Peak Oil

Jedan konkretan scenario

, 10 2008 13:25:28 +0200

Ovaj put ću pokazati da stvari vezane za naftu nisu ni blizu tako jednostavne kao što većina misli. Obzirom da je nafta ključni pokretač savremenog društva mislim da je potrebno malo dublje ući u ovu problematiku. Ono što nas konkretno zanima je: kad će se desiti taj famozni Peak oil? Oko konkretnog datuma nema slaganja. Predviđanja idu od veoma pesimističnih: da se već desio - 2004 ili 2006, do veoma optimističnih: da se neće desiti pre 2020 ili 2030. Ima i ekstremnih optimista koji tvrde da peak oil nije uopšte na vidiku bar još sto godina, ili onih koji vrde da je nafta abiotskog porekla i da je ima u izobilju - samo je treba naći. Takve terorije ja ovde uopšte neću razmatrati. Čitajući razne članke došao sam do nekakvog kompromisnog datume koji mi se čini najrealniji: peak oil će se desiti izmedju 2010 i 2012!

Ali, kad se već bavimo predviđanjima, da se ne zaustavimo ovde nego da odemo korak dalje: možda bismo mogli da predvidimo i kad će nafte netati? U stvari hajde da ne budemo baš toliko ambiciozni. Videćete o čemu govorim...

Kad se govori o nafti svet se može podeliti na zemlje koje naftu izvoze i one koje naftu uvoze. Trenutno se na svetu proizvede i potroši 85 miliona barela dnevno. Od toga 35 potroše zemlje koje proizvodjači nafte, a ostatak: 50 miliona barela dnevno se izvozi. Pet najvećih uvoznika su: SAD, Japan, Kina, Nemačka i Južna Koreja, a pet najvećih izvoznika: Saudijska Arabija, Rusija, Norveška, Nigerija i Venecuela.

Američka agencija za energiju (EIA - Energy Information Administration) predviđa da će SAD povećati potrošnju sirove nafte za 7 miliona barela dnevno do 2030 (trenutno troše oko 21 milion barela dnevno). Istovremeno će njihova proizvodnja opasti za 2 milion barela dnevno. Ako se uzmu u obzir predvidjanja i za ostale velike (i male) uvoznike nafte dolazimo do broja od dodatnih 30 miliona barela dnevno. Ali toliko obim povećanja potrošnje sigurno neće biti dostignut ako se uzme u obzir predvidjeni datum peak oil-a i opadanje svetske proizvodnje posle toga! Naprotiv, postoji još jedan dodatni faktor koji se retko uzima u obzir, a koji dodatno pogoršava situaciju sa raspoloživom naftom...

O čemu se radi? Cena derivata nafte u zemljama izvoznicama nafte je veoma niska. To podstiče njenu potrošnju. Obzirom da se radi o zemljama u razvoju i da se nafta zbog niske cene neracionalno troši, dolazimo do činjenice da je rast interne potrošnje nafte na tržištu najvećih izvoznica (izuzimajući Norvešku) najveći na svetu! Kad se sve to uzme u obziro dolazimo do predvidjanja da će količina raspoložive nafte na slobodnom tržištu (drugim rečima: izvezene nafte) biti ne veća, kako svet "želi" nego manja! Ponekim predviđanjima možda čak ravna nuli!! Drugim rečima rečeno: naftu će 2030-te godine imati samo veliki proizvodjači nafte i to za svoje potrebe a ne za izvoz.

Sve ovo, pod uslovom da se nešto ne promeni! A promeniće se neminovno! A šta će se promeniti, možete pustiti maštu na volju... sve je moguće!

Zašto cena nafte skače?

, 29 2008 20:12:20 +0200

Ovaj put ću se baviti malo praktičnijom temom - od teoretisanja nema mnogo koristi ;)

Postoji više faktora koji utuču na raste cene nafte na svetskom tržištu.

- potražnja nadmašuje ponudu,

- politički i ekonomski razlozi

- špekulacije

- pad vrednosti dolara

Glavni razlog naravno leži u povećanoj potražnji i istovremeno smanjenoj ponudi. Glavni uzrok povećanja potražnje je rast potražnje u zemljama u razvoju, pre svega Kini, Indiji, Brazilu koje se poslednjih godina ubrzano razvijaju. Ovde treba pomenutu i povećanje unutrašnje potrošnju u zemljama velikim proizvodjačima na bliskom istokum Rusiji, Venecueli, ... U ovim zadnjim situacija je još ozviljnija jer je cena benzina i dizela veoma niska zbog malih ili nikakvih taksi.

