weblogs@bokela

Uticaj rada na računaru na naš život.

, 07 2008 18:00:57 +0100

Pre par dana izašao sam sa drugom da prošetamo uveče kroz grad. Šetali smo tako po svežem večernjem vazduhu kroz gradski park. Pričali usput o raznim životnim stvarima, između ostalog i o računarima, internetu, njihovom korišćenju, a pogotovu o prekomernoj upotrebi.

Utvrdili smo da se često smorimo tako kući za kompom i da "padnemo" u neku vrstu blage depresije. Ne bitno šta radili, ali uvek nekako padne nivo motivacije i elana za neki drugi rad van kompjutera. Razmišljao sam o tome i shvatio, da mi kao živa bića ipak nismo projektovani da budemo fiksirani za jednu lokaciju duži vremenski period.

Problem je u tome, što mi fizički ne radimo ništa, ali nam je mozak dosta aktivan tokom tih operacija, kao što su: čitanje vesti na netu, gledanje filmova, igranje igara, pisanje nekog teksta ili bilo kog drugog rada. I sami znate kako se osećamo kada provedemo u autobusu na nekom putovanju preko par sati sedeći na jednom mestu. Sama fizička neaktivnost dovodi do osećaja nelagodnosti. Sedeći tako u jednom položaju duži vremenski period postajemo i nervozni, i samo telo počinje da se "buni".

Što se zdravstvenog apsekta tiče, čitao sam dosta članaka na netu koji ukazuju da fizička neaktivnost može biti uzrok razvijanju nekih bolesti, kao što je diabetes, kardiovaskularna obolenja, gojaznost itd. Primetio sam da kada se "učaurim" tako na jednom mestu, vazduh u sobi postane zagušljiv, a našem mozgu je potrebno svežeg vazduha i kiseonika za normalan rad. Zato pokušajte ako dugo vremena provodite u jednoj prostoriji, da je provetravate redovno. Posle dužeg vremena, u zagušljivoj prostoriji, počećete da se osećate mrzovoljno. Jednostavno, kada saberete fizičku neaktivnost i zagušljivu prostoriju, dobijate negativne rezultate. Pogotovu ako je osoba pušač.

Takođe, u vašem računaru se nalazi nekoliko ventilatora koji raspršuju topao vazduh sa komponenti računara i izbacuju ga van kućišta. Pored tog toplog vazduha koji dodatno "zagađuje" vazduh u sobi, raspršuje se i određena količina prašine koju mi udišemo. Mi sami takođe, zagađujemo vazduh, jednostavno, svojim disanjem :)

Nije mi namera da u ovom članku bacam drvlje i kamenje na računare, kojih sam i sam dugogodišnji korisnik. Samo želim da ukažem na neke aspekte njihovog korišćenja koji mogu uticati na naš život. Uhvatim sebe tako kako provedem i ceo dan ispred računara, radeći razne stvari, od učenja, krstarenja internetom, igranja igara, gledanja filmova itd. Mislim da kojim god se poslom bavili nismo obavezni da provodimo toliko vremena pred računarom. Stvari su se malo poboljšale, pa više ne moramo da buljimo u one monitore sa katodnom cevi, koji zrače i dodatno greju prostoriju. Danas su nam dostupni LCD monitori, ali i višečasovno gledanje nekog sadržaja na monitoru može biti zamorno za oči. Nekada nas i sam mentalni rad za računarom iscrpi dovoljno, a da uopšte ne budemo svesni toga.

Kao osoba koja se aktivno bavila sportom u periodu osnovne i srednje škole, osećam kako nekada ova neaktivnost dosta utiče na mene negativno. Kada sam trenirao atletiku, mnogo sam se osećao "življe". Bio sam više motivisan za neke radne obaveze, nego što sam sad. Dok trčite, vama cirkuliše krv kroz ceo organizam, obogaćena svežim vazduhom, a pogotovu kroz mozak. U toku tok procesa oslobađaju se tzv "hormoni sreće", koji pozitivno utiču na nas. Uopšte bilo koja fizička aktivnost, izbaci će iz nas onu negativnu energiju, a još bitnije izbacićemo toksine iz organizma koji takođe utiču negativno na naš organizam, psihu, zdravlje, itd. Dovoljno je da shvatimo da je ipak potrebo da pored celodnevnog rada na računaru, oduzmemo par sati od tog sedenja pred računarom, TV-om, i malo prošetamo, protrčimo, odigramo partiju fudbala sa ortacima, vožnja bicikle, ili nešto sasvim deseto. Ovakva neaktivnost na duži period može od vas napraviti veoma "negativnu" osobu, koja je mrzovoljna, to se može odraziti na vaš odnos u porodici, sa prijateljima, na radnom mestu. Stvarno je potrebno da nađemo mesto gde ćemo kanalisati tu negativnu energiju i osloboditi se od tog stresa, koji je u našoj sredini na veoma visokom nivou.

Priznajem da je nekad dobra partija Counter Strikea, WarCrafta, neke vožnje, ili neke druge igre, može imati pozitivan uticaj na nas i takođe može osloboditi od stresa. Ali nije baš poželjno da uvek se okrenemo tom instant zadovoljenju. Mi imamo utisak da nešto radimo u tom trenutku, ali naše telo zapravo ne radi ništa. Ne bih da zvučim, kao neki dekica, koji pljuje novu tehnologiju, nego jednostavno kao aktivan korisnik svih blagodeti ITa, želim da pogledam istini u oči i sagledam problem iz drugog ugla. Ono što mi se često dešava jeste da kada imam neke obaveze, prvo uzmem da odigram neku igru. Često to potraje par sati, pa posle mi nije jasno što mi se ne uči ili ne radi nešto što moram da odradim. Shvatio sam da i samo igranje neke zahtevne strategije, RPG igre ili pucačine, zahteva od mozga da obrađuje informacije. Posle dužeg vremena, on se jednostavno umori i nije mu do posla. Verujte mi, ima vas nekoliko tamo u vašoj glavi :)

Moj savet je da nikako ne bacite to čudo na vašem stolu za koju ste izdvojili finu cifru iz vašeg kućnog budžeta. Jednostavno, pokušajte da nađete vremena za sebe. Smanjite prekomernu upotrebu računara na minimum i bolje organizujte svoje vreme.

