQL kod kroz konkretne primere i vidimo rezultate.

Pored kolokvijuma, očekuje nas i seminarski rad gde se pored dokumentacija očekuje i odrađena konkretna baza podataka za neki sistem. Možda je najbitnije to što se vidi da profesori baš razumeju tematiku o kojoj predaju i nisu samo neke priučene kursadžije, koje nemaju pojma o čemu govore. Profesorka Danijela Milošević je radila u nekoliko većih firmi u Srbiji i poseduje praktično znanje koje veoma dobro prenosi na svoje studente. Tako da ne možemo reći da nam profesori prodaju maglu. Za nas studente je dobro što smo podeljeni u manje grupe, tako da svako ima svoj računar, manja je gužva pa je i praćenje predavanja i vežbi efikasnije.

Tehnički fakultet je poznat po velikom broju nezainteresovanih studenata za konkretne informatičke predmete. Smatraju da nema potrebe da se nešto tako detaljno izučava jer ne vide suštinu i jednostavno ne planiraju sa tim da se bave, pa zbog toga i imaju averziju prema takvim predmetima. Izgleda da je ovaj predmet nekako podsvesno uticao na njih. Zahvaljujući dobroj organizaciji i planiranju gradiva, podsvesno su naučili mnogo toga i ako možda lično nisu to želeli. Ovo je dobar primer, kako studentima koji nisu zainteresovani za pojedinu oblast, ili maju strah zato što smatraju da nemaju pojma o čemu se radi, plasirati gradivo i zainteresovati ih za rad. Mnogi drugi profesori bi mogli da primene ovo iskustvo i bolje organizuju svoje predmete.

Jedina lična zamerka na kompletnu priču je što nemamo malo više ovakvih predmeta, ali ne samo to, već i da ne traju samo jedan semestar. Već sledeći semestar dolaze neki drugi predmeti, tako da se ovo znanje može zagubiti ako se ne radi redovno. Ako pogledamo realno, ono je i najkorisnije jer u odnosu na neke druge info predmete, ovo ima i praktičnu primenu, pored programiranje, koje je takođe bilo kratko. Posle toga, studenti nisu sposobni za profesionalni rad, već će prikupiti samo enciklopedijsko znanje i ovoga se sećati kroz izmaglicu. Izuzeci će biti oni studenti koji budu nastavili lično usavršavanje i izučavanje ovih tehnologija.

Za kraj, jedna pohvala za upravu Tehničkog fakulteta u Čačku, što je poslala ove profesore na usavršavanje, koji su stečeno znanje veoma dobro preneli. Odličan potez, koji se, nadam se, isplatio. Valjalo bi da ih bude više u budućnosti.

work, work... | work complete

, 08 2008 07:35:35 +0200

Posle odmora obično sledi rad, u stvari, to zavisi kako kod koga, ali je u suštini tako. Mada i ne mora da znači, a može i da bude, :)

ponedeljak:
Prva radna nedelja posle raspusta, počela je zanimljivo, a znate kako? Sa kolokvijumom iz internet tehnologija. Štreberski zadovoljan kako sam uradio kol, prešao sam u kabinet do... Tamo me je čekala uobičajena jutarnja doza Linuxa (openSuSe). Ovoga puta je bilo zanimljivo, pričali smo o svemu samo ne o, pogađate, Linux jer smo prešli na rad sa Windowsom. Završio se mukotrpni rad u Linuxu. Napustili smo prelepi svet konzole i kriptovanih komandi. Vratili se u nama nam drago prozorsko okruženje, gde je sve jasno, sve lepo, a ponekad čak nešto i radi. Iskreno, Linux mi je bio zanimljiv, jer sam sa Win-om odrastao, tako da je bilo interesantno naučiti nešto novo, i ako sam imao predhodno iskustvo u Linuxu. Videlo se po Marjanovom sarkazmu i blagoj dozi intelligent humora, da je Windows ipak... ali dobro :)

Naravno, kao i uvek, posle OSa, sledio je redovan jutarnji sastanak sa team leaderom uz jutarnju kaficu u obližnjem kafiću Montana (takođe poznata kao "restoran") O pečenjari i buvari neki drugi put.

Sumirali smo utiske sa kolokvijuma i zadovoljni ostvarenim rezultatima, sastali smo se sa Direktorom. Usledila je diskusija oko trenutne političke situacije i predstojećih izbora, baš onako studentski. Znate kako kažu: "Ako ne uspem kao student, uvek mogu da budem političar". Istina da je Direktor jedna veoma kompletna ličnost. On je i student, a verovatno i budući političar.

Sledila je Organizacija Rada, kao šlag na tortu, ali nisam imao strpljenja da ostanem do kraja. Koleginica me je primorala da idemo na doručak jer je bila mnogo gladna, a kaže kada je gladna tada je i mnogo nervozna. Nije baš sve jedno sedeti na tako ozbiljnom predavanju, pored tako nervozne koleginice. Ispraćeni Direktorovim smelim pogledom, napustili smo kabinet i zaputili se u grad na klopu.

utorak:
Radni utorak sam na žalost morao da propustim zbog službenog puta, koji me je odveo u Pranjane, kod Igora na slavu . Kao i uvek, onako kako samo to porodica Tošić ume da uradi, slava je bila na visoko profesionalnom nivou. Tradicionalna zdravica sa domaćinom Mićom, uz pomoć lično njegove rakijice. Potom je sledila doza infuzije, gde gosti imaju prilike da probaju ad hoc organizovano raznovrsno pečenje i janjetina i prasetina. Moram napomenuti da je na slavi prisustvovao i moj uvaženi kolega Daške, koji je već uveliko član familije u ulozi zeta.

Šetnja do varošice i nazad, imala je za rezultat bolje upoznavanje Igorovih triju sestara, koje su stvarno tri predivne i veoma interesantne osobe. Od najmladje pa do najstarije. Ah da, nikako ne treba zaboriviti i Avrama, koji je svojom profesionalnom vožnjom uspeo da nas dostavi do Pranjana u roku od 30ak minuta. Razlog zašto nije bilo 20, je taj, što je Igor opet zaboravio gde se tačno skreće na jednoj od mnogobrojnih raskrsnica na putu za Pranjane.

Glavni ručak je svakako ostao u pamćenju, tako da ne postoje reči koje bi mogle opisati taj ugođaj. Još jednom, sve pohvale porodici Tošić na odličnom gostoprimstvu!

Sa najvećom dozom alkohola u sebi, od svih prisutnih tada u kolima, ubrzo sam utonuo u alkoholisani san. Ne primetivši put, probudio sam se ispred Igorove zgrade i zaputio se ka svom toplom krevetu. Ostatak priče se ne sećam...

sreda:
Radna sreda je krenula krajnje profesionalno uz profi primenu SQL koda u Oracle-ovom okruženju. Zatim je na predavanju iz ITa, profesor Urošević još jednom oduševio svojim životnim pričama i šalama, koje su prožimale krajnje profi predavanje.

Da li postoji neko ko bolje razume objektno-orijentisano programiranje i njegovu primenu u internet tehnologiji na našem faxu?

Potom se ispred faxa okupila hardcore ekipa profi gamera koji su se uputili u obližnju Cyber igraonicu. Prvi CS match sam odigrao krajnje profi, baš kao i sam dan kako je protekao. SLR je imao poteškoća da me sustigne, ali odličan team play je uzrokovao odličan rezultat na kraju partije.

Đuka, uprkos svom profi online angažovanju u svetu CSa, nije ima tako produktivan dan, kao mi ostali. Noseći teške magacine municije, za svoje saigrače SLRa i D@rka, pokupio bi po neki kill i tako se upisao u listu strelaca. Mada mu se mora odati priznanje na teoriji, da posle 90min gameplaya opada koncentracija, tako da ću njegovu hipotezu uzeti kao opravdanje za svoj slab rang u drugom delu partije.

Team leader, takođe je imao problema u svojim CS poduhvatima tog dana. Alexa i Demian još jednom su pokazali kako sile dobra i zla mogu sarađivati, uprkos tome što su bili u različitim timovima. Posle velike količine pada koncentracije, Alexa i ja smo malo ušli u svet WCIII. Kratka ali veoma interesantna partija 1on1, nas je oraspoložila tog kišovitog dana.

