Blog: Promena ideja!
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja
<p>Novo poznavanje prirode i društva</p>
promenaideja2026-06-05T14:15:30ZObaveštenje
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/generalna/2010/05/25/obavestenje
<p> </p><blockquote><blockquote> <span style="font-size: large"> <strong><span>Nove promene na (n)ovoj adresi </span><span style="color: #ff0000"><a href="http://promenaideja.wordpress.com/"><span style="color: #999999">http://promenaideja.wordpress.com/</span></a></span></strong></span></blockquote></blockquote><p><span style="font-size: xx-large"><strong> </strong></span></p><img src="http://promenaideja.blog.rs/gallery/3388/previews-med/novi%20blog.JPG" border="0" width="451" height="219" /><p> </p>Generalna2010-05-25T23:30:17ZpromenaidejaThe End..Fin...Konec...Ende!
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zivot/2010/05/23/the-end..fin...konec...ende
<p align="justify"> <span style="font-size: small">Ovih dana se navršava dve godine od kada sam se ovim blogom otisnuo u istraživanje domaće i strane blogosfere koja je definitvno postala moje omiljeno odredište na internetu. Ima nešto kafansko boemsko u blogovanju , nešto što ovaj grad nadaleko poznat po noćnom životu nije uspevao da mi pruži, kafansko utočište. Nisam preterani jubitelj čašice, ali volim dobre kafane, odnosno još uvek ih se sećam. Blogeri su pravo dobro kafansko društvo, zapravo, svako sa svojom čašicom i pričom. Te fine kafanske priče koje otpočinju u jednom magičnom trenutku kada raspoloženje dostigne kulminaciju i na specifičan način preplavi sve koji se tu zateknu, su se eto kroz blogovanje preselile u virtuelni svet. Srećom, jer da nije toga život bi bio previše "suv" i siromašan. </span></p><p align="justify"><span style="font-size: small">Ključna stvar u kafansko/blogerskom životu je osećaj za fajront, povući se trenutak pre nego što se zanimljiva priča pretvori u nadvikivanje i blebetanje. Otići kući onoga trenutka kada ti ta misao prvi put padne na pamet, zahteva veštinu i vrhunsku koncentraciju. </span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"> Da, to znači da je kraj, ovaj blog je okončao svoju misiju. Nema više! Veliki pozdrav za celo blog.rs blogersko društvo. </span></p><p align="center"><span style="font-size: small">The End!Fin!Konec!Ende!</span></p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://lamarhowell.files.wordpress.com/2009/01/the-end-is-near.jpg" border="0" width="264" height="400" /></div><p> </p><br /><div align="justify" style="text-align: center"> <span style="font-size: small">PS A jedan od najlukavijih boemskih trikova je trik "menjam kafanu". Taman kreneš kući posle fajronta pa se dosetiš da to i nije jedina kafana na svetu. Ipak ću pružiti sebi još jednu šansu uskoro na <a href="http://promenaideja.wordpress.com/" target="_blank">novoj adresi</a>. </span></div>Život2010-05-23T21:27:18ZpromenaidejaPriroda i široka potrošnja
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/05/15/priroda-i-siroka-potrosnja
<div align="justify"> <div style="text-align: center"><img src="http://www.nextnature.net/wp-content/uploads/2010/05/save-the-planet-ice.jpg" border="0" alt="Save the planet ice" title="Save the planet ice" vspace="5" width="458" height="342" /></div></div><blockquote><div align="justify"> <br /></div><div align="justify"><span style="font-size: small">Organizacije koje se bave očuvanjem i zaštitom životne sredine,poput WWF i Greenpeace-a alegorično predstavljaju prirodu kao robu široke potrošnje kojoj preti nestašica i koje će nestati u potpunosti ukoliko smesta nešto ne preduzmemo. Iako ovakav prikaz, prirode kao artikla ima poentu, čini se da dovodi u sukob sa idejom iskonske, netaknute prirode, koja je takođe promovisana od strane istih organizacija. Kako je moguće opažati prirodu i kao netaknutu i kao široko-potrošnu u isto vreme?