Formati zvicnih i video zapisa i njihova obrada

, 21 2018 19:00:25 +0200

Formati zvucnih zapisa i obrada

Da bi se zvuk registrovao mora postojati signal koji ga prenosi. Signal koji putuje do našeg uha je mehanička promena pritiska vazduha i naziva se analogni signal.Da bi racunar mogao da registruje analgni signal,potrebno je analogni signal pretvoriti u digitalni postupkom digitalizacije koji se odvija u tri koraka:

zvuk se mikrofonom pretvara u analogni električni signal
analogni elektricni signal se uz pomoc zvucne kartice i njenog analogno-digitalnog AD konvertera pretvara u digitalni signal
digitalni podaci se kodiraju, po potrebi sažimaju i čuvaju na disku računara

AD konverter analogni električni zvuk pretvara u niz brojeva i on se postupkom kodiranja (encoding) oblikuje u poseban format i zapisuje u zvučnu datoteku. Obrnut postupak (pretvaranje kodiranog zapisa u niz brojeva) se naziva dekodiranje (decoding). Program kojim se kodira i dekodira naziva se kodek (codec).

Reprodukcija zvuka je obrnuti proes od digitalizacije zvuka, u kome se pomoću DA konvertera digitalni zapus pretvara u analogni električni signal.

Mera kvaliteta zvučnog zapisa naziva se Bit rate, koji predstavlja broj bitova kojim je opisan zvučni zapis za vreme od jedne sekunde. jedinica za merenje Bit rate je KBit/s. Evo nekih primera kvaliteta zvučnog zapisa:

4 KBit/s - minimalni kvalitet govora
8 KBit/s - "telefonski" kvalitet
32 KBit/s - "radio" kvalitet dugih i srednjih talasa
96 KBit/s - "radio" kvalitet ultra kratkih talasa
128 KBit/s - tipičan kvalitet audio zapisa
256-320 Kbit/s - približan kvalitet audio CDzapisa

Kao što se može zaključiti, što više kilobita u sekundi, to je zvučni zapis kvalitetniji.

FORMATI ZVUČNIH ZAPISA

Zvučni snimak je za računar samo niz brojeva. Postupkom komprimovanja se taj niz brojeva zapisuje u zvučnu datoteku. Način komprimovanja određuje kvalitet zapisa., pa otuda možemo razlikovati tri vrste audio formata:

nekomprimovani
komprimovani formati bez gubitaka
komprimovani formati sa gubicima.

NEKOMPRIMOVANI FORMATI

fNekomprimovana datoteka zvučnog zapisa sarži originalan zapis brojeva sa snimka i mogu biti veoma velike, što zavisi od kvaliteta snimka i individualnih karakteristika zapisa.
Najpoznatiji predstavnici ovog formata su:

MIDI (Musical Instrument Digital Interface) - namenjen za razmenu informacija među elektronskim muzičkim jedinicama. (ekstenzija: .mid ili .midi)
WAVE (Waveform) - matični format razvijen za korišćenje u Windows okruženju (ekstenzija: .wav)
AIFF (Audio Interchange File Format) - Mekintosh format za digitalni zapis zvuka (ekstenzija: .aiff)

KOMPRIMOVANI FORMATI BEZ GUBITAKA

Ovi formati su najbolji izbor ukoliko želimo da zadržimo izvorni kvalitet snimka, ali je zbog veličine datoteke (koja je oko polovine veličine originalne datoteke) koriste samo profesionalci.
Najpoznatiji formati komprimovanja bez gubitaka su:

WMA (Windows media Audio) - format razvijen od strane Microsoft-a; sastoji se od 4 različita kodeka (ekstenzija: .wma)
FLAC (Free Lossless Audio Codec) - format sličan MP3 formatu ali bez gubitaka u kvalitetu.
WV - Wave Pack format (ekstenzija: .wv)
APE - Monkey's Audio format (ekstenzija: .ape)