Plan za Pivnicu je propao usled loših vremenskih uslova

Evo rang liste na kraju dana:

D@rko
SLR
Demian (aka pejko)
Acika
bokela (aka bokela|SaS)
team leader (aka FuckOff)
Milo6 (aka munition carrier)

Stvarno profi dan nemа šta!

hijacked by colleagues

, 12 2008 09:39:54 +0200

Nisam otišao jutros na ispit. Sinoć sam planirao da malo nešto pogledam, jer sam i onako slabo spremao, međutim, nazovu me kolege mangupi sa smera, a još gore što je bilo i koleginica, pa kako da odbiješ! Petak veče, a ispit u sred subote, pa gde to ima!? Posle mukotrpnog i iscrpnog razmišljanja, koje je trajalo 5ms (malo sporije nego odziv samsunga), rešio sam...

continued:

Spremanje ispita se nastavilo u obližnjem lokalu uz adekvatnu dozu piva. Problem je što ne znam šta im je bilo juče, bilo nas je dosta, a fora i tema je bilo ludilo. Od tolike količine smeha i alkohola, jutros sam ustao ranije (), ali me mrzelo da izađem na ispit. Nema veze, drugi put, biće još ispitnih rokova, a Engleski mi nije problem da spremim. Nisam bio zainteresovan da izađem tek tako samo da bi dobio 6 ili 7, znam engleski, ipak zaslužujem malo više ().

Bitno mi je da smo sinoć bili svi u elementu. Dobro, priznajem, nedostajao je team leader, ali je zato tu bio Direktor. Zatim smo u sred fancy lokala spojili, onako kafanski, stolove i party može da počne.

Sinoć sam se video i sa jednom drugaricom, sa kojom sam se pre družio. Tako da smo se prisetili starih dobrih dana: vikendica na jezeru, jetta, skela i ekipa, glupiranje, zezanje, pisma, stare ljubavi, svađe, romansa, itd...

Sve u svemu jedno interesantno veče i jedna interesantna sedmica.

uspešna sedmica

, 11 2008 20:22:10 +0200

Ova sedmica mi je bila uspešna. Položio sam Principe Programiranja, koji su bili održani u nedelju, tako da sada imam jedan ispit više u svom indexu i bliže diplomskom ispitu, odnosno diplomi (ako je uopšte i bude, posle procesa akreditacije). Takođe sam uspeo da položim kolokvijum iz Psihologije, tu je i položen kolokvijum iz Baza Podataka. Ostalo je još da odradim usmeni deo ispita iz Principa Programiranja i to je to.

p.s. sobzirom da je ispit iz PPa održan u nedelju, a većina studenata nije unapred kupila ispitne sveske i sobzirom da ne radi portirnica i fotokopirnica nedeljom, bili smo primorani da krademo sveske iz portirnice na faxu. Tako da se ovim putem javno izvinjavam zbog tog poduhvata, mislim da su neki studenti ostavili nešto novca na portirnici, ali nam fax neće mnogo zameriti. Nije problem da i oni nešto časte.

Problem je to što u toku aprilskog ispitnog roka imamo predavanja i kolokvijume, ali valjda tako mora zbog semestra. Sutra me očekuje još jedan ispit iz Engleskog jezika (hehe, subota morning najn'o-klok). Na kolokvijum kod Micića iz Operativnih Sistema ne mogu da idem, jer je takođe sutra. Sledeća sedmica opet nosi nove izazove i nove radne pobede (ako pobedim).

Sve u svemu jedan mali, lepo organizovani haos, koji samo ovi moji na TFu umeju da organizuju i da održe.

Inače, team leader se upustio u novi projekat, tako da me očekuje dosta van-fakultativnog-učenje-za-ispit rada, ali šta da se radi, on je team leader, moram da ga slušam. Direktor mi pravi probleme sa koleginicama, ali uspevam nekako da izađem na kraj. Ovih dana je na faxu ludo i nezaboravno, imalo je par novih fora, koje će se sigurno prepričavati, takođe i novih svađa i incidenata, ali njih ćemo brzo zaboraviti. Direktor se žalio kako je zezanje na faxu utajilo, mislim da sada stvari, sa prolećem, počinju polako da se bude. Dobro, kod njegovog zlostva Demiana, neke stvari su nonstop budne, tako da tome ne treba pridavati veliku pažnju.

Imali smo dosta planova da organizujemo neke izlete i piknike ovih dana, ali ovi oblaci i ovo vreme prave problem. Nadam se da ćemo stići neki drugi put.

Korupcija i Visoko obrazovanje

, 06 2007 02:06:31 +0100

Znam da je ova tema trenutno vruća, ali je situacija već počela da se hladi. Ovo nije samo još jedan post na ovom blog servisu posvećen toj temi. Ovaj post na taj problem gleda iz totalnog drugog ugla i nije baziran na aferi: Kragujevac. Pokušaću da na problem gledam iz druge perspektive i objasnim odluku pojedinca na ilegalno delo.

Šta ako problem nije samo u onima koji primaju mito, već i u onima koji na to još nisu ni pomislili? Šta je sa samim okruženjem? Sa samim uslovima studija? Šta je sa kvalitetom nastave? Gde je otišla odgovornost? Da li iz nje proizilazi moral? Čega bi trebalo da se plašimo? Na ova, a i na neka druga pitanja pokušaću da odgovorim ovim postom. Naravno, tu ste i Vi da mi pomognete u tome, u vidu Vaših komentara.

Godina 1989. Radosno popodne u vrtiću "Bambi" u mirnom gradu Čačku. Vaspitačica je okupila svoju grupu, kako bi deca izvela likovnu vežbu sa temom "Šta ću biti kada porastem?". Pre nego što deca počnu sa svojim crtanjem, oni moraju svojoj vaspitačici reći šta žele da budu kada porastu.

Vaspitačica: "Slobodane, šta bi ti voleo da budeš kada porasteš?"

Slobodan: "Voleo bih da imam najveću poslastičarnicu u gradu i da zajedno sa svojim dedom pravim najslađe kolače na svetu. I da dovedem moje drugare da ih zajedno jedu sa mnom."

Vaspitačica: "Pa to je baš slatko Slobodane, znači svi smo pozvani?"

Slobodan: "Da."

Vaspitačica: "Dragana, a šta bi ti volela da budeš kad porasteš?"

Dragana: "Ja bih volela da budem manekenka, kao ove na televiziji i da budem lepa kao one i da putujem svetom. I želim mir u svetu."

Vaspitačica: "A Bojane, šta bi ti voleo da budeš kad porasteš?"

Bojan: "Hacker!"

Vaspitačica: "Šta je to Bojane?"

Bojan: "Ma matora, ne vredi da ti ja ovde objašnjavam šta je Izvorni Kod, šta je Open Source, Linux itd... Ne bi to razumela. I kad će da se završi ova glupa igra, čekaju me ortaci na IRC kanalu imamo zakazan chat!?"

Vaspitačica:

Naravno, ovo se nikada nije nie dogodilo, ali ovakav bi svet mogao da bude ako uspe projekat OLPC (One Laptop Per Child) - Jedan Laptop Po Detetu. Ova fondacija ima za cilj da u zemljama trećeg sveta ili ti zemljama u razvoju omogući deci pristup laptopovima sa instaliranim Linux operativnim sistemom, po ceni od samo 100$. Projekat je već isporučio nekoliko stotina hiljada laptopova pojedinim zemljama Južne Amerike.

Pa kakve ovo veze ima sa korupcijom? Pitate se Vi. Pa i nema baš, ali jedan od razloga može biti, a i ne mora...

Kupovina diploma je svakako ilegalna i ne moralna aktivnost. Kako za prodavca tako i za kupca. Međutim, sam motiv kupca može biti različit. Evo moj slučaj... Studiram Tehniku i Informatiku na Tehničkom Fakultetu u Čačku, smer Profesor TI. Od malih nogu se bavim računarima i to me oduvek zanimalo i intrigiralo. Možda, kao i većinu Vas koji čitaju ovaj post. Takođe, već sam radio u jednoj od firmi za servisiranje i prodaju računara. Honorarno sam vršio razne instalacije, podešavanja, sklapanja itd... računara. Pored toga, imao sam delimično i uspeha u edukaciji ljudi kad su u pitanju informacione tehnologije. Trenutno me zanima ozbiljniji rad u jednom od programskih jezika i put ka postajanju hacker.

Međutim, kada je u pitanju naše obrazovanje, svi znamo, kakav je slučaj sa našim profesorima, ali u većini, profesorkama Informatike u srednjim školama. Tu se kod nas javlja jedan interesantan pradoks. Sami đaci (pojedini) znaju mnogo više od same profesorke-profesora. U mom odeljenju je to bio slučaj sa nekoliko nas. Naravno, profesorka bi nas u startu izdvojila i koristila kao ispomoć u sprovođenju lekcija za ostale, manje upućene đake. Za to bi naravno bili i nagrađivani. (Da li je ovo korupcija?)