revolucija u martu

, 08 2008 17:16:53 +0100

Nastavlja se kloniranje Asusovog ultra mobilnog i ultra jeftinog laptopa, od strane drugih proizvođača.
Nanoodeća - vi šetate i slušate muziku, dok vam se pune baterije na laptopu koji vam se nalazi u torbi. Mislite da vam je ostalo još samo dve kockice baterije na mobilnom telefonu, međutim sve je napunjeno u međuvremenu. Dok ste pričali na mobilni, napunila vam se baterija na mp3 pleyeru.
Pobedila Blu-Ray tehnologija. U Sony-u piju šampanjac.
Povećava se G-Sila, stiže GeForce 9!
Flash memorija od 100GB.
Baterije na vodu.
Mobilni telefoni sa hardwareskom 3D grafikom, obećava Samsung.
Prilagodljivi miševi. Miševi na duvanje, ali ne duvaju!
IBM hoće internet za sebe. San: "Kompletan internet na jednom računaru".
SSD od 1,6GB.

infosource: Svet Kompjutera

Asus eeePC

, 06 2008 20:12:45 +0100

Asus eeePC je ultra mobilni laptop računar, kojeg karakteriše veoma niska cena, pa čak i za naše uslove. Pored toga, Asusovi inženjeri su uspeli da sa ograničenim budžetom i veličinom implementiraju najnoviju tehnologiju u ovu čudesnu spravica, koja je trenutno zapalila svet.

Imam utisak da je jedino Apple-ov iPod napravio ovoliku "galamu" na netu. Tako da svakako sve pohvale Asusovom timu inženjera.

Ovih dana sam na faxu sa kolegama dosta pričao o ovom laptopu. Čak smo otišli u lokalni computer shop, kako bi ga videli i naravno malo isprobali. Ostali smo pod pozitivnim utiscima. Zato sam rešio da putem ovog bloga, prenesem ta iskustva i da dam par saveta.

Kritični pristup svakom high-tech uređaju, izvršio je naš uvaženi kolega Alexa. On je imao prilike da prvi testira mašinu. On je očaran dimenzijama laptopa i prvo što mu je palo na pamet je bila mogućnost lakog korišćenja na faxu u toku predavanja. Kolega Kodžo, ima zamerke na veličinu ektrana i iz ličnog iskustva smatra da mali ekran može mnogo da smeta. Međutim, ekran od 7" na ovom laptopu ima veoma dobru rezoluciju, tako da je rad u sa tekstom, tabelama, pa čak i nekom od instaliranih igara, veoma prijatan. Naravno, veličina ekrana, a i sama namena ovakvog uređaja nije da se sa njim radi po ceo dan. Sigurno će takav rad biti naporan za oči.

Kada pogledate operativni sistem u pitanju je Asusova implementacija Linuxa. Akcenat je stavljen na internet aplikacije, tako da ćete naći internet browser, email aplikaciju, chat aplikaciju. Zanimljivo je to što je poseban taskbar podeljen u sekcije: Internet, Office, Learn, Entertain ili Fun. Inače skraćenica od eeePC znači, Easy to Learn, Easy to Work, Easy to Play.

Za Office aplikacije zadužen je OpenOffice.org paket. U njemu ćete naći sve ono što se nalazi u Microsoft Office paketu, ono što je najbitnije što je rad skoro isti kao i sa MS Office 2003 verzijom. Takođe možete otvarati MS Office dokumenta.

U kategoriji Learn se nalaze aplikacije za Matematiku i istraživanje. Otvorili smo program Math i iznenadili se kada smo videli da je moguće iscrtavati i vršiti analizu matematičkih funkcija. Tako da, svi vi koji još uvek niste položili Matematiku 1 (kao i ja) na TFu u Čačku, sada imate šansu. Tu se nalazi još par interesantnih aplikacija i enciklopedija.

U kategoriji Play imate razne male igrice i igre. Probali smo igru koju pokreće OpenGL u 3D modu. Vi ste pingvin koji se spušta niz snežnu liticu. Na onako maloj mašini izgledalo je fenomenalno.

Što se izgleda tiče, postoji varijanta bele boje laptopa, sa raznim bojama gornjeg dela monitora. Tu su varijante: žuta, zelena, plava, roze. Pored tih moguće je nabaviti i kompletnu crnu varijantu koja izgleda, po mom mišljenju, fenomenalno i profi.

Kada je cena u pitanju. Ovaj laptop košta kao malo bolji mobilni telefon. U pitanju je iznos, koji ovde u Čačku iznosi: 22.500 dinara. Takođe, moguće je uzeti na odloženo ili preko kreditne kartice. Složićete se da je to veoma povoljno. Pogotovu za studente koji studiraju u Čačku, ali ovde nemaju računar. Sa njim ćete svakako moći da radite seminarske radove, prezentacije, pa čak i kompleksne matematičke i tabelarne proračune. Pored toga, lepo ćete se i zabaviti, a tu je i internet. Navodno na našem faxu postoji bežična mreža. Sa ovim laptopom koji u sebi sadrži bežični WiFi kontroler, bez problema ćete pristupati internetu u okviru fakulteta.

Ostatak konfiguracije čine:
SSD (solid state disk) 4GB
512MB RAMa
3 x USB
PCMCI slot
nema optički uređaj
(koristi flash memoriju)

Zbog integrisanog SSDa, sistem na sve komande reaguje brzo. Imate utisak kao da radite sa nekim quadcore procesorom. U pitanju je nova tehnologija hard diskova koji ne koriste magnetne ploče, već neku vrstu flash memorije. Prednost toga, je brz rad sistema, a i manja je opasnost od oštećenja podataka prilikom padova laptopa. Takođe, brzina rada te memorije je mnogo veća nego što je to slučaj kod HDDa.

Još jedna pogodnost koju nudi prodavnica računara ALTI u Čačku, jeste mogućnost snižene cene ako se uzima više eeePCa odjednom. Što znači, ako bi nekoliko nas htelo da kupi ovaj računar, mogli bi da dobijemo fin popust na još ovako malu cenu. U svakom slučaju, svakako se isplati.

Evo još malo sličica za kraj ovog posta:

Oracle na TFu

, 09 2007 17:43:47 +0100

Neverovatno ali istinito! Oracle došao u Čačak! Moram priznati, da smo ga ili ih, lepo dočekali. To se desilo pre 10ak dana, a centar dešavanja je bio Tehnički fakultet u Čačku.

Za neupućene, Oracle je jedna od najvećih svetskih IT firmi, specijalizovanih za baze podataka.

