vesticin kabinet

patuljci i divovi na pozornici bez publike.

, 17 2007 03:05:09 +0100

Preporuka autora teksta: citajte samo bold. sve ostalo je patetika zasnovana na trenutnom osecaju, koji ce vremenom proci. a taj osecaj nije vredan paznje.

kako samo mrzim kad padne vece..i ne mogu da zaspim..a cesto nemogu da zaspim.

mrzim jer se setim tebe..sad bih da ti kazem sve..a molila sam te da cutis..molila sam te da ne pokvaris onu tisinu...kako je to odlicna predstava bila..scenario za pozoriste u nama.a ti i ja..glumci bez publike..ne, ne krivim te…jednostavno desilo se..

(a da li je bas? da li se ista na ovom svetu desava tek tako? bez razloga?)

no, to sada, zaista nije vazno..i opet osecam tvoje prisustvo, bez traga..bez dokaza.da li smem?

taj glupi osecaj usamljenosti..kad padne noc..koji se tako uvlaci pod kozu..mrzim noc.

zasto me pitas da se vratim..zasto me pitas da ispravimo greske..kad znas da ne vredi..kad znas je kasno?nasa kula od peska je srusena…i ne mozemo je graditi ponovo,,jer nas pesak je odnelo more..zauvek..

nije tacno da se suprotnosti privlace. nije tacno. postoje ljudi koji imaju snage za zivot, koji vole zivot, i lepo i ruzno u njemu, koji su spremni da svaki put i kad zabrljaju, ustanu i ponosno kazu,’da, pogresila sam’, da ociste svoju brljotinu, nauce nesto iz toga i krenu dalje.. postoje ljudi koji gledaju, a ne vide, ljudi koji slusaju, a ne cuju. tesko je objansiti nekom osecaj, osmeh, ljubav..jos teze, ako neko ne slusa.postoje ljudi koji stalno vide mrak, i oni koji stalno vide svetlo, i kada ga nema oni ga traze. a isto sunce nad svima nama sja, samo neki nikada ne otvore oci…

"Kad ugledaš diva potraži sunce. Možda je to tek samo patuljkova sena…"

ljubomora bez povratka.

, 12 2007 00:40:42 +0100

Ej, ti..da, da..ma necu dugo..samo nesto bih da te pitam..Odakle ti pravo da se ponovo vratis u moj zivot? Odakle ti pravo da ponovo kucas na ona ista vrata, koja si davno za sobom zatvorio? Odakle ti pravo da se vratis na ono isto mesto, na kom je sve ono nase lepo zauvek slomljeno? Sta zelis od mene, zasto mi govoris sve ono sto je trebalo davno izgovoriti? Sta zelis od mene da cujes…? Zasto se vracas..volis li mene ili ti je zao zbog uloge koju si izgubio u mom zivotu..?

Pusti me da zaboravim, pusti me da idem dalje, pusti me da krenem napred, bez tebe..bez tvoje sujete i ljubomore..pusti me, jer ja nemam snage da te menjam, a nemam ni snage da se sa tim borim.Ja znam da volim, a ne znam da zavidim…zao mi je.

Samo cu vam svima reci samo jedno, nemojte nikada biti ljubomorni ni sujetni. To unistava ljubav.To boli tudja srca. Ljubomora je znak nepoverenja u drugu osobu i znak nesigurnosti u same sebe. Iz nje nikada nista lepo nije poteklo. Nemojte ubijati lepe stvari, kada moze uz samo malo vise razumevanja i tolerancije sve biti reseno.Posle nekih stvari nema povratka.

Kad smo kod toga, jednom sam procitala sledece:

…Postoji 5 stvari u životu koje ne mogu da se vrate:
- kamen kada je bačen,
- reč koja je rečena,
- šansa koja je propuštena,
- vreme koje je prošlo,
- ljubav koja se ne bori….

…ja odlazim….shvati to…

Poverenje i laži u Đavoljoj varoši

, 10 2007 17:47:45 +0100

Znas onu igru kad kao padas i neko treba da te pridrzi? To je igra poverenje. Ja se ne bih usudila da padam, ako si ti taj koji bi trebalo da me pridrzi. Znam da bih pala. Ne verujem ti.

Kao mala verovala sam u bajke, uostalom kao i sva deca. Sve bi lepo pocelo, onda bi dosla neka zla vestica, maceha ili neko treci ko bi porusio srecu glavnog lika, onda dolazi princ, ili neko drugi, jedan poljubac, tananana, i sve se lepo resi. Svi srecni i zadovoljni. Kraj. Happy end. No, stavrni zivot je malo drugaciji…zla vestica i happy end ne idu zajedno ili pak vrlo retko.

I ceo zivot pricaju kako kad poljubis zabu ona postane princ i kako lepotica poljubi zver Iionda zver postane prekrasni mladic? Cek bre, ja znam samo za zabe u mocvari, na jezeru, u zooloskom vrtu. Njih bas nesto ne bi da ljubim, a cini mi se da nema izbora. Princa na belom konju nema. Uglavnom stigne samo konj. Mada danas nije bas moderan princ na belom konju koliko princ u beloj mecki. Ali valjda je sve to zbog drustvenih promena i razvoja.

I ne volim rodjendane.Posle njih znam sigurno da imam jednu godinu vise, a odavno sam naucila da sto si stariji svet je suroviji. Zapravo svet je uvek isti, ali dok si mali bas te onako lepo lazu i pricaju ti price u koje samo tada mozes da poverujes, i sve ti je nekako lepo. A onda prodje vreme i pocnes da shvatas neke stavri. I onda ono sto te je cinilo srenim pocne da te nervira…pocne da te nervira laz. Pa se jos pitas kako ljudima uopste pada na pamet da te gledaju u oci i lazu…Svet je zaista pun paradoxa.

Jos jedna besmislica..resavam malopre ukrstene reci i pise naziv sa sumu na jugu Srbije…a naziv Djavolja varos.Znala sam ja za taj naziv, nego me sad ovo podsetilo. Mislim zamislite da vi dajete naziv nekom gradu, sumi, livadi ili brdu…da li biste mu dali naziv Djavolja varos?Kad smo kod toga kako bi nazvali svoj grad. Mene naziv Djavolja varos odbija.

Marketing je to..a danas je to vrlo bitan segment drustva, ali valjda je i to zbog promena i razvoja.

Do sledeceg vidjenja, budite pozdravljeni.

A ako vas zanima, ovdemozete pogledati kako izgleda Djavolja varos, meni je bilo interesantno da pogledam, kad mi je vec to danas toliko zapalo za oko...a onda jos jedan paradoks prvo sto vidite na sajtu je 'Dobrodosli'... za neki drugi sajt sasvim normalna stvar, ali ovde to znaci Dobrodosli u Djavolju varos.Uzivajte!

Đavolja varoš...