Taj fenomen se javio i na fakultetu. Nekoliko nas je i dalje bilo dosta upućeno u ove tehnologije, tako da im nije bio problem spremiti neke ispite ili odbraniti neke seminarske. Takođe, opet smo bili poštovani od samih profesora i asistenata.

Postavlja se pitanje, kako je naš obrazovni sistem omogućio da se takav jedan fenomen pojavi? Naravno, nije to slučaj samo u Srbiji. Dakle, ja sam sada redovni student tog smera. Svi informatički predmeti su mi išli extra. Trenutno, pauzirao sam godinu zbog 2 matematike i 2 fizike. Sada ću ja izgubiti jednu godinu studija zbog dva predmeta koji su manje-više povezani sa informatikom. Svakako da ih poštujem i cenim, i znam da su oni obavezno sastavni deo svakog tehničkog lica. Ali zašto bih ja bio bitku sa tim sporednim predmetika, kada mi je glavni fokus informatika. Glavni cilj da budem profa.

Već sada, sam imao iskustva sa edukacjiom u informatici. Preneo sam neka znanja na svoje drugove, deo rodbine, druge prijatelje itd. Neki su se čak toliko zainteresovali da su se ozbiljnijie posvetili toj temi. Takođe, većinu predmeta (informatičkih) sa faxa, sam olako dao i to sa veoma visokim ocenama. Jednostavno, zašto bih ja sad čekao da učim nešto 4 godine, što već znam i što me na faxu neće mnogo unaprediti. Zar nije mnogo bolje da ja odmah odem i zakupim tu diplomu. Uložim keš itd.. A da lepo kući nastavim da izučavam sve ove napredne tehnologije koje sam i do sad samostalno izučavao. (Ovo nije nikakav trip, postoji veliki broj ljudi, kako kod nas tako i u svetu, koji su skoro sve što znaju samostalno naučili i sada su jedni od uticajnijih ljudi u IT sektoru).

Dok ja čekam tu diplomu, koju će mi tražiti na radnom mestu ili u školi u kojoj želim da predajem, ja lepo sedim kući i nastavljam da izučavam neke oblasti, koje na mom faxu i ne postoje u planu i programu. Kasnije lepo odem po tu diplomu i počnem da radim kao profa. Koji će garantovano preneti znanje mnogo bolje i kvalitetnije od većine drugih profesora. To znaju i sami ti profesori. Dakle, moj motiv za kupovinom diplome je svakako interesantan i human. Ja bih svakako bolje preneo neko znanje, ili barem imao kvalitetnije znanje od onog koji je završio fax (naravno, ne svakog, već određenih pojedinaca). Ali on ima bolje ocene ili bolji prosek uz pomoć nekih drugih predmeta i na taj način, u mogućnosti je da dobije posao pre mene. Ili će fax da završi pre mene, ili će svojim bodovima biti bolji od mene, jer mu je bolje išla fizika, mehanika, mašinski elementi, materijali itd...

Znači on je potencijalni svršeni profesor, koga ta informatika ne zanima toliko, eto čisto ima lepu platu i po nekoj knjižici predaje tamo nekim đacima. Znojiće se kao i većina njegovih kolega zbog svakog zaluđenog klinca kompjuteraša, koji može da ga pojede u znanju o informacionim tehnologijama.

NAPOMENA: Ovde govorim o konkretnom znanju, pa čak i onom osnovnom sa kojim dosta profesora ima problem, jer se slabo izučavaju na faxu na kome su studirali ili nisu baš previše bili zainteresovani da to uče, već su samo odradili.

Pa ko je onda opasniji po društvo i po naše đake? Da li se tako edukuje buduća generacija kompjuterski pismenih ljudi? Ili smo jednostavno prinuđeni da menjamo sistem.

Istina je da smo na mom faxu pretrpani raznim bespotrebnim predmetima za moj smer. Nisam od onih koji kukaju: "Šta će mi ovo? Šta će mi ono?". Razumem tu pojavu na mom faxu, jer se smer zove Tehnika i Informatika. Imaćemo sve te tehničke predmete dok se smer ne podeli. Zato on nije tako specijalizovan. Sada se uz pomoć Bolonje već prave neki usmereniji smerovi. Sa ovim smerom, ja mogu da budem profesor Tehničkog Obrazovanja ili profesor Informatike. Ali da ja ne bi tamo tupio 4 godine nešto što već znam ili što mi neće trebati kao profesoru informatike, zar nije bolje da ja lepo kupim tu diplomu i ne mučim se. Svoju energiju usmerim ka drugim stvarima izučavanja. Opet napominjem: poštujem svaki predmet koji sam imao. Iz nekih sam i nešto novo naučio, pa čak i iz onih koji nisu informatički. Takođe, ogromno poštovanje imam prema Pedagogiji i Psihologiji bez kojih i ne bih mogao da budem profesor. Ali već sam uspeo da edukujem veliki broj ljudi. Neki su bili čak i okoreli protivnici tehnologije, pa su sada postali najzavisniji od nje.

Dakle, mogao bih da odslušam ta dva predmeta čisto sticanja novih shvatanja u radu sa ljudima i procesu učenja kod dece itd...

Na kraju ove priče, suština je da ovo nikada ne bih uradio. Prevelika je to moralna odgovornost i svakako to nije rešenje bez obzira koliko mislili da ste kompetentni u nekoj oblasti. Poštujem svoj fax i svoje smer i svoje zvanje i neću ga napustiti dok ga ne završim. Sa ponosom ću gledati na svoju, teškim radom, stečenu diplomu i neću je kriti u fioci. Suština ovog posta je bila da vam ukaže na drugu stranu medalje o motivima ljudi za kupovinu diplome. Neki od njih su možda imali plemenite namere. Takođe, u našoj zemlji se mora stvoriti nova svest i sistem vrednosti. Nije dovoljno samo završiti fax i reći sada je gotovo sa mojim učenjem, odoh da uzmeme neke pare. Moramo shvatiti da ćemo ceo život učiti, pogotovu ako želite da budete akademik. Ljudi moraju razumeti neverovatnu odgovornosti koju su preuzeli na sebe tom diplomom. Još gora je odgovornost te kupljene diplome.

Problem, dovoljno ne obrazovanih profesora informatike kod nas nije njihov, već obrazovnog sistema. Verovatno nisu imali uslove za ozbiljnije izučavanje. Pored toga tu je i njihova lična motivacija. Ali je bitno da shvate da moraju da rade na sebi i da ne treba više da se kriju iza one jedne knjige po kojoj će da predaju ceo žvot. Valjalo bi da se više angažuju. I naravno na kraju, čast profesorima izuzecima, koji su stvarno experti u svojoj oblasti.

Primer sa početka posta govori slikovito o opisanoj situaciji. Šta mislite koliko li će tek biti upućene vaspitačice kada OLPC program bude stigao i u našu zemlju?

P.S. Čuo sam da Ministarstvo Prosvete planira da uvede i informatičku edukaciju, kako u osnovne škole tako i u vrtiće. Zahvaljujući ovome situacija se možda može popraviti.

Love & Study

, 02 2007 01:49:15 +0100

U prošlom postu smo diskutovali o problemu studiranja i radnog odnosa u toku samih studija. Ovaj post sam hteo da posvetim malo vedrijoj, i nadam se, interesantnijoj temi...

Ovoga puta diskutovaćemo o održanju emotivne veze i samog studiranja. Da li je moguće imati uspešnu ljubavnu vezu i ujedno biti uspešan student? Koliko je potrebno odricanja da bi se takva veza održala? Da li je uopšte moguće održati takvu vezu, a da sami partneri ne trpe na određenim poljima? Da li sama veza pospešuje tok učenja i studiranja? I naravno, na kraju, vaša lična iskustva?

Kada sam ja upisao fax, ubrzo posle početka prvog semestra, stupio sam u vezu sa jednom interesantnom osobom. U početku je naravno sve bilo super. Bili smo u vezi celih 4 meseca. Bili smo na istom smeru, i još u istoj grupi. Išli na ista predavanja, bili zajedno na pauzama, išli zajedno na vežbe itd... U svakom slučaju, shvatili ste poentu.