Amfiteatar je bio pun studenata, profesora, poslovnih ljudi, novinara itd... Prodekan za nauku na TFu je otvorila prezentaciju. Zahvalila se Oraclu na dostavljenom software-u u vrednosti od preko 1 200 000 $, da dobro ste pročitali. Potom nam se obratio izvesni Klod, koji je veoma dobro pričao srpski, pa predpostavljam da je srbin koji navodno živi u Kanadi i radi za Oracle. Pričao nam je malo o svom putu koji ga je odveo u najveću IT firmu na svetu. O tome kako je važno da verujemo u sebe i da se profesionalno bavimo informacionim tehnologijama. Objasnio nam je da baze podataka nisu visoka nauka i da se mogu lako savladiti u poređenju sa npr. matematikom koja se predaje na našem faxu. Iskazao je svoje poteškoće u savladavanju matematike. Takođe je pred nekoliko profesora matematike sa TFa izjavio da od matematike leba nema, što je izazvalo neverovatno reakcije u celom amfiteatru. Ali šta da se radi, čovek verovatno ima preko nekoliko desetina hiljada dolara mesečno, matiš ne voli, ali je expert u Oracle bazama.

Posle Kloda, Oracle prezentacija je počela. Bila je baš u onom klasičnom fancy stilu. Malo smo slušali o nastanku Oracle. Čime se bave. Sa koliko kompanija sarađuju. Prednosti, prednosti i samo prednosti ako koristite njihovu implementaciju baza podataka. Ipak, oni su industrijski standard, i naravno da imaju mnogo toga pametno da kažu, a i vredi ih poslušati. Bilo je dosta reči o njihovoj arhitekturi i kompletnim rešenjima za razne tipove organizacija i korporacija, malih i srednjih preduzeća, online usluga itd.

Takođe su prezentovali i nove mogućnosti baze podataka 11g. Posle toga su usledila pitanja. Kasnije se obratio jedan drugi menadžer koji je objasnio konkretnu primenu Oracle baza na jednom primeru u gradu Topola. Taj projekat je imao za cilj da se uradi komletan katastar podzemnih cevi i kablova u tom gradu. Pored toga urađen je kompletan katastar stambenog prostora kao i ulica. Sve u svemu veoma interesantno rešenje.

Nakon toga smo saznali da je Oracle opremio poseban kabinet na TFu u kome će se održavati Oracle kursevi, odnosno pokrenuta je Oracle Academy. Kako sam saznao preko sajta TFa, objavljen je konkurs za prvu grupu zainteresovanih polaznika. Par mojih kolega i ja smo se prijavili na taj kurs. Kurs traje 10 nedelja, od koga su 6 dana rada u prostorijama na TFu a ostatak se vrši putem online predavanja. Kako piše u uputstvu, svaki polaznik će dobiti nalog i poseban software za pohađanje kursa putem interneta.

Razgovarajući sa kolegama, zaključio sam da to i nije tako loše. Kursevi su online i ne zahtevaju mnogo provedenog vremena na faxu, tako da se verovatno neće poklapati sa predavanjima koje imam trenutno na faxu. U ovom kursu se radi projektovanje i programiranje SQL baza podataka. Ako ništa drugo, steći ću solidna znanja u vezi baza podataka, koja će mi sigurno kasnije koristiti. A ako uspem uspešno da odradim kurs na kraju mogu uzeti i Oracle sertifikat, što svakako može biti korisno uz diplomu TFa, a lepo će i zvučati kao stavka u mom budućem CVu.

Mislim da je dolazak Oracle na TF svakako pozitivan događaj. Na ovaj način TF ste stavlja na IT mapu Srbije, i pokazuje da je TF dobar partner u IT razvoju ovog regiona. Prednosti za studente TFa će svakako biti, a možda i kasnije možemo očekivati dolazak i drugih svetskih IT firmi.

Kreiran veštački život

, 07 2007 03:24:39 +0200

Naučnik Kreg Venter (Craig Venter) kreirao je sintetički hromozom upotrebom laboratorijskih hemikalija. Ovo naučno dostignuće naglašava kreiranje prvog veštačkog života na našoj planeti.

Nova vrsta je oblika bakterije. Kreg Venter i tim od još 20 naučnika su uspeli da kreiraju sintetički hromozom, sastoji se od 381 gena, koji su potom transplantovali u ćeliju postojeće bakterije. Kada se veštački DNK integriše u ćeliji bakterije, DNK preuzima kontrolu i na taj način nastaje nova ćelija.

Kreg smatra da ova tehnologija može dovesti do mnogo unapređenja u našim života, pa tako i u kreiranju specijalizovanih ćelija za određene namene. Smatra da prevashodno se mogu koristiti u korist čovečanstva, a ne za korišćenje u kreiranju bio-oružja. Na primer, mogli bi da kreiramo bakteriju koja je u stanju da apsorbuje ugljen monoksid iz vazduha i na taj način doprinesemo rešavanju problema globalnog zagrevanja. Takođe, mogle bi da se proizvedu bakterije za proizvodnju bio-goriva.

Druga strana medalje je ta da su mogućnosti ne ograničene i da se mogu zloupotrebiti u one najgore svrhe, kao što se stotinama puta u istoriji desilo sa zloupotrebom novih tehnologija i naučnih dostignuća (primer: nuklearna energija).

Ovo dostignuće svakako ima kako svetlu, tako i mračnu budućnost. Pored ovih pitanja, postavljaju se i ona etička, da li mi stvarno imamo pravo da kreiramo nov život, novu vrstu, novi organizam. Ovo može doprineti lečenju mnogih bolesti, menjaju našeg životnog okruženja na bolje ili na gore.

Venter je rekao: “Sada smo u prilici ne samo da čitamo genetički kod, već i da ga pišemo.”

Ova vest možda deluje slično kao i vest o prvo uspešnom kloniranju. Ali koliko se ja razumem i koliko sam obavešten, ovo su izgleda različiti problemi. Deluje mi da je jedno samo kopirati nešto, a drugo je kada vi kreirate nešto novo. Što je možda još i gore, modifikujete.

Da li to sada znači da konačno možemo da prkosimo prirodi, da izađemo iz tog kruga prirodne selekcije? Da li smo sada u prilici da kreiramo super rasu, super ljude, super vojnike, super studente, super sportiste, super itd…? Sada sve nekako deluje jednostavno. Hoceš, plavu kosu, kupiš tableticu, popiješ, sačekaš par dana i raste ti plava kosa. Želiš da budeš visok, nizak, da ti je nešto veće, nešto manje, ma nije problem, evo tabletica ili možda kremica. Hoćete da imate, ovakvo ili onakvo dete, “jednostavno” genetički modifikujete vaš embrion, ili jajnu ćeliju i dobijete ono što ste tražili.

