Informatičar

Informatičar http://bubamara2001.blog.rs/blog/bubamara2001 bubamara2001 2026-04-05T20:01:12Z Zvučni i Video formati i njihova obrada http://bubamara2001.blog.rs/blog/bubamara2001/generalna/2018/05/31/zvucni-i-video-formati2 Zvucni formati<blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">&Scaron;ta je to zvuk? </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Mehaničko oscilovanje čvrstog tela koje se česticama vazduha u vidu talasa prenosi od nekog izvora do na&scaron;ih u&scaron;iju jeste pojava koju nazivamo zvukom. Ljudsko uho sposobno je da registruje zvuk ukoliko je brzina oscilovanja (frekvencija, učestanost) u opsegu od 16 Hz od 20.000 Hz (20 kHz). Kori&scaron;ćenjem mikrofona, mehaničku energiju stvorenu oscilovanjem čestica možemo pretvoriti u elektronsku formu i time omogućiti analogno snimanje zvuka. Iako se snimanjem zvuka u analognoj formi mogu sačuvati gotovo svi detalji zvučne slike, problem nastaje pri reprodukciji. Kako se analogno snimanje zvuka vr&scaron;i na gramofonskim pločama ili magnetnim trakama, svaka nova reprodukcija sadržaja dovodi do tro&scaron;enja samog medija usled prelaska igle preko ploče ili magnetne glave preko trake. Zbog toga vremenom dolazi do degradacije kvaliteta snimka usled neminovnog gubljenja delića zvučne slike nakon svake reprodukcije, pa je jasno da zapravo nikada nije moguće dvaput reprodukovati identičan zvuk.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Prebacivanje zvuka u digitalni oblik, tj. zapisivanje zvuka u obliku niza brojeva, uz razne algoritme za detekciju i ispravljanje gre&scaron;aka pri prenosu, omogućilo je jednostavnije skladi&scaron;tenje, beskonačnu reprodukciju istog zapisa bez pada kvaliteta i jednostavnu izmenu podataka. To je, uz pojavu personalnih računara dovoljno brzih za obavljanje tog posla, dovelo do kraja analogne ere.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Zvuk na racunaru od nastanka do sada</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Zvuk na računaru pre&scaron;ao je u poslednjih trideset godina dugačak put, pa tako i formati fajlova za zapisivanje audio podataka.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><table align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="1" width="1"><tbody><tr><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"><img src="https://www.sk.rs/2011/02/sksc01a.jpg" border="2" title="(Klik za uvećanje: JPEG, 67 KB)" hspace="1" vspace="1" width="186" height="180" /></td></tr><tr align="center"><td class="cap" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt">Uzorkovanje zvuka vr&scaron;i se frekvencijom koja je najmanje dvostruko vi&scaron;a od najvi&scaron;e frekvencije koju čovek čuje</td></tr></tbody></table></blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"> </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Krajnje neugledan početak poznat je kao PC speaker. U pitanju je mali zvučnik u kući&scaron;tu računara, čija je jedina uloga u početku bila signaliziranje eventualnih problema u radu računara, ali je krajem osamdesetih kori&scaron;ćen i za reprodukciju zvuka u igrama i kod osnovnih tracker sistema. Zatim su se pojavile MIDI kompatibilne zvučne kartice koje su omogućile generisanje sintetizovanog zvuka, a one su bile u upotrebi u prvoj polovini devedesetih godina. Razvoj je nastavljen sa zvučnim adapterima, na karticama ili ugrađenim na matičnim pločama, koji omogućavaju vi&scaron;ekanalnu reprodukciju zvuka, u nekim slučajevima gotovo studijskog kvaliteta.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Na prvi pogled izgleda da je pojava kvalitetnog hardvera ono &scaron;to je doprinelo popularizaciji računara kao svojevrsnog muzičkog centra.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Međutim, pre bi se moglo reći da su bitnije bile mogućnostiskladi&scaron;tenja velike količine zapisa i brzina kojom se dolazi do željenog zapisa. Nažalost, kao &scaron;to je i običaj kada su PC računari u pitanju, ne postoji univerzalni i podrazumevani način na koji se zvučni zapis čuva već je u opticaju veliki broj različitih formata.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Digitalizacija zvuka, WAV format </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"> </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Jo&scaron; polovinom pro&scaron;log veka matematičkim putem utvrđeno je da je dovoljno da se snime uzorci (odmerci, odbirci, semplovi) originalnog zvuka da bi on delovao kao original, ali uz po&scaron;tovanje jednog pravila – frekvencija uzimanja uzoraka (engl. sampling rate) mora biti barem dva puta veća od najvi&scaron;e frekvencije koja se pojavljuje u snimku. Ako želimo da postignemo maksimalni kvalitet, moramo snimiti celokupni spektar koji uho čuje. Najvi&scaron;a učestanost koju uho registruje je 20 kHz, pa je za snimanje bez gubitaka, imajući u vidu pomenuto pravilo, iz svake sekunde zvučnog zapisa potrebno izvući bar 40.000 uzoraka. U praksi se ne koristi jedna fiksna vrednost frekvencije uzorkovanja, već se uglavnom koriste dve vrednosti – 44,1 kHz koju su promovisali Sony i Philips kod kompakt diska (Audio CD) i 48 kHz, &scaron;to je postalo standard kod profesionalne audio opreme.Nakon uzorkovanja potrebno je sačuvati niz podataka o intenzitetu zvuka. Trenutna vrednost signala može imati beskonačno mnogo različitih vrednosti u opsegu između maksimalne i minimalne vrednosti. Elektronski sklop koji bi svakoj vrednosti dodelio broj bio bi previ&scaron;e komplikovan, pa se usled toga koristi postupak nazvan kvantizacija.