Spoznaj sebe
http://lolitah.blog.rs/blog/lolitah
Proći će i decenija<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I ove godine je kao i svake
prošle. Isto lice, isti osećaji, isto biće. Toliko dugo te već nosim u sebi, i
krijem u sebi... toliko dugo već pišem o tebi, toliko dugo već gledam iste suze
kako padaju... Nije lako svesno umirati iznutra. Svaku svoju grešku pamtim, kao
da sam već u paklu i da živim u svojim najgorim trenucima. I živim, i živim i
živim...</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I trudiš se nekako da probaš
nešto novo, drugačije, da se zaljubiš – da voliš... da budeš voljen... I mogla
sam sebe ubediti možda da je to tako u nekim momentima, ali vrlo ubrzo se nađem
u razmišljanju opet o <span style="color: red">istom licu, opet isti osećaji,
opet to isto biće... I tiho prećutim u sebi da znam, da sam sebi opet priznala
da ništa drugo nije vredno. </span>Da je to senka nas. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Molim te, reci mi, hoćemo li
biti deo tog klišea? ''Mnogo više boli kajati se zbog nečega što nisi uradio,
nego zbog toga što jesi.'' Hoću li se stvarno ovako osećati do kraja života.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Gdje si? Šta radiš? Kako si?
Svaki dan po milion pitanja. Jesi li tužan zbog nečega, da li se nešto loše
desilo? I zašto ne mogu biti kraj tebe samo da ćutimo dok ne prođe. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Bojim se I ja, I bojala sam
se I pre, nisi samo ti… </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I kako je opet došlo do
ovoga? Pre dve nedelje se okupilo neko društvo, bliski prijatelji… I najednom
pita me drugarica: ‘’Voliš li ti nekog’ muškarca?’’ Sledeća je scena ispred
očiju, u noći opijeni od koje čaše vina, od nekoliko godina uzdržavanja od
emocija, ispred prastare zapušene kafane – I poljubac kojeg ću se zauvek
sećati, svakog detalja… I kažem joj: ‘’Postoji jedna osoba, ali niko od vas ne
zna za njega, nikada vam nisam spomenula.’’ I u istom momentu shvatim da nisam
stvarno, da toliko dugo nikome nisam ni govorila o tebi. Da te krijem kao
najveću tajnu, najveću bol, najveću ljubav koju sam ikada osetila. Ne mogu da
pričam o tebi ni sa kim. Niko drugi ne može to da oseti, da shvati, I da kaže
išta što bi bilo utešno.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ali bio si tu mnogo puta, to
ni ne znaš. Bio si tu svaki put kad izađe nova Lanina pesma, pa je slušam po
čitav dan verujući da i ti to sigurno radiš. Bio si tu kada se sanjam I po tri
puta nedeljno, pa se budim u suzama, umijem se I molim se da zaboravim na to da
preživim dan kako treba. Bio si tu u nekim ljetnim noćima kad napolju sedim I
gledam u nebo. I kako da zaboravim uopšte? Kad si skoro uvek tu. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Onda kada shvatih sve, da ovo
nema kraja, a ni početka.. javih se tebi. Ili da mi ni ne odgovoriš, ili da
bilo šta uradiš samo malo da mi pomogneš I olakšaš sve ovo. Oka nisam sklopila
čitavu noć. Da te čujem. I onda provedoh čitav dan sa papirnatim maramicama,
čitajući iznova, da se I ti isto tako osećaš sve vreme, da si zbunjen I ne znaš
ni šta se dešava ni šta da radiš.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Nemoj ovaj put da me ostaviš.
