vesticin kabinet
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca
<p>...da ostane zapis o jednoj mladosti...</p>
ispovest<p align="center"><span class="postbody"> <img src="http://www.altphotos.com/images/altphotos/469639e89-5fd2-48ca-a4b8-f28db5b3acdc.jpg" border="0" width="401" height="400" /></span><span class="postbody"> </span></p><p align="center"><span class="postbody">Ovo je ispovest...ispovest jedne nesrecne ljubavi...najcistije...</span></p><p><span class="postbody"></span></p><p><span class="postbody">Slomljena..u tami svakodnevice koja mi se ruga...U ljubav da verujem ja trazim razlog..I iznova pokusavam pronaci delice sebe dok umirem polako, sanjajuci davno izgubljene snove, nadajuci se...A cemu da se nadam? Mada naviknuta na crno oko sebe, pomisao da cu izgubiti cak i to me ponekad uplasi...Glupa navika...<br />I onda, znas, ponekad pomislim na tebe, pomislim na nas...mogli bi mnogo, ali nas isuvise toga deli, ja nemam pravo da te imam iako imam tvoje srce vec odavno pripada...poklonio si mi ga, ne ocekujuci nista za uzvrat...<br />I kako da volim nekog drugog?Ti si ono sto sam trazila...I nasla sam..kazu ljudi da je to sreca.Nije.Nema vece nesrece nego naci ono sto trazis i znati da nemas pravo da to posedujes...Boli to saznanje i ubija polako...<br />I po ko zna koji put kroz glavu prolaze stihovi...<br />...ako te pokusam sacuvati,<br />sam cu sebi se narugati, <br />jer to je prevelika cena...<br /><br />Shvatices vec znam...ALi ja cu biti daleko...da ne vidim to sto te boli, da ne vidim da nema nas..I oprostices mi jednom....Tako je najbolje za oboje...Jer drugacije i nije moglo da bude..Pravicu se da uzivam u svojoj mladosti i trazicu te u svakom coveku koji mi bude drag...nesvesna da u meni zivis i da ces tu zauvek ostati...bez mogucnosti zaborava...<br />A kada mi oprostis, pronadji me...da me vidis i da shvatis da smo uradili najbolje sto smo mogli, da bi sve ostalo bilo pogresno...Pokusaj da budes moj prijatelj, sto i jesi....Sve ostalo ce biti nemoguca laz..i izgubicemo se ponovo u zavaravanju sebe...<br />A ja? Ja cu se vec snaci sa mojim osmehom, vecito istim a ponekad laznim...Samo t emolim da probas da shvatis....i da mi oprostish...Mozda mnogo trazim od tebe, ali vreme ce uciniti svoje...I kada jednom zapravo nesvesno postanemo stranci, znaj da sam te volela onako kako zna da voli samo devojcica koja postaje zena...Zaboravi me, kao da nikada nisa ni postojala, kao da je sve bio smao san, jer zapravo to i jeste...nas neostvaren san..<br /><br />I kaze..Ako zelis da volis, a da pri tom nikog ne povredis, moras prvo nauciti da hodas po snegu,a da ne ostavljas svoje tragove...<br />Ti nisi naucio, pa nisi hteo da odes..A znao si da jedno od nas mora otici..I zato zbogom...Poslednje reci uvek se cuju najglasnije kao sto najjace odjekuju koraci koji odlaze...Ja cu razumeti to sto sad ne mozes da mi oprostis to sto odlazim, to sto se nisam borila...Razumecu...A ti probaj da shvatis moju mladost, moju ljubav...jer bila je upucena tebi...<br />Nekada tvoja...i zauvek nicija....<br /></span></p>
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca/premesteni.../2007/01/20/ispovest
, 20 2007 00:59:35 +0100sobarica.....?<p>Uh, vratih se sa jednog bas napornog puta...Dobro, nije lose kad se sve sabere, odlicno smo prosli, ali da je bilo naporno, bilo je...I necu vam sad ja pisati o tome, ali cu vam recimo pomenuti jedan detalj sa putovanja..Izlazim ja iz lifta, a pored mene prolazi sobarica, koja besno prica sebi u bradu, akko je bas bezobrazno to sto ona nema novu krpu sa kojom moze da radi..I bi meni to smesno u pocetku, taj njen problem koji ima, ali posle shvatih da je to zapravo i njen jako veliki problem, jel to je njeno osnovno sredstvo za rad..</p>A dobra zena, dodje namesti krevet onima koji to nisu, sredi sve....Dobro, svako ima svoje probleme, i svakom su svoji problemi najveci.A mene to iskreno malo nervira...jer mi je to malo sebicno...Nadam se da ce ona naci novu krpu...Nego, nisam zato htela da pisem ovaj blog, htela sam da vam ispricam jednu pricu... <p> Ona je bila sve ono sto se pozeleti moze.Pametna, lepa, obrazovana, dobra...poticala iz dobre, i ugledne porodice u njenom gradu.A on, on je bio jedan od onih mangupa iz drustva, ali mangupa samo u tom drustvu, jer ga van tog drustva niko nije voleo, jer je bio nesto nalik lokalnom narkomanu, prezrenom, od svih onih teta sto sa sesiricima i pudlicama setaju parkom, provodeci tako svoje prelepo i suncano nedeljno popodne...Bio je glavna prica lokalnih ispijaca kafa...ali to mu nije smetalo.Ziveo je za sebe, svoj svet, svoje prijatelje, koje je zaista i imao.I iznad svega ziveo je za nju....</p><p>A ona, ona mu je pomogla...pomogla da njegov svet bude siri, pomogla da ne bude zavistan od bilo cega na ovom svetu, pomogla da polako izadje iz kolotecine u koju je upao...Svakim danom, postajao je sve bolji, mladic na koga se moglo osloniti, neko sa kim se moglo razgovarati...neko ko vise nije bio glavna tema ispijaca kafe, vec samo usputna pricica, dok na njega potpuno nisu zaboravili..A on, i dalje je ziveo za sebe, svoj svet, svoje prijatelje, i ziveo je za nju...</p><p>Ovde cu stati jer ja vam ne pricam bajku, vec pricu, pricu svakodnevnog zivota, jednog bivseg narkomana, jedne bivse ljubavi i jednog bivseg coveka....</p><p>Prica je mogla imati lep kraj, ali nije, madjutim ja cu ipak prepustiti vasoj masti da veruje da je ljubav resila sve....</p><p>Do nekog sledeceg vidjenja, ljudi molim vas cenite to sto vam je dato...Ponekad imamo toliko mnogo da toga nismo ni svesni, i shvatamo tek kada izgubimo.Nemojmo mi biti ti koji sami sebi unistavamo zivot, nema nikakvog razloga za to...Ovaj svet ima toliko toga da pruzi, da mi cak nismo u mogucnosti da sve to prihvatimo...Zivimo u svakom trenutku punim plucima...za zivot i za ljubav ne treba nikada zaliti, vec treba dati sve....</p>
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca/premesteni.../2007/01/20/sobarica.....