<table align="right" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="1" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif" width="1"><tbody><tr><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"><a href="https://www.sk.rs/2011/02/sksc01b.velika.jpg"><img src="https://www.sk.rs/2011/02/sksc01b.jpg" border="2" title="(Klik za uvećanje: JPEG, 31 KB)" hspace="1" vspace="1" width="240" height="74" /></a></td></tr><tr align="center"><td class="cap" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt">Analogni signal (sinusoida) prevodi se u zaokružene digitalne vrednosti (pravougaona linija), pri čemu kvantizacija može da bude manje ili vi&scaron;e precizna</td></tr></tbody></table>To podrazumeva zaokruživanje trenutne vrednosti na najbližu unapred određenu vrednost. Ukoliko bi se za zapisivanje jednog uzorka koristila četiri bita, postojalo bi 16 (24) unapred definisanih mogućnosti za vrednost signala. Ukoliko bi analogna vrednost signala bila, recimo, 5,9 jedinica, takav signal bi pri četvorobitnoj kvantizaciji bio zaokružen na 6.Iako na prvi pogled deluje kao suvi&scaron;e približno reprezentovanje zvuka, u praksi se za kvantizaciju najče&scaron;će koristi 16 bita, &scaron;to daje 65.536 različitih mogućih vrednosti. To je sasvim dovoljno da gre&scaron;ke budu minimalne. Razvoj hardvera doveo je i do kori&scaron;ćenja većih opsega, tako da frekvencije odabiranja mogu da idu i do 192 kHz, uz 24-bitnu kvantizaciju, pri čemu se razlika u kvalitetu u odnosu na standardne snimke uglavnom može primetiti samo na kvalitetnoj Hi-Fi opremi (engl. High Fidelity – visoka vernost /reprodukcije/).</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MP3</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"> </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Zauzeće 10 MB prostora za jedan minut muzike, koliko je potrebno za čuvanje zvuka u CD kvalitetu, čak ni danas nije zanemarljivo. Kada se na zauzeće prostora na disku doda i potreba za prenosom zapisa putem Interneta, dolazi se do zaključka da je količinu podataka potrebno na neki način smanjiti. Saradnja naučnika iz američke Belove laboratorije i nemačkog Instituta Fraunhofer dovela je 1991. godine do razvoja kodeka (izraz nastao od engleskih reči coder i decoder) pod nazivom MPEG-1 Layer 3,poznatijeg kao MP3. Kao jedan od najkompleksnijih sistema za kodiranje zvuka, ovaj kodek stekao je popularnost polovinom devedesetih godina, jer je uspevao da smanji audio fajl čak i do 12 puta, uz jedva čujne razlike u odnosu na original. Prosečno zauzeće 1 MB za 1 minut muzike čini ga dovoljno efikasnim za pravljenje čitavih muzičkih kolekcija na hard disku, kao i za prenos putem Interneta. Razvoj softverskih plejera sa vizuelnim plejlistama kao &scaron;to je Winamp, a takođe i online servisâ za razmenu muzike, učinili su da MP3 i danas važi za jedan od najrasprostranjenijih formata za skladi&scaron;tenje zvuka.Srž MP3 sistema predstavlja tzv. psiho-akustički model, koji se koristi u jednoj od faza kodiranja. Iskori&scaron;ćeno je takozvano maskiranje, zasnovano na osobinama ljudskog sluha. Uočeno je da ukoliko istovremeno postoji vi&scaron;e zvukova, a jedan od njih je mnogo jači od ostalih, mi čujemo samo taj jedan. Recimo, udarac čekića u limenu tablu zamaskiraće pad &scaron;rafa sa stola u pozadini, pa ukoliko snimimo samo zvuk čekića a ostale zvukove zanemarimo, slu&scaron;aoci neće primetiti razliku jer bi ostali zvukovi svejedno bili maskirani jačim. Jak zvuk ne može da maskira zvukove u celom čujnom spektru već samo kod bliskih frekvencija. Zato se kod MP3 kodiranja čujni opseg deli na 26 frekvencijskih opsega i, ukoliko u nekom od opsega postoji dominantna komponenta koja maskira ostale, psiho-akustični model ih te ostale odbacuje.<table align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="1" width="1"><tbody><tr><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"><a href="https://www.sk.rs/2011/02/sksc01c.velika.jpg"><img src="https://www.sk.rs/2011/02/sksc01c.jpg" border="2" title="(Klik za uvećanje: JPEG, 23 KB)" hspace="1" vspace="1" width="240" height="153" /></a></td></tr><tr align="center"><td class="cap" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt">Najjači zvuk praktično maskira (prekriva) ostale zvuke bliskih frekvencija, pa oni mogu i da se izostave jer ih zapravo ne čujemo.