yapayakovićeva brbljanja

Da li se sećaš ko si uopšte, ŽENO?

ya — Sun, 29 Jul 2018 10:32:29 +0200

Pitanje iz naslova je blagi osvrt na našu davno zaboravljenu istoriju kada se u ovom delu današnje Evrope, a i šire, nije znalo za rat, glad, a bogami i poljoprivreda je došla oko 5000 godina pre početka hrišćanskog računanja vremena. Šta li su radili i kako li suživeli ti ljudi kada je bilo toliko dosadno? Povučen onom kineskom kletvom ’’Dadogda živeo u zanimljiva vremena’’, malo sam istraživao i naišao na par zanimljivosti.

Prvo, alfa i omega, stub kuće i najveće božanstvo bila je žena. Nije nikom bilo potrebno bilo kakvo posebno uređenje ili novac, za koji nema dokaza da je u to vreme postojao, niti pravo ovo ili ono. Svi su bili ljudi, ali se znalo kako se donose odluke. Poštovanjem prirodnih zakona u skladu sa životom i prirodom. Pogađate, osnovni, simbol svega toga je bila žena.

Šta se desilo? Prvo su počeli da nam menjaju jezik. Bolesti i ’’zle’’ životinje su dobile imena ženskog roda. Polako se zaboravljao prirodni zakon i nakom 200000 godina izbili su prvi ratovi. Žena je postala manje bitna jer su snaga i agresija bile potrebnije u izmenjenim okolnostima. Umesto za lek i opšte zdravlje, psihoaktivne supstance u postale, afrodizijaci, sredstva za utapanje tuge i manipulisanje ljudima.

Crkve su isterale ženu iz svih tadašnjih hramova, a one koje su živele po zakonima prirode, proglašene većticama i milenijumima proganjane. Proganjane jer su znale tajne prirode, znale su da leče, znale su šta je dobro, a šta loše, a to novom egom-napumpanom muškarcu, nije odgovaralo. Stvarao se sve veći jaz među polovima što je velikim igračima dalo mnoštvo načina za manipulaciju celokupnim ljudskim rodom.

U svetlu potrošačkog društva, žena više nije ni senka same sebe. Prava žena, kao da su vanzemaljci, ih štite od svega. Stvorio se raj za one koji bi preko manipulacije do lagodnog života, tako da je izlišno izbacivati još činjenica. Ali jedna stvar nas je odvojila od prirode, a to je nedostatak poštovanja prema istoj. I svako treba da se zapita nad prirodom svoga jebenog bitisanja, ali prvo na šta treba da odgovori je: Gde je nestalo poštovanje?

Prvi poslednji put o nečemu glupom

ya — Sat, 21 Jul 2018 14:58:58 +0200

Ma, hteo sam da pišem o svačemu, ali kao i obično promašim temu.

Pažnju mi je privukao televizor u susednoj sobi po prvi put u zadnjih desetak godina. Zašto?

U nekoj, nikakvoj emisiji opet raspravljaju o politici što se savršeno složilo sa raygovorom koji se u tom trenutku vodio na ulici dok mi iskače reklama o nekom proevropskom pokretu za neka prava. Pošto sam čvrsto bio rešio da bacim koju o univerzalnom razumevanju i ljubavi, nije mi bilo baš prijatno.

’Ajde da otvorimo temu.

21. vek je ili to samo tako kažu?

Ako je istina da je sada ta famozna budućnost kojoj smo se kao mali radovali, moram malom sebi da kažem da kola ne lete, roboti ne rade za nas i umesto da mi imamo gomilu igračaka, igračke imaju nas. Veštačka inteligencija, barem neka njena test verzija odavno gospodari internetom, političari svuda, a ljudi i emocija sve manje. Neki beže da bi kukali kako krvavo zarađuju, neki ostaju da kukaju kako ništa ne mogu da zarade, neki se u’lebe pa ćute.... Poenta je da bez obzira na finansijsku situaciju svi nešto kukaju, dok retki uporni pokušavaju da budu bolji, da ostanu srećni.

Da se vratim na politiku. Toliko bezvredno raspravljanje o stvari o kojoj niko od nas ne odlučuje ništa. Izbori, referendumi, kvazinacionalizam, šovinizam, politička korektnost, tolerancija i prava svih i svakakvih su nešto na šta ne utičemo, dakle, nije nikako tačno da nam je vlast kakav je narod! Da tu vlast bira narod možda bi i bilo, ali indoktrinirani, uplašeni i do ivice dovedeni ljudi, nisu loši, već izgubljeni. Neko koga nema u novina i na internetu bira vlade, uvodi demokratiju i postavlja jadnike na ekran da ih pljujemo, smejemo im se ili im se divimo. Ti neki, znaju da nije bitno šta ćeš zaokružiti, koga voleti koga mrzeti, jer našim odlukama upravljaju bez nekih teškoća.

Oni su svesni da su sistem i drzave i granice i kvazinacionalizam koji mrzi, samo nametnuti neopipljivi mentalni konstrukti jer ne postoje, a mi smo osuđeni da nam kroji sudbinu nešto što ne postoji. Užas.

I šta sad? Jedino što nam je ostalo je da učimo, nadgrađujemo sebe i menjamo se na pravi način. Uz to je potreban jedan veliki izduvni ventil ili više njih i biće bolje J

Blogojavljanje

ya — Sat, 21 Jul 2018 10:51:24 +0200

Prošlo je dosta vremena od mog poslednjeg kucanija pa rekoh da se javim raji i sa njima podelim nova pitanja, nove nedoumice i da se zajedno potrudimo da somenik Znaku pitanja opet blesne u svojoj lepoti i želji za onim dubljim, zanimljivijim pitanjima.

Pitaće neki, ko sam ja? Zašto uopšte kucam? I razna druga teška pitanja. Pokušaću da odgovorim na na to ko sam ya. Ja sam moja svest koja se oblikuje na nižim razinama uma. Oblikuje se i raste u raznoraznim pitanjima, iskustvima koje primam preko svojih čula kao i uvidom u samog sebe kao i u druge.

Eto, ja sam samo jedan običan čovek.