Razlog smanjene proizvodnje je ubrzano opadanje proizvodnje u zemljama u kojim je peak oil već dostignut (SAD, Meksiko, VB, Norveška, ...), kao i usporenje rasta u zemljama u kojim on nije dostignut - sto ukazuje da PO u njima nije daleko.

Politički i ekonomski razlozi treba pre svega pridružiti objašnjenjima za usporenej ili čak pad proizvodnje. Nestabilna politička situacija u Nigeriji je utical ana veliki pad proizvodnje u toj zemlji. Slično j ei u Iraku, s tim da tamo postoje uslovi za veliko povećanje proizvodnje, ali se zbog nestabilne političke situacije to ne dešava. Proizvodnja u Rusiji već pada zbog restriktivnih zakona koji ograničavaju strana ulaganja u rusku naftnu industriju. A ne bih se začudio ni da zemlje OPEC-a svesno drže proizvodnju na relativno niskom nivou da bi cene bile visoke i na taj način enormno zaradjivali.

U poslednje vreme se špekulacija na berzi često spominju kao jedna od glavnih razloga rasta cena. Takva objašnjenja zaista imaju osnova. Sigurno je da špekulacije mogu u određenoj meri uticati na raste cena, ali objašnjavati ovoliki rast samo na taj način je preterano. Bez povećane tražnje i usporenja proizvodnje špekulacije ni bi male nikakav oslonac.

Neki pominju pad vrednosti dolara kao glavni razlog rasta cena sirove nafte. Takva objašnjenja su preterana, jer cena nafte raste i u eurima, a euro je relativno stabilan.

Kada se uzmu u obzir sva navedena objašnjenja za rast cena nafte, prilično je očigledno da je glavni razlog: rast potražnje i istovremeno usporeni rast ili, čak (prema nekim izvorima), pad proizvodnje. Svet se očugledno nalazi na pragu energetske krize koja će prouzrokovati i ekonomsku... Koliki će biti intenzitet te krize i kako će se svet iz nje izvući, tj. da li ć ese opšte izvući, je pitanje za neki sledeći članak

U čemu je stvar?

, 27 2008 11:22:01 +0200

Kad se govori o nafti prvi podatak koji se pominje su procenjene rezerve pojedinih zemalja ili celog sveta - to je količina koja se nalazi u postojećim naftnim poljima. Najviše ih ima Saudijska Arabija, pa Iran, pa Irak, ... Taj podatak je važan, ali ne toliko da bismo se njime mnogo bavili.

Drugi podatak koji se pominje je: koliko vremena će trajati postojeće rezerve? Čuju se brojevi tipa: 50, 100, 150, ... godina. I kad čujemo takve podatke recimo da odahnemo, jer kad se uzmu u obzir ogrone rezerve prirodnog gasa i uglja koga ima u ogromnim količinama - možemo biti mirni i baviti se važnijim stvarima u životu ;) Ali ni ovaj podatak nije važan, šta više stvara lažnu iluziju (energetske i ekonomske) sigurnosti.

Podatak koji je zapravo važan kada se govori o nafti je količina proizvedene nafte u jednom danu ili u jednoj godini - ili drugim rečima: brzina kojom se nafta pumpa iz naftnih polja. Tom brzinom se i bavi peak oil teorija.

Evo i objašnjenja zašto je zadnji broj tako važan. Proizvodnja je inicirana zahtevom za potrošnju tj. potražnjom. Kad se proizvede potreban količina nafte, ta potražnaj se zadovolji i nafta se potroši i tako u krug... Potražnja vremenom raste. Taj rast je uzrokovan razvojem privrede: što brže raste privreda veća je potražnja za naftom... i proizvodnja mora da je sledi. I sve to tako lepo ide do - peak oil-a

U trenutku vrhunca proizvodnje proizvodnja prestaje da raste. Prosto je tako. A potražnja? Potražnaj je "nemilosrdna"! Ona i dalje raste. A i zašto bi padala? Ona je ta koja je glavna, koja je prva! Zapravo nije prva, prvi je razvoj! On vuče potražnju za sobom. A on je u industrijskom društvu obavezan, neophodan, "nezaustavljiv"...

Na slobodnom tržištu cenu neke robe određuje odnos ponude i potražnje. Tako je i sa naftom, jer ona je roba kao i svaka druga. Od trenutka vrhunca proizvodnje ponuda (proizvodjna) nafte trajno opada, a potražnja raste! Od trenutka vrhunca proizvodnje, cena nafte nezaustavljivo raste! To je razlog zašto se peak oil zove i: kraj doba jeftina nafte! I to je, zapravo, najvažnija njegova definicija!