Od ovih mojih primera, mislim da ova tehnologija može da ima korisniju upotrebu. Možda da nas “unapredi”, ali opet i to zvuči nekako mehanički i ne prirodno. Iskreno kada pogledate u srž funkcionisanja našeg bića i kreacije, deluje da smo mi samo proizvod dobro kontrolisane genetičke bio mutacije. Možda i samo skup bio-hemijskih reakcija i interakcija, ali jedno je istina, a to je da smo ipak ljudi. Ovo tumačenje može proizvesti i pitanje, a kako smo mi onda nastali? Da li smo i mi sami samo jedna bio-inženjerska kreacija, koju je stvorio neko eonima pre!?

Kada pogledate taj mikrokosmos, kada pogledate te ćelije, one deluje tako beznačajno pojedinačno, ali opasna je to mašinerija. To jezgro je zeznuta stvar, ono upravlja celom ćelijom i svaka ćelija tako. To jezgro ima svoje instrukcije koje su zapisane u genima i koje se izvršavaju. I ona jadna ćelija, mora da sluša sve šta joj kaže DNK. I pazite vi sad ovo, zamenite gene u toj ćeliji, genima koji imaju totalnu druge instrukcije i ta ćelija počinje proizvodnju ili rad po novom programu. Kao jedan mali bio kompjuter. Ubaciš mu program za ovo, on radi to, program za nešto drugo, on radi i to. Dobro, nije baš to tako jednostavno kako to ja ovde pišem, ali je suština blizu. Proces koji ovde opisujem se dešava kada vas napadne neki virus. Virus je zapravo samo DNK u jednoj opni, koja se kači na druge ćelije i inficira ih. Te ćelije potom počinju proizvodnju novih virusa, zato što je DNK iz virusa ušla u jezgro ćelije i zadaje nove komande. Ti novi virusi nastavljaju inficiranje dalje itd...

Dobro, otišao sam ja malo daleko u svom filozofiranju, ali nije loše da malo razmislite o ovome, izgleda da budućnost leži u programiranju, kako biološke tako i sintetičke vrste.

MegaBajtski harаč

, 07 2007 14:19:46 +0200

U poslednje vreme malo pratim šta se dešava pod hrvatskim IT nebom. Mogu Vam reći da ima veoma zanimljivih dešavanja. Kod njih se trenutno uvodi jedan veoma interesantan zakon.

Udruženje ZAMP (Zaštita Autorskih Muzičkih Prava) uvodi zakon po kome bi se naplaćivao "harač" na svaki MB (MegaBajt) slobodnog prostora koji postoji u Hrvatskoj ma gde se on nalazio. Evo o čemu se radi:

Kada odete da kupite neki disk medij, bilo da je reč o CDu ili DVDu, vi pored njegove standardne cene i poreza (PDVa) na tu cenu, plaćate i naknadu za njegovo korišćenje. Zašto? Pa eto zato što se možda na baš tom mediju koji ste vi kupili može naći jedno od mnogobrojnih autorskih dela hrvatskih muzičkih izvođača. Da pojasnim. Ovaj zakon se odnosi samo na muzička autorska prava.

ZAMP u svom zakonu na sve digitalne medije gleda kao na potencijalne nosioce nekog muzičkog sadržaja koji se na njima može naći. Navodno vi ste kupovinom tog medija u mogućnosti da neki muzički sadržaj prebacite na njega. Čim prebacujete na takav medij, koji je predhodno kupljen prazan i nije zvanično izdanje tog ili tih izvođača koji će se nalaziti na vašem mediju, vi vršite ne ovlašćeno kopiranje. Mnogi od vas će se zapitati, pa kako on zna da li ću ja na taj disk snimiti bilo šta što ima veze sa muzikom? Istina, oni to i ne znaju, ali bi vi mogli. Zato vam i naplaćuju tu vašu mogućnost. Navodno, svi mi znamo kako lako možemo putem interneta, i ostalih izvora doći do pesama koje volimo (najčešće u mp3 formatu), a da pritom platimo minimalnu cenu u iznosu jednog diska ili prostora na nekom drugom mediju. ZAMP se setio, pa je hteo da iskoristi taj potencijal.

Priča se ne završava ovde. U taj zakon su uključeni svi mediji, pa tako i USB mamorija, kapaciteti hard diskova, memorijske kartice, memorije mobilnih telefona itd... Na svakom od tih medija bi mogao da se nađe jedan od zaštićenih sadržaja. ZAMP je dao pedlog naplate po određenom mediju. Postoji tabela po kojoj se naplaćuje naknada u zavisnosti od kapaciteta medija.

Kada kao, koliko-toliko, razuman i pravičan čovek pogledam na takav zakon, moram priznati da se ne slažem. Jer propusta ima mnogo. Čak su i sami urednici PC Chipa u kome je detaljno objašnjena cela situacija, naveli veliki broj primera ne logičnosti. Pogotovu što ti ljudi i sami proizvode autorsko delo, ne slažu se sa tim zakonom. Kada pogledate realno, niko nema pravo da vas tereti za nešto što ste mogli a niste uradili. Javio im se veliki broj čitalaca koji su putem email-a davali svoje kritike. Jedan lik je bio interesantan kada je napisao da bi sada mogli da nam naplaćuju i naknadu za prazan papir, jer bi na njemu mogao da se nađe zaštićeni sadržaj. Isto tako, mogli bi da vam naplaćuju prekoračenje ograničenja brzine na putu, koje niste ni prekoračili, ali za svaki slučaj - MOGLI STE!

Na kraju, kada sam pročitao da ti zakoni odavno postoje u evropskim zemljama, i da ma koliko nam delovali suludi, moramo da ih uvedemo ako mislimo da se "sinhronizujemo" sa tom evropom. Taj zakon još ne postoji kod nas niti je predložen. Sobzirom kako "radi" Vlada i Skupština, neće skoro. Ali su hrvati dobar pokazatelj šta bi moglo da nas čeka. Zato pazite kada budete kupovali svaki sledeći prazan CD ili DVD, USB flash, mobilni, fotoaparat, mem karticu, hard disk. Možda nam naplate i naknadu za RAM, je bi mogli da pustite jednu od zaštićenih pesama koja se potom učitava u RAM. Možda i naknada za monitor, pošto nam on prikazuje zaštićeni sadržaj? Možda i nemate komp, ali svejedno, mogli ste da ga imate i mogli ste da kopirate i slušate...