Takođe smo posle faxa provodili dosta vremena zajedno. Za nekog ko nije ima neku ozbiljniju vezu, to je bio pravi šok, provoditi sa nekim skoro čitav dan. Stvarno nam je bilo slatko i zanimljivo, ali pored svih obaveza na fax koje smo imali mi ni jednom nismo ništa radili zajedno. Nismo učili zajedno, i pored toga što smo imali totalno iste predmete. Nekako kad smo bili zajedno, pomišljali smo par puta da nešto učimo, ali ništa konkretno i ništa ozbiljno. Par puta smo uradili neke vežbe i to je to. Drugim rečima, kao par na istom smeru, bili smo totalno ne produktivni.

Naravno, ne može se ni jedno od nas krivit za to. Jednostavno, nije nas zanimalo da učimo kada smo zajedno. Takođe, zbog naše veze, nekada nam je bilo i smorno da idemo i na predavanja. Kažu: "Zaljubila se deca!". Nama je u vezi stvarno bilo lepo, ali da li je to imalo svoju cenu? Da li je naše studiranje trpelo? Umesto da bodrimo jedno drugo, mi smo tešili jedno drugo kako ima vremena za učenje. Sve što je bilo bitno tog trenutka jeste da budemo zajedno i da uživamo.

Znam par ljudi iz svog društva, koji su imali sličan slučaj. Neki su čak i bili na različitim fakultetima ili smerovima, ali su nekako uspeli da motivišu jedno drugo, ne samo na emotivnom planu, već i na studioznom. Dosta ljudi tvrdi, da se lakše uči i da im mnogo bolje ide fax kada imaju nekog. Te izjave su dale većinom osobe lepšeg pola.

Da li nam je stvarno potreban neko, kako bi lakše prošli kroz to naporno vreme učenja? Kako bi ostali motivisani da radimo? Kako bi bili više skoncentrisani? Da li ima vremena za sve? Da li prava ljubav može da uguši ili postakne sam rad učenja? Da li je veza samo još jedno gubljenje dragocenog vremena?

Mislim da veza može da bude produktivna. Ako ste u braku, onda možete da budete više motivisani kako bi našli bolji posao ili bolje radili kako bi obezbedili porodici bolje uslove za život. Ali ovde je reč o vremenu u toku studija. Da li to vreme moramo da provedemo samostalno? Da dokažemo sebi da smo sposobni da samostalno izguramo to do kraja? Ne govorim ovde o šemama i kombinacijama, radi zadovoljavanja raznih psihičko-fizičkih potreba, već o pravoj emotivnoj vezi. Da li treba da imamo nekog ko će nas na neko vreme odvratiti od problema? Da li ćemo biti sposobniji u životu, ako ne budemo morali da zavisimo od nekog ili od potrebe za pažnjom?

Da li je fer upuštati se u neku vezu, ako smo svesni da nismo u stanju da toj vezi posvetimo dovoljno pažnje, pa zbog toga povredimo drugu osobu? Da li se povećava naša produktivnost ako radimo u timu sa nekim. Možda samo učenje može da bude zadovoljstvo, ako se npr. dogovorimo da večeras naučimo to i to, i ako oboje to savladamo, onda ćemo moći da se "družimo". To bi mogao da bude dobar podstrek za učenje. Ali opet, što bih čekao da naučim 10 lekcija, kada možemo odmah da uživamo. Kada kažem uživanje mislim na razne vidove pažnje koje nekom možete da posvetite u toku jedne veze.

Da li je sama veza distrakcija u toku samih studija?

U toku druge godine svojih studija, stupio sam u vezi sa jednom osobom iz drugog grada. To je malo više iskomplikovalo odnose. Ali, nekako smo imali više vremena za sebe, jer nismo bili u mogućnosti da se viđamo svaki dan. Veza na daljinu, po nekom mom iskustvu nije tako loša u toku samih studija. Ostaje vam dosta vremena da se organizujete. Dok sam bio sa koleginicom sa faxa, umeli smo po nekoliko dana da zaglavimo kod mene posle faxa i to po nekoliko sati. Nekad bi ona htela da uči i da ode kući ranije, nekada ja i tako u krug. Ali smo uglavnom blesili zajedno većinu vremena. Možda je to počelo da me guši i smara, pa sam mislio da je najbolje da prekinemo vezu.

Kada uporedim to sa drugom vezom, nekako mi je ova druga bila prikladnija za trenutne uslove i situaciju. Koliko trebamo da budemo karakter da bi održali vezu, a opet postigli svoje ciljeve? Koja je granica do koje treba ići? Nadam se da i vi imate sličnih iskustava.

Obnova

, 14 2007 19:35:32 +0100

Evo posle "kraće" pauze, vraćam se blogosloviji. Razlog ovog mog ne aktivnog pisanja je prelazak sa Google-ovog Blogger servisa na ovaj Svetski A Naš blog servis: blog.rs

Moram vam priznati da sam oduševljen novim servisom i mogućnostima koje pruža, Po mom skromnom mišljenju, prevazilazi mogućnosti i karakteristike Blogger servisa. Ono što je najbitnije kod ovog našeg servisa je to što je totalno NAŠ servis, tako da ne moram ručno da prevodim razne opcije na blogu. Admin sekcija bloga i kontrolni centar me je oduševio opcijama i kontroli bloga.

No da skratim malo, ali ipak morao sam da pohvalim blog.rs za odlično odrađen posao, a i sponzor je ipak - šta da se radi. E da, još jedna pohvala na tome što na naslovnoj strani blog.rs servisa nema, ama baš ni jedna reklama! Ne znam da li ste to primetili, ali to je veoma značajan detalj na koji treba obratiti pažnju, a koji opet nije tu! Svaka čast.

Pokušavajući da izvršim pomenutu tranziciju sa Bloggera na Blog.co.yu, prebacio sam nekoliko postova koje sam ranije pisao. Međiutim, srbin kao i svaki drugi, ima dosta poteškoća u vezi bilo kakve tranzicije, tako da nisam uspeo kompletno da prebacim blog. Ne zato što to nisam znao ili zbog nekog tehničkog problema, već zato što sam se iznervirao i rešio da krenem izpočetka. Da da, sada sam nezavisan. Moj blog i moja pisanija nisu više pod patronatom Tehničkog Fakulteta u Čačku, kao što je to slučaj bio sa tfcacak.blogspot.com (koji više ne postoji). Sada možete slobodno da se opustite i da uživate u postavljanju vaših komentara, ne brinući o tome da li je vaš nik snimio neki profesor koga ste do skoro prozivali.

Mada to ste mogli i tamo da radite, ali sada ste sigurno bez brige.

Što se samog koncepta bloga tiče: on će i dalje imati slobodnu formu. Predstavljati razne događaje iz raznih perspektiva i srdačno dočekivati vaše komentare o svemu i svačemu. Ako niste primetili u opisu bloga piše da je u pitanju blog cafe! To sam ja lupio. Trebalo bi da predstavlja jedan online cafe u vidu bloga gde bi se vi mogli okupljati i razmenjivati razna mišljenja o raznim temama koje pokriva ovaj blog. Naravno ja sam domaćin kafane, pardon, kafea. U buduće planiram da nabudžim neki mjuzu na blogu, tako da bi vaše čitanje moglo biti mnogo prijatnije, ali se samo cimam da li bi to opteretilo vašu internet konekciju.

Naravno da nećemo zaobići čuveni TF. I dalje nastavljamo da pratimo dešavanja i događaje na faksu i što je najgore, da ih i komentarišemo.

Pošto smo sad ustanovli da sam obnovio blog, prva tema će biti posvećena Obnovi. Na žalost, priča je malo tužna. Ne samo da sam uspeo da obnovim i blog, pored toga, uspeo sam i da obnovim godinu na faxu. I to svojevoljno! Pošto još uvek nisam ostvario uslov za drugu godinu, već se kao ilegalac, provlačim kroz ovaj treći semestar, odlučio sam da stanem na put tom destruktivnom studentskom ponašanju. Shvatio sam da ovo ne vodi nikuda. Ovim tempom učenja i ovim tempom upisivanja godina, samo bih sebe doveo u položaj da budem apsolvent sa 15 ili 20 ispita.

Pošto je TF pokazao da ne poseduje nikakav autoritet po pitanju uslova i kontrole studija, studenti su u mogućnosti da upisuju godine bez ikakve kontrole. Što i nije tako loše, po nas studente, ali na dugoročni plan, to je loša investicija. Razmišljajući tako shvatio sam da ja u drugoj godini nemam šta da radim. Nisam položio matiš 1, zbog toga ne mogu da polažem matiš 2, a zbog toga ne mogu da polažem matiš 3 i tako u krug. Isto je i sa fizikom. Tu nas čeka i elektrotehnika i to 1 i 2. Dakle, ako ne savladaš integrale iz matiša 1, onda nema šta da tražiš u matematici 2 i 3, a opet ne možeš da pratiš elektrotehniku 1, zbog toga ne možeš da polažeš elektrotehniku 2! Prosto vam se zavrti u glavi dok ovo čitate i od ove Bolonje. Ali to je živa istina.

