vesticin kabinet

Volim.. [connore, ja verujem u onu: nikad nije kasno :)]

, 24 2007 00:25:47 +0200

Pre sad vec izvesnog vremena, connor je prosledio jednu zanimljivu igricu na moju adresu. Da li je poshtar zakazao, ne znam, al’ ja poziv nisam videla. Trebalo bi napisati po nekoliko stvari koje volimo, ne volimo, stvari kojih se stidimo, koje nas fasciniraju…ali kako je connor pisao samo o onome shto voli, onda cu i ja :)

Pa da pochnemo: (mada toga ima mnogo, pa cu ja napisati samo neshto..)

mesechinu i pun mesec – taj pogled ka nebu punom zvezda i jakog meseca, tamo negde na planinama severne Crne Gore, je verujte neshto shto ne m ozhete nikada da zaboravite…
sumrak u prolece – prelivanje prelepih boja, uz osvezhavajuci povetarac koji zavodno leprsha kroz kosu..
svitanje – najlepshe doba dana, kada se sve nekako budi, pa chak i kada je tmurno i sivo, i kada gledate samo pospana lica onih koji su morali napustiti svoje topple krevete..i tada svitanje ima neku posebnu drazh..mada, priznajem najlepshe je na nekoj peshchanoj plazhi, u zagrljaju voljene osobe, ili pak na jednoj klupici na Savi….
More i puchinu – slobodu koju pruzha, odsjaje koji pruzhaju zagrljaj i zhivot…
ronjenje – podvodni svet, koji daje sve svoje sharene perle na dar…
dugachke peshchane plazhe – po kojima obozhavam da gackam bosa..
Shumarice – svih 12 meseci u godini, jer je svaki put razlichito i zanimljivo, drugachije, sa tom istorijskom komponentom, umetnoshchu prirode, jedinstvenom lepotom…
Branka Miljkovica i Miku Antica – hvala im za sve stihove..
Bajke – u koje josh uvek nesvesno verujem..
Optimizam i osmeh – zhivot je prazan bez toga, jer mene mrachni ljudi umaraju..Buni se i vrishti, plachi, ljuti se..Sve je to u redu. Al’ na kraju, nasmej se i pogledaj zashto je dobro shto je tako…
Gumene bombone – u obliku mede, us vim bojama, sharene crvice, i one od coca-cole..
treshnje i ananas - u konzervi i svezh..
chokoladu – ali samo najlepshe zhelje…
helijumske balone – u nekomlepom obliku, da se shetam, shetam, shetam in a kraju ih pustim da slobodno lete u nebo…
klackalice i ljuljashke – iak ne mogu mnogo da se ljuljam, jer mi se zavrti u glavi…
nes kafu sa shlagom i chokoladom - mmm..
obichnu crnu kafu i prvu jutarnju cigaretu..
Djordja Balashevica – sa svim svojim fenomenalnim tekstovima..
Rock, jazz & blues
ambicioznost, poret, zhivahnost, aktivnost
intelekt, duhovitost..
sposobnost da se prizna greshka.
zhivot – bash takav kakav je..
porodicu – najvishe na svetu, a posebno moju sestru..
josh dve sestre, i najboljeg prijatelja…
jednu machku, najpametniju…
slobodu.
da vozim – do u nedogled, chini mi se…
da putujem
da pricham i filozofiram…
da sedim u hladovini i pijem hladnu limunadu, kad je napolju Sunce…
da je sve uredno..
da idem na svirke..
neke mirise.. (mog parfema, zumbula i jorgovana, kupke od kajsije, mirishljavih shtapica night queenfelce azura losiona)
istinu – pre svega…
velike naochare za sunce..
svu DECU ovog sveta :)

I ja bih ovde negde stala. Ja s am neko ko je sa svojih 20 i kusur godina i dalje oduzhevljen zhivotom, ko mnogo voli..i stalno se odushevljava, ko uprkos svim onim ruzhnim stvarima i dalje veruje u mnogo toga, ko i dalje veruje u ideale, i gradi nove iluzije, chak i onda kada ladje tonu…I ovaj spisak bih mogla dopunjavati svaki dan, i mozhda ga i dopunim..ali sada stajem. :)

igru prosledjujem svima onima koji vole, i zhele o tome da pishu..

na slovo, na slovo, recimo.. [ili moj domaci zadatak]