Čovek jednostavno ne može da stane....

Hrvatsko IT tržište teško milijardu dolara

, 06 2007 04:01:03 +0200

Izvor: PC CHIP
Veoma zanimljiv pokazatelj koliko jedna zemlja u našem regionu ulaže u taj sektor. Prema nekim istraživanjima, prosečna hrvatska porodica izdvaja znatno veću sumu novca za IT opremu na mesečnom nivou u odnosu na našu sredinu. Slovenci su tu mnogo ispred svih nas, pokazuju skorašnja istraživanja.

Situacija se i kod nas popravlja. Međutim, mislim, nisam siguran, da hrvati nisu uveli porez na IT opremu, tako da je ta oprema mnogo pristupačnija prosečnom hrvatskom građaninu u poređenju sa našom situacijom. Ako neko ima podatak koliko je vredno naše tržište neka postavi u vidu komentara. Na žalost tu informaciju, trenutno nemam. Istina je da hrvatska vlada dosta novca ulaže u IT sektor, za razliku od nas. Ne stojimo ni mi na mrtvoj tački, ali bi valjalo da se situacija popravi. Ulaganjem u IT sektor, Srbija bi mogla sebe da stavi na mapu stabilne i investiciono sposobne zemlje u regionu. Na ovaj način, neki važni igrači u svetskoj IT industriji bi mogli videti veliki potencijal u susednim zemljama i ulagati u njih. Dok bi mi došli tek u 3. ili 4. krugu. Tada bi se centar već nalazio u nekoj od susednih zemalja, a mi bi bili samo jedan od korisnika ili kupaca određenog brenda ili tehnologije. Zašto ne bismo i mi uzeli deo tog IT kolača? Navodno posedujemo kadar i znanje, ali žalosno je što ga slabo implementiramo.

Evo kao primer navešću blog servise, koje mi ovde redovno koristimo. Hrvatska, po mom poslednjem pregledu, ima oko 4 blog servisa, dok mi imamo tek ovaj jedan (koliko sam ja upućen). Već su neki hrvatski blogeri postali pravi opinion makeri u njihovom regionu, kao što su: Mračni, Lična Borja itd...

Mislim da ne bi trebalo uvek da kaskamo za ostalima. Mogli bi barem u nečemu da budemo među prvima. Tek skoro je jedan naš razvojni tim Metamorf plasirao svoju igru na svetsko tržište. Svi se dobro sećamo hrvatskog Serious Sam-a i to oba dela. Poznati su i mnogi drugi primeri, koje sad ne bih navodio.

Ovaj post nije zamišljen da zvuči oponentski prema hrvatskom IT sektoru ili prema samoj Hrvatskoj, smatram da su se neke mentalne barijere prebrodile. Suština je bila dati uvid u trenutno stanje jedne od zemalja u našem susedstvu, a koja je koliko-toliko slična nama po razvoju. Mislim da dosta naših i njihovih IT firmi imaju odličnu saradnju, tako da bi se taj potencijal mogao iskoristiti i podstaknuti naš razvoj i put ka tom smeru.

колективна интелигенција

, 23 2006 04:59:58 +0100

Вероватно сте досада чули, а можда и не, да се на интернету појавио нови термин који неке збуњује, а некима уопште није јасно о чему се ради, док трећима, није ништа јасно и не занима их, а опет користе ту технологију.

Чак је и овај блог који свакодневно посећујете и без кога не можете, део те технологије. Ради се о Web 2.0. Заправо није реч о некој револуционарној технологији, већ више о дефиницији коришћења интернета на неки други начин и отварања нових сервиса који омогућавају имплементирање тих дефиниција као коначан производ, односно услугу.

Циљ је да се корисници интернета укључе више у сам садржај интернета, а не да буду пасивни "упијачи" информација. На овај начин, корисницима се допушта да сами дефинишу садржај интернета и учествују у разним дискусијама. Неке примене већ постоје као што су: news групе и форуми, али ова нова имплементација омогућава корисницима да и они сами постану провајдер нових информација на интернету. То управо ја радим сад, креирајући овај садржај и одржавањем овог блога. Такође и ви као посетиоци овог блога нисте само пасивни посматрачи, већ можете учествовати у самој теми о којој ја пишем, тако што ћете ваше мишљење или идеју поставити у виду, добро познатог начина, коментара. На тај начин и ви доприносите овом блогу и његовом садржају.

Блог сервис је само део идеје развоја Web 2.0 технологија. Појавили су се многи сервиси који нуде разне услуге. Тако данас постоје и интернет сервиси који вам омогућавају да поставите вашу колекцију слика на одређену интернет страницу. Али не само да их поставите, већ на исти начин, као са блог сервисом, посетиоци могу коментарисати ваше слике. Затим се креира огромна група људи која поставља своје слике на тај сајт. Такође постоје сервиси који омогућавају да оставите неки од ваших личних видео материјала или неког другог материјала који је у форми малог клипа. Ови сервиси у први план постављају креативност корисника и омогућавају појединцу да се на креативан начин представи свету, па чак и да од тога профитира. Наравно има свакаквог садржаја, али сами сервиси настоје да истакну квалитет, тако што посебним методама бирају најинтересантније материјале, али и сами посетиоци и корисницу дефинишу и одређују колико је неки материјал занимљим, квалитетан или креативан.

Ту се прича не завршава, постоји и сервиси који се баве музиком. Коришћењем тих сервиса, корисник може дефинисати листе песаме које највише воли да слуша или их препоручује. Креирање таквих листа од стране милиона корисника, јасно може показати које су песме, групе, албуми најпопуларнији. Ту се такође може дискутовати о самој музици, па чак и уз мању новчану надокнаду "скинути" песма. Постоје разни сајтови који продају песме и разни сервиси за download, али ови нови дају тотално другу димензију у креирању свести милиона корисника.

Да би прича била још занимљивија, постоје и сервиси (о колико их има више!?) који омогућавају корисницима, да меморишу своје букмарке (меморисане интернет локације), на тај начин могу их делити са осталим корисницима, дискутовати, прегледати најпопуларније, препоручивати и дефинисати мреже посета интернет сајтова. Па зашто би неко волео да зна које ја то сајтове најчешће посећујем и шта мислим о њима, али опет све то зарад креирања колективне свести.