Takođe, upisivanje druge godine nije korektno prema kolegama koji su redovno radili. Neki su čak i očistili prvu. Šta ja imam da se pitam u drugoj godini u odnosu na njih. Nisam uspeo da savladam osnove, a onda odem i busam se kako ću ja redovno raditi u drugoj godini. Tripovati se kako sam otišao da pratim predavanja, a u stvari zbog ne mogućnosti da razumem pojedina predavanja, ja ću početi da se smaram na predavanju, što znači da ću početi da ometam nastavu tako što ću smarati pojedine studente koji su tu sa namerom da nešto nauče. Ipak, mi sada imamo preko 20 godina. Vreme je da preduzmemo odgovornost na sebe i poštovati druge.

To što TF sprovodi neku kvazi bolonju i upisivajući studente iz godine u godinu bez pokrića to je njegov problem - nije moj! Da li to radi da bi uopšte opstao da radi i da bi primao novac iz budžeta to je već politika samog faxa, ja u to ne ulazim. Ja samo samo jedan običan student.

Iz predhodno navedenih razloga, rešio sam da obnovim godinu i to samostalno. Šta zapravo to znači? Pa to znači da nisam overio III semestar koji sam trenutno slušao. Shvatio sam da jureći da dam što više ispita iz druge, i cimajući se oko kolokvijuma iz II i obaveza oko II godine, doći ću u situaciju kada neću moći da upišem III godinu, jer nisam očistio I. To znači da ću bilo kako bilo, opet obnoviti godinu. Što mi većina kolega i danas na faxu kaže, da će i oni obnoviti II sigurno, ali eto tu zato i pokušaće da daju što više ispita. Naravno, neki od njih će i uspeti. Ali ako ja nisam bio sposoban da dam 10 redovnih ispita iz prve kada je to trebalo, kako ću ja to sada dati 13 ispita iz II i plus 4 iz prve koja su mi ostala. Znači to je 17 ispita. Neka bude manje 2 to mu dođe oko 15 komada. Matematika nekada može stvarno čoveku da otvori oči.

Verovatno će TF opet omogućiti neki uslovni upis u III godinu i tako omogućiti studentima i bez očišćene I da upišu III, pa onda tako i IV itd... Ali suština nije kod TFa. Oni su tamo zbog nas, a ne mi zbog njih. Mi njima trebamo kao bi imali kome da predaju i kako bi prehranili svoje porodice. Svi sada ubrzano jurimo da uvedemo tu Bolonju. Evidentno je da mentalitet studenata i njihov tempo rada još nije spreman za to. Bolonja neće unaprediti prosek diplomaca. Ona će ga osakatiti u početku. Tek za par godina kada se budemo prečistili, integrisaće se prava bolonja.

Mi koji smo rešili da studiramo, moramo da shvatimo da moramo imati odgovornosti. Kako prema instituciji fakulteta, tako i prema nama samima. Ne učimo ni za koga, već za nas. Ne lažemo ni koga, lažemo sebe. Možda ni ja nisam dosledan da pišem o ovome na ovom blogu. Ali ovo je demokratija jel tako? I ovaj servis je besplatan i ja imam pravo da pišem na blogu svoja zapažanja i svoje ideje bez obzira da li se to nekom svidelo ili ne. Ne moram čak ni da budem u pravu. Ne moram čak ni da budem tačan. Na vama je da li želite da mi verujete ili ne. Takođe imam pravo da donosim svoje odluke, a moja je bila da obnovim godinu. Mada, obnova na faxu nije isto kao obnova u osnovnoj ili srednjoj. Istina da nikad nisam ponavljao, ali sada sam primoran. Moram da stignem propušteno i da se uozbiljim. Da preuzmem odgovornost u svoje ruke. Da se više ne cimam i ne stidim zbog toga što nema pojma o čemu ovi pričaju iz Matematike 3, jer iskreno, jedva sam razumeo i Matiš 1. Ali ne zato što sam glup, već zato što nisam hteo da radim.

Zato iz poštovanja prema kolegama i poštovanja prea TFu, rešio sam da samostalno obnovim godinu. Ne treba meni nikakva Bolonja da mi govori kako ću da učim. Ako samostalno nisam sposoban da se organizujem i da shvatim šta želim i šta moram da uradim da bih dostigao zacrtane ciljeve, onda mi nikakav pro-evropsko-zapadnjački ulta sistem ne može pomoći.

TF Forum

, 26 2006 20:54:53 +0100

Екипа тф [блог] сајта је поносна што има прилику да вам представи први интернет форум посвећен студентима Техничког Факултета у Чачку.

После напорног рада, успели смо да оспособимо форум за свакодневни рад. Такође, успели смо да га креирамо пре почетка нове школске године. Захваљујући ефикасном раду наше блог екипе, сада сте у могућности да користите овај форум и да са осталим студентима (корисницима TF Foruma), делите ваша искуства и мишљења о многобројним темама које покрива наш форум.

Форум је подељен у категорије како би вам олакшали што бржи проналазак потребних информација. Такође, ту је и уграђена претрага форума која ће Вам бити од помоћи. Форум је организован тако да покрива разне теме из студентског живота.

Категорије:

Факултет - покрива све смерове Техничког факултета и омогућава студентима са истих смерова да размењују информације које су њима битне, не долазећи у конфликт са информацијама са осталих смерова.
Забава - Иако је факултет озбиљна институција, није на одмет мало забаве да се одморите и орасположите после напорних предавања и учења. Овде можете размењивати разне информације из различитих сфера живота.
Огласи - Корисна категорија која има за улогу да централизује потребе студената на једном месту. Одлично организована, помоћи ће вам да пронађете оно што вас занима.
Форум - И наравно као и увек, примамо ваше критике и сугестије, посебно, предлоге о нашем раду. Тако и овде можете дискутовати о самом форуму.

Ово је почетна фаза нашег форума. У будућности ће се развијати према потребама самих студената.

Ево неколико слика самог форума, да вам мало заголицамо интересовање и знатижељу док не "скокнете" до самог форума:

Надамо се да ћете наћи овај форум веома корисним.
Видимо се на форуму...

[оригинални текст објављен: 28.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

Како да побољшате своје учење

, 26 2006 20:52:34 +0100

Прошла тема (пост) је био посвећен испиту и како га урадити што боље. Предпостављам да вам је барем мало помогао. Сада када се стишала бура и када је септембарски испитни рок завршен, време је да почнемо полако да се спремамо за октобар.

Овога пута тема је посвећена самом учењу и како га побољшати. Такође, помоћи ће вам да боље организујете своје учење и време учења пред наредни испит, како не би чекали последњи минут да седнете да учите.

Ако сте редован студент, вероватно сте много пута осетили како је тешко натерати себе да седнете да нешто учите, па чак и онда када се веома важан испит приближава.

Ако сте као већина студената, оставићете учење све до последњег минута. Ноћ пред испит, остаћете будни и покушаћете нешто да научите нешто или да направите по коју пушкицу. Ујутру ћете се једва извући из кревета, накљукати се кофеином и никотином, а затим отићи исцрпљени на испит. Наћи ћете да вам је тешко да се сконцентришете или да размишљате, и проклињаћете себе што нисте раније сели да учите.

И не изненађујуће, осим уколико нисте даровани неком природном брилијантношћу или се десило да сте познавали испитну материју одлично, вероватно ћете проћи катастрофално на испиту.

Ако је ово ваш типични начин учења, вероватно већ знате да он не функционише. Сваки пут када прођете кроз овај ритуал, говорите себи да ћете се опаметити следећи пут када предстоји важан испит. Следећи пут планирате да почнете недељу дана раније да спремате испит. Али уместо тога, настављате да понављате исти шаблон. Зашто се ово дешава? И шта би требало да урадите поводом тога ако планирате да боље пролазите на испитима?

Велики проблем за већину студената, нарочито код бруцоша, је тај да се живот испречи на том путу студирања. Ако сте студент, вероватно радите неки привремени посао упоредо са факсом или имате неке друге обавезе, или се једноставно не можете одрећи већине задовољстава које живот пружа, а највише не желите да изгубите активан социјалан живот који вам учење ремети.

