video i zvucni formati i njihova obrada2018-06-01T09:56:10+0200LifeTypeCopyright (c) branje1312tag:www.blog.rs,2018-06-01:322071video i zvucni formati i njihova obrada2018-06-01T09:56:10+02002018-06-01T09:56:10+02002018-06-01T09:56:10+0200 video i zvucni formati i njihova obrada ...branje1312http://branje1312.blog.rs/blog/branje1312
Generalna
<p style="font-family: 'lucida sans unicode', arial, 'times new roman', sans-serif; font-size: small; text-align: justify"> <span style="font-family: andale mono, times">video i zvucni formati i njihova obrada<br /></span></p><p style="font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"> zvucni formati</span></p><p style="font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><strong>Da
bi se zvuk registrovao mora postojati signal koji ga prenosi. Signal
koji putuje do našeg uha je mehanička promena pritiska vazduha i naziva
se analogni signal. Da bi računar mogao da registruje analogni signal, potrebno je analogni signal pretvoriti u digitalni postupkom digitalizacije koji se odvija u tri koraka:</strong></span></span></p><p style="font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"> <strong>1. zvuk se mikrofonom pretvara u analogni električni signal</strong></span></span></p><p style="font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><strong> 2.analogni električni signal se uz pomoć zvučne kartice i njenog analogno-digitalnog AD konvertera pretvara u digitalni signal</strong></span></span></p><p style="font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><strong> 3.digitalni podaci se kodiraju, po potrebi sažimaju i čuvaju na disku računara</strong></span></span></p><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><br /></span></span><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><span style="font-size: 12px; white-space: pre-wrap">Mozemo razlikovati tri vrste audio formata:
1.<strong>Nekomprimovani</strong>
2.<strong>Komprimovani formati bez gubitaka</strong>
3.<strong>Komprimovani formati sa gubicima.</strong></span></span></span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="background-color: #ffffff"><span style="font-size: 12px; white-space: pre-wrap">Najpoznatiji nekomprimovani formati su:
MIDI (Musical Instrument Digital Interface) - namenjen za razmenu informacija medju elektronskim muzickim jedinicama. (ekstenzija: .mid ili .midi)
WAVE (Waveform) - maticni format razvijen za koriscenje u Windows okruzenju (ekstenzija: .wav)
AIFF (Audio Interchange File Format) - Mekintosh format za digitalni zapis zvuka (ekstenzija: .aiff)</span></span></span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> <span style="font-size: 12px; white-space: pre-wrap">Najpoznatiji formati komprimovanja sa gubicima su:
MP3 - ove datoteke su zvucni deo MPEG formata (Moving Pictures Experts Group) i predstavljaju najpopularniji format za snimanje muzickih datoteka (ekstenzija: .mp3, .mpga)
Ogg Vorbis - open source komprimovani format sa gubicima, po nekima boljeg kvaliteta od MP3 formata iste veličine (ekstenzija: .ogg)
AAC (Advance Audio Coding) - u odnosu na MP3 format postiže bolju kompresiju i ima veći Bit rate (ekstenzija: .aac)</span></span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> <span style="font-size: 12px; white-space: pre-wrap">Najpoznatiji formati komprimovanja bez gubitaka su:
WMA (Windows media Audio) - format razvijen od strane Microsoft-a; sastoji se od 4 razlicita kodeka (ekstenzija: .wma)
FLAC (Free Lossless Audio Codec) - format slican MP3 formatu ali bez gubitaka u kvalitetu.
WV - Wave Pack format (ekstenzija: .wv)
APE - Monkey's Audio format (ekstenzija: .ape) </span></span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> video zapis <br /></span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> Video zapis
zapravo čini niz statičnih slika („frejmova”) koje se velikom brzinom
prikazuju jedna za drugom i time stvaraju iluziju kretanja.Kako analogni
signal nije pogodan za obradu na računaru, neophodno ga je
digitalizovati.Digitalizacija se obično obavlja preko zasebnog uređaja
poput TV kartice, koji svaki frejm analognog signala konvertuje u
bitmapiranu sliku. </span></p><p style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> </span></p><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="color: #33cccc"><strong>MPEG format</strong> :</span><span style="color: #525150">.mpg,
koristi se u filmskoj industriji, CD i DVD. Prvobitni cilj MPEG 1
standarda bio je dobijanje izlaznog fajla čija je bitska brzina 1,5
Mbit/s, što je omogućavalo prenos putem optičkih telefonskih linija ili
smeštanje na CD-ROM predstavlja </span><span style="color: #525150">unapređenje
MPEG-1 standarda u cilju poboljšanja kvaliteta komprimovanog
materijala. Jedno od najbitnijih poboljšanja kod MPEG-2 jeste mogućnost
korišćenja reprodukcije slike sa proredom(interlaced video), što je
omogućilo primenu na televiziji i u satelitskom emitovanju</span></span></div><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> </span><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="color: #33cccc"><strong>Infrejm kompresija</strong>:</span><span style="color: #525150">
Na svaki pojedinačni frejm slike primenjuje se kompresija i dobija se
niz I frejmova. Takođe se vrši kompresija jednog frejma, a zatim se
vrši analiza sledećeg frejma. Delovi slike gde nema promene jednostavno
se kopiraju iz prethodne slike, a čuva se samo podatak o razlici ta dva
frejma, čime se ostvaruje drastična ušteda u količini snimljenih
podataka.</span></span></div><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> </span><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="color: #33cccc"><strong>AVI</strong> (Audio Video Interleaved)</span><span style="color: #525150"> jako pogodan, može se pokrenuti na gotovo svim računari. Nedostatak AVI formata: zauzimaju puno prostora.</span></span></div><div style="font-size: small"><span style="font-family: andale mono, times"> </span><div style="color: #525150; font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times"><strong>LITERATURA: </strong></span></div><div style="color: #525150; font-size: small; text-align: justify"><span style="font-family: andale mono, times">https://www.slideshare.net/suzanainformatika/formati-video-zapisa</span></div><div style="text-align: left"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="text-align: justify; font-size: small; color: #525150">https://halkovicelvedina.wordpress.com/2016/05/31/formati-zvucnih-zapisa/</span></span></div><div style="text-align: left"><span style="font-family: andale mono, times"><span style="text-align: justify; font-size: small; color: #525150"></span>https://en.wikipedia.org/wiki/Windows_Media_Audio</span></div><div style="text-align: left"><span style="font-family: andale mono, times">https://en.wikipedia.org/wiki/FLAC </span><br /></div></div></div></div>
tag:www.blog.rs,2018-06-01:322070Čestitamo2018-06-01T09:53:26+02002018-06-01T09:53:26+02002018-06-01T09:53:26+0200Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.branje1312http://branje1312.blog.rs/blog/branje1312
Generalna
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.