</span><br /><span style="font-size: small">Mogućno je da "ne konzumiraj prirodu" kampanje valja interpretirati kao apel na pojedince i korporacije koje prirodu koriste kao robu. Iz tog ugla, opet, ovaj pristup ima smisla, kako god, tek će se govoriti o tenziji između netaknute prirode protiv široko-potrošne prirode. Da li je ova napetost u samom žarištu aktuelne ekološke krize? Istina, romantičarska strast za doživljavanjem prirodnog okruženja kao netaknute, iskonske i neuređene, podstiče na neodgovorno korišćenje. Nema vlasništva, nema ni odgovornosti. </span><br /></div></blockquote><blockquote><span style="font-size: small">Zar ne treba , u cilju zaštite životne sredine, da počnemo da je novčano vrednujemo i svojinski definišemo, baš poput robe? </span><br /></blockquote><br /><blockquote>preuzeto sa <a href="http://www.nextnature.net/2010/05/nature-as-a-commodity/" target="_blank">NextNature</a><br /></blockquote><br /><div align="justify"><span style="font-size: small"> Veoma pomodan pristup u rešavanju ekološke, ali i prevazilaženju paradoksa koje je otkrila finansijska kriza je ideja da se novčano izražava, tj vrednuje čitava biosfera i postane novi pokazatelj ekonomskog rasta umesto BDP-a. Najsvežiji primer iz prakse je nedvosmislena izjava Baraka Obame povodom ekološke katastrofe u Meksičkom zalivu, on je naime <em>British Petroleum</em>-u (kompaniji odgovornoj za izlivanje nafte) poručio da <em>ima da plati za pričinjenu štetu ekosistemu i lokalnoj ekonomiji</em> pored obaveze da sanira i lokalizuje posledice ove katastrofe. Vreme će da pokaže da li će ovaj paradoksalni pokušaj totalne privatizacije i monetizacije biosfere imati bilo kakvih drugih efekata, osim onih naravno pogubnih. Ono što je već sada jasno je da su i vodeće ekološke organizacije, negde usput, zagubile kompas.</span> <span style="font-size: small">U suštini, stvari nisu previše komplikovane, to je i američkim Indijancima odmah bilo jasno kad su sreli belog čoveka. Postoji kultura u kojoj zemlja pripada čoveku i kultura u kojoj čovek pripada zemlji, kultura u kojoj zemlja pripada čoveku je osuđena na propast. </span></div>Svest o stvarnosti2010-05-15T09:00:42ZpromenaidejaPozajmljeni život
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/retki-trenuci/2010/05/10/pozajmljeni-zivot
<p align="justify"> <span style="font-size: small"> Mnogo toga se čini i može, ipak...jedno se ne može.
Ma koliko se trudio ,čovek ne može svoj život učiniti bogatijim nego
što jeste. Tvoj život, svaki i svačiji život nije moguće oplemeniti i
poboljšati, utilizovati, niti mu dodati gram nove vrednosti koje baš
svako stvorenje što mrda već u sebi nema.U svakom sićušnom deliću zrna
već klija neko seme. </span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"> Današnji
trenutak ne možeš odložiti i pohraniti negde da ponovo zablista, ako
zatreba, sutra. Na istom mestu sutra, već zjapi praznina. Svaki pokušaj
da sačuvamo i zadržimo neku nama naročitu vrednost i otrgnemo je od
života je najsigurniji način da je zauvek izgubimo. <br /></span></p><p align="justify"><span style="font-size: small">
Ne može se, dakle, ni uzajmiti od života baš nimalo, da nam se nađe
...avaj osiromašiti taj isti život se itekako može. Gotovo da ništa
nije toliko lako, to umeju i rade gotovo svi ...svaki dan. </span></p>Retki trenuci2010-05-10T00:41:47ZpromenaidejaKultura nasilja
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/generalna/2010/05/02/kultura-nasilja
<p align="justify"><span style="font-size: small">Mi, nuklearni taoci-svi žitelji Zemlje-moramo najzad steći nauk o konvencionalnom i nuklearnom ratovanju. Zatim u taj nauk moramo uputiti naše vlade. Moramo dokučiti nauku i tehnologiju koje nam pružaju jedina pojmljiva sredstva za opstanak. Moramo biti spremni da se odvažno suprotstavimo konvencionalnoj društvenoj, političkoj, ekonomskoj i religijskoj mudrosti. Moramo preduzeti sve napore da shvatimo da su i ostali ljudi, širom sveta, ljudska bića kao i mi. Razume se, sve ovo nije lako. Ali, kao što je Ajnštajn često uzvraćao kada su njegovi predlozi bili odbijani kao nepraktični ili neprimereni "ljudskoj prirodi", šta je alternativa?