Учење може да изгледа веома досадно у поређењу са свим интересантним стварима које чекају испред ваших врата или игрица на вашем рачунару.

Један од разлога због кога често не почињемо учење до последњег часа је тај да смо погрешно проценили колико нам је заиста протребно времена да абсорбујемо и разумемео неки испитни материјал. Ако вам је испит за шест недеља, то може да делује као да вам је преостало доста времена за учење. Можете схватити да је материјал доста теже да се савлада него што сте мислили и одједном немате довољно времена да све то научите.

Још један разлог зашто одлажемо учење је то да нам неки испит може деловати доста тешко и сама помисао на њега нас оптерећује. На крају некако успемо да убедимо себе да одлагањем напорног учења је најбољи начин да се више не осећамо оптерећеним.

Исто тако, кад нам предстоји период учења материјала који је изузетно тешак и оптерећујући, може бити веома тешко да се одржи висок ниво интересовања и мотивације који су нам потребни за напорно дугорочно учење.

Ако сте се осетили кривим под свим предходно наведеним оптужницама, још није касно да научите неке друге навике које ће вам помоћи да учите боље и растерећеније.

Прво, подсетите себе зашто желите да боље пролазите на испитима и зашто уопште желите то да студирате. Можда само желите боље оцене или желите озбиљније да се бавите тим послом касније у животу. У сваком случају, увек имајте у глави циљ које сте себи дефинисали и тежите да га остварите. Све остало је мање битно.

Можете исписати мале картице са мотивационим порукама или атрактивним сликама које ће вас стално подсаћати зашто желите боље да радите на факсу и исте, залепите негде по вашој соби.

Ако се осећате преоптерећеним обавезама са факса, можете побољшати вашу мотивацију тако што ћете те обавезе или само учење разбити на мање делове – делиће. Сваки пут када успешно одрадите један део, пружите себи неку вама важну награду.

Ако вам се ближи датум испита или датум када морате да завршите неку обавезу, одредите колики део тог задатка морате да одрадите да би успешно урадили обавезу. Почните са оним што је најбитније.

Рецимо да имате шест недеља да спремите тежак испит. Прелиставајући књигу, установите да ако би сте учили једно поглавље сваке ноћи, моћи ћете да завршите књигу за 28 дана, што вам оставља две недеље у којима можете обновити материјал.

Са овим знањем удовољавате себи. Знате које су вам обавезе. Знате колико морате учити сваке вечери. Једино што преостаје јесте да се сконцентришете на одрађивање тих задатих обавеза. Овако се нећете осећати преоптерећено величином књиге. Следеће што треба да урадите јесте да разрадите систем награда које ћете додељивати себи сваки пут када одрадите неки део.

За почетак почните са малим наградама за успешно савладавање мањих делова, а затим приуштите себи веће награде када савладате већи део неког градива.

Да би систем награда функционисао, награде морају бити тренутне. Одмах по завршетку посла, требало би себи да приуштите неку награду. Такође награде, морају да буду значајне вама. Нема поенте себе награђивати штапом за пецање ако мрзите пецање.

Награде не морају да буду материјалне природе, ако постоји нешто друго што би вас стварно мотивисало и инспирисало. Шта мислите о томе да одете на неки специјални концерт, или да одете на неко путовање? Или да после завршеног учења се видите са вољеном особом? Ви сами одлучите, будите креативни.

Веома је важно да се награда добије одмах после успешно завршеног посла. Ово ствара осећај позитивне ремотивације. Ако што је већ напоменуто, дајте себи мање награде за одрађене делове посла, а веће награде када успешно одрадите цео посао – положите испит. Ако је размак између одрађеног посла и награде велики, онда то нема ефекта на поновно успостављање мотивације.

Поред тога што ћете се мотивисати екстерним стварима, веома је битно да научите да мотивишете себе интерно. Реците себи да сте добар студент, да можете добро да учите, да сте паметни. Реците себи да волите да учите, да волите свом мозгу да дајете разне менталне вежбе. Честитајте себи на свом залагању, будите поносни на себе и самоуверени. Такође, реците себи да ви сами желите да стичете нова знања, и да уживате у задовољству које пружа учење.

За више информација које постављате у ваш мозак, и да исте буду доступне поново, морате освежити те информације обнављањем. Морате одвојити времена за поновни прегледа градива и обнављање. Јер није довољно да само прочитате неко градиво – морате га научити. А учење се постиже понављањем. Тако нам ради мозак и тако смо учили цео живот све ово што данас знамо. Такође веома је битно да имате редован и квалитетан сан, како би сте научено лепо меморисали у кори мозга.

Морате да смањите ментални стрес. Вашем мозгу је такође потребно редовно уношење квалитетне хране, а поготову воде. Брините о вашем мозгу. Дрога и алкохол не помажу у процесу учења. Чак шта више, опште је познато да алкохол уништава мождане ћелије.

Напишите својим речима оно што учите. Препоручљиво је да учите са још неким, али не у почетној фази учења већ касније. Објашњавајте оно што сте научили неком другом, јер на тај начин поспешујете боље разумевање те области и само меморисање тог знања у вашем мозгу.

Ако наставите да учите ноћ пред испит, свој мозак стављате под велики стрес.

Повећавате физички и ментални стрес, не остављате себи довољно времена да поново прегледате материјал. Ако ускраћујете себи сан, такође ускраћујете и вашем мозгу могућност да оно што се учили меморише на хард диск који се налази у вашој глави.

Тако што почињете учење на време, и прегледањем онога што сте научили, имате много више шансе да запамтите и разумете оно што морате да знате када сте суочени са испитом.

[оригинални текст објављен: 22.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

испитни водич: 5 ултимативних савета

, 26 2006 20:51:45 +0100

После кратке паузе која је, морам се сложити, била неоправдана и мора се признати мало дужа, једночлана блог екипа се вратила. Овога пута, смо у нади да оправдамо изостанке, решили да вам помогнемо у овим тешким испитним данима.

Пронашли смо само за вас, интересантне интернет чланке, савете, предлоге о томе како успешније и лакше студирати. Ову серију чланака коју ћемо редовно објављивати на нашем блогу, почињемо са једним веома интересантним постом (чланком).

У току су тренутно полагања разних испита, неки су већ положени, а неке тек треба полагати. Зато смо за ту прилику припремили овај интересантан пост – уживајте.

Да би сте добро прошли на испиту, морате прво имати добро познавање материје која се испитује. Али поред тога, препоручљиво је имати и добру стратегију полагања испита и како том проблему адекватно приступити. На овај начин, квалитетније ћете преставити своје познавање тражене материје. Овај водич ће вам дати неколико савета да креирате сопствену стратегију

упутства
Испитна упутства су веома битна, тако да их добро прочитајте или саслушајте (колико вам се пута дасило да на пола испита питате неко питање, на које је професор већ одговорио или на почетку објаснио, а ви нисте слушали?) На самом почетку испита питајте професора све што вам није јасно у вези испитних упутстава. Ако не пратите упутства, нећете бити у могућности да на адекватан начин представите своје знање

преглед
Прегледајте комплетан тест на самом почетку како би сте увидели колико имате да радите, зато што познавањем комплетног теста моћи ћете да га поделите на мање делове које вама одговарају. Зашто би сте радили по неком дефинисаном шаблону који вама не одговара?

време
Када сте завршили са прегледом теста, време је да одлучите колико ћете времена посветити сваком од тих мањих делова. Ако делови имају различите бодове (поене), планирајте да највише времена посветите оним деловима који носе више поена. Оваква контрола времена ће вам омогућити да испит урадите на време, па чак и пре дефинисаног времана планираног за израду испита.

најлакше прво
Прво одговарајте на питање или решавајте задатке који су вам најлакши, јер ако се заглавите на неком тежем питању или задатку на почетку теста, нећете имати времена да одговорите на питања која знате.

поновни преглед
Ако сте време рада испита коректно расподелили, имаћете времена да прегледате ваше одговоре или задатке и уверите се да су комплетни и тачни колико је то могуће. Такође прегледајте да ли сте исправо пратили упутства професора и уверите се да ли сте све предиспитне обавезе урадили како треба. На пример: да ли сте адекватно написали информације о вама, име, презиме, број индекса и итд...

Користећи ове савете у сваком случају ћете квалитетније одрадити испит, и такође помоћи да добијете боље оцене, без обзира из које области се полаже испит.

[оригинални текст објављен: 18.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

ноћ пред испит

, 26 2006 20:50:06 +0100

Тренутно је 2 сата после поноћи.