</td><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"> </td></tr></tbody></table>Koriste se i druge osobenosti ljudskog sluha. Recimo, ljudsko uho ima problem sa određivanjem pravca izvora zvuka ako se radi o izrazito niskim tonovima. Ukoliko pomerite satelite jednog 2.1 zvučnog sistema, uho će odmah registrovati pomeranje zvučnog izvora. Međutim, ukoliko pomerite bas zvučnik (vufer), gotovo da nećete primetiti razliku. Kako prenos stereo signala zahteva duplo vi&scaron;e prostora nego mono, kod MP3 kodiranja iskori&scaron;ćen je i ovaj nedostatak sluha i tako je nastala metoda Joint stereo. Naime, najniže učestanosti zvuka ne prenose se u stereo formi već se levi i desni kanal spajaju u jedan, čime se ostvaruje znatna u&scaron;teda u prostoru, a slu&scaron;alac gotovo da i ne primećuje razliku.MP3 format doneo je i inovaciju u načinu organizacije zvučnog zapisa, &scaron;to je omogućilo striming (engl. streaming – ovde: neprekidni prenos, neprekidno emitovanje) zvuka putem Interneta. Dotada&scaron;nji način snimanja zvuka podrazumevao je snimanje informacija o zvuku kao celini. Ukoliko bi jedan deo nedostajao, kompletan fajl bio bi neupotrebljiv za reprodukciju. Kod MP3 formata zvučni zapis se deli na veliki broj nezavisnih blokova zvanih frejmovi. Svaki frejm, pored samih podataka o zvuku, sadrži zaglavlje sa informacijama o kori&scaron;ćenom bitrejtu, frekvenciji uzorkovanja, pa čak i ID3 tag (podaci o izvođaču numere). Na taj način omogućen je jednostavan striming zvuka – slu&scaron;alac može da &bdquo;uskoči” u prenos internet radio-programa u bilo kom trenutku, jer svaki frejm sadrži podatke neophodne za sinhronizaciju sa ostalima.</blockquote> WMA</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Kako to obično biva u svetu u kojem vlada novac a ne želja za napretkom, Institut Fraunhofer je, uvidev&scaron;i sve veću popularnost svog formata, posegao za patentima i zahtevima za plaćanje licence ukoliko se format ne koristi samo za lične potrebe. U želji da izbegne plaćanje licence, Microsoft je promovisao sopstveni format Windows Media Audio, tvrdeći da daje do 50 odsto manje fajlove uz isti kvalitet. Takođe baziran na psiho-akustičnom modelu kao i MP3, ali sa ne&scaron;to bolje re&scaron;enim metodama kvantizacije i kompresije sadržaja, WMA uspeva da postigne oko 25 odsto bolju kompresiju pri istom subjektivnom kvalitetu zvuka. Zapravo, integracija u Windows Media Player, koji je omogućio besplatno i jednostavno ripovanje kompakt diskova, kao i dodavanje DRM za&scaron;tite koja je omogućila za&scaron;titu pri internet trgovini muzikom bili su ključni faktori relativnog uspeha Microsoftovog formata.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">AAC</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Advanced Audio Coding (AAC) trebalo je da predstavlja zamenu za format MP3. Iza njega opet stoji dru&scaron;tvance iz Instituta Fraunhofer, uz firmu Dolby i Bel laboratorije, kao i dva hardverska giganta – Sony i Nokia. Ponovo je u pitanju psiho-akustički model viđen kod MP3 formata, ali ovog puta uz velika unapređenja. Maksimalna frekvencija uzorkovanja podignuta je sa 48 kHz na 96 kHz, a broj kanala povećan je sa dva na maksimalnih 48. Podela na 26 frekvencijskih opsega, kori&scaron;ćena kod MP3 formata, predstavljala je problem usled lo&scaron;eg maskiranja zvuka učestanosti veće od 15,8 kHz. Taj problem uspe&scaron;no je re&scaron;en kod formata AAC. Spajanje stereo signala takođe je pretrpelo izmene – moguće je za svaki opseg posebno definisati način spajanja i metod kvantizacije. Time je postignuta mogućnost da se podaci o stereo separaciji donjeg frekventnog opsega, na čije je usmerenje uho mnogo manje osetljivo, odstrane u većoj meri, a da se ipak sačuvaju bitni podaci o separaciji kanala visoke učestanosti, kod kojih je granični opseg MP3 formata često bio previ&scaron;e nizak. Uz unapređeno i preciznije kodiranje, postižu se daleko bolji rezultati u odnosu na MP3. Iako i dalje daleko manje zastupljen od ostalih formata, time &scaron;to je postao deo standarda DVB, kao i zbog sve &scaron;ire podr&scaron;ke kod prenosnih multimedijalnih plejera kao &scaron;to su iPod i veliki broj modernih mobilnih telefona, AAC polako ali sigurno preuzima primat na sceni formata &bdquo;novije generacije”.