Psihologija, savetovanje i psihoterapija

Čovek

1. Dobićete telo

Možete ga voleti ili mrzeti, ali biće vaše čitavog života.

2. Učićete lekcije.

Upisani ste u redovnu nezvaničnu školu koja se zove Život. U toj školi svakodnevno ćete imati prilike da učite određene lekcije. Te lekcije mogu da vam se dopadnu, ili da smatrate da su nevažne i glupe.

3. Ne postoje greške već samo lekcije.

Rast je proces proba i grešaka: eksperimentisanje. „Neuspeli“ eksperimenti isto su tako deo procesa kao i eksperimenti koji „imaju prođu“.

4. Lekcija se ponavlja dok se ne nauči.

Lekcija vam se nudi u raznim oblicima sve dok je ne naučite. Kada je naučite, možete da pređete na sledeću.

5. Učenje nikada ne prestaje.

Ne postoji deo života koji nema svoju lekciju. Ako ste živi, uvek postoji neka lekcija koju treba da naučite.

6. „Tamo“ nije bolje nego „ovde“.

Kada vaše „tamo“ postane „ovde“, jednostavno će vam se pojaviti neko drugo „tamo“ koje će ponovo izgledati bolje nego „ovde“.

7. Ogledajte se u drugima.

Možete da volite ili mrzite nešto kod neke osobe, ukoliko to ne odražava nešto što volite ili mrzite kod sebe.

8. Prvenstveno od vas zavisi kakav ćete život voditi.

Posedujete sve sposobnosti i osobine koje su vam potrebne. Od vas zavisi kako ćete ih upotrebiti. Izbor je vaš.

9. Rešenja su u vama.

Odgovori na životna pitanja leže u vama. Potrebno je samo da gledate, slušate i verujete.

10. Zaboravićete sve ovo.

Cherie Carter - Scott

Šta je to psihologija?

Psihologija, psiha - duh, duša, život; logos - nauka, je kao što i samo izvorno značenje reči kaže, nauka o duši. Termin psihologija datira još od 16. veka.

Definisanje predmeta proučavanja psihologije se i dan danas susreće sa poteškoćama, ali može da se definiše kao nauka o psihičkim pojavama i ponašanju ljudi, kao i životinja. Pojave kojima se psihologija bavi mogu da se podele na:

kognitivne (saznajne)
emotivne (osećajne)
motivacione.

Među kognitivne pojave možemo svrstati: učenje, pamćenje, opažanje, inteligenciju, mišljenje.
Emotivne pojave obuhvataju elementarna osećanja prijatnosti i neprijatnosti, složenije emocije (gnev, iznenađenje...) i neke trajnije osobine emocionalnog ispoljavanja, kao što je temperament.
U motivacione možemo uvrstiti rane fizičke i organske motive (glad, žeđ), lične (radoznalost) i socijalne motive (altruizam), želje, svesne namere i dr.

Sve ove navedene pojave psihologija pokušava da objasni i opiše, kroz biološke i društvene uslovljenosti.

Savremena psihologija je prvenstveno zainteresovana za psihičke procese i njihova ispoljavanja kod ljudi, ona se bavi i istraživanjem ponašanja i psihičkih pojava kod nekih životinja. Psihologija nastoji da što egzaktnije predvidi buduće psihičke pojave i promene, odnosno posledice. Takođe, na osnovu saznanja koja prikupi, pokušava da kontroliše ili usmerava ponašanje i doživljaje pojedinaca (kao npr. u terapiji).

Prema Ljubomir Žiropađa, psihologija bi mogla da se definiše kao nauka koja se na sistematski način bavi opisom, objašnjenjem, predviđanjem i kontrolom kognitivnih, emotivnih i motivacionih pojava, njihovim biološkim osnovama i razvojem, kao i posledicama koje psihičke aktivnosti i osobine nekog pojedinca imaju na druge osobe, fizičku sredinu i kulturu.

autor: J.G. dipl. psiholog

Žiropađa, LJ. (2009). Uvod u psihologiju. Beograd. Čigoja štampa.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.