, 17 2007 19:32:41 +0200

Ja se lepo pritajila ko chovek, dok ludilo sa domacim zadacima ne prodje..
Al’ ne mosh’ pobeci..biljche cheka iza coshka...
E sad, imam jedan pekenjo problem. :)
Ja imam azbuku, a ne abecedu, ali shvatite to kao pishchevu, tj. umetnikovu slobodu, da zadatu temu prilagodi svojim zheljama i potrebama :) uf.
I da..ja rechi mnogo volim, ceo zhivot se igram sa njima, pa u vecini sluchajeva nisam mogla da se ogranichim samo na jendu rech.

Pa da pochnemo..

A-Ana, moja sestra, najdrazhe bice na svetu, jedino kome je sve unapred oprishteno; andjeo, kao mir i chisto, kao ljubav i nevinost (i ne zove se moja pricha sluchajno andjeo).

B-Barbike- podsecaju me na sestre, detinjstvo, srecu...kada je sve bezbrizhno bilo. Baloni, oni helijumski, mnogo ih volim....uh shto volim helijumske balone.; bajke – sve one u koje smo verovali....

V-vatra, kao strast,kao simbol zivota, pocetka i kraja. -logorovanje, i okupljanja u selu, i po kampovima; voz - odlichno prevozno sredstvo, ako ste sa vecim drushtvom..dobar provod, zagarantovan.; i jako vazhne rechi (necu ih objashnjavati): vera, verovati, voleti, videti.

G- galeb- sloboda, velika krila koja lete i mogu da pobegnu kad terba. Glupost – ljudska glupost je nemerljiva, neverovatna, i vrlo cesto ubija u pojam.

D-drugar, da razume i bude tu,da slusa i prica, smeje se i place. Dusha – kod nekog 11 (ili12) gr, kod nekog nishta, a kod nekog mngo vishe od svega toga...

Dj-djacko doba, jedan od najlepshih perioda u mom zhivotu.prijatelji, iskustva.

E-energija,uchili su me da je neunishtiva. Etiketa – uvek me bockaju na novim stvarima pa ih uglavnom seckam.;ekv – grupa na cijim sam pesmama odrasla (i sad ih volim)

Zh - zhaba, moras je pojesti, ali prvo onu najvecu i najruzhniju. (Zoran Djindjic) zhirafa – oduvek mi je bila simbol za ponos, i smejala sam se kad sam gledala moju kolekciju plishanih igrachaka..necete verovati koliko zhirafica tu ima.

Z- Zebra, nesrecna jer ne zna da li je crna sa belim prugama ili bela sa crnim. (Madagaskar) Znanje – najvece bogatstvo, koje nam niko ne mozhe oduzeti.

I –Istina, kao vrhunac i uslov poverenja, kao vrednost...; ideja – ako je dobra, nikad nije na odmet.

J-jabuka-od Snezane, preko Afrodite, pa negde do kraja zivota. Od uvek prisutna. Stalna vrednost. A najlepsha (i jedino lepa) kad je velika, zelena i kisela. Jastuk – pernati.. :) Japan – zemlja koju bih volela da posetim jer mi odishe nechim skroz drugachijim i tajanstvenim.

K-kisha, kap po kap, a svaka nesto znaci i svaka nosi nesto u sebi; klacklalica – omiljeni deo na igralishtu. Kapa – volim kape, i lepo mi stoje :) kesten, volim stari divlji kesten u dvorishtu moje osnovne shkole, volim da jedem pecheni kesten... Konj – najlepsha zhivotinja..

L-lokomotiva, kao znak, kao pisak, kao odlazak... Lutka – ne volim kad mi neko kazhe lutko, jer u glavi mi se odmah pojavi ona marineta kojom neko upravlja. kuma mozhe tako da me zove.

Lj-ljubav, kao nesto sto pokrece svet, kao neshto shto vraca u zhivot. Ljubicice – slatk mi je to cvecance. Ljutnja – ne donosi dobro, ali svi se mi pomalo ljutimo; ljubiti se...

M-mesec,pun.kad se vracam sa nekog puta, secam se, i ponekad placem;
Mama, moja mama, najdrazha i najbolja na svetu. Volim ovo slovo, i jer je pocetno slovo imena moje najbolje drugarice...