Да ли Web 2.0 заправо и иде тим путем? Да ли је то пут ка креирању праве колективне свести и интелигенције? Ка креирању неког виртуелног организма - мозга у којој је свако од нас само један неурон, а опет даје велики допринос комплетном систему?

Те сервисе већ користите, а то су интернет email сервиси као што је Gmail ili Yahoo Mail. Такође можете са осталима делити ваш радни календар и дефинисати ваше дневне, месечне и годишње обавезе и делити их са другима. Такође имате прилику да сачувате на хиљаде мејл порука, дефинишете своје обавезе, своје интернет посете, блогове које посећујете (као што је овај), постављате слике које сликате, снимате филмове у виду клипова о свом животу, дефинишете листу песама које волите, људе са којима се дружите, шта читате, шта гледате, шта волите, а шта не.

Па то је одприлике цео нечији свакодневни живот, и ако настави са тим да се бави, цео нечији живот. И све то само један клик далеко и доступно на интернету.

Да ли сте то креира нека глобална база података о свима нама, али не само подаци име и презиме, него база нашег живота, наших вољених, наших активности, свега онога што смо ми? Да ли ће све то стајати тамо на неком серверу и за трен ока бити доступно неком ко има малициозне намере? Чак је скоро и сама влада Америке, тражила увид у податке милиона корисника широм интернета, под оправдањем да сузбијају терористичке нападе. Шта ако и сама влада има малициозне намере?

Постоји и добра страна свих ових сервиса. Вероватно има доста ствари корисних корисницима, него што би то могло бити на штету. Не, не морате ви никакав сервис да користите, нити било где шта да дефинишете и да објављујете, али ови сервиси су тако креирани и изрекламирани, да вас маме да их пробате. Тако су креирани, и стварно су оригинални и занимљиви.

Тим људи који би на пример радио на неком пројекту али су физички удаљени доста једни од других, могли би да користе те колаборационе сервисе да омогуће неометан рад на пројекту. Исто тако неко ко је доста оригиналан и креативан могао би од тих сервиса да направи себи милионе.

У једном часопису сам прочитао, да постоји сервис који вам омогућава да креирате свој профил, тако што ћете унети податке свих дешавања из везе из које сте управо изашли (љубавно-емотивна веза са неком особом). Ту можете поставити све смс поруке које сте разменили са том бившом девојком или дечком. Све ваше заједничке слике, дешавања, лепи и лоши тренуци. Све те ствари можете сачувати ту ако тренутно не желите да буду поред вас, али касније можете прегледати те емоције и успомене. Сервис вам чак онемогућава да обришете било које успомене које сте поставили у првих 3 до 6 месеци. Замислите шта све постоји тамо на том интернету.

Да ли је потребно да цео свој живот "upload"-ујемо на интернет? Да ли све то тежи томе да ћемо се једног дана пробудити прикључени на нет и сваки милисекунд нашег живота бити негде тамо меморисан, док ће милиони људи пратити нас и коментарисати нас?

Овај текст јесте дугачак, али је само покрио неке од услуга Web 2.0 које постоје на интернету. Ипак за детаљно анализирање овог интернет феномена је потребно више оваквих постова. Надам се да сам успео да вам пренесем суштину и неке од мојих схватања.

О детаљима и специфичностима појединих сервиса може се даље дискутовати, треба ипак напоменути да постоје добре идеје и добри сервиси, које ако се квалитетно употребе могу имати смисла. Прегледао сам неке од њих, за сада ми се највише свидео пројекат Wikipedia - интернет енциклопедиа коју и сами посетиоци могу модификовати и додавати нове чланке из било које области.

Можда сам мало више критички приступио овоме, али опет и ја сам користим један од тих сервиса. Мислим да за сад има интересантну намену. Мотив свих тих сервиса је да омогући кориснику да види шта други корисници мисле, желе, раде и креирају. Омогућавају окупљање људи истог интересовања на једном месту које је доступно свима, а пре свега лако за коришћење.

Остаје нам само да видимо чему све то тежи...

[оригинални текст објављен: 21. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

хакери [part two]

, 23 2006 04:45:56 +0100

Овај симбол са леве стране, представља званични хакерски амблем. Барем је сад усвојено, према једном чланку са интернета, да он представља хакере, њихову идеологију, начин живота, културу у целини. Само значење и тумачење овог симбола, није тема овог поста, али само да имате у виду да то није тек тако узето, већ да постоји цела прича иза овог симбола.

Већина хакерске заједнице је прихватила овај симбол као њихов, тако да ако ви истакнете овај амблем то не значи да сте ви аутоматски хакер, већ да показујете свету да подржавате њихов рад и оно за шта се они залажу. Дакле, самим тим што сам поставио овај симбол на мој блог, ја јавно говорим свету да подржавам креативан рад хакера и њихову филозофију живота.

Главни проблем, односно, главно питање овде, које се можда већина од вас пита, јесте: Како постати Хакер?

На то се не може лако одговорити, нити некога научити да буде хакер. Он мора да поседује жељу у себи и вољу. Такође да истински схвати ко су заправо хакери. Већ сам писао о овоме, тако да заинтересованима топло препоручујем да прво прочитају предходни пост, а онда наставе са читањем овог.

Где сам оно стао, а да... Дакле, бити хакер није лако. Али ево неколико савета. Прво што морате, али морате, јесте да савладате неки од програмских језика, као што су:

C++
Python
Perl

Већина хакера ће вам препоручити Python-a ако сте почетник. Веома је лак за учење, а уједно и веома моћан програмски језик. Касније ћете опет морати да размислите о C++-у.

Оно што је најбитније код хакера је то што они много цене рад. Тако да не трпе, забушанте и фолиранте. Они очекују од вас да будете креативни и да волите да истражујете, како би вас пустили у њихов круг. Сад се питате, како тим људима показати да сте вољни то да урадите. Па ево како - лако. Све што је потребно је да савладате програмски језик, а онда се прикључите неком од Open Source пројеката - Пројекти Отвореног Кода.

Као што сам већ и писао, хакери воле да деле своје знање и не воле "затворен" код и системе. Они су највећа подршка Open Source заједници. Један од највећих пројеката отвореног кода данас је LINUX. Тако да ако желите да размишљате као хакер, морате да размишљате Linuxom. Доста је било Windows-a. Први корак је да се добро упознате са једном од Linux дистрибуција. О њима можете наћи доста информација на интернету, али писаћу и о њима.

