Zvučni i video formati i njihova upotreba
http://markovulevic4.blog.rs/blog/markovulevic4
markovulevic42026-05-14T20:19:37ZZvučni i video formati i njihova obrada
http://markovulevic4.blog.rs/blog/markovulevic4/generalna/2018/05/31/zvucni-i-video-formati-i-njihova-obrada
<div style="text-align: center"><strong>Zvučni i video formati i njihova obrada</strong></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left"><strong> Video</strong> je vremenski povezan i usklađen niz slika koje se smenjuju velikom brzinom. Digitalni video je</div><div>najkompleksniji vid multimedije. Uključuje grafiku, zvuk,i dr. Slika na ekranu kod digitalnog videa dobija tako što</div><div>se u 1 sekundi jedna za drugom prikaže 30 nepokretnih slika (okvira-frame) najvišeg kvaliteta . Svaka takva slika</div><div>zahteva i do 1 MB memorije, pa je za digitalni video potrebno čak do 30 MB/sec ; 1,8 GB/min ; 108 GB/h kada se</div><div>tome doda i zvuk, vidi se da se radi o ogromnoj količini informacija koje treba skladištiti ;prenositi; obraĎivati. Rad</div><div>sa ovolikom količinom podataka zahteva ogromnu memoriju, visoke karakteristike komponeneti računara i</div><div>softvera.Pored skladištenja, problem su i prenos 30 MB/s podataka kao i njihova obrada. </div><div><br /> Ove probleme rešavaju razni algoritmi koje vrše kompresiju digitalnog videa.</div><div>Kodek (codec) – algoritam za kompresiju (kodiranje) radi isporuke, i kasnije dekompresiju (dekodiranje) za prikaz.</div><div>Prilikom kompresije izvesna kolčina podataka se nepovratno gubi, dolazi do gubitka u kvalitetu videa.</div><div>Veličinu video-datoteke, osim njenog vremenskog trajanja, odreĎuju tri parametara:</div><div>-<strong>brzina smenjivanja slika ili frejmova</strong></div><div><strong>-rezolucija</strong></div><div><strong>-dubina boja</strong></div><div>Jedinica za brznu smenjivanja silka je broj slika u sekundi ( frames per second) fps. <br /></div><div> <br />U filmovima brzina smenjivanja slia je 24 fps.</div><div><strong>Rezolucija</strong> se predstavlja kao proizvod broja horizontalnih piksela i broja vertikalnih piksela na jednoj slici.</div><div><strong>Dubina boja</strong> je odreĎena brojem bitova kojim se predstavlja svaka boja. Broj boja se kreće od 256 do 16,7 miliona. <br /><br /><div>Kao i u slučaju kompresije zvuka, kompresija videa može biti sa gubicima i bez gubitaka. Kod kompresije bez</div><div>gubitaka svi podaci ostaju sačuvani , samo se sažimaju u manji format. Zbog veličine fajlva ovu vrstu kompresije</div><div>uglavnom koriste profesionalci za arhiviranje video-sadržaja visokog kvaliteta.</div><div>Kompresija sa gubicima se zasniva na činjenicama da čovek neke vizuelne informacije više primećuje od drugih, pa</div><div>se one manje uočljive mogu redukovati bez značajne promene kvaliteta. </div><div> </div><div style="text-align: center"> <strong>Najpopularniji formati containera (container - fajl koji sadrži video i audio zapis)</strong></div><div> </div><div> </div><div><div><strong>Audio Video Interleaved Format .AVI</strong></div><div>Najpopularniji format container fajlova na PC računarima. AVI fajlovi su tzv. "DivX filmovi" tj. AVI fajlovi koji</div><div>sadrže video zapis u MPEG-4 ASP formatu i audio zapis u MP3 formatu.</div><div>Televizijski video standardi</div><div>1. NTSC- Amerika, Japan</div><div>2. PAL- Evropa<br /><br /></div></div><div><div><strong>DVD formt .VOB</strong></div><div>Posebna varijanta containera koji se koristi na DVD diskovima (Digital Versatile Disk) . VOB fajlovi su</div><div>komplikovane strukture. U sebi sadrže veći broj zapisa videa, zvuka, menije, subtitlove itd.</div><div>Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija video zapisa, obično u rezoluciji 720x480.</div><div>Veličina filma je izmeĎu 4 i 9 GB, zbog čega se moraju koristiti DVD diskovi, jer je to previše za CD diskove- na</div><div>njih staju samo spotovi, reklame. Povećanjem kompresije ili smanjenjem rezolucije, moguće je i film smestiti na</div><div>CD.