Ovaj put nisam zaslušila.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ovaj put sam zaslužila da ti
dokažem, da možeš da mi veruješ, da imaš šta da voliš, I da postoji neko ko te
voli. Zaslužila sam da budem tebi ono što nisam uspela, a drugima jesam. I da
budeš ti meni napokon, ti. Niko drugi. Nikakve senke, nikakve kopije. Zaslužili
smo. </span></em></p>
http://lolitah.blog.rs/blog/lolitah/generalna/2018/02/01/proci-ce-i-decenija
, 01 2018 23:05:23 +0100Proći će i decenija<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I ove godine je kao i svake
prošle. Isto lice, isti osećaji, isto biće. Toliko dugo te već nosim u sebi, i
krijem u sebi... toliko dugo već pišem o tebi, toliko dugo već gledam iste suze
kako padaju... Nije lako svesno umirati iznutra. Svaku svoju grešku pamtim, kao
da sam već u paklu i da živim u svojim najgorim trenucima. I živim, i živim i
živim...</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I trudiš se nekako da probaš
nešto novo, drugačije, da se zaljubiš – da voliš... da budeš voljen... I mogla
sam sebe ubediti možda da je to tako u nekim momentima, ali vrlo ubrzo se nađem
u razmišljanju opet o <span style="color: red">istom licu, opet isti osećaji,
opet to isto biće... I tiho prećutim u sebi da znam, da sam sebi opet priznala
da ništa drugo nije vredno. </span>Da je to senka nas. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Molim te, reci mi, hoćemo li
biti deo tog klišea? ''Mnogo više boli kajati se zbog nečega što nisi uradio,
nego zbog toga što jesi.'' Hoću li se stvarno ovako osećati do kraja života.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Gdje si? Šta radiš? Kako si?
Svaki dan po milion pitanja. Jesi li tužan zbog nečega, da li se nešto loše
desilo? I zašto ne mogu biti kraj tebe samo da ćutimo dok ne prođe. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Bojim se I ja, I bojala sam
se I pre, nisi samo ti… </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I kako je opet došlo do
ovoga? Pre dve nedelje se okupilo neko društvo, bliski prijatelji… I najednom
pita me drugarica: ‘’Voliš li ti nekog’ muškarca?’’ Sledeća je scena ispred
očiju, u noći opijeni od koje čaše vina, od nekoliko godina uzdržavanja od
emocija, ispred prastare zapušene kafane – I poljubac kojeg ću se zauvek
sećati, svakog detalja… I kažem joj: ‘’Postoji jedna osoba, ali niko od vas ne
zna za njega, nikada vam nisam spomenula.’’ I u istom momentu shvatim da nisam
stvarno, da toliko dugo nikome nisam ni govorila o tebi. Da te krijem kao
najveću tajnu, najveću bol, najveću ljubav koju sam ikada osetila. Ne mogu da
pričam o tebi ni sa kim. Niko drugi ne može to da oseti, da shvati, I da kaže
išta što bi bilo utešno.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ali bio si tu mnogo puta, to
ni ne znaš. Bio si tu svaki put kad izađe nova Lanina pesma, pa je slušam po
čitav dan verujući da i ti to sigurno radiš. Bio si tu kada se sanjam I po tri
puta nedeljno, pa se budim u suzama, umijem se I molim se da zaboravim na to da
preživim dan kako treba. Bio si tu u nekim ljetnim noćima kad napolju sedim I
gledam u nebo. I kako da zaboravim uopšte? Kad si skoro uvek tu. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Onda kada shvatih sve, da ovo
nema kraja, a ni početka.. javih se tebi. Ili da mi ni ne odgovoriš, ili da
bilo šta uradiš samo malo da mi pomogneš I olakšaš sve ovo. Oka nisam sklopila
čitavu noć. Da te čujem. I onda provedoh čitav dan sa papirnatim maramicama,
čitajući iznova, da se I ti isto tako osećaš sve vreme, da si zbunjen I ne znaš
ni šta se dešava ni šta da radiš.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Nemoj ovaj put da me ostaviš.