Хакери, доста времена проводе за својим рачунарима. Будите спремни да жртвујете и део свог социјалног живота. Хтео бих још пар речи, да кажем о Linux-у. То је један од оперативних система који постоје данас. И он је бесплатан, а функционалност коју добијате са њим не може се поредити са сиромашним Windows-ом. Наравно постоје дистрибуције Linux-a које се плаћају, али та цена је смешна у поређењу са ценом Windows-a. Постоји доста хакера који на свом радном месту раде у Windows окружењима, али када се врате кући сигурно ћете их затећи како уживају у предностима Linux окружења. То је специфично за хакере што они имају регуларан посао и радно време у некој фирми, било да се ради о софтверској компанији или некој другој, али када заврше са послом ту њихов рад не престаје. Њихова мотивација и ентузијазам их тера да раде још. У слободно време, обично у касне ноћне сате, раде на разним пројектима и то волонтерски. Linux је управо тако и настао.

Да би добили статус хакера, то морате и зарадити. Ви сте хакер онда, и само онда, када вас неки други признати хакер назове хакером. Да би стекли то звање, потребно је да радите на неким пројектима и да допринесете заједници. Радећи тако и пишући софтвер са осталим хакерима или сами, полако стичете то звање. Хакери путем интернета и колаборацијом раде на неком пројекту и усавршавају га. Такође ће вам помоћи ако наиђете на неке проблеме. Познати су по томе што имају доста стрпљења за почетнике. И желе да пренесу своје знање, али исто тако се очекује од вас да покажете рад и мотивацију за радом.

Савладати један прогамски језик - јесте тежак и исцрпљујући посао, али право програмирање тек престоји после тога. Знати језик није довољно. Тек након тога сте у стању да учите технике програмирања и принципе. Рад у Linux-у није тежак. Чак шта више олакшавајућ је. Јер одушевили би сте се када би знали колико се мучите свакодневно радећи у Windows-у, а које све опције пружа Linux. Linux је створен од стране хакера, како би им убрзао и олакшао посао и како би им омогућио да буду продуктивнији. Сигурно се већ сад питате, па зашто би ја све то савладао и мучио се, само да би ме пар неких мрачних типова назвали "хакером"? Па ако тако мислите, онда и не треба да се упуштате у ово. Не заборавите да овај текст није намењен за свакога. Остатак текста се односи на оне мотивисане да сазнају истину!

Нико вам не може објаснити, а ни убедити зашто треба бити хакер. Што је најгоре, нико вас то не може ни научити - то морате сами. Хакери и не траже мотивацију у новцу, јер као што је већ описано, они раде волонтерски на пројектима са циљем да нешто више науче и да створе нешто креативно. Али ипак, човек мора од нечега да живи. Већина њих ради у великим корпорацијама и продаје своје знање, наравно, постоје и они окорели хакери који се гнушају тих великих корпорација и настоје да сав њихов рад и знање буду бесплатно доступни свима, наплаћујући само подршку и одржавање. Стечено знање које акумулирате док путујете тим путем да постанете хакер, вам је свакако корисно и може се фино употребити. Наравно, под условом да вас то у старту занима и да волите да истражујете рачунарске системе и да програмирате.

Хакери теже да раде на такозваним "паметним" пројектима. То су пројекти који су доста тешки, али из њиховог решавања и израде се доста новог научи. Рад на неком пројекту, који ће касније постати веома познат и коришћен, вам омогућава да као програмер и одличан софтверски архитекта, се позовете на тај пројекат када се пријављујете за неки посао у некој фирми. Велика је вероватноћа да ћете и добити посао пре свих.

Једна од најлепших ствари, што сви ти пројекти на којима се данас ради, су повезали доста људи. Свако од њих је дао допринос, а они се фактички и не знају физички. Већина посла се одради путем email-а, тако што се програмски модули шаљу између програмера. Доста тих почетних пројеката и фирми (StartUps) су прерасли у веће корпорације и донели милионе људима који су радили на пројекту.

Дакле, Прво: морате волети рачунаре и рачунарске системе. Друго: морате бити креативни. Треће: морате савладати неки од програмских језика. Четврто: упознати се са Linux и Unix оперативним системима. Пето: после стеченог основног знања, радити на неким пројектима, било са својим друговима или сами или са неким преко интернета. Даље, препоручљиво је да се повежете са неким искусним хакером који ће вас упућивати и помагати око савлађивања области које вам теже иду. Програмирање је доста тешко и зато је боље радити са неким ко је већ упознат. Главна одлика хакера је да су самоуки и да воле да истражују. Истражујте и ви - играјте се.

За оне који желе да допринесу хакерској заједници и Open Source заједници, а не желе да се упусте у програмирање, постоји решење. Као појединац, можете помоћи неким пројектима тако што ћете помоћи око документације, одржавања неких од дискусионих група на интернету. Бити администратор на неком серверу итд... Можете и финансијски помоћи. За оне који желе да пробуде хакерски дух у себи, имам једну веома интересантну игрицу. Одлична симулације хаковања у реалном времену. Наравно ради се о симулираним упадима у разне системе и контролом информација, али све то у облику игрице. Даћу вам само име, а остатак можете пронаћи на интернету. Ако сте баш заинтересовани лако ћете је пронаћи. Покажите мало хакерског духа, тако што ћете је пронаћи сами, а име игрице је Uplink: Hackers Elite.

Што се нас у Чачку тиче, ја сам имао пар идеја да се покрене нека врста клуба на факсу, где би се заинтересовани окупљали и заједно истраживали тај мистериозни свет рачунара. На тај начин би могло да се отпочне са радом на неком пројетку, а касније као што то већином бива у америци, студенти буду толико креативни да зараде милионе. Жао ми је што је слаба заинтересованост за било какав интелектуални рад код нас на факсу. Чак је и слаба подршка од стране професора и катедри. Али никад није касно, за све постоји први пут. Ево сад сам завршио тек 1. годину, баш ме занима какав је квалитет програмирања на нашем факсу. Какви су предмети, професори, колико је то озбиљно? Ако неко зна нешто више нека подели са нама. Верујем да има мотивисаних људи који чекају да им се укаже прилика. Исто тако верујем, да на нашем факсу има доста студената који су већ сад озбиљни "хакери". Они би могли да поделе своје искуство са осталима. Не треба заборавити, да нико не жели да троши своје време безвезе. Али ако би се оформио неки клуб или нека заједница на факсу, то би привукло заинтересоване људе.