</div><div>Kvalitet ovih filmova je veoma dobar.</div><div>Reprodukcija videa</div><div>• Pomoću player-a (Windows Media Player)</div><div>• Nedostatak- reprodukuje titlove SAMO kod DVD filmova, a kod DIVX (.avi) ne</div><div>• Za DIVX filmove se koriste</div><div>• 1) MICRO DVD- mali program koji se nareže zajedno sa filmom</div><div>• 2) MEDIA PLAYER CLASSIC- mali, besplatan plejer dobrih mogućnosti</div><div>TITL</div><div>• Prevodi starnog govora koji se daje ispod slike u obliku teksta</div><div>• Moguće je podesiti vrstu, veličinu fonta kao i položaj teksta na ekranu</div><div>• Svaki deo teksta se upućuje na redni broj frame-a gde treba da se pojavi i iščezne sa ekrana<br /><br /></div><div style="text-align: center"><strong>Zvuk </strong></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left"> Zvuk predstavlja promenu pritiska u vremenu. Promena pritiska izaziva mehaničke oscilacije čestica okolnog</div><div>vazduha. One se prenose brzinom od 340m/s I stižu do čovekovog uha, izazivajući na isti način mehaničko</div><div>oscilovanje bubne opne u uhu. Na taj način čovek dobija osećaj zvuka. Mehaničke oscilacije zvuka obično se</div></div><div>predstavljaju kao periodične. Karakterišu ih tri osnovne veličine.</div><div> </div><div> <strong>Tri osnovne karakteristike zvuka:</strong></div><div><strong>AMPLITUDA</strong></div><div>Amplituda je maximalna vrednost pritiska vazdušnog talasa, koja odreĎuje intenzitet ( jačinu) zvuka izraženu u</div><div>decibelima (dB).</div><div> </div><div><strong>FREKVENCIJA</strong>(učestanost)</div><div>Frekvencija je broj oscilacija zvučnog signala u jednoj sekundi i izražava se u hercima (Hz) ; jedna puna oscilacija</div><div>signala se naziva perioda(T).</div><div>Faza definiše fazni ugao signala u odnosu na referentnu vednost( koordinatni početak na dijagramu); izražava se u</div><div>radijanima (rad) ili stepenima.</div><div> Ljudsko uho može da čuje zvukove čija je učestanost kreće od 20 Hz do 20 kHz. Ovaj opseg se naziva čujni raspon i</div><div>on je specifičan za svakog čoveka pojedinačno. </div><div>Signale iznad 10 kHz većina ljudi vrlo loše čuje. Po jačini ljudsko uho može da regstrje signale od približno 0 dB</div><div>(prag šuma) do 120dB (prag bola).</div><div> </div><div><strong>KVALITET ZVUČNOG SIGNALA</strong></div><div>Kvalitet zvučnog signala zavisi od njegove čistoće. Čist zvuk ima samo jednu učestanost osclovanja i on je idealnog</div><div>kvaliteta.</div><div> </div><div> </div><div> <strong>Formati audio zapisa:</strong></div><div>Kada govorimo o formatima audio zapisa, veoma bitno</div><div>je podeliti ih u zavisnosti od vrste kompresije (komprimovanja).</div><div>S obzirom na to, postoje:</div><div>• Nekompresovani formati</div><div>• Kompresovani formati sa gubicima (lossy compression)</div><div> Kompresovani formati bez gubitaka (lossless compression) </div><div> </div><div style="text-align: center"><strong>Nekompresovani formati </strong></div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left"> Nekompresovani formati zvucnog zapisa sadrze originalni audio zapis. Ovi fajlovi mogu biti veoma veliki, a u</div><div>zavisnosti od kvaliteta audio zapisa mogu zauzimati i do 20 MB za svaki minut zvuka.</div><div>Najpoznatiji nekompresovani format je <strong>WAV format. </strong></div><div> </div><div> <strong>Kompresovani formati sa gubicima (lossy compression)</strong></div><div>Kod ovih formata kompresovanje se vrsi na taj nacin sto se izostavljaju zvukovi koje ljudsko uho tesko ili</div><div>uopste ne cuje, pri Cemu se ti podaci trajno gube. Na taj nacin dobijaju se fajlovi koji zauzimaju svega 10%</div><div>kapaciteta oci originala sa nsznainim guDiikom u kvalitetu</div><div>Svakako najpopularniji kompresovani format sa gubicima je MP3 format.</div><div> </div><div> </div><div><strong>Kompresovani formati bez gubitaka (lossless compression)</strong></div><div>Ovi formati omogucuju kompresiju do polovine velicine originalnog fajla, a da se podaci i kvalitet pri tome ne</div><div>gube. Predstavljaju dobar izbor formata ukoliko se zeli sacuvati originalan kvalitet zvuka, ali ih zbog svoje velicine</div><div>uglavnom koriste samo profesionalci.