Сутра (односно данас) имам испит из техничке механике. Све што ми је преостало до испита је ових неколико сати, уз помоћ којих ћу ја морати да научим други део испита. Кажу да није много тешко, али видећемо.

Планирам да ноћас не спавам, па ујутру право на испит. Ех, тако је то када се чека последњи час. Вероватно ћу се "опаметити" ускоро - када прође испит из матиша.

Одох сад да учим, па се чујемо...

[оригинални текст објављен: 05.09.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

учити, учити и само учити

, 26 2006 20:37:01 +0100

До мало пре сам учио. Око 10 ујутру сам почео са математиком. Морам вам рећи да се човек лако погуби по оним силним доказима и ставовима. Али решио сам да лепо савладам теорију, јер је она ипак основ. Како ћу радити задатке из функција ако не знам шта је гранична вредност или први извод функције или појам реалног низа или итд... Ето са чим све треба да се бори један студент са Техничког факултета.

Али ту се не завршавају моје "научне" авантуре. Касније сам радио реферате са вежби из физике. Када сам одрадио једну целу вежбу, посветио сам се техничкој механици. Остао ми је тај други део да положим, а морам и графичке радове да предам. Остала ми 2 комада.

Сад планирам да нешто презалогајим, да освежим мождане ћелије па да поново прионем на науке. Овога пута ћу мало радити програмирање, прецизније, C++. Ако стигнем можда ћу још мало погледати матиш.

Иначе, припремио сам био једну лепу сличицу да употпуним овај пост, али услед техничких проблема око bluetooth конекције, нисам успео да је пребацим са телефона.

И ето као што сам и обећао, решио сам да се мало више активирам као блогер, а пошто овај блог треба да представи дешавања са факултета и његових студената, а пошто сам ја један од тих студената, морао сам да се посветим теми која је већини студената мање или више битна, а то је учење. И сама намена блога је да прати колико толико нечији живот, у овом случају у питању је студентски. Морамо показати свету да ми у Чачку на факсу заиста нешто и учимо, а не само да пишемо о проводима - како ли онда успевамо да дамо толике испите.

Можда се чујемо опет касније. ...stay tuned

[оригинални текст објављен: 21.08.2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

math hacking

, 23 2006 04:52:47 +0100

И како време полако, али сигурно пролази, рибице и даље блесе у акваријуму. Боле њих уво што је испит из матиша за 25 дана. Шта их брига кад су оне дале услов:)

И шта да ради један просечан студент коме се муњевито приближава важан испит? Ови дани су постали све краћи и краћи - не знам зашто? Некако ми је деловало да је зима дуже трајала и да су дани били некако дужи, и поред тога што је мрак већ навелико изнад града око 16 часова. Али шта је ту је. Мора се предузети нешто и припремити овај испит. Најгоре је то што из матиша треба добро научити теорију за усмени део испита. O задацима и да не причам.

Ето синоћ сам чуо једну занимљиву информацију, а везана је за усмени из матиша. Наиме, сад за овај усмени мора све да се учи! Нема избачених делова градива. Е тако вам је то када не учите на време!

И тако сам ја сео и мало разгледао нашу драгу-нам књигу из матиша. Гледајући то схватио сам да има само 90 страна теорије, које су подељене на 33 поглавља, која су потом подељена у 3 целине. Значи: имам 25 дана да научим 90 страна или 33 поглавља или 3 целине. Е сад, проблем је у томе што не могу само учити теорију тих 25 дана. Морам нешто и да провежбам од задатака, па сам тако решио да за теорију издвојим 5 до 10 дана, а за вежбање 15 до 20 дана. Некако му дође на тако...

Када се све то сабере и подели, изађе да ја морам дневно за тих 5 дана да пређем 6,6 поглавља или ти 18 страна теорије. Али не само да пређем него и да научим. Можете замислити каква је теорија математике за учење. Чист рачун - дуга љубав. Хтео сам на математику да ударим математиком, у народу познато као: клин се клином избија.

Исто тако сам решио да то поделим са вама, тако што ћу вас редовно обавештавати о мом напредку у учењу математике. Поставићу једну категорију на сајдбару, која ће радити као мерач мог напредка, тако што ће свакодневно приказивати колико је дана остало до испита, колико је поглавља пређено и колико задатака провежбано. Јер ипак, тешко бити сам у овом суровом свету, овако имам вас да ме бодрите, а истовремено бодрим и ја вас.

Осетите се слободним да овде са нама поделите ваш напредак у спремању неког испита, а такође и неки добри савети су добро дошли.

А што се рибица тиче, ма боле њих уво. Ахх, јел рибе имају уши? Углавном, на слици су тетре које пливају у јату у дубинама мога акваријума.

[оригинални текст објављен: 18. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

за бруцоше, а и за остале...

, 23 2006 04:42:25 +0100

Како је овај блог посвећен студентима ТФ-а, а и осталима, нисмо заборавили и оне најмлађе на њему. Они тек треба да осете дражи нашега-драгог-нам факултета. Управо због тога решио сам да им олакшам почетак студија, тако што сам спремио веома интересантне савете за њих, а наравно и за остале студенте ово може бити занимљив пост.

Да би успешно студирали, неопходно је упознати све чиниоце - учења, процеса студирања и њихову организацију. Зато се намеће потреба студиозног приступа студирању, уз планску припрему.

Пре почетка студирања - уочите разлике између средњешколског и високошколског система образовања и самоиницијативно се детаљно информишите о организацији студија на факултету, као и о наставним облицима и терминима који се користе на студијама.

За успешно студирање неопходно је - пре почетка, евентуално одмах на почетку, да се позабавите самим собом. Упознајте сами себе као ученика током предходног школовања, резимирајући своја средњешколска искуства везана за учење.

Да би учење на студијама било успешно, потребно је да му предходе следеће припремне активности:

концентрисање на учење
интересовање и намера да се учи
планирање
уређење радног места за учење
припрема потребне литературе и прибора

Посебан акценат ставите на квалитетно планирање рада и обавеза током студија.

Да би усвајање знања током студија било успешно, примењујте све фазе активног учења:

прегледање градива ради упознавања и постављања питања;
читање са мисаоном обрадом градива;
преслишавање ради провере запамћености градива;

Научено градиво дуже ћете памтити ако знате узроке заборављања и ако научите како да их отклоните.

За ефикасно студирање неопходна је квалитетна организација учења, по одређеном систему који дефинише - шта, када и како учити.

За успешно учење и студирање, потребно је да овладате следећим техникама учења:

вештина коришћења уџбеника
вештина читања
вештина писања
вештина језичког изражавања
вештина решавања нумеричких задатака

Један од проблема који може да прати и отежа студирање је присуство страха од испита. Због тога је потребно да упознате његове аспекте и предузмете, по потреби, мере за отклањање страха.

Са напред наведеним чиниоцима успешног учења и студирања неопходно је да се упознате и сагледате њихов утицај. Савете и упутства стално практично примењујте док не стекнете потребне вештине и самим коришћењем вам пређу у навику. Тако ћете се оспособити да будете успешан менаџер својих студија. Крајњи резултат ће бити успех на студијама, а остварење постављених циљева учиниће вас успешним студентом.

информације преузете из књиге:
Како Успешно Студирати - менаџмент студирања
аутор: др Радомир Бојковић

[оригинални текст објављен: 2. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

M_One [M1]

, 23 2006 04:40:54 +0100

Последњих дана сам баш блесио и глуварао које куда. Мало проводи по викендицама, мало по граду, мало са овом екипом, мало са оном и итд... Све у свему било је интересантно! Али оно што је битно је то да морам да спремим Математику 1 [M1]. Наравно и матиш 2, али морам прво да положим М1.

Размишљао сам доста о томе у последње време. Како ћу и шта да учим. Али опет када погледате чињенице, матиш је најбитнији. Поготову када је реч о техничком факултету. Размишљао сам и о томе које сам испите све положио и колико. За сада је то 5 комада. Да јесте 5, али којих? Онда сам схватио, па шта сам ја то који ђаво студирао ових годину дана, када сам дао само 5 испита. Чак ни услов нисам дао у јуну. Дође му на то, да једина ствар и једина обавеза коју ја имам као студен(а)т је да учим - да студирам. Па шта сам ја то онда радио годину дана, када нисам очистио годину. Да је реч о средњој школи, морао би све да дам или да полажем, а сви знамо колико је то непријатно искуство. Ако нисте знали, од следеће године, односно од ове, студенти морају да чисте годину за годином - нема преношења. Исто као и средња.