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Ogg Vorbis</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">&Scaron;ta reći o formatu koji je ime dobio po liku iz fantastično-humorističkog romana Terija Pračeta? Sakriven u Ogg kontejnerski fajl (fajl sa određenom unutra&scaron;njom organizacijom podataka koja je optimizovana za određenu namenu) nalazi se jo&scaron; jedan konkurent MP3 formatu. Međutim, pobude za razvoj ovog formata sasvim su drugačije nego kod ostalih &bdquo;takmičara”. Za ubrzani razvoj ovog kodeka ponovo je zaslužna nemačka bratija iz Fraunhofera. Iako slobodan i besplatan kodek, Vorbis ne zaostaje za drugima, a ukoliko nije reč o najvećim stepenima kompresije, čak i prednjači u odnosu na konkurenciju. Maksimalna učestanost odabiranja od 192 kHz, čak 255 mogućih različitih kanala, kao i veliki raspon kompresije učinili su ga veoma cenjenim kod svih ljubitelja slobodnog softvera. Pored Wikipedije, kao najpoznatijeg korisnika, dobar deo igara napravljenih u poslednjih pet godina koristi upravo Ogg kao format u kom čuvaju zvučne zapise, dok podr&scaron;ka u prenosnim audio plejerima raste, mada pomalo stidljivo.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">FLAC</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Najkraći opis audio formata FLAC jeste &bdquo;audiofilski raj”. Malčice &scaron;iri opis bio bi da se zapravo radi o audio kodeku koji podatke čuva metodom kompresije bez gubitaka. U pitanju je apsolutno besplatan i slobodan format, velike brzine kodiranja, koji je zahvaljujući metodi čuvanja nezavisnih frejmova zvučne slike veoma pogodan za striming, a takođe je zgodan i za naknadnu obradu. Metod kompresije kori&scaron;ćen kod FLAC-a sličan je onom viđenom kod PNG formata slika, a u krajnjoj liniji zasnovan je na istim temeljima kao i ZIP arhiver. Grupisanje i kodiranje semplova vr&scaron;e se pomoću različitih metoda, tako da se dugi blokovi koji nose isti podatak kodiraju RLE metodom koju smo objasnili u <a class="li" href="https://www.sk.rs/2011/01/sksc01.html">pro&scaron;lom broju</a>, dok se ostatak kodira naprednijom metodom linearnog predviđanja. Daleko savr&scaron;eniji od arhivera op&scaron;te namene, FLAC postiže 2–2,4 puta manju veličinu fajla u odnosu na original. Iako je to daleko iza MP3 i sličnih formata, ne treba zaboraviti da se ovde ipak radi o besprekornoj reprodukciji bez ijednog bita izostavljenih podataka.</blockquote></blockquote> Video formati<blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"> Nekada je zamisao o snimanju, obradi i reprodukciji video zapisa na PC računaru bila neostvariv san, ali su pojava Pentium procesora i pad cena CD-ROM uređaja početkom devedesetih godina omogućili prve stidljive korake ka tom cilju. Kartice sa video ulazom omogućile su dovođenje analognog video signala do računara i njegovo pretvaranje u digitalni oblik, ali je tu nastao i prvi problem – količina prostora koja je neophodna za njegovo čuvanje bila je naprosto ogromna za tada&scaron;nje, pa čak i za dana&scaron;nje pojmove.Niz slika koje prikazane jedna za drugom daju iluziju kretanja prvobitno je sniman ba&scaron; tako – kao niz slika u jednom fajlu. A onda je potreba za kompresijom zakomplikovala stvari...Video zapis zapravo čini niz statičnih slika (&bdquo;frejmova”) koje se velikom brzinom prikazuju jedna za drugom i time stvaraju iluziju kretanja. Koriste se uglavnom dve brzine – u Americi i Japanu 29,97, a u Evropi 25 slika u sekundi.Kako analogni signal nije pogodan za obradu na računaru, neophodno ga je digitalizovati. Digitalizacija se obično obavlja preko zasebnog uređaja poput TV kartice, koji svaki frejm analognog signala konvertuje u bitmapiranu sliku. Ovaj proces ne obrađuje celu sliku odjednom, već se redom obrađuje jedna po jedna horizontalna linja. Uzmimo za primer sliku PAL standarda, DVD-Video kvaliteta. Svaka linija deli se na 720 segmenata, od kojih svaki prestavlja jedan piksel, pa je horizontalna rezolucija PAL signala 720 piksela. Cela slika sastoji se od 576 ovakvih linija (u televiziji se u stvari koristi 625 linija, ali se 49 linija ne vidi na ekranu, jer su u njima sme&scaron;teni kontrolni i pomoćni signali, te se na kompjuterima pamti samo 576 linija). Za snimanje slike rezolucije 720 x 576 piksela pri 24-bitnoj paleti boja (24 bita = 3 bajta) potrebno je 720 x 576 x 3 = 1,2 MB. Kako se u jednoj sekundi reprodukuje 25 slika, 25 x 1,2 daje 30 MB neophodnog prostora za čuvanje jedne jedine sekunde video zapisa. Ovu količinu podataka moguće je gotovo prepoloviti trikom kori&scaron;ćenim u analognoj televiziji, tj. pretvaranjem u tzv. komponentni oblik (YCbCr). Umesto RGB vrednosti, čuvaju se podaci o sjajnosti boje (Y) i vrednosti signala razlika boja B-Y (Cb) i R-Y (Cr), pri čemu se Cb i Cr čuvaju u dvostruko manjoj rezoluciji. I pored ove u&scaron;tede, nekomprimovani video zapis je astronomski veliki, pa je re&scaron;enje problema nađeno u kompresiji sadržaja.