сан или јава

, 07 2018 10:38:59 +0200

Сан или јава?

Ако је подсвест крива за наше снове, да ли је клиничка смрт сан, подсвест или нека паранормална појава?

Слушам причу о неким људима које не познајем и њиховим искуствима са клиничком смрћу, покојницима који указују на прави пут, белом светлу и сл.

Шта је исправно?

Користити се здравим разумом и свалити све на подсвест. Бити слуга модерног доба и неког рационалнијег размишљања, а све због уштеде или мањка времена.

Или са друге стране, бити слуга традиције и народних веровања која у неку руку дају неки смисао многим ситуацијама, за разлику од овог модерног времена, где све губи суштину и смисао и све се своди на новац и трчање.

Јуче сам била први пут у животу на сеоској сахрани. Ручак под шатором на 35 степени, пасуљ на води, салата и штрудла јер је прва недеља поста.....и тако два сата....онда опело, па целивање покојника и крста (за оне који не знају-то значи да се прилази отвореном сандуку и љуби се покојник и крст, као последњи поздрав). Све је то јако стресно и у једном моменту ја поново у дилеми. С једне стране ми то све делује превише, некако изопачено, цео комшилук љуби мртвог човека, а онда помислим....како је то некако искрена емоција, та посвећеност целом том ритуалу....и после тога пешке до гробља, па на свакој раскрсници се стаје и свештеник чита молитву....

Нисам могла да престанем да размишљам да ли је то смислено или бесмислено.....да ли су та четири сата проведена тамо беспотребно губљење времена, јер то неће променити чињеницу да њега више нема.....али опет некако то је одлазак који је заслужио, толика посвећеност и толико поштовање свега...све достојанствено и сви су тако добро организовани, да им свака мафија позавиди....сви ћуте и раде, свако зна своје задужење...без поговора, јако ажурно, брзо, ефикасно и сигурно....невероватно.

Јасно је да нисам била превише блиска са покојником, чим сам размишљала о таквим стварима, то је родитељ мог пријатеља и уз дужно поштовање, осећала сам потребу да ово напишем.

Можда је ово мало дегутантна тема, али то је живот....то је ситуација у којој се сви некад нађу, нажалост. Данас ми је то у мислима, јер сам још под утиском....можда ћу и сањати нешто везано за то јер о томе размишљам.....неки то зову клиничка смрт, када сањаш покојника...хм...?????