</span></p><p align="justify"><span style="font-size: small">Priljubljivanje, maženje, grljenje, milovanje, tetošenje, timarenje, ljubav prema mladima- sve su to osobena ponašanja sisara, koja se ne mogu sresti među reptilima. Ako je odista tačno da R-kompleks i limbički sistemi žive u nepouzdanom primirju u našim lobanjama, podležući i dalje svojim drevnim porivima, onda bismo mogli očekivati da nežno roditeljsko staranje podstiče našu sisarsku prirodu, dok odsustvo fizičke nežnosti izaziva reptilske oblike ponašanja. Postoje izvesni nalazi koji govore da upravo tako stoje stvari. U laboratorijskim ogledima Hari i Margaret Herou ustanovili su da se kod majmuna koji su rasli u kavezima, fizički izdvojeni od ostalih pripadnika svoje vrste- koje su, međutim, mogli da vide, čuju i osete po mirisu- javlja čitav niz abnormalih osobina, u rasponu od zlovoljnosti preko povučenosti, do sklonosti , ka samouništenju. Kod ljudi je zapažena ista pojava u slučaju dece koja su rasla lišena fizičke nežnosti- uglavnom po raznim zavodima, gde očigledno veoma pate. </span></p><p align="justify"><span style="font-size: small">Neuropsiholog Džejms V. Preskot obavio je veoma obimnu uporednu statističku analizu, kojom je obuhvatio četiri stotine preindustrijskih društava, ustanovio je da kulture kod kojih je zastupljena fizička nežnost prema deci nimalo nisu sklone nasilnim oblicima ponašanja. Čak se i u društvima bez izrazite nežnosti prema deci odrasli ustežu nasilja, pod uslovom da im nije osujećivana seksualna aktivnost u mladosti. Preskot smatra da su kulture sa predodređenošću prema nasilju sačinjene od pojedinaca koji su bili lišavani - tokom bar jednog od dva kritična razdoblja života, detinjstva i mladosti-telesnih zadovoljstava. Tamo gde se upražnjava fizička nežnost, gotovo da nema krađa, organizovane religije i pakosnog razmetanja bogatstvom; u sredinama, pak, gde se deca fizički kažnjavaju, javlja se ropstvo, česta ubistva, mučenje i sakaćenje neprijatelja, nipodaštavanje žena, kao i verovanje u jedno ili više natprirodnih bića koja uplivišu na svakodnevni život. </span></p><p align="justify"><span style="font-size: small">Mi ne razumemo u dovoljnoj meri ljudsko ponašanje da bismo potpuno razabrali mehanizme koji stoje u osnovi tih odnosa, ali smo u prilici da gradimo pretpostavke. Ove uočene veze nesumnjivo su bitne. Preskot je napisao: </span></p><div align="justify"><blockquote><p><span style="font-size: small">" Izgledi da će neko društvo ispoljiti sklonosti ka fizičkom nasilju, ako je u njemu zastupljena fizička nežnost prema deci i ako je ono uviđavno prema predbračnom seksualnom ponašanju, iznose svega dva odsto. Verovatnoća da će do takvog odnosa doći slučajno iznosi jedan prema sto dvadeset pet hiljada. Ne znam ni za jednu drugu promenljivu veličinu razvoja koja se odlikuje tako visokim stepenom prediktivne vrednosti."</span></p></blockquote></div><p align="justify"><span style="font-size: small">Deca žude za fizičkom nežnošću; mladi osećaju silnu potrebu za seksualnom aktivnošću. Ukoliko i jedni i drugi dobiju oduška, sva je prilika da će nastati društvo u kome odrasli pokazuju malo popustljivosti prema agresivnosti, teritorijalnosti, ritualnosti i društvenoj hijerarhiji ( iako će deca, kako budu rasla, verovatno iskusiti ove vidove reptilskog ponašanja). Ako je Preskot u pravu, onda su doba nuklearnog oružja i delotvornih sredstava protiv začeća, zlostavljanje dece i zamašno seksualno sputavanje zločini protiv čovečanstva. Razume se, ovu izazovnu tezu još valja razraditi. U međuveremenu svako od nas može da da lični i neosporni doprinos budućnosti sveta tako što će biti nežniji prema deci. </span></p><p><span style="font-size: small"> </span></p><p><span style="font-size: small"> (odlomak "Kosmos", 13. Ko govori u ime Zemlje, Carl Sagan) </span></p>Generalna2010-05-02T23:44:27ZpromenaidejaBiokolonizacija -Svetsko tržište organa
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/04/29/biokolonizacija-svetsko-trziste-organa