<table align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="1" width="1"><tbody><tr><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"><a href="https://www.sk.rs/2011/03/sksc01a.velika.jpg"><img src="https://www.sk.rs/2011/03/sksc01a.jpg" border="2" title="(Klik za uvećanje: JPEG, 45 KB)" hspace="1" vspace="1" width="240" height="65" /></a></td></tr><tr align="center"><td class="cap" style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt; font-style: italic">Intraframe i interframe kompresija</td><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"> </td></tr></tbody></table>Prvi način kompresije koji se primenjivao kod video materijala jeste takozvani intrafrejm metod. Na svaki pojedinačni frejm slike primenjuje se kompresija i dobija se niz I frejmova. Kod metode interfrejm takođe se vr&scaron;i kompresija jednog frejma, a zatim se vr&scaron;i analiza sledećeg frejma. Razlike između dva frejma obično nisu prevelike – često je vi&scaron;e frejmova veoma slično, tj. sa malim promenama. Delovi slike gde nema promene jednostavno se kopiraju iz prethodne slike, a čuva se samo podatak o razlici ta dva frejma, čime se ostvaruje drastična u&scaron;teda u količini snimljenih podataka.Motion JPEG</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MJPEG je jedan od najstarijih i naj&scaron;ire podržanih kodeka koji su danas u upotrebi. Zasnovan je na intrafrejm metodi kompresije, &scaron;to znači da se svaki frejm kompresovan u MJPEG formatu posmatra zasebno i da se nad svakim vr&scaron;i JPEG kompresija, koja (kao &scaron;to smo objasnili u <a class="li" href="https://www.sk.rs/2011/01/sksc01.html">SK 1/2011</a>) podrazumeva primenu tzv. diskretne kosinusne transformacije i odbacivanje manjih razlika u boji i intenzitetu slike. Kao i kod JPEG-a, ivice predmeta i sitni detalji najpodložniji su deformacijama. Glavna prednost MJPEG-a je upravo u tome &scaron;to je zasnovan na JPEG formatu, &scaron;to ga čini jednostavnim za primenu i hardverski nezahtevnim. Nedostatak je relativno slab stepen kompresije, maksimalno 1:20.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Motion Picture Experts Group – 1 (MPEG-1)</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Prvobitni cilj MPEG 1 standarda bio je dobijanje izlaznog fajla čija je bitska brzina 1,5 Mbit/s, &scaron;to je omogućavalo prenos putem optičkih telefonskih linija ili sme&scaron;tanje na CD-ROM. Ulazni fajl se iz niza RGB podataka pretvara u YCbCr (komponentni) signal. &Scaron;to se tiče intrafrejm kompresije, kao i kod JPEG-a, u obzir se uzima osobina ljudskog vida da manje primećuje razlike u boji nego razlike u sjajnosti, pa se zato redukuje broj prenetih informacija o boji. U konkretnom slučaju koristi se odnos 4:2:0. Tehničko obja&scaron;njenje prevazilazi okvire ovog teksta, ali poenta je u tome da se čuva četiri puta manje podataka o boji nego podataka o sjajnosti. Svaki frejm deli se na makroblokove, koje čine polja 16 x 16 piksela. Makroblokovi se dalje dele na četiri bloka veličine 8 x 8 piksela, koji su osnova za kompresiju. Na njih se primenjuje niz matematičkih funkcija čiji je krajnji rezultat drastično smanjenje količine podataka.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><img src="https://www.sk.rs/2011/03/sksc01b.jpg" border="0" hspace="4" vspace="4" width="240" height="91" align="right" /></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Dobijeni rezultat predstavlja I frejm. Sledi interfrejm kompresija. Između dva I frejma nalazi se nekoliko delta frejmova. Postoji dva tipa delta frejmova: P skraćeno od predictive i B od bidirectional. Frejmovi I i P iz kojih se matematičkim putem izračunavaju ostali frejmovi nazivaju se ključni frejmovi (keyframes). P frejm sadrži samo podatak o razlici između njega i prethodnog ključnog frejma, i u proseku je 50 odsto manje veličine od I frejmova jer se ostatak frejma rekonstrui&scaron;e. B frejmovi sadrže podatke o razlici trenutnog frejma i prethodnog i sledećeg ključnog frejma, i u proseku su 75 odsto manji od I frejmova. Kako prenose najmanje informacija, najbolje rezultate imaju kod brzih promena jer se tada gre&scaron;ke najmanje primećuju, ali upravo zbog toga nikada se ne koriste kao ključni frejmovi. Na slici je prikazana tipična konfiguracija frejmova u jednoj grupi unutar MPEG fajla.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Frejm P1 sadrži podatke o razlici u odnosu na frejm I1. Frejm P2 prikazuje razliku između njega i frejma P1. Za prikaz prva dva B frejma potrebno je znati informacije iz I1 i P1 frejmova, po&scaron;to se oni oslanjaju kako na prethodni tako i na sledeći frejm, &scaron;to znači da je za reprodukciju ovakve strukture potrebno prvo preneti I i P frejmove kako bi iz njih mogli da se proračunaju B frejmovi.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Tipična primena MPEG-1 kodiranog sadržaja jeste VideoCD, koji je bio aktuelan polovinom devedesetih godina. Kvalitet slike je približan kvalitetu VHS kasete, rezolucija je 352 x 288 piksela, dok je zvuk u MP2 formatu i nalazi se u istom fajlu sa videom.