weblogs@bokela

Srećan Dan Zaljubljenih!

, 14 2009 06:01:20 +0100

Akcije blog.co.yu servisa

, 15 2007 17:18:09 +0100

Dobro, svako od nas punoletnih će dobiti, konačno, nešto od ove naše male državice. Izgleda da pred izbore imaju baš veliko srce. Sada, ako bi hteli sigurno te akcije da dobijemo, valjalo bi da glasamo i za iste, jer u suprotnom možda od toga ne bude ništa, ako neko drugi dođe na vlast. Na to su oni i računali, pa su nas sada stavili u dilemu.

Ali šta bude biće, barem što se naše države i "naših" akcija tiče! Mene zanima jedna druga akciona igra? Ako bi neko kupio blog.rs servis, što se u svetu i dešava. Sobzirom da je blog.rs verovatno najpopularniji servis u Srbiji, doći će trenutak kada će neko ponuditi nešto za njega. Lično se uzdajem u naše administratore, ali ipak, ovo je njihov blog i imaju pravo da rade šta god žele sa njim! Da li je zapravo tako? Hoćemo li i mi blogeri, radna snaga ovog blog servisa dobiti po koje parče od tog kolača? Hahah, kako sam pohlepan!? Umesto da budem zadovoljan što mi je dodeljen prostor za blog i što njihovi serveri trpe moja piskaranja i smaranja, ja ovde još i tražim da mi plate! Sram me bilo!

Ali morate priznati da je ideja dobra. Mi kao "državljani" ovog blog servisa, imamo pravo na akcije! Bez nas ovaj blog servis ne bi imao svrhu. Naše pisanje, naše slike, naši video klipovi, naše fore i fazoni su na ovom blogu. Mi smo ih pisali, zar ne? Mi reklamiramo ovaj blog servis, zbog nas broj populacije raste. Šta će se desiti kada on postane interesantan nekome, ko bi hteo da unovči tu popularnost? Da li mi imamo pravo da odlučimo o sudbini ovog blog servisa? Ili ako se on, proda, da li imamo pravo na akcije?

Hoću svoj deo! Nećete me prevariti!

blog.co.yu nije pobedio [!][?]

, 11 2007 00:28:48 +0100

blog.rs nije pobedio na NISovom Web Festu u kategoriji za najbolji blog servis. Kako? Zašto?

Dobro, nema veze, drugi put. Ali me stvarno začudilo, mislio sam da je prerastao u jedan od najvećih na našim prostorima. Pobedio je neki blog, za koji ja prvi put čujem. Dobro, priznajem, nisam ja neki bloger, ali šta me briga, ja za to prvi put čujem :-) Nema veze, čestitam pobedniku.

Taman sam mislio da će našem blog servisu skočiti popularnost. Samo da znaš blog.rs ja sam glasao za tebe. Nemoj posle da bude... Svoju sam blogersku dužnost ispunio. Hvala ti na prostoru koji si mi besplatno dodelio za moj blog, i što si stabilan, i nonstop online. Nadam se da sam ti se odužio. Sad smo kvit. Eto, ako treba i sledeće godine glasam opet. Čak sam i za časopis Mikro radio anketu i naveo sam kao lokaciju koju najviše posećujem - tebe. Sada možeš slobodno još koji megabajt da mi daš prostora za slike i neke fajlove?

Eto samo da znaš, da u ovom teškom trenutku za tebe, ostajem i dalje uz tebe i nemoj da misliš da ću da te menjam. Ma ni da mi ponude 100e ne bih promenio blog servis. Dobro, ajde ni za 145e, ali za 150e već bih morao da razmislim. Nemoj da se ljutiš, pa šta je bilo? Pa i sam znaš kako je danas teško biti bloger u Srbiji, pa pošteno, nećemo da se lažemo.

Što se mene tiče, ti ne moraš ništa da menjaš. Sve je lepo, baš onako kako i treba da bude. Budi ti meni pozdravljen, pa se mi pišemo opet. Ajde, nemoj da plačeš, biće bolje sledeće godine, pa nemoj, pa što? Ene vidi ga, pa nisi ti mali...

Stand By Caffe

, 20 2007 19:24:15 +0200

Počeo je sa radom prvi virtuelni caffe na blog.rs.