N-nemati, nedostajati.uvek nesto nedostaje, a mi to opravdavamo da bi se osecali bolje. Nada – koju treba gajiti i ne dopustiti nikom da nam je uzme.

Nj-njuskalo,njuskati. po svom zivotu, odlukama, po zivotu prijatelja, po okolini.

O-okean-ogroman, divlji, neukrotiv,cist. Ogledalo – nikad ne nosim sa sobom, i ne koristim mnogo. Otkrice – svakog dana otkrijemo neshto novo.

P-prava i pravila.ljudska, moja...i zivotna.Prijatelj - ako je pravi, svaka je rech ovde suvishna.. Poljsko cvece – lepshe od bilo kog drugog. Pokreni se. Probudi se. Pihtija – rech koju cesto koristim za ljigave ljude...

R-rat, kao ocaj & beznadje, kao krah ljudskog duha i slom svih vrednosti. Radost – zar je potrebno bilo shta reci...Ruke – govore dosta o choveku..

S-samoca i samostalnost.sreca i sukob.suprotnost.Sloboda.

T-talasi-more, plaza, izlazak sunca, ljubav...; tajna – ne volim tajne, mada neke su neophodne.Tata, moj tata, najdrazhi i najbolji na svetu.

C-cup, kao cuvar necega, nekih tajni i sitnih gluposti; cutanje – koje govori mnogo vishe od milion rechi; znati kad treba cutati...

U-umor (moj, hronicni)

F-Fenix, ponovno radjanje, vatra, pepeo; fotografija – uhvacen trenutak, zaledjeno vreme. Uvek se slatko smejem gledajuci stare albume, jer zrace osmehom :)

H-Hajdi, moja prva kljiga koju sam procitala; hladnoca- nekad oko srca, nekad na kozhi, a nekad u ochima...

C-cilj, kao nesto sto treba, sto mora i sto je daleko i sto neretko izostaje; carstvo – kad chujem tu rech setim se rechi drugarstvo, i dozhivljaja iz obdanishta :)

Ch-Che Guevara...revolucija, prkos, bunt... ; chet :); chokolada, njam-njam, al’ najlepsha je ‘najlepshe zhelje’; chast – za malo ljudi se danas mozhe reci da su chasni...

Dz-dzukela (kad me neko bash, bash nervira ja kazem za njega da je dzukela)

Sh-shesir-uvek nesto krije, podseca na deku; Shumarice, moje omiljeno mesto u ovom gradu, prelepe u svako godishnje doba, nikada dovoljno istrazhene, chak i kad mislite da znate svaki njihov pedalj...

I tako mogla bih ja josh, i za svaku rech , po josh bar 10 znachenja...ali ajd da zavrshim.

Ja prozivam sledece: dmc, connor, highlander & secret.

...dan bez tebe...

, 31 2007 15:39:55 +0200

e zhivo me zanima kome je uopshte pala ideja da zadaje domace zadatke :))) hihi, shala mala. elem, WeShtizz@ je prozvana. i kao svaka mala dobra vestica uradila je domaci. odmah da kazem, da ne bude zabune posle, ne prihvatam ocenu manju od 5, i iskreno cu sumnjati u sisteme vrednosti onog ko mi da manje od 5. hahahaha :)))

e pa dobro, dosta je bilo priche...sad evo zadatka....

…dan je pocinjao sa `dobro jutro, moja mila`…
osmeh. poljubac. zagrljaj. sunce. mi i sreca. na istom mestu.
budila sam se sigurna.. tu, pored tebe. nasmejana.
kao u bajci. poverovala sam u pricu o malim srecnim princezama….

…i bash tada sve se promenilo. chika marfi, valjda.
nisi umeo da podnesesh moje godine, nisi shvatio kako te volim.
skupila sam snage…i otishla. poruka na stolu, poljubac i zbogom.
zatvorila vrata iza sebe. zatvorila svoje srce. zatvorila citav jedan svt.
zakljucala. i bacila kljuc….