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MPEG-2</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><table align="left" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" height="1" width="1"><tbody><tr><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"><a href="https://www.sk.rs/2011/03/sksc01c.velika.jpg"><img src="https://www.sk.rs/2011/03/sksc01c.jpg" border="2" title="(Klik za uvećanje: JPEG, 19 KB)" hspace="1" vspace="1" width="240" height="50" /></a></td><td style="font-family: Arial, Helvetica, sans-serif; font-size: 8pt"> </td></tr></tbody></table></blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MPEG-2 predstavlja unapređenje MPEG-1 standarda u cilju pobolj&scaron;anja kvaliteta komprimovanog materijala. Jedno od najbitnijih pobolj&scaron;anja kod MPEG-2 jeste mogućnost kori&scaron;ćenja reprodukcije slike sa proredom (interlaced video), &scaron;to je omogućilo primenu na televiziji i u satelitskom emitovanju. Reprodukcija slike sa proredom je trik iskori&scaron;ćen kao osnova prenosa analogne televizije. Da bi se postigla u&scaron;teda u količini podataka koje je potrebno preneti i smanjilo treperenje, slika se deli na dva dela. Rezultat su dve poluslike (engl. fields), jedna koji sadrži neparne linije i druga koja sadrži parne. Njihovim naizmeničnim prikazivanjem stvara se iluzija jedne slike, jer druga poluslika ispunjava praznine u prvoj i obrnuto.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MPEG-2 dolazi u vi&scaron;e profila, pa je moguće, recimo, odabrati profil koji koristi odnos luminentnog (Y) i signala razlika boja (Cb, Cr) 4:2:2, a zbog bolje realizovane unutra&scaron;nje strukture grupe frejmova rezultat je zapis sa manje gubitaka u kvalitetu slike. MPEG-2 kodirani zapis koristi se za DVD-Video zapis za filmove, kao interna kompresija u TV stanicama, u kompjuterskim montažama, a u novije vreme i u digitalnom emitovanju TV programa.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">DivX/Xvid</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Kada se pomene DivX format, prva asocijacija su nelegalne kopije filmova koje kruže Internetom. Koreni DivX-a zapravo i jesu u &bdquo;mutnim” vodama – iz razbijenog koda Microsoftovog kodeka MPEG-4v3. Godine 1998. francuski haker Žerom Rota, nezadovoljan time &scaron;to trenutna verzija Windows Media Playera nije mogla da reprodukuje njegov CV snimljen u video formi, zajedno sa nemačkim hakerom Maksom Morisom, razbio je kôd MPEG-4v3 kodeka. Umesto Microsoftovog kontejnerskog fajla ASF, iskori&scaron;ćen je daleko zastupljeniji AVI kontejner, i tako je stvoren jedan od najpopularnijih kodeka dana&scaron;njice. Mogućnost izbora rezolucije, upotreba tzv. luma maskiranja (redukovanje kvaliteta slike u veoma tamnim i veoma svetlim delovima slike), kao i usavr&scaron;ena interpolacija pokreta omogućili su da se dobije slika ne mnogo lo&scaron;ija od one kod MPEG-2, uz visok stepen kompresije, &scaron;to omogućava da jedan prosečan film stane na jedan CD. Novije verzije DivX kodeka imaju dodatne mogućnosti kao &scaron;to je HD kvalitet slike, ali su izgubile popularnost jer su postale komercijalan proizvod koji se plaća. To je povećalo popularnost besplatnih re&scaron;enja sa sličnim mogućnostima, kao &scaron;to je, recimo, popularni slobodni kodek Xvid.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">H.264</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">MPEG-4 part 10 iliti H.264 predstavlja jedan od najpopularnijih formata nove generacije. Glavni cilj bio je postizanje dvostruko manje veličine fajla u odnosu na MPEG-2 pri istom kvalitetu slike. Broj profila drastično je povećan, mogući raspon stepena kompresije i kvaliteta takođe, a uvedena je i podr&scaron;ka za odnos luminentnog i signala razlika boja 4:4:4. Glavne izmene su u samom kodiranju. Makroblok vi&scaron;e nije ograničen na 16 x 16 piksela, već prema potrebi može imati veličine 16 x 8, 8 x 16 ili 8 x 8 piksela, &scaron;to se deli u manje blokove 8 x 8, 8 x 4, 4 x 8 ili 4 x 4 piksela. Time je postignuta veća fleksibilnost jer je moguće neke delove slike deliti na manje, a druge na veće makroblokove i time pobolj&scaron;ati kompresiju bez primetnog pada kvaliteta. Debloking filter, filter koji &bdquo;pegla” o&scaron;tre ivice blokova, takođe je prisutan. Unapređena predikcija pokreta kroz vi&scaron;e referentnih frejmova pobolj&scaron;ava kvalitet slike kod naglih promena slike, uvođenja novih objekata na scenu ili promene kompletne pozadine. Video striming je olak&scaron;an uvođenjem novih &bdquo;SP” i &bdquo;SI” frejmova, čija je uloga nadoknađivanje eventualnih gubitaka u prenosu bez ponovnog učitavanja kompletnog segmenta. Ne postoji ni ograničenje da se frejm može oslanjati samo na prethodni i sledeći, već može da se &bdquo;oslanja” na bilo koji ključni frejm u nizu. H.264 je danas standardni kodek koji se primenjuje od onlinestriminga, preko BluRay diskova sa HD filmovima, do DVB-T2 standarda za prenos digitalne televizije (kao jedan od mogućih načina kompresije), čije se uvođenje očekuje uskoro u Srbiji.