Odlično mesto da se družite sa vašim online prijateljima.

Stand By Caffe

[ima klima]

Marina zwerg intervju

, 13 2007 18:41:31 +0200

Kao što već odavno znate, moj blog prati razna dešavanja u IT industriji. Danas sam rešio da ovaj post posvetim jednom veoma interesantnom mediju koji ovde skoro svi koristimo - blog. Ovoga puta rešio sam da vam blog predstavim iz jednog "drugog" ugla. Kao iskusni korisnik novih tehnologija bilo mi je lako da se integrišem u ovaj internet svet. Međutim, blog su od skoro počele da koriste i osobe koje su totalno bile nezainteresovane za svet računara.

Blog kao medij je delovao veoma privlačan većini korisnika, a pogotovu korisnicama lepšeg pola. Specijalno za vas na mom blogu gostuje jedna veoma perspektivna, kreativna i veoma popularna blogerka sa našeg blog neba. Dame i gospodo... Marina zwerg

bokela: kakav je bio tvoj prvi susret sa računarom?

Marina: pa... na tatinu inicijativu, kupili smo prvi računar... Davno je to bilo. Tada mi je koristio uglavnom za igrice i za piska

bokela: kako si došla na ideju da pokreneš blog?

Marina: zapravo, to i nije bila moja ideja. Dosta ranije pre nego što sam pokrenula blog, postojali su nagovori i atentati na mene da ga pokrenem! Moj bivši dečko mi je predlagao da svoje pisanje sa papira prenesem na blog. I s obzirom da je atentat bio prejak i moja ga ličnost nije mogla podneti, ja sam se predala i došla na blog...

bokela: s obzirom da imaš veoma popularan blog na blog.rs, gde nalaziš svoju inspiraciju?

Marina: Inspiracije ima svuda. Zna da dođe u bilo kom trenutku, nekad čak kad sam daleko od kompjutera i dok dođem do njega-ona ode. Ali uglavnom, samo bane,odjednom. Nekad se desi da razgledam neke sajtove ili samo listam po netu i naiđem na neku sliku koja me podseti na nešto ili nekog i eto inspiracije. Ponekad dozvolim i da me emocije inspirišu...

bokela: moram da primetim da na tvom blogu dosta pišeš o ljubavi i osećanjima. Da li su to sve tvoja lična iskustva ili pišeš generalne teme?

Marina: Zavisi kako kad. Uglavnom pišem generalno.Naravno da me i za to generalno podstiče ono moje,neko lično iskustvo i osećanje ali uglavnom to lično samo to i ostaje...

bokela: da li misliš da tvoje pisanje i tvoj blog mogu da utiču na nekog?

Marina: Zar sve oko nas ne utiče na nas i naše okruženje?!Naravno, mislim da svi mi ovde na neki način utičemo jedni na druge. Npr. tvoj blog utiče na mene tako što saznajem neke stvari sa kojima nisam u svakodnevnom kontaktu. Postoji još par blogova koje redovno posećujem i koji utiču na neke sfere mog interesovanja, čak i razmišljanja.

bokela: kako vidiš sebe u svom daljem pisanju i u kom pravcu će se razvijati tvoj blog?

Marina: Mislim da ću to prepustiti trenutku. Verujem da će biti ili isto kao i do sad ili dosta slično...kad naučim kako da ubacim svoje slike, one će biti to novo !!!

bokela: kako ti ocenjuješ ovu zajednicu blogera na blog.rs i koji su blogovi po tvom mišljenju "Vredi pogledati"?

Marina: Ova zajednica... pa ide dobrim putem. Listam par blogova. Ima što šta zanimljivo za videti kod par njih. Ali kad sam tek došla pažnju su mi privukli Poslije ljubavi, Tale i tvoj blog.

bokela: da li misliš da blog kao medij može da poveže ljude i stvori nova prijateljstva?

Marina: Naravno. Malo bih odvojila ove virtuelne prijatelje od stvarnih. Ne kažem da u virtuelnom svetu ne mogu naći pravog prijatelja, baš naprotiv. Ja mislim da sam ovde našla par prijatelja, koji su mi postali bliski

bokela: kakvi su ti planovi za ovo leto i da li će to biti dokumentovano na tvom blogu?