, 20 2007 00:58:55 +0100Navika je to...<p>Ne volim bordo lak...kad god treba da ga skinem ruke su mi uzasno crvene, kao da su uprljane krvlju...Ali sta da se radi, navika je to....</p><p>Ne volim sto pusim, ali sta da se radi navika je to...</p><p>Ne volim to sto vise ni do prodavnice ne idem peske, vec gde god da krenem ja u auto, pa tek onda, ali sta da se radi, navika je to...</p><p>Ne volim sto se setim tebe svaki put kad mi padne raspolozenje, ili mi padne raspolozenje svaki put kad te se setim, ali sta da se radi, jer...?da,da, navika je to...</p><p>Ne volim sto sutra imam obaveze ceo dan, ali prokleta navika da ne mogu sedeti mirna kuci ni 10 minuta....</p><p>I toliko navika, i najgora od svih, navika da se ne odvikavam od losih stvari....</p><p>Ma sutra je ipak novi dan...</p>
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca/premesteni.../2007/01/20/navika-je-to...
, 20 2007 00:56:08 +0100Jos jedan dan privodim kraju....<div style="text-align: center"><img src="http://pepeljuga.mojblog.rs/controls/imgsizer.aspx?img=14418&h=150&w=150" border="0" width="150" height="150" /></div><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">Ljudi su izmislili vreme.I sada znamo da ono prolazi.Ponekad nam je zao sto dan ne traje duze, nekad mislimo kad ce vec jednom da se zavrsi….No, poenta je da ipak prolazi, I svaki dan naseg zivota je jedan deo, koji optocinje I zavrsava se.I svaki je dan jedno secanje.</font><font face="Times New Roman"></font></p><font face="Times New Roman">Pricao mi je tata danas, kako je skoro kad je bio u Sapcu, gradu u kom se rodio, sedeo u nekoj kafani za sankom I rekao konobaru:’Decko, vidis one gajbice tamo?”.”Aha”.”E vidis sine, tu je nekad bio moj krevet, a ovaj tvoj sank…e to je bila moja soba”.I ta je prica iz nekog razloga ostaviala utisak na mene.Zamisljam da dodjem posle 40 godina, na ovo mesto, I sretnem neku devojcicu koja kuva kafu, bas na ovom mestu, gde sada stoji moj racunar, I odakle ja vama pisem.A zasto?Zato sto vreme prolazi.Zato sto nas putevi nose nekuda, zato sto odlazimo…mada se uvek I vracamo.</font> <p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">I zamisljam gde cu ja biti za 40 godina, sta cu raditi, sa kim cu biti, I kocu biti…I na kraju krajeva da li cu biti.I onda shvatam svi planovi su suvisni….neke ciljeve mozemo u zivotu zacrtati…I ici ka njima, ali zivot ima svoj tok, a mi smo samo tu da ga ispratimo.I dobro je sto je tako…</font></p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">A kad smo kod vremena..Secam se, bila sma bas mala, I imala sam jednu svoju zvezdu…Stalno sam bila ubedjena da ja vidim tu moju zvezdu, I da je to ista zvezda koju ja stalno vidjam, I da cu jednom kad porastem, biti pilot I otici da je vidim.Medjutim to nija bila moja zvezda…bila je to zvezda svih onih koji veruju da zvezde postoje I da nam ponekad mogu ispuniti zelje.Nije to bila moja zvezda, jer nije uvek bila ta ista zvezda.Nisam postala pilot I nisam otisla da vidim tu ‘moju’ zvezdu.Ali I dalje verujem u nju.Srescemo se ona I ja nekad….kad vreme prodje.A neka prolazi.</font></p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">Ja ga na gluposti necu trositi, jer isuvise volim ovaj zivot da bih to radila.Isuvise ljubavi imam da pruzim da bih to radila.</font></p><p><font face="Times New Roman">I ono sto hocu da kazem je, ne dam svoje vreme, koje imam samo ja I kojim raspolazem ja, bez obzira sto su ga izmislili neki drugi ljudi…Ne dam svoje parce zemlje, makar bilo I “velicine broja cipela koje nosim”..Ne dam svoj svet, I ne dam svoj zivot…A ni dusu ne dajem bas svakome…Ja sam svoj I slobodan covek, I ne vezuje me nikakvo vreme.</font></p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt">Do sledeceg pisanja....