<div align="justify"><span style="font-size: small"> Prethodno objavljeni članci:</span><ul><li> <span style="font-size: small"><a href="http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/03/09/biokolonizacija">Uvod</a></span></li></ul><ul><li><span style="font-size: small"><a href="http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/03/12/biokolonizacija-monopol-nad-zivotom"> Monopol nad životom</a> <br /></span></li></ul><ul><li><span style="font-size: small"><a href="http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/03/26/biokolonizacija-kraj-prirode"> Kraj prirode</a></span></li></ul> </div><div align="justify"><ul><li> <span style="font-size: small"><a href="http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/zeitgeist/2010/04/13/biokolonizacija-transgenetske-biljke-i-zivotinje" target="_blank">Transgenetske biljke i životinje </a></span></li></ul></div><div align="justify"> <span style="font-size: small"> Biotenholozi i novi crnoberzijanci života ne tragaju samo za mikrobima, biljkama i životinjama, oni takođe nastoje da prisvoje i organe ljudi širom sveta. Razvoj tehnika transfuzije krvi, plazmafereze i transplantacije organa je spasio nebrojene živote, ipak ovaj napredak u tehnologiji je stvorio nove rizike posebno za stanovništvo Trećeg sveta. <br /><br /> Krv, organi, reproduktivni materjal, delovi tkiva, delovi gena i ćelije su odjenom dobile na ceni. Nove tehnologije u medicini su kreirale tražnju za ljudskim organima koja daleko nadmašuje ponudu, pa je svetsko tržište ljudskim organima gotovo preko noći procvetalo. Pod pritiskom javnosti bogatih nacija došlo je do zabrane prodaje ljudskih organa, pa su se preduzimači ustremili ka tržištu Trećeg sveta. <br /><br /> Transfuzija krvi je prva značajna biološka tehnologija koja je uspešno primenjena u medicini. U poslednje vreme, kako je tehnologija postala sofisticiranija, biotehnološke korporacije su počele da se oslanjaju na jeftinu krv Trećeg sveta u ostvarivanju profita. Jezivi izveštaji o fenomenu novog vampirizma u Južnoj Americi i Aziji su počeli da pristižu, kako su se otvarali centri za otkup krvi siromašnih. Jedan takav slučaj je postao i široko poznat, naime, radi se o Anastasio Somozi, brutalnom nikaragvanskom diktatoru koji je vladao gotovo pola veka. On je 1970. otvorio centar za prikupljanje krvi "Plazmafereza" u Managvi. Centar je prikupljao krv siromašnih i pothranjenih, a politički zatvorenici su bili primorani na donaciju. Upada u oči što je centar radio pod nadzorom američke uprave za hranu i lekove (FDA) a plazma koja je prikupljena je prodavana u SAD i zapadnoj Evropi. Svake godine je prikupljano 100,000 donacija od kojih se dve trećine izvozilo. Ovakvi centri su bez ikakve regulative nastali širom Trećeg sveta. <br /><br /> I dok je međunarodna trgovina krvlju u Nikaragvi konačno zabranjena, slični centri nastavljaju rad a SAD i Evropa i dalje zarađuju od svetskog tržišta krvi. Do kraja osamdesetih, SAD su postale vodeći igrač na tržištu proizvoda krvne plazme. SAD su otuda stekle epitet OPEC-a za krv. <br /><br /> Tenhnologija transfuzije je napravila prodor koji je vodio stvaranju međunarnodnog tržišta delovima tela i organima. Zahvaljujući boljim hirurškim tehnikama, boljem razumevanju imunog sistema, i razvoju lekova koji su potpomagale adaptaciju stranih organa u organizmu, stopa uspešnosti transplantacija organa je dramatično skočila. Od 1982. godišnji broj transplantacija srca u SAD je uvećan dvadeset puta, broj transplantacija jetre četrdeset puta. Desetine milijardi dolara su uložene u ovu tehnologiju. Kao rezultat ovoga pojavila se velika tražnja za organima a ujedno i zabrana prodaje organa u SAD, Velikoj Britaniji, Nemačkoj itd. tako je nastalo međunarodno tržište organa. Svake godine, desetine hiljada organa se kupi i proda u Indiji, istočnoj Evropi, Rusiji, Egiptu i zemljama Afrike u organizaciji nekoliko svetskih dobavljača ljudskih organa. U siromašnim zemljama donori prodaju organe kako bi obezbedile hranu ili okućnicu ili se izvukli iz dugova. Trenutno , bubreg u Egiptu košta oko 10.000 do 15.000 dolara, u Indiji oko 1.500,r ožnjača košta oko 4,000 dolara,a parče kože oko 50 dolara. Nije redak slučaj da se pojave oglasi u novinama u kojima bubrežni bolesnici nude 4.000 dolara donatoru. <br /><br /> Poslednja istraživanja u Indiji svedoče da su donatori siromašni radnici koji prodajom organa stiču više nego što bi tokom čitavog života mogli da uštede. Jedan od donora koji je otvorio malu čajdžinicu od novca za bubreg komentariše: "Spreman sam da prodam i oko ili ruku ako je cena dobra." Praksa pokazuje da se siromašni najčešće odriču jednog oka i jednog bubrega ako već imaju dva. <br /><br /> 1991. Svetska zdravstvena organizacija je izvestila da je trgovina organima širom trećeg sveta dostigla alarmantne proporcije. "To je goruće pitanje" izjavio je jedan od službenika SZO "...i mi pokušavamo da osmislimo način da sa tim izađemo na kraj".