Marina: još uvek nemam planove ali ima dana,leto je tek počelo. A da li će biti dokumentovano... pa ne znam, zavisno od toga da li ta dešavanja budu za javnost!

bokela: imaš li šta da dodaš za kraj ovog intervjua?

Marina: Veoma mi je drago što si me pozvao, lepo od tebe. Inače, želela bih da iskoristim ovu priliku da se zahvalim svom bivšem dečku što me je uveo u ovaj "svet"

Red Hot Chili Peppers Live in Indjija

, 28 2007 04:26:46 +0200

Posle kraće pauze blogovanja, javljam Vam se živ i valjda zdrav u nadi da ću Vam preneti utiske sa Green Festa koji je održan u Indjiji 26. juna na kome su nastupali legendarni Peppersi.

Drug Igor i ja smo uspeli iz Čačka da stignemo u Inđiju oko 13 časova, presedajući iz busa u voz u BGu. Putovanje vozom je bilo interesantno, sobzirom da je voz bio krcat veselom ekipom omladine. Atmosfera je bila vesela i pozitivna, stekao se utisak kao da je u pitanju odlazak na izlet osnovne škole. Interesantno je to, što jedini mi u tom vagonu nismo imali kartu. Svi su ostali mahali sa nekakvim kartama, dok smo se mi onako skromno stideli i razmišljali kako li ćemo proći. Posle nekoliko minuta, kondukter nas je odmah pikirao i prišao sa rečima: "Hajde od Vas da počnem", sa kiselim osmehom. Tako da smo morali da platimo, a kartu nismo dobili.

Ekipa se iskrcala u Inđiji gde nas je već čekao prevoz do lokacije festa, koji je se nalazi 5-6 km od centra Inđije. Bilo je i buseva, a i taksista lešinara koji je košao oko 800din. Međutim, rešili smo da malo prošetamo Inđijom. Već je bilo dosta naroda kada smo stigli. Parkovi su bili puni ljudi, a na svakom koraku nalazila bi se tezga sa raznim RHCP inspirisanim materijalom, od bedževa, znojnica pa sve do majica i kačketa i to u mnogobrojnim copy-paste varijantama. Nisam mogao da odolim iskušenju a da ne kupim jednu znojnicu RHCP, takođe nešto kasnije nisam mogao da odolim ni majici.

Dan je bio kao stvoren za koncert. Uspeli smo da se uguramo u jedan od buseva koji voze do lokacije nastupa za 100 kinti. Veliki broj ljudi je krenuo peške, po onoj vrućini. Kada smo stigli tamo izgledalo je kao da sam stigao na plažu. U daljini se nazirala bina. Od autoputa do nje ima oko 200 do 300 metara. Veliki broj štandova se nalazio ispred same lokacije. Pivo 150, voda 100, pa vi vidite. E da, pljeska 200. Inače, sve mi je delovalo kao dobra organizacija. Dobili smo mnogobrojne flaere sa uputstvima "kako", "gde", "šta", i "kako". Veliki broj obezbeđenja i organizatora davalo je profi šmek celoj manifestaciji. Obukli smo svoje nove RHCP majice i ušli u samu "arenu" događaja. Ritam Nereda je već počeo sa svirkom ispred manjeg broja ljudi. Unutra je bilo još više štandova i "poljaka toaleta". Sobzirom da nisam ljubitelj HC ili HM, Ritam Nereda mi je zvučao odlično. Dok je Ritam pržio masu, počela je polako da pada kiša. Obratio sam pažnju na oblake i nisam bio zadovoljan sa onim što sam video. Nebo oko nas je bilo skroz sivo i crno. Pljusak je osuo po publici, ali je ukratko i prestao, pa zatim opet i sve tako. Kasnije se nešto razvedrilo i mislio sam da je to to i da kiše više neće biti.

Kako je arena počela više da se puni, Edo Maajka je stupio na scenu. Pozdravio je publiku i u svom karakterističnom fazonu repao. Međutim, primetio kako se publika smara i obratio se sa pitanjem što smo smoreni. Zatim je rekao kako je i on smoren i da i on samo čeka Pepperse, ali je plaćen tako da mora da odradi svoje. Između izvođača puštala se play muzika koja je zanimala masu, dok novi ne izađu na binu. U međuvremenu smo odlazili po pivo i ostale napitke. Da se jede više nije bilo isplativo. Trebalo je brinuti o samom povratku do Inđije, pa zatim do BGa, pa onda do ČA.