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Postoji vi&scaron;e različitih besplatnih implementacija ovog kodeka. Jedna od popularnijih svakako je X.264, implementacija sa gotovo identičnim sistemom kodiranja, čije je jedino ograničenje ne&scaron;to lo&scaron;iji rad sa interlejs videom.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">AVI i MKV video kontejneri</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Mnogi korisnici brkaju način kompresije i tip datoteke (fajla) u kojoj su podaci sme&scaron;teni. Takođe, dosad smo se bavili samo videom, zanemarujući činjenicu da je u istom fajlu najče&scaron;će sme&scaron;ten (bar) jo&scaron; i zvuk, i sam komprimovan nekom od metoda opisanih u SK2/2011. Ti takozvani kontejnerski fajlovi imaju tačno određenu unutra&scaron;nju organizaciju (format) koja omogućava da se film reprodukuje bez ka&scaron;njenja u tonu i bez &bdquo;seckanja” u slici.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Jedan od najpoznatijih i najzastupljenijih audio/video kontejnera dana&scaron;njice jeste AVI (Audio-Video Interleaved, isprepletani zvuk i slika). Radi se o formatu koji omogućava sinhronu reprodukciju video i audio zapisa, jer su podaci o slici i zvuku izdeljeni u sitne deliće i &bdquo;naslagani” naizmenično u fajlu. U AVI kontejner moguće je smestiti kako sadržaj komprimovan DivX metodom tako i MJPEG, MPEG-4, DV itd. Njegove glavne mane su nedostatak podatka o odnosu stranica video materijala i lo&scaron;e snalaženje sa nekim vrstama MPEG-4 sadržaja. Ovi problemi su re&scaron;eni novijim formatima kao &scaron;to je Matroska (MKV) kontejner. On je dobio ime po ruskim lutkama koje su sme&scaron;tene jedna u drugu – matrjo&scaron;kama. MKV kontejner je pogodniji za internet striming, može da sadrži veći broj zvučnih zapisa koji prate video nego AVI, kao i titlove i drugi sadržaj koji su sme&scaron;teni u sam kontejner.</blockquote></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Neki kontejnerski fajlovi namenjeni su ekskluzivno filmovima komprimovanim nekim od vlasničkih kodeka, recimo MOV (Apple Quick Time), RM (Real Media) i drugi.</blockquote></blockquote><div>Programi za obradu zvuka</div><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><div> </div>Obrada zvuka je oblast koja je takođe na&scaron;la primenu na računaru. Aplikativni softveri za obradu zvuka su danas veoma zastupljeni i imaju veoma veliku upotrebu kod korisnika koji zele da svoj audio zapis dodatno obrade ili ga na neki način pobolj&scaron;aju, prilikom “skidanja” starih ploča i kaseta u digitalni format itd. Danas postoji veliki broj programa koji nude upravo te opcije. Veoma popularan i jedan od najzastupljenijih je program kompanije SONY – Sound Forge. Pored njega postoje i drugi programi čija je funkcija ista i koji omogućavaju obradu, snimanje i konverziju audio snimka a neki od njih su :– <a href="http://audacity.sourceforge.net/" target="_blank">Audacity</a> (besplatan program koji nudi manji broj opcija) ima veoma veliku upotrebu samim tim &scaron;to se svrstava u red freeware programa– <a href="https://www.adobe.com/products/audition/free-trial-download.html" target="_blank">Adobe Audition</a> ( komercijalan program koji nudi pregr&scaron;t opcija)– <a href="https://www.goldwave.com/" target="_blank">GoldWave</a> ( takođe komercijalan program koji služi za editovanje i obradu audio, fajlova).– <a href="https://appnee.com/cool-edit-pro/" target="_blank">Cool Edit Pro </a>(profesionalni softver za multi-kanalno snimanje i kompletnu produkciju audio zapisa)Proces prebacivanja jednog audio formata u drugi je složen i zahteva program, takozvani konvertor zvuka.<div style="border: 0px; font-family: Arimo, sans-serif; font-size: 15px; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline; color: #373737"></div><div style="border: 0px; font-family: Arimo, sans-serif; font-size: 15px; margin: 0px; outline: 0px; padding: 0px; vertical-align: baseline">Audacity predstavlja najpopularniji besplatni program koji omogućava da snimite zvuk, kao i da naknadno menjate i dorađujete svaki audio materijal. &Scaron;iroko je kori&scaron;ćen zbog toga &scaron;to se može koristiti na svim operativnim sistemima, i zato &scaron;to, iako je besplatan, pruža veoma dobre mogućnosti u obradi. Program podržava sve poznate audio formate, može da snimi svuk sa svih uređaja, omogućuje isecanje, spajanje i miksovanje muzike.</div>Audacity veoma jednostavno omogućava da snimite svoj glas. Potrebno je da imate dobar mikrofon i kliknete da dugme Record. Ako želite da snimite sebe kako pričate ili pevate uz određenu pesmu potrebno je samo da pustite pesmu u ovom programu i da kliknete na dugme Record. Kvalitet snimka će zavisiti od kvaliteta va&scaron;eg mikrofona. Snimak možete naknadno da menjate, dorađujete, dodajete efekte i jo&scaron; mnogo toga. <a href="https://microzof.files.wordpress.com/2016/02/audacity-uputstvo.pdf" target="_blank">Upustvo za rad preuzmite ovde.