Ovaj put nisam zaslušila.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ovaj put sam zaslužila da ti
dokažem, da možeš da mi veruješ, da imaš šta da voliš, I da postoji neko ko te
voli. Zaslužila sam da budem tebi ono što nisam uspela, a drugima jesam. I da
budeš ti meni napokon, ti. Niko drugi. Nikakve senke, nikakve kopije. Zaslužili
smo. </span></em></p>
http://lolitah.blog.rs/blog/lolitah/generalna/2018/02/01/proci-ce-i-decenija3
, 01 2018 23:05:11 +0100Proći će i decenija<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I ove godine je kao i svake
prošle. Isto lice, isti osećaji, isto biće. Toliko dugo te već nosim u sebi, i
krijem u sebi... toliko dugo već pišem o tebi, toliko dugo već gledam iste suze
kako padaju... Nije lako svesno umirati iznutra. Svaku svoju grešku pamtim, kao
da sam već u paklu i da živim u svojim najgorim trenucima. I živim, i živim i
živim...</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I trudiš se nekako da probaš
nešto novo, drugačije, da se zaljubiš – da voliš... da budeš voljen... I mogla
sam sebe ubediti možda da je to tako u nekim momentima, ali vrlo ubrzo se nađem
u razmišljanju opet o <span style="color: red">istom licu, opet isti osećaji,
opet to isto biće... I tiho prećutim u sebi da znam, da sam sebi opet priznala
da ništa drugo nije vredno. </span>Da je to senka nas. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Molim te, reci mi, hoćemo li
biti deo tog klišea? ''Mnogo više boli kajati se zbog nečega što nisi uradio,
nego zbog toga što jesi.'' Hoću li se stvarno ovako osećati do kraja života.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Gdje si? Šta radiš? Kako si?
Svaki dan po milion pitanja. Jesi li tužan zbog nečega, da li se nešto loše
desilo? I zašto ne mogu biti kraj tebe samo da ćutimo dok ne prođe. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Bojim se I ja, I bojala sam
se I pre, nisi samo ti… </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">I kako je opet došlo do
ovoga? Pre dve nedelje se okupilo neko društvo, bliski prijatelji… I najednom
pita me drugarica: ‘’Voliš li ti nekog’ muškarca?’’ Sledeća je scena ispred
očiju, u noći opijeni od koje čaše vina, od nekoliko godina uzdržavanja od
emocija, ispred prastare zapušene kafane – I poljubac kojeg ću se zauvek
sećati, svakog detalja… I kažem joj: ‘’Postoji jedna osoba, ali niko od vas ne
zna za njega, nikada vam nisam spomenula.’’ I u istom momentu shvatim da nisam
stvarno, da toliko dugo nikome nisam ni govorila o tebi. Da te krijem kao
najveću tajnu, najveću bol, najveću ljubav koju sam ikada osetila. Ne mogu da
pričam o tebi ni sa kim. Niko drugi ne može to da oseti, da shvati, I da kaže
išta što bi bilo utešno.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ali bio si tu mnogo puta, to
ni ne znaš. Bio si tu svaki put kad izađe nova Lanina pesma, pa je slušam po
čitav dan verujući da i ti to sigurno radiš. Bio si tu kada se sanjam I po tri
puta nedeljno, pa se budim u suzama, umijem se I molim se da zaboravim na to da
preživim dan kako treba. Bio si tu u nekim ljetnim noćima kad napolju sedim I
gledam u nebo. I kako da zaboravim uopšte? Kad si skoro uvek tu. </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Onda kada shvatih sve, da ovo
nema kraja, a ni početka.. javih se tebi. Ili da mi ni ne odgovoriš, ili da
bilo šta uradiš samo malo da mi pomogneš I olakšaš sve ovo. Oka nisam sklopila
čitavu noć. Da te čujem. I onda provedoh čitav dan sa papirnatim maramicama,
čitajući iznova, da se I ti isto tako osećaš sve vreme, da si zbunjen I ne znaš
ni šta se dešava ni šta da radiš.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Nemoj ovaj put da me ostaviš.
Ovaj put nisam zaslušila.</span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif"> </span></em></p>
<p class="MsoNormal"><em><span style="font-family: Calibri, sans-serif">Ovaj put sam zaslužila da ti
dokažem, da možeš da mi veruješ, da imaš šta da voliš, I da postoji neko ko te
voli. Zaslužila sam da budem tebi ono što nisam uspela, a drugima jesam. I da
budeš ti meni napokon, ti. Niko drugi. Nikakve senke, nikakve kopije. Zaslužili
smo. </span></em></p>
http://lolitah.blog.rs/blog/lolitah/generalna/2018/02/01/proci-ce-i-decenija2
, 01 2018 23:05:09 +0100ČestitamoUkoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
http://lolitah.blog.rs/blog/lolitah/generalna/2018/01/28/cestitamo2
, 28 2018 19:11:24 +0100