Videlo se da su skoro svi nestrpljivo iščekivali Pepperse koji su zakazani za 21č. Ali kao da je masa mogla da ih očekuje svakog trenutka. Program se nastavlja, a na scenu dolazi Kiril. Makedonska grupa koja svira etno/techno fazon. Moram Vam priznati da sam bio oduševljen. Pogotovu kada je bio mix u kojoj učestvuje živa truba. I naravno odlična obrada Otpisanih. To je baš ponelo masu, a njihov kvalitet bio je pohvaljen ogromnim ovacijama i aplauzima posle svake numere.

Vreme je prolazilo ali nekako sporo. Nikako ti Peppersi! Izašli su i Casabian na scenu. Na žalost publika nije imala razumevanja za njih. Čak je i sam pevač upitao da li smo mi ikada čuli za njih. Iskreno, smorna mešavina engleskog roka, chillout-a i ko zna čega još, ali ipak kvalitetno samo ne za takvu manifestaciju. Nekoliko minuta pred kraj njihovog nastupa primetio sam helikopter koji je kružio oko arene. Ubrzo su svi primetili kako čoper leti nisko i predpostavili da stižu Peppersi. Pozdravili smo čoper aplauzom i ovacijama i nastavili njihovo iščekivanje. Od celognevnog cimanja noge su počele baš da me bole, a trebalo je izdržati do 23č.

Casabiani su se razočarano povukli uvideći da publika nije bila skoro ni malo zainteresovana za njih i kako svi već nestrpljivo čekaju Pepperse. Sada je bilo pola devet. Play muzika nas održavala u životu i 21 čas je otkucao...

... ali Peppersa i dalje nije bilo. Agonija čekanja, koja je bila skoro bolna, zbog dugotrajnog stajanja, odužila se skoro čitavih sat vremena. Izgleda da je bilo nekih tehničkih problema na bini. Ali napokon, Red Hot Chili Peppersi se konačno pojavljuju. Standardno, prvo su izašli basista i gitarista, pa potom i Čed bubnjar. Publika je poludela, vrištali smo i aplaudirali dok su oni svirali uvod. Zatim je i Entoni izleteo u bokser stilu počevši da peva Cant Stop. Svi smo bili oduševljeni. Zaboravili smo na sav bol i čekanje. Spektakl je počeo. Sledile su pesme: Dani California, Scar Tissue, Californication itd...

Momci su svirali profi i kvalitetno. Zvučalo je kao sa CDa. Ozvučenje je bilo odlično. Kristalni bimovi, i 3 video bima, jedan glavni i 2 sa strane pružali su vizuelne senzacije, odličnog miksa živog nastupa i inserta spotova. Možda je dalji izbor pesama bio malo slabiji. Izgleda da su momci rešili da promovišu novi album, sa ne tako poznatim ili hitičnim pesmama. Ali svi smo mislili da će u početku biti ovako, a kasnije će svirati njihove legendarne pesme kao što su Other Side, Under The Bridge, Paralel Universe, Fortune Faded itd... Umesto toga bili smo počastvovani sa By The Way u kojoj je Entoni bio malo više ne zainteresovan. Posle toga su se zahvalili i povukli sa bine. Publika nije znala šta ih je snašlo. Posle par minuta Peppersi su se vratili i odsvirali Give It Away, što je većini govorilo da nastupu sledi kraj. I tako je i bilo. Posle sat vremena i par minuta Peppersi su se povukli. Publika je apelovala sa onim američkim fazonom: "We Want More", ali vapaji su bili uzaludni čak i na engleskom.

Rešili smo da polako krenemo ka izlazu kako bi što pre stigli do buseva, koji su nas po dogovoru čekali ispred. U jednom sam čuo ogromno skandiranje. Okrenuo sam se i ugledao neverovatan prizor. Plastične flaše, i čaše su letele ka bini. Publika je bila besna i veoma nezadovoljna. Moj drug Igor se malo iscimao misleći da je ne moguće da Peppersi ovo dožive, a ako su već morali zašto smo mi Srbi morali da budemo prvi koji će to da im prirede!?