<br />1987. na konferenciji evropskih ministarstava<br /> zdravlja trgovina ljudskim organima je okarakterisana kao:</span></div><blockquote><div align="justify"><span style="font-size: small"> <span style="font-size: medium">" Jedan od najriskantnijih poslova koji je čovek ikada preduzeo, a to je određivanje vrednosti sopstvenom telu i cene ljudskom životu."</span></span></div><div align="justify"> </div><div align="justify"> </div></blockquote><div align="justify"><div align="justify"><span style="font-size: small"><span style="font-size: small"><span style="font-size: small">(autor<a href="http://andrewkimbrell.org/andrewkimbrell/template/index.cfm" target="_blank"> Andrew Kimbrell</a> - autor više članaka i knjiga o životnoj sredini, tehnologiji i društvu, direktor Centra za bezbednost hrane) </span></span><br /></span></div></div><div align="justify"><div align="justify"><span style="font-size: small"> </span></div></div><div align="justify"> <br /></div>Svest o stvarnosti2010-04-29T23:04:54ZpromenaidejaOsetljivost na razlike
http://promenaideja.blog.rs/blog/promenaideja/generalna/2010/04/27/osetljivost-na-razlike
<p align="justify"> <span style="font-size: small">Zar postoji samo jedno ili-ili? Jesmo li samo čovek ili žena, dete ili odraslo biće? Nemci ili Amerikanci, hrišćanske ili jevrejske vere? Ima li smisla govoriti, jer razgovor doduše pomaže tome da se onaj drugi razume, ali ne i tome da se podnese, a presudno je podnositi se, a ne razumeti? A što se podnošenja tiče -zar, u krajnjoj liniji, čovek nije spreman da podnese samo one slične sebi? Naravno da se s razlikama izlazi na kraj, a verovatno ih je nemoguće i izbeći. Ali nije li nužno da one ostanu u izvesnim okvirima? Mogu li stvari da idu dobrim putem kada se različitošću bazično dovodimo u pitanje?</span></p><p align="justify"><span style="font-size: small"> Tek što je postavio ta pitanja, uplašio ih se. Čovek podnosi samo sebi slične-zar to nije rasizam ili šovinizam ili verski fanatizam? Deca i odrasli, Nemci i Amerikanci, hrišćani i Jevreji-zašto se ne bi podnosili? Podnose se svuda na svetu, ili bar svuda gde je svet onakav kakav bi trebalo da bude. Ali potom se upitao da li se možda ponose samo zato što su jedni ili drugi odustali od onog što su. Zato što deca odrastaju , a Nemci postaju kao Amerikanci ili Jevreji kao hrišćani. Da li rasizam ili verski fanatizam počinje tek tamo gde nema spremnosti za taj zadatak? Tamo gde ni sam nisam spreman da za Saru budem Amerikanac ili Jevrejin? </span></p><p><span style="font-size: small">Odlomak, <em>Bekstva od ljubavi </em>Bernharda Šlinka </span></p><p><span style="font-size: small"> </span></p><p><span style="font-size: small">PS Moja draga i ja smo iste vere i nacije, al</span><span style="font-size: small"><span>' </span> varničimo zbog geografije, ja sam naime, s</span><span style="font-size: small"><span>' </span> brda a ona, zaboga... iz ravnice.</span></p><p><span style="font-size: small"> <span style="font-size: xx-small"><img src="http://promenaideja.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-laughing.gif" border="0" alt="Laughing" title="Laughing" /><img src="http://promenaideja.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-yell.gif" border="0" alt="Yell" title="Yell" /><img src="http://promenaideja.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-embarassed.gif" border="0" alt="Embarassed" title="Embarassed" /></span></span> </p><p> </p><p> </p>Generalna2010-04-27T23:34:13Zpromenaideja