…trebalo je mnogo snage da napravim prvi korak.
da krenem sama. da prodjem svim onim putevima kojima smo zajedno proshli,
‘praznim ulicama sto te radjaju’, da slusham one ptice koje su nam ulepshavale zajednicki docekana svitanja, da vidjam sve one ljude koje smo zajendo vidjali…
to je bilo teshko. skupiti snage…

…i krenula sam. sigurnija nego ikad.
ovaj put definitivno i zauvek.
i uspela sam.taj dan…prvi bez tebe…
nisam htela da vidjam ljude, prijatelje..nikoga.
sela sam u auto i vozila, vozila, vozila…
vracala film, secala se svega, secala se kako smo bili srecni,
ubedjivala sebe da je ovo sada najbolje moguce..
jer sve posle toga bi mi samo pokvarilo secanje.
i bila sam u pravu. sada znam da jesam.
nisam plakala, nisam bila tuzhna…
nisam bila bas svesna da se to zaista i dogodilo.
Posle svega..ipak sam otishla.
Nekako mi je izgledalo nestvarno,
kao da se dogadja nekom drugom,
a ne meni.
Kao da ja to posmatram sa strane.
Tada nisam znala sta osecam..
da li ponos zbog snage koju sam skupila,
da li tugu, zbog svega sto sam iza sebe ostavila,
da li radost, jer krecem dalje, u neke nove pobede..
da li…ma stotine osecanja se meshalo u meni…

…onda je polako poceo da pada mrak. resila sam da je to poslednji dan posvecen tebi. posvecen nama. kraj je doshao. i tako je i bilo.. ne, nije ishlo bash odjednom… trebalo je vremena.. pa da prodje dan, a da ne pomislim na tebe…. Da ne otpevam..’tvoj glas josh zhivi u mojim danima…’

…znao si da je suvishno…
…al’ ipak si otpratio ovaj dan u svom maniru….
…prvi bez tebe….
…00:00…
…sms…
…`i ja sam te ostao zheljan…
dok me bude….moja mila..`
kasno.

sada sam opet srecna. nasmejana. budim se sigurna.
i smem da kazem ‘vej’te snegovi..’ jer znam da posle toga dolazi osmeh. zagljaj. poljubac. sreca, on i ja. na istom mestu.

Hajde da se igramo..kao kad smo bili mali :)

, 21 2007 18:07:29 +0200

Oni koji su od ranije ovde, mogu se setiti igrice koju je jednom prenela magrit. Bila je fora da napishemo o sebi 5 stvari koje nikada do sada nismo rekli. Sistem ostaje isti.Govorimo o prozivci. Dakle, ovaj put ja zadajem zadatak, radim ga i prozivam par ljudi, oni rade isti zadatak, i prozivaju dalje...

Zadatak za ovaj put je...'kad sam ja bio/la mali/a....' Mozhete pisati o chemu god zhelite...samo da pishete o tome kako je to izgledalo kad ste bili mali...

evo i mog zadatka...

Once upon a time..:))