Kroz tesnu gužvu probili smo se napolje, i kako smo zakoračili nekoliko koraka usledio je LEDENI pljusak, praćen LEDENIM vetrom. Ne nemoguće! U skoro mrklom mraku lako smo postali dezorijentisani i jurili za nekim autobusima koji su bili parkirani u daljini. Nešto kasnije smo shvatili da to nisu naši busevi, već privatni prevoz. Mokri do gole kože i šibani hladnim vetrom, pratili smo ostatak gomile koja je bežala ka kolima i autoputu. Dok smo stigli tamo svi autobusi su bili prepuni i stajali u mestu. Ono malo srećnika je uspelo da se ugura u buseve, dok su ostali zakrčili ceo put, tako da niko nije mogao da prođe. Kao šlag na tortu došli su i automobili koji su krenuli da se uključuju. 90 000 ljudi polu goli na ledenoj kiši na otvorenoj livadi, pod nebom koje je sevalo i grmelo, tražilo je utočište. Igor i ja smo mislili da je dobro da idemo sam napred i kad tad ćemo uhvatiti neki bus. Međutim niko nije hteo da nas primi. Shvatio sam da je mnogo pametnije da nađemo skrovište od kiše, nazad na ulazu u arenu nego da pešačimo po kiši od Inđije do koje je imalo pola sata hodom.

Uspeli smo da neđemo mesto pod jednim od suncobrana pod kojim se nalazlio već preko 20 ljudi. Srdačno su nas primili i svi smo u tom trenutku delili istu sudbinu ledenog pakla koji je vladao napolju. Počeo sam da mislim kako su se Peppersi namerno povukli jer su dobili informaciju o oluji, što se kasnije i spominjalo u vestima. Presvukli smo mokre majice, ali i pored suve odeće na sebi vetar je bio nemilosrdan. Jedva je nas 20ak uspevalo da zadrži jedinu zaštitu od oluje koju smo imali, a to je bio naš dragi suncobran. Devojka pored mene koja je bila sa dečkom počela je da plače koliko joj je bilo hladno, a ona samo u nekoj majčici. Ni dečku nije bilo lako, ali je verovatno mislio samo na nju. Ustupio sam im mesto malo bliže centru suncobrana gde je malo toplije. Kiša nije prestajala, a vetar je bio sve jači. U jednom trenutku munja je udarila u jedan od stubova i nestalo je struje na celom području. Posle par minuta osvetljenje se vratilo.

Plan nam je bio da sačekamo da prestane kiša, i da se uputimo ka Inđiji. Posle 40ak minuta želja nam se ostvarila. Vreme se malo smirlio i krenuli smo. Prazni busevi nisu hteli da prime nikog, navodno traže samo one koji imaju povratnu kartu. Ljudi mokri i promrzli nisu mogli da uđu u autobuse. Vozači su se pozivali na naređenje koje im je izdala policija. Ta ista policija koja je pokazalo kako "uspešno" radi svoj posao, kada je nestala prilikom nastanka oluje i najvećeg kolapsa u istoriji saobraćaja Srbije. Video sam da je ovo ludnica i već sam digao ruke od svega. Pozvao sam oca koji je sa bratom krenuo za BG, kako bi nas koliko toliko pre vratila kući. Jer nisam želeo da još i onako mokar čekam autobas za ČA u BGu.

Konačno smo stigli u Inđiju. Dovukli se nekako do železničke stanice, ali tamo je takođe vladao haos. Jedan voz prepun ljudi stajao je preko pola sata. Kiša je opet počela. Jedan od buseva je stigao na ž. stanicu. Odvezao nas je do autobuske stanice. Tamo smo mislili da će imati bus za BG. Veliki broj ljudi je bio razočaran kada su saznali da nikakav bus za BG nije organizovan. Molili smo da se nešto organizuje i konačni dobili bus sa kojim smo sitgli u BG oko 4 ujutru. U ČA sam stigao oko 6 na taj način okončavajući jednu veoma interesantnu avanturu.