</div><div>Jedan od kompresovanih formata bez gubitaka je <strong>FLAC (Free Lossless Audio Codec).</strong></div><div>Programi za komprimovanje audio fajlova vrse komprimovanje uz pomoc specijalnog algoritma</div><div>komprimovanja</div><div>zvanog kodek (eng. codec). Postoji mnogo kodeka, od kojih su verzije MPEG-a posebno popularne za audio</div><div>zapise.</div><div>Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utice na brzinu i kvalitet reprodukcije audio fajlova je tzv.</div><div>bitrate (cita se bitrejt) Men se u kilobitima u sekundi - kbps, a predstavlja prosecan broj kilobita koji se koristi za</div><div>pamcenje jedne sekunde zvuka. Sto je taj broj veci, to je kvalitet zvuka bolji, ali nam trebaju jaci racunari za njihovu</div><div>reprodukciju.</div><div> </div><div> Zvuk se u racunaru proizvodi uz pomoc uredaja koji nazivamo <strong>zvucna kartica.</strong></div><div>Zvucna kartica proizvodi dve vrste zvuka:</div><div>• <strong>MIDI audio</strong> - to je ve§tacki, sinteticki zvuk koji racunar generise uz pomoc jednog dela zvucne kartice</div><div>• <strong>Digitalni audio</strong> - to je zvuk mnogo blizi realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvucnih signala</div><div>tzv. procesom <strong>semplovanja </strong>(uzorkovanja)</div><div> </div><div>• <strong>MIDI audio</strong> - to je ve§tacki, sinteticki zvuk koji racunar generise uz pomoc jednog dela zvucne kartice</div><div>• <strong>Digitalni audio </strong>- to je zvuk mnogo blizi realnom zvuku koji se dobija digitalizacijom analognih zvucnih signala</div><div>tzv. procesom semplovanja (uzorkovanja)</div><div>MIDI format</div><div>MIDI je skracenica od</div><div>Musical Instrument Digital Interface</div><div>MIDI fajl ne sadrži samu muziku, već samo instrukcije kako racunar da odsvira tu muziku.</div><div>On se moze shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučna kartica 6ta i na osnovu njega reprodukuie muziku</div><div>MIDI fajl sadrzi instrukcije o instrumentu, noti, koliko dugo drzati notu, koliko glasno je odsvirati i drugim</div><div>muzickim .atributima.</div><div>Primer MIDI fajlova su muzika za karaoke.</div><div> </div><div> <strong>Prednosti MIDI fajlova</strong></div><div>• MIDI fajlovi su mnogo manji, i to 200 do 1000 puta, nego fajlovi za digitalni audio, pa ne zauzimaju previse</div><div>RAM-a, prostora na disku, resursa procesora itd.</div><div>• zbog toga sto su mali, MIDI fajlovi ugradeni u Web strane ucitavaju se i izvode mnogo brze nego fajlovi</div><div>za uigiiaini audio,</div><div>•MIDI podaci se mogu lako menjati, moze se menjati</div><div>duzina i manipulisati delovima MIDI kompozicije</div><div>Nedostaci MIDI fajlova:</div><div>• Zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvucne kartice na nasem rafiunaru,</div><div>• MIDI format se vrlo tesko moze upotrebiti za reprodukciju ljudskog glasa,</div><div>• Mnogo je siri izbor softvera i sistemske podrske za digitalni, nego za MIDI audio,</div><div>Pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanje muzicke teorije, dok rad sa MIDI audiom zahteva izvesno</div><div>poznavanje te teorije.</div><div> </div><div><strong>LITERATURA</strong>:</div><div> http://www.etspupin.edu.rs/wp-content/uploads/2016/06/racunarska_grafika_sakac_erna.pdf</div><div><span style="color: #ffffff"><div style="text-align: center"><div>Nekompresovani formati zvucnog zapisa sadrze originalni audio zapis. Ovi fajlovi mogu biti Kompresovani formati sa gubicima (lossy compression)</div><div>Kod ovih formata kompresovanje se vrsi na taj nacin sto se izostavljaju zvukovi koje ljudsko uho tesko ili</div><div>uopste ne cuje, pri Cemu se ti podaci trajno gube. Na taj nacin dobijaju se fajlovi koji zauzimaju svega 10%</div><div>kapaciteta oci originala sa nsznainim guDiikom u kvalitetu</div><div>Svakako najpopularniji kompresovani format sa gubicima je MP3 format</div><div>Kompresovani formati bez gubitaka (lossless compression)</div><div>Ovi formati omogucuju kompresiju do polovine velicine originalnog fajla, a da se podaci i kvalitet pri tome ne</div><div>gube. Predstavljaju dobar izbor formata ukoliko se zeli sacuvati originalan kvalitet zvuka, ali ih zbog svoje velicine</div><div>uglavnom koriste samo profesionalci.