Нема шта да се изгуби, може само да се добије!

[оригинални текст објављен: 10. августа 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]

хакери

, 23 2006 04:15:35 +0100

И док ови врели дани пролазе, а испит из АутоКЕД-а је све ближе и ближе, решио сам да се позабавим једном веома интересантном рачунарском темом. Наиме, ради се о хакерима!

Већина вас вероватно већ има представу ко су они, чиме се баве и какви су им мотиви и начин живота. Друга већина је вероватно чула за њих али никада није била у прилици да сазна нешто више.

Један од проблема код хакера, је тај што их ова прва већина људи, која вероватно зна нешто о њима, то зна на погрешан или тотално другачији начин или чак мисле да су то хакери. Моја улога је да покушам да вам приближим и појасним неке детаље везане за хакере и да покушам да вам објасним ко су они заправо.

Сама реч хакер (по енглеском значењу) представља човека који намештај прави секиром или неке специјалне предмете од дрвета. Наравно то је буквални превод. За већину од вас, реч хакер вас одмах асоцира на неку особу која је експерт на пољу рачунара и коме је главни циљ да помоћу рачунара “упада” у разне рачунарске мреже и системе. Наносећи штету или користећи те системе за неке своје потребе и остварење неке добити. О једној ствари сте сигурно у праву: да они јесу експерти за рачунаре и рачунарске системе, али за ово друго ћу морати да вас разочарам. Не, они се никако не баве злоупотребом рачунарских система за остварење неких злонамерних циљева!

Хакер је особа која жели да сазна нешто више о функционисању неког система било рачунарског или неког другог. Они су способни да се фанатички посвете изучавању рада неких система. Па чак и то није довољно! Увек траже и истражују више. Ова особина се не односи само на рачунарске системе. Хакер се сматра било ко, ко се самовољно преда изучавању неких појава. До те мере да то више не доживљавају као морање и напор, већ као уживање и испуњење. Тако да хакер не мора бити неко ко се бави рачунарима, већ исто то може бити и неко у медицини, нпр: хирург-експерт за операцију срца, архитекта, електро инжењер, хемичар, математичар и итд... Оно што праве хакере одваја од других је њихова могућност да уче самостално о некој области (самоук). Није потребно посећивати нека предавања или семинаре (наравно, то помаже). Они су препознатљиви по томе што им је на школским часовима превише досадно. На предавањима, и сматрају да самостално могу да науче много више, тако што ће се до сржи предати решавању неког проблема.

Конкретно ћу овде писати о компјутерским хакерима. Предпостављам да сте схватили суштину значења речи хакер, и да сам вам барем мало појаснио шта представља да неко буде хакер. Компјутерски хакери се одликују по томе што су, као што је већ наведено, способни да уче сами. И обично све што су научили су већином учили сами. Наравно, касније када достигну одређени ниво знања, удружују се и деле своја искуства и знања међу собом. Тада се формирају хакерске групе. Њихов животни мото је да све информације, било какве природе, требају да буду доступне свима и да се знање дели и омогући доступно другима. На тај начин и сам напредак и развој појединца у таквој средини је много бољи и бржи. Колективно знање је веће и доступно свима. Наравно, посебно онима коју су заинтересовани да се посвете изучавању.

Тренутно се ви сад питате, па како онда лутају гласине о њима да су злонамерни и да пишу компјутерске вирусе, а сад су наводно сви фини и добри?

Разлог томе су допринели медији, поготову телевизија. Особа која се бави злоупотребом компјутерске технологије, мотивисана деструктивном жељом да нанесе неку штету (специјално компјутерским системима) се назива крекер (cracker). Одатле и потиче назив Crack за крековање игрица. Вероватно сте то до сад радили, што вас увршћује у ову другу групу. Велика борба се води између хакера и крекера. Баш због тога што су због злонамерних покушаја и мотива крекера страдали хакери. И одатле је и само име хакер, можемо рећи, мало омржено. Некад и сами крекери тврде да су хакери, али тога нису ни свесни.

Хакер познаје много добро своју материју. Веома велики труд је уложен у то! Они чак жртвују свој социјални живот зарад добијања тих техничких способности.

Крекери користе већ готове програме и алате и користе их у негативне сврхе. Већина њих не зна ни један програмски језик, а камоли да је самостално креирао неки програм. Овде бих желео да ставим тачку на описивање крекера и желео бих да посветим пажњу правим људима који су мукотрпно заслужили да их зовемо хакери.

Вероватна слика у вашој глави о неком хакеру је следећа: мистериозан, мрачан дечко који сво своје време проводи за рачунаром у некој мрачној собици са веома мало интеракције са спољашњим светом. Вероватно, али само вероватно сте можда и у праву. Већина њих можда и јесте таква.

Да би неко уопште и био хакер, неопходно је да познаје неки програмски језик. Препоручује се чак и неколико. Неки од омиљених програмских језика међу хакерима су:

· Python

· Perl

· LISP

· C/C++

Одлично познавање рада рачунарских ситема и то скоро на бинарном нивоу. Хакери се не задовољавају минималним знањем за коришћење рачунара за завршавање одређеног посла. Они теже ка детаљном изучавању. Замислите само које то време изискује од њих. Такође постоје и специјализовани хакери за неке обласит у рачунарском свету. Администрација мрежа, базе података, интернет, web дизајн и итд... Већина хакера одлично се сналазу у свим наведеним областима. Посебну пажњу имају хакери програмери. Неке од највећих прекретница у развоју рачунарских технологија су поставили сами хакери. И на њиховом раду се заснива рад постојеће технологије.

Пошто се овај пост већ „отегао“, и предпостављам да је вићина вас одавно престала ово да чита, желео бих овде да завршим. Ово је опширна тема, али ако је неке од вас ово заинтригирало, ја могу у будуће више да пишем о овоме и да вам пружим конкретније информације, па чак и оне везане за тему: Како Постати Хакер?.

Надам се да вам се свиђају ове специјализоване теме и да има доста вас заинтересованих? Али за почетак, јавите ми преко ваших коментара калико вам се ово свидело и шта мислите о хакерима уопште.

И не заборавите, већина студената око вас су већ хакери само што тога још нису свесни...

[оригинални текст објављен: 26. јуна 2006. на http://tfcacak.blogspot.com]