Kao i većina uvideo sam da je ta ogromna organizacija uspela da bude organizovana kada je trebalo narodu uzeti pare, a zatim kada im je trebalo pomoći nisu mogli ni buseve da organizuju. Bili smo prepušteni sami sebi. Novac se tražio na svakom ćošku. Onoliko priča o organizovanom saobraćuju pale su u vodu. Možda jedan od najgorih propusta je bio veoma kratak nastup Peppersa. Svi su bili deprimirani i razočarani. Red Hot prvi put u Srbiji i takav debakl. Nisam mogao da verujem. Lično se osećam iskorišćenim. Ali šta da se radi, ovo je Srbija a ovde je sve moguće. Bilo kako bilo, svakako jedno iskustvo više u mom životu. Žao mi je što ću više pamtiti preživljavanje same oluje i odlazak i dolazak, nego koncert Peppersa, jer ipak nisu ostavili tako veliki utisak na mene u odnosu na vremensku nepogodu.

galerija:

Blog Ton - Pravila Ponašanja

, 10 2007 18:03:33 +0200

Pre nekoliko minuta sam na internetu pročitao vest o tome kako nekoliko uticajnih svetskih blogera zajedno sa Tim O'Reilly planiraju da definišu Pravila Ponašanja (Code of Conduct) za blogere.Na taj način bi se definisao uopšteni spisak pravila ponašanja koje bi blogeri mogli da prihvate. Naravno da ne moraju svi da se pridržavaju toga, ali je poželjno da se na internetu obeleži i kreira kvalitetan sadržaj u moru haosa koji vlada među blogovima.

Navodno, ovu ideju su izazvale skorašnje pretnje jednoj blogerki. Pretnje su bile u vidu komentara na njenom blogu. U ovo se čak umešala i lokalna policija. Takođe, još nekoliko svetski poznatih blogera su imali razne pretnje. Nekima su čak i rađene fotomontaže, kreiran lažni porno sadržaj sa njihovim slikama. Dosta blogera je dobijalo razne pretnje zbog toga što su komentarisali neke političke događaje u svetu i zauzimali određene stavove. Ona strana kojoj nije odgovarao taj stav je preduzela sve mere da osramoti tog blogera, pa čak su i kreirali posebne blogove na kome su se navodno mogle videti neke ne moralne aktivnosti tog blogera. Detalje možete pročitati ovde.

Svi znamo da su internet forumi odavno implementirali razna pravila ponašanja ako želite da budete njihov korisnik. Isto to se sad planira implementirati i za blog servise. Međutim, postavlja se pitanje na šta se odnosi to pravilo ponašanja? Da li se to samo odnosi na ostavljanje komentara ili na sam sadržaj bloga? Kada pogledate imate dosta blogova koji se bavi raznim sadržajima. Na nekim ima dosta vulgarnog sadržaja. Na nekim je sadržaj ok, dok su komentari problem.

U mnogim raspravama koje se vode preko blogova možete naći dosta uvreda i psovki. Pomenutim uvođenjem pravila ponašanja planira se da se zabrani ostavljanje komentara anonimnih posetilaca. Jer su oni navodno izvor najviše pretnji, uvreda i ne kulture.

Dosta blogera sa protivi ovom predlogu, jer po njihovom mišljenju to ugrožava slobodu govora i slobodu koju pruža internet. To je njihov blog i oni imaju pravo da pišu o čemu god hoće, pa čak i ako to vređalo nekog lično, neku naciju, veru itd... Svako ima pravo na svoje mišljenje?

Ali kako onda zaštiti blogere od neumesnih provokacija i uvreda? Koliko je zaista bitna kreirati pravila ponašanja? Slažem se da ima dosta đubreta na ovom internetu i da je teško izdvojiti kvalitetan signal od celog šuma. Mislim da je totalno ne produktivno imati blog koji propagira bilo koji vid mržnje prema bilo kome ili bilo čemu. Ne kažem da to treba zabraniti, samo mislim da nema svrhu. Isto tako ako imate blog sa dosta posetilaca, može vam se desiti da veliki broj ljudi koristi rečnik koji ne odgovara stilu vašeg bloga. Da li vi kao vlasnik bloga i njegov administrator, imate pravo da sankcionišete takve komentare? Da li su anonimni komentari problem?