ja sam u stvari bila dobro dete. odrasla sam sa dve sestre, i malo smo pravile gluposti. jednom smo se prevrnule u prikolici na primer. volela sam da idem u obdanoshte, i uvek sam davala sve svoje lutke svima. pa ja sam znala da imam kuci josh gomilu, a da tu ima puno onih koji nemaju. i samo jednom sam plakala kad su mi polomili lutku, kad su mi polomili mog tinuninu. i bila sam tog decaka, i verujte mi i danas kad ga vidim, on mene nervira. jednom sam dolazila kuci par dana za redom i pricala kako me blizanci biju. i ode moja mama u obdanishte da ih pita sho oni mene biju. jedan modrice, drugi ogrebotine, obojicu ujela… :D nisu bili oni mene, nego ja njih, al’ nisam znala kako da kazhem mami. to je drugi i poslednji put u mojoj istoriji da sam se pobila. imala sam dakle oko 2,5-3 godine. nisam volela da spavam, i stalno sam se folirala, a onda vaspitacica ode negde kad ‘svi’ zaspimo, ja probudim josh par njih i igramo se. nisam volela da jedem, pa sam drugoj sestri koja je bila buca, sve presipala u tanjir. jednom sa za izdrobila sva sharena jaja oko sebe..tup, lup..razbiti pa sve sa ljuskom, belancetom i zumancetom izgnjeckati oko sebe. najbrzhi recept da mama cistunac dobije shlog. jednom sam otvorila vrata od auta na sred autoputa, jer sam htela da pipnem autoput, da vidim kakav je. hehe, ludak mali,..trenirala sam sve i svashta..od baleta do karatea..mada su me neke stvari dugo drzhale. obozhavala sam biologiju, i ishla na takmichenja, i onda sprechena da odem na republichko takmichenje...tad sam je zauvek ostavila. heh, pada mi na pamet gomila stvari, i mogla bih da pishem do sutra ja ovde o tome kad sam bila mala, shto zbog toga shto se ja secam, shto zbog toga, shto imam snimke, shto zbog toga shto su mi pricali. ali eto setih se dogadjaja koji i ja mogu da zamislim. imala sam nekih godinu i po dana. bili smo na moru. ja sam i tad obozhavala vodu. i sad bila neka oluja tamo, i sledeci dan, ljudi doshli u dugim rukavima na plazhu, niko se ne kupa, sem jedne osobe. mene. prilazi jedna zhena mojim roditeljima da im kazhe kako su blesavi jel’te..a moja majka ni pet ni shest : ‘gospodjo, hajde vi probajte da je izvuchete iz vode…’ mislim da je gospodja vec u sledecoj sekundi zazhalila shto se odluchila na tako neshto, ali vec je bilo kasno, cela plazha je chula moje vrishtanje, i dranje. josh niko nije uspeo iz vode da me izvuche. dok mi ne pomodre usta i ne pocnem da se tresem, ne izlazim. mama i tata nisu planirali drugo dete, ali ja sam htela sestru…ne seku ili batu, nego sestru. i dobila sam je. dobila sam moje zlato, moju malu dushu, koju od tog trenutka niko ne sme da dira, da se dere, da joj pricha ako nece da slusha, sem mene. u stanju sam i sa mamom i tatom da se posvadjam, ako vidim da je nerviraju. e onda su prlazile devedesete, onda sam shvatila sve stvari koje su se deshavale, onda je doshla devedeset deveta…koja je ostavila velike posledice, i veliki ozhiljak na srcu mom. u bukvalnom smislu…e onda je mala veshtica za malo s…… i onda jeta ista mala veshtica prestala da bude mala.

Prozivam: dmc, secret, tale... i force - ako stigne :) Svi koji ne budu bili prozvani u toku igre, a zhele da urade zadatak, neka se smatraju prozvanim od mene. :o)

ovo je neshto shto nema veze sa zadatkom...

Dana 21. maja 2007. godine, jedno predivno bice, obozavano od svih svojih unucica, cerki i zetova...retko obrazovano za svoje godine, uvek nasmejano i duhovito, sa zivotnim principa svojstvenim samo vojnom licu...ispunjenim zhivotom...i mnogo toga josh napustilo je zauvek ovu zemlju.
Deda B, uvek cu te pamtiti...hvala za sve....

Vestica je prozvana... :)

, 25 2007 02:27:26 +0100

Prvo je ona bila prozvana.Zatim je prozvala dmc-a.A potom mene.

Odgovorih joj na njenom blogu, ona rece da

napisem na svom..Ja sam dobro dete, slusam,

i evo ovog posta ovde.

Dakle, prozvala me je magrit .

Dakle, 5 stvari koje nikada nisam napisala o sebi..

1. pijem jogurt samo ako ispunjava sledeca tri uslova:1.da je mlekare Granice 2. da je kupljen tog dana kad ga pijem 3. da se otvori ispred mene.

2.mnogo sam izbirljiva za hranu, i 90 posto hrane ne jedem, i ne volim meso.
(kad god mama stavi celo peceno pile, ja ustajem od stola, jer imam onaj flesh

kao iz crtanih filmova da pocinje da leti i

da se seta onako bezglavo)

3.uzasno me nervira kad neko nekom kupi sapun za rodjendan, valjda zato sto ja znam da kad bi meni neko to kupio ja bih ga gadjala.

4.obozavam shishke, ali frizer, inace moj dobar prijatelj mi je rekao: Nemoj, MOLIM TE!!!

5.veliki sam emotivac, i kad se rasplacem smesna sam skroz na skroz, izgledam kao dete od 5 godina, izadju mi crveni pecati po licu, i ljudi imaju neodoljivu potrebu da me u tom trenutku zagrle.Valjda im toliko ocajno izgledam.

....evo i dodatak..Pare nikada ne nosim u novcaniku nego u zadnjem dzepu..odatle niko nista ne moze da uzme! ;)

ja bih volela da cujem i ostale...