Blog

Formati video i zvucnih zapisa

Звук

Звук је уздужни талас који настаје осциловањем звучног извора.То може бити инструмент,гласне жице...

Јачина звука зависи од величине амплитуде. Што је амплитуда већа то је звук јачи и обрнуто.

Постоје субјективна и објективна јачина звука. Субјективна јачина звука је она коју региструје наше ухо и шаље је мозгу.Она је 2 пута већа од објективне. Објективна јачина звука је реална јачина звука. То је енергија коју са собом носи звучни талас. Звук може бити одређен или неодређен.

Одређени звук, тј. тон обухвата све звукове који се могу одсвирати или отпевати. Неодређен звук обухвата људски говор, врисак, лавеж паса, шуштање лишћа, гром, шкрипу врата, градску буку, звук ломљења стакла и сл.

Људско ухо може да чује само звукове учестаности између 20Hz и 20.000Hz. Мало дете може да чује звукове целог овог опсега, док се старењем полако губи способност регистровања звукова виших учестаности.

Данас је присутна појава да многи људи слабије чују нискофреквентне звукове (басове). У већини телевизора, касетофона, рачунара, музичких стубова, дискмена, вокмена, као и сличних уређаја, налазе се звучници који нису способни да стварају басове што доводи до закржљавања одређених пријемника (рецептора) у уху.

Извор Википедија

Звук - формати

Звучни записи заузимају подоста места на рачунару па треба узети у обзир да се на wебу налазе што мање звучне датотеке како би се страница што пре учитала и како би се што пре скинули подаци на рачунар. Редуковањем величине записа смањује се и квалитет звука. 22 kHz, 8 бит моно квалитет звука употребљава се као стандардни формат слабијег квалитета звука и обично је доста квалитетан за говор.

Video

Video je vremenski povezan i usklaĎen niz slika koje se smenjuju velikom brzinom. Digitalni video je najkompleksniji vid multimedije. Uključuje grafiku, zvuk,i dr. Slika na ekranu kod digitalnog videa dobija tako što se u 1 sekundi jedna za drugom prikaže 30 nepokretnih slika (okvira-frame) najvišeg kvaliteta . Svaka takva slika zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video potrebno čak do 30 MB/sec ; 1,8 GB/min ; 108 GB/h kada se tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini informacija koje treba skladištiti ;prenositi; obraĎivati. Rad sa ovolikom količinom podataka zahteva ogromnu memoriju, visoke karakteristike komponeneti računara i softvera.Pored skladištenja, problem su i prenos 30 MB/s podataka kao i njihova obrada. Ove probleme rešavaju razni algoritmi koje vrše kompresiju digitalnog videa.