Lično mislim da je korisno vaš komentar potpisati barem nekim nickom. Tako se stiče osećaj da je taj komentar napisao neki čovek, i imate utisak da učestvujete u diskusiji, a ne da čatujete sa nekim računarom i internet stranicom.

Izgleda da će ovo biti sudar interesa i ideologije u samoj blogosferi. Mi smo još uvek mala zajednica blogera, ovde na blog.rs, tako da to nema veliki uticaj na nas - trenutno. Mada, blog.rs bi verovatno mogao da implementira neke metode selekcije sadržaja, pa čak i da sankcioniše neki eksplicitni sadržaj, koji se kosi sa nekim moralnim životnih shvatanjima i kulturom. Ali opet postoji ono ali, gde je tu onda sloboda govora, sloboda pisanja. Da li nekome ko ima porno blog treba zabraniti da ga ima? Moram priznati da sa tim ne mogu da se složim. Ako on misli da sam tim može privući pažnju i postati popularan, on ima svako pravo to da radi. Ostalo je na samim posetiocima da li će taj blog posećivati ili ne ili praviti reklamu.

Voleo bih da znam kakva je politika blog.rs servisa po pitanju nekog pravila ponašanja blogera ovog servisa?

о блогу [?]

, 23 2006 03:54:58 +0100

идеја:
Идеја је да се студенти повежу на једном месту које је доступно свима било када и било где. Представљено једноставном формом у виду интернет блога.

коришћење:
Као начин да се студенти повежу и комуницирају међусобно (као што иконица овог блога представља) искоришћена је могућност блог сервиса, где сви корисници, било студенти овог факултета или било ког другог (и)ли било ко други, може оставити своје коментаре на овој интернет презентацији. Коришћење сервиса је крајње једноставно, тако да детаљнија објашњења нису потребна. У складу са променама садржаја овог блога или додавања нових опција овом блогу, посетиоци ће бити детаљно обавештени о промени или начину коришћења нових услуга.

садржај:
Тренутно блог је у фази тестирања, тако да детаљне информације о дешавањима на факултету неће бити одмах доступне. Настојимо да проширимо наше капацитете и покријемо скоро све смерове овог факултета, па чак и више техничке школе (у другој фази развоја). Сви заинтересовани да учествују у уређивању овог блога могу се јавити путем електронске поште на адресу која ће касније бити објављена.

Блог ће бити подељен у категорије, тако да ће сваки смер имати своју категорију. Наравно, постојаће и генерална категорија у којој ће сви студенти моћи коментарисати и комуницирати заједно. У наредном периоду планирамо да уведемо доста проширења блог сервиса. Као што су вести које ће се појављивати на сајдбару --->

Биће и доста нових додатака које би тренутно хтели да оставимо као изненађење. Једна занимљива идеја је да успоставимо конекцију између професора и самих студената путем овог блога. Самим тим ћемо покушати да ту везу издигнемо на виши ниво. Реч је заправо о томе да ће поједини професори овог факултета имати своје рубрике на овом блогу. На тај начин ћемо бити у прилици да видимо њихова, а и они да виде наша мишљења о појединим стварима. Опет наглашавамо да ћете ваша мишљења моћи да поставите на овом блогу било анонимно или са неким потписом (ником) или чак правим именом. У сваком случају, надамо се да ћете остати доследни и на културан начин користити овај сервис.

О даљем развоју овог блога и новим дешавањима сазнаћете управо са ове интернет презентације. О новинама које планирамо да имплементирамо бићете обавештени накнадно.

Блог није намењен да потпуно замени улогу официјалног сајта Техничког факултета. Већ има улогу да употпуни садржај постојећег. Неке информације ће бити доступне и повезане између ова два сајта.

Надамо се да ћете наћи садржај овог блога веома занимљивим. Поздрав од блог екипе и видимо се поново ,наравно, на истом месту.

напомена: Ваш коментар можете оставити управо сада ако то желите. Све што је потребно је кликнете на опцију [Додај коментар] (на крају овог текста). Тада ће вам се учитати нова страница у којој можете уписати ваш коментар.

ХВАЛА НА ПОСЕТИ