</div><div>Jedan od kompresovanih formata bez gubitaka je FLAC (Free Lossless Audio Codec).</div><div>Programi za komprimovanje audio fajlova vrse komprimovanje uz pomoc specijalnog algoritma</div><div>komprimovanja</div><div>zvanog kodek (eng. codec). Postoji mnogo kodeka, od kojih su verzije MPEG-a posebno popularne za audio</div><div>zapise.</div><div>Prilikom kompresije, jedan od bitnih parametara koji utice na brzinu i kvalitet reprodukcije audio fajlova je tzv.</div><div>bitrate (cita se bitrejt) Men se u kilobitima u sekundi - kbps, a predstavlja prosecan broj kilobita koji se koristi za</div><div>pamcenje jedne sekunde zvuka. Sto je taj broj veci, to je kvalitet zvuka bolji, ali nam trebaju jaci racunari za njihovu</div><div>reprodukcijuveoma veliki, a u</div><div>zavisnosti od kvaliteta audio zapisa mogu zauzimati i do 20 MB za svaki minut zvuka.</div><div>Najpoznatiji nekompresovani format je WAV format. </div></div><div style="text-align: center">predstavlja promenu pritiska u vremenu. Promena pritiska izaziva mehaničke oscilacije čestica okolnog
vazdu</div><div style="text-align: center">ha. One se prenose brzinom od 340m/s I stižu do čovekovog uha, izazivajući na isti način mehaničko
oscilovanje bubne opne u uhu. Na taj način čovek dobija osećaj zvuka. Mehaničke oscilacije zvuka obično se
predstavljaju kao periodične. Karakterišu ih tri osnovne veličineZvuk Najpopularniji forDVD formt .VOB</div><div style="text-align: center">Posebna varijanta containera koji se koristi na DVD diskovima (Digital Versatile Disk) . VOB fajlovi su</div><div style="text-align: center">komplikovane strukture. U sebi sadrže veći broj zapisa videa, zvuka, menije, subtitlove itd.</div><div style="text-align: center">Kod DVD filmova se koristi MPEG1 ili MPEG2 kompresija video zapisa, obično u rezoluciji 720x480.</div><div style="text-align: center">Veličina filma je izmeĎu 4 i 9 GB, zbog čega se moraju koristiti DVD diskovi, jer je to previše za CD diskove- na</div><div style="text-align: center">njih staju samo spotovi, reklame. Povećanjem kompresije ili smanjenjem rezolucije, moguće je i film smestiti na</div><div style="text-align: center">CD.</div><div style="text-align: center">Kvalitet ovih filmova je veoma dobar.</div><div style="text-align: center">Reprodukcija videa</div><div style="text-align: center">• Pomoću player-a (Windows Media Player)</div><div style="text-align: left">• Nedostatak- reprodukuje titlove SAMO kod DVD filmova, a kod DIVX (.avi) ne</div><div style="text-align: center">• Za DIVX filmove se koriste</div><div style="text-align: center">• 1) MICRO DVD- mali program koji se nareže zajedno sa filmom</div><div style="text-align: center">• 2) MEDIA PLAYER CLASSIC- mali, besplatan plejer dobrih mogućnosti</div><div style="text-align: center">TITL</div><div style="text-align: center">• Prevodi starnog govora koji se daje ispod slike u obliku teksta</div><div style="text-align: center">• Moguće je podesiti vrstu, veličinu fonta kao i položaj teksta na ekranu</div><div style="text-align: center">• Svaki deo teksta se upućuje na redni broj frame-a gde treba da se pojavi i iščezne sa ekranamati contaiNajpopularniji formati containera (container - fajl koji sadrži video i audio zapis)</div><div style="text-align: center">nera (container - fajl koji sadrži video i audio zapis)</div></span></div></div>Generalna2018-05-31T20:40:55Zmarkovulevic4Čestitamo
http://markovulevic4.blog.rs/blog/markovulevic4/generalna/2018/05/31/cestitamo2
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.Generalna2018-05-31T20:32:37Zmarkovulevic4