Али ни то није суштина проблема. Суштина је, ако сам ја то већ уписао, и ако то што сам уписао волим, па зашто то онда лепо и не одрадим. Наравно, увек ће бити предмета који нама нису занимљиви, али ми њих у сваком случају морамо да одрадимо. Онда се човек лепо запита, па где ми то студенти губимо мотивацију за рад? Ево ја признајем, својевољно и при чистој свести и здраве памети сам одлучио да упишем факс. Нисам имао притисак од стране маторих. Веруј да постоје студенти који чисто студирају зато што им матори то желе. Од њих може да се очекује свашта. Али где ми то данас у овој земљи, уопште било ко, губи мотивацију за радом. За истраживањем. Ако смо морали да идемо у основну, па делимично смо морали и у средњу. Зашто онда када не морамо сви на факс, и када имамо већи избор смерова и усмерења и факултета, зашто онда када то сами упишемо и када то "наводно" желимо, зашто онда у амфитеатру на предавању има преко пола студената који се смарају и које апсолутно ништа не занима и који једва чекају да попију кафу у дому?

Где ми то губимо вољу? Зашто смо тако деморалисани? Где нам оде та мотивација?

Мислим да је ово генерални проблем свих студената. Неко се са тим избори пре, а неко касније. Сви ми имамо наше кризе и фазе. Битно је некако истрајати у ономе што желимо. Не треба се предавати тако лако!

И ево сада замислите како је мени, мада не само мени, али ево пођимо од мене. Лето. Врућина. Купање. Проводи. Зезање. Рибице и остале Цице, а ја морам да спремам М1. А што је најгоре и М2. Мада није то толико црно као што изгледа. Матиш сам ја волео у средњој школи. Наравно не све области и све теме, али морате признати да није математике не би било ни цивилизације. Па не стварно, када боље размислите, то му дође тако. Наводно нас који смо на овом факултету - техничком, матиш не да би требо да нас занима, него би требали да га сањамо - опет наглашавам: када боље размислите.

Тако да ових дана планирам да почнем озбиљније да се позабавим математиком. И један савет: провалио сам да се нешто много лакше учи, ако се то заволи. Ако ништа, волећу матиш ово лето - у сваком случају ништа не губим. Једино што може да ми се деси, јесте да положим испит. Иначе, ако сада не савладамо ове математичке операције, шта ћемо радити у другој и трећој години где нас чека М3 и електротехника и електроника?

[оригинални текст објављен: 25. јула 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

final exam

, 23 2006 04:14:00 +0100

И поред ове велике врућине успео сам некако да вам напишем нешто. Ово је невероватно колико је вруће. Не знам колико је тренутно степени у мојој соби, али овај мој вентилатор је почео да се зноји...

Веома је тешко радити у оваквим условима, поготову замислите студенте који сада имају испите. Па зар ови са факса немају мало разумевања за нас? Па и сами знате колико треба труда да се одвоји да би се неки испит спремио по оваквој врућини. Па још и дођете на тај испит, а тамо све голишаве колегинице, па како човек да се сконцентрише? Како?

Е да, ако је неко видео резултате са испита из информатике нека их објави. Мислим ако неко зна шта сам ја урадио, нека ми јави! Унапред, ХВАЛА!

Где сам оно стао, а да, код голишавих колегиница, а не, не, суштина је да је веома вруће, са колегиницама или без њих.

Што се других задатака за овај јун тиче, барем код мене, ето планирам да изађем још на овај АутоКЕД и онда би ваљало да почнем да спремам матиш. Планирам то да дам тамо у септембру или октобру или октобру 2. У сваком случају даћемо то некако. А што се физике тиче, па то је дуга прича. И њу сам планирао за септембар-октобар, али полако има времена.

Иначе, ако вас занима шта се код мене дешавало у последње време, па не тога много. У главном се играо СтарКрафт. Ту ми је био неки друг из Новог Сада (тамо студира), па смо се мало присетили старих дана, како је било лепо играти СтарКрафт. И дан данас, мислим, да је то једна од најбољих ако не и најбоља стратегија свих времена! Не би да покрећем неку полемику, али стварно јесте. Неки од вас ће ме вероватно провоцирати за WarCraft III, али људи схватите, да је та игрица прављена на бази StarCraft-a. Чак су и програмери који су развили StarCraft, радили на развоју WarCrafta-a. Прича је слична, али доста. Иста је радња у играма и шемама, све је скоро пресликано, само што се радња у WarCraft-у одвија у неком митично-магијском свету, док је у StarCraft-у у питању будућност...

Од осталих дешавања, мало сам блесио по граду. Мало сам излазио са екипом и тако. Ништа специјално. Чачак је и даље смор, али се надам да ће га ово лето мало раздрмати. За неке од вас које занима базен и кад ће почети да ради, базен у Чачку се отвара скоро увек крајем јуна. Тако да имам одличан предлог за све вас. Када завршимо са испитом из АутоКЕД-а, право из 212-ице идемо на БАЗЕН! Понесите купаћи па да се мало брчкамо. Како боље да прославимо завршетак успешног испитног рока него на овај начин. Пошто већину од вас нећу видети до 29. препоручујем вам да понесте неки ранчић и спакујете свој купаћи, такође, нека неко понесе неку лопту, по могућству, одбојкашку и онда идемо лепо на зезање. Што се карте за базен тиче, распитаћу се да видим колико је ове године, па ћу вам јавити, али није више од 100 кинти сигурно.

Лепо се проведите, па се видимо!

[оригинални текст објављен: 22. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

киша и испити...

, 23 2006 04:09:43 +0100

Не знам како је вама ових дана, али мени ова киша баш некако прија. Ево остало је још 7 дана до првог испита који сам пријавио у јуну, а пипно књигу нисам! Да ту је и АутоКЕД за 15ак дана.

Надам се да већина вас има исте симптоме као ја. У сваком случају, вероватно ћу почети да учим ових дана, али битно је то да ми ова киша прија. Некако опушта.

Што се факса тиче, морам вам признати да ми мало недостаје. Не знам што, вероватно зато што сам се брзо везао за екипу са факса. Шта да радим кад сам емотиван. Људи НЕДОСТАЈЕТЕ МИ! Не знам шта ми је, нешто ме дрма ова носталгија. То је бре све због ове кише! А ако се неко од вас ужелео факса, ево поставио сам ову сличицу да се мало подсетите:

[оригинални текст објављен: 14. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

... семестар број два, година прва

, 23 2006 04:04:10 +0100

Управо сада имамо прилике да присуствујемо завршавању, нама, 2. семестра, а 1. године (некима је то 4 семестар, некима 6, а некима богами и 8 семестар - честитамо). На овај начин би хтео да званично пустим овај наш мали интернет блог у рад. Самном на жалост нису остали чланови блог екипе, тако да је мени припала та част.

После пробног периода, показало се велико интересовање за овај блог и ову интернет презентацију. Разлог толикој посети нам није познат, али се надамо да ће се из дана у дан повећавати. Уз помоћ мојих колега сарадника, настојаћемо да овај блог учинимо још интересантнијим. Толико о блогу...

И тако, заврши се ова прва година наших студија. И могу вам рећи да је било веома интересантно. Искрено, нисам очекивао да ћу упознати овакву екипу људи на ТФ-у. У протеклих два семестра било је доста интересантних дешавања на факсу. Разних успона и падова кроз које смо сви пролазили, али оно што је најбитније је то што смо остали сви заједно. Око конкретних дешавања се не бих задржавао то ћу препустити неком другом. Сада су пред нама испити које треба положити, и наравно, прва година није готова док се не "очисти", али битно је да нема више предавања и физике од 2 сата дневно. Ух, кад се само сетим... Али морате признати, најбитнија "предавања" су се управо одржала на физици - "најбољи провод уторком у 8 ујутру у граду".

Свако од нас је имао различита искуства, неки су чак имали иста, у сваком случају, надамо се да ћете то овде са нама поделити.

Иначе, сад креће ова летња еуфорија, море, изласци, проводи. Какви су ваши планови за ово лето? Ево ја нешто размишљам где би могао на море, али ми се искрено нешто не иде, не знам што - нисам расположен. Вероватно ћу морати да консултујем лепшу половину па тек онда да видим.

Надам се да ћемо се дружити још дуго, поготову овде на блогу. И не заборавите - чекају вас велика изненађења на овом блогу. Једна од тих је Вељко и његови вицеви баш овде на овом месту на овом блогу - специјално за вас!

[оригинални текст објављен: 5. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]