Cena nafte raste i pada i pre vrhunca. Iz raznoraznih razloga ponuda nadraste potražnju i obrnuto - medjusobno se prepliću, tako da cena skače i pada i pada i skače, ali je relativno stabilna i niska. '70 -ih godina prošlog veka svet su pogodile dve naftne krize (1973 i 1979) koje su bile uzrokovane "mini peak oil-om". Ali ta dva "peak-a" su bila uzrokovana političkim razlozima: prvi zbog arapskog embarga zbog podrške zapada Izraelu, a drugi zbog iranske islamske revolucije. Tada su cene rekordno poskočile, ali su se ubrzo vratile na svoj "uobičajeni" nivo.

Kad proizvodnja nafte dostigne svoj vrhunac iz fizičkih razloga cenu nafte više ništa ne može zaustaviti! Zvuči "ozbiljno"!

Teorija

, 26 2008 21:13:02 +0200

Termin 'Peak Oil' prvi je upotrebio američki geolog K.M. Hubbert '50ih godina. U to vreme je radio u Shell Oil-u. 1956 predstavio je svoj rad i u njemu predvideo da će američka proizvodnja nafte doseći svoj vrhunac 1970. godine. U to vreme reakcije su bile različite, ali kad je 1970. godine američka proizvodnja sirove nafte zaista dosegla svoj vrhunac, a onda počela nezaustavljivo da opada mnogi su shvatili da je teorija - tačna.

Teorija se zasniva na (očigledno tačnoj) pretpostavci da je nafta ograničen resurs. Cilj teorije je predvideti količinu proizvedene nafte u vremenu: količina proizvedene nafte u vremenu se može dovoljno dobro aproksimirati gausovom krivom:

Pošto slika govori više od hiljadu reči, mislim da sam dovoljno rekao ;) Ali samo da "dodam": peak o kojem se govori je na vrhu krive tj u njenoj sredini. Površina ispod krive su ukupne rezerve za oblasti za koju je nacrtana kriva. U trenutku vrhunca potrošena je polovina tih rezervi.

Treba pomenuti samo to: da se položaj krive u vremenu može relativno precizno utvrditi poznajući sva nalazišta u oblasti za koju se vrši analaiza - što je Hubbert detaljnije razložio u svom radu.

Analiza se može uraditi za jedno polje oblast, državu, kontinent ili svet. Uslov je jedino da se imaju dovoljno precizni podaci o nalazištima u datoj oblasti.

Za nauku je interesantna analiza za bilo koju oblast, ali mene zanima samo jedna analiza - za ceo svet. Hubbert je izveo i tu analizu, ali - nije pogodio. Procenio je da će vrhunac nastupiti 1996 godine - a to očigledno nije tačno. Postoje dva razloga za ovu grešku: neprecizni i nepotpuni podaci o nalazištima (bilo je par velikih nalazišta posle njegove analize) i činjenica da je deo svetskih potreba za energijom sa nafte "preuzeo na sebe" prirodni gas.

Ovde dolazimo do jedne važne činjenice: u uzlaznom delu krive brzinu uspona krive diktira potrošnja (proizvodi se tačno onoliko koliko zahteva potražnja - iako bi teorijski moglo i više od toga), dok u silaznom delu oblik krive diktiraju fizički ili geološki razlozi tj proizvodnja - a potrošnja može samo da se prilagodi proizvodnji. Zašto je ovo uopšte važno videćemo u nekom sledećem članku...

Uvod

, 25 2008 22:18:12 +0200

Oduvek mi je teško išlo pisanje uvoda

Kad sam ovako zapeo na samom početku ne znam da li uopšte ima smisla da bilo šta pišem. Evo već na početkju razmišljam da odustanem

Ali, snaći ću se već nekako. Da nastavim, pomoći će mi činjenica da o temi o kojoj želim da pišem na srpskom jeziku nisam našao skoro ni jedan članak! I ja to želim da promenim! Prosto osećam potrebu da to promenim. A potreba dolazi iz radoznalosti: još uvek ne mogu sebi da objasnim kako to da o ovoj veoma važnoj temi niko (ili preciznije: rečeno skoro niko) nije pisao na srpskom internetu.

Veoma (važnoj) je suviše slaba reč da opiše važnost ove teme. Mislim da bi bolje bilo ekstremno. životno, ključno, ...

Na google-u na ovu temu dobijate par miliona hitova, o njoj govore najčitaniji i najgledaniji svetski mediji, izveštaje prave vladine službe najjačih država sveta, a Srbi o njoj ne znaju skoro ništa.

To je paradoks koji ja sebi ne umem da objasnim i to je jedan od motiva koji me je podstakao da se "zamajavam" s ovim.

Pa i nije bilo tako teško. Možda će ovo i ići. Videćemo... ;)