KOMPRIMOVANI FORMATI SA GUBICIMA

Ovi formati mogu biti do jedne desetine veličine originalne datoteke, jer su u njima izostavljeni zvuci koje ljudsko uho jedva ili uopšte ne može da čuje (zvuci sa frekvencijom od 20Hz do 20000Hz). Zato se ovi formati koriste za prenos muzike Internetom i za snimanje velikih zbirki digitalne muzike).
Najpoznatiji formati komprimovanja sa gubicima su:

MP3 - ove datoteke su zvučni deo MPEG formata (Moving Pictures Experts Group) i predstavljaju najpopularniji format za snimanje muzičkih datoteka (ekstenzija: .mp3, .mpga)
Ogg Vorbis - open source komprimovani format sa gubicima, po nekima boljeg kvaliteta od MP3 formata iste veličine (ekstenzija: .ogg)

AAC (Advance Audio Coding) - u odnosu na MP3 format postiže bolju kompresiju i ima veći Bit rate (ekstenzija: .aac)

Formati video zapisa i obrada
Video zapis može da se snimi u velikom broju formata. Navešćemo najpoznatije formate video zapisa.

AVI (Audio Video Interleave) format je razvio Microsoft i koristi se na računarima sa Windows operativnim sistemom. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju .avi.
Windows Media format je često korišćen format za video zapise na Internetu. Razvio ga je Microsoft pa se uglavnom koristi na računarima sa Windows operativnim sistemom. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju .wmv.
MPEG (Moving Pictures Expert Group) format je najčešće korišćen format za video zapise na Internetu. Video zapisi snimljeni u ovom formatu imaju ekstenziju .mpg ili .mpeg.
QuickTime format je razvila Apple kompanija. da bi se koristio na računarima sa Windows operativnim sistemom potrebno je da se instaliraju dodatne komponente. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju .mov.
RealVodeo format je razvila kompanija Real Media i slabijeg je kvaliteta. Video zapisi snimljeni u ovom formatu imaju ekstenziju .rm ili .ram.
Shockwave (Flash) format je razvijen od strane kompanije Macromedia (današnji Adobe). Potrebna je instalacija dodatnih komponenti da bi mogao da se reprodukuje. Video zapisi u ovom formatu imaju ekstenziju .swf.

KONVERTOVANJE VIDEO ZAPISA Da bi se video-zapisirazličitih formatamogli obradjivati I koristiti na različitim hardverskm I softverskim platformama, često je potrebno vršiti konvertovanje (prevodjenje) iz jednog formata u drugi. Još jedan važan razlog za konverzij video zapisa je potreba za smanjenjem video-fajlova kako bi one zauzele što manje prostora. Često se dešavada seoriginaln visokokvalitetni zapisi arhiviraju I čuvaju u tom oblik, a za svakodnevnu široku primenu konvertuju u neki komprimovan format, čiji će video fajl biti mnogo manje veličine. Svi program koji se koriste za obradu I montažu video zapisa, po pravilu, imaju mogućnost izbora nekoliko formata u kojima će e formirana datoteka zapamtiti, pa samim tim I mogućnost konverzije formata. Medjutim ima I mnogih programa koji su specijaln namenjni upravo konvertovanju- Power Video Konverter, Clone2Go, itd. Metode po kojima rade konvertori su različite. U svakom slučaju one se u program automatski odvijaju, a zadatak korisnia je da prai korake I izabere formate koje želi. Kada su u pitanju profesionalci, radi postizanja što boljeg kvaliteta zapisa, konvertovanje obično uključuje I izvestan stepen ručne obrade. Oni s najviše iskustva s obzirom na to das u video-zapisi obično kombnacija audio video sadržaja, najpre izdvajaju audio- I video-komponente pa ih zatim posebno konvertuju u željeni format.

Izvori:

http://vokainformatika.weebly.com/obrada-zvuka/zvuk-i-racunar

http://vokainformatika.weebly.com/obrada-video-zapisa/formati-i-konverzija

http://www.etspupin.edu.rs/wp-content/uploads/2016/06/racunarska_grafika_sakac_erna.pdf

Čestitamo

, 21 2018 18:04:55 +0200