</a></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><a href="http://lame.buanzo.org/" target="_blank">LAME</a> dodatak za snimanje audio fajla u mp3 formatu</blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"> </blockquote> Programi za obradu videa<blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; color: #5e5e5e; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify">Pogledajte preporuku besplatnih programa koji vam mogu pomoći u obradi video snimaka. Svi ovi programi sadrže osnovne alate kao &scaron;to su isecanje video snimaka, rotiranje klipova, animacije, dodavanje teksta itd.</div><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify"> 1. Movie maker - Definitivno najpoznatiji <span style="background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; outline-color: initial; outline-style: initial; transition-duration: 0.3s; transition-delay: initial; transition-property: all; border-style: initial; border-color: initial; border-image: initial">besplatan program za obradu video snimaka, verovatno zato &scaron;to je dolazio uz Windows XP. Ovaj program je veoma jednostavan za kori&scaron;ćenje, sadrži sve osnovne alate za sređivanje video klipova. Dovoljno je da odaberete klipove i slike koje želite i da ih "prevučete" u program. Te klipove možete "seckati", dodavati tekst i muziku, pa tako obrađen video sačuvati u nekom od popularnih formata.  </div><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; color: #5e5e5e; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify">2. <a href="https://www.lwks.com/" target="_blank">Lightworks</a> - Ovo je malo ozbiljniji alat u odnosu na ostale iz ove liste, pa ga možete instalirati ukoliko imate malo veće zahteve za obradu video klipova.  3. <a href="http://www.virtualdub.org/" target="_blank">VirtualDub</a> - Jo&scaron; jedan odličan besplatan softver za obradu video klipova, veoma jednostavnog dizajna, koji sadrži sve osnovne alate, neophodne za sređivanje video klipova.</div><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; color: #5e5e5e; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify"> </div><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify">4. <a href="http://avidemux.sourceforge.net/" target="_blank">Avidemux</a> - Jo&scaron; jedan program otvorenog koda koji se na&scaron;ao na ovoj listi najboljih programa za obradu video snimaka. Ovaj program podržava sve popularne video formate, a iako jednostavan, dozvoljava vam sve &scaron;to je potrebno, uključujući seckanje klipova, promena veličine snimaka, dodavanje teksta, efekta, kao i izdvajanje audio snimka iz videa. Uz pomoć ovog programa možete i rotirati va&scaron; video snimak, mada vam za to može poslužiti i online alat za rotiranje video klipova.</div><div style="outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; background-image: initial; background-position: 0px 0px; background-size: initial; background-repeat: initial; background-attachment: initial; background-origin: initial; background-clip: initial; color: #5e5e5e; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; text-align: justify"> </div></blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px">Ovo je lista <span style="font-size: 15px; background: 0px 0px; text-align: justify; outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline; font-family: 'Open Sans', sans-serif; color: #5e5e5e">besplatnih alata za obradu video snimaka<strong style="color: #5e5e5e; font-family: 'Open Sans', sans-serif; font-size: 15px; background: 0px 0px; text-align: justify; outline: 0px; transition: all 0.3s ease; padding: 0px; border: 0px; vertical-align: baseline">, u kojima možete brzo sredititi va&scaron;e klipove, dok za ozbiljniju obradu video materijala nabavite <a href="https://www.vegascreativesoftware.com/us/" target="_blank">Sony Vegas</a> i počnite da učite u ovom programu. Na YT ima gomila video tutorijala, koji vam mogu detaljno objasniti gotovo sve o ovom programu. </blockquote><blockquote style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px" style="margin: 0px 0px 0px 40px; border: none; padding: 0px"><object data="https://www.youtube.com/watch?v=ITamLVlgmnE" height="350" id="ltVideoYouTube" type="application/x-shockwave-flash" width="450" data="https://www.youtube.com/watch?v=ITamLVlgmnE"><param name="movie" value="https://www.youtube.com/watch?v=ITamLVlgmnE"></param><param name="wmode" value="transparent"></param><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain"></param><param name="quality" value="best"></param><param name="bgcolor" value="#FFFFFF"></param><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded"></param></object> </blockquote> https://www.sk.rs/2011/02/sksc01.htmlhttps://www.sk.rs/2011/03/sksc01.html  Generalna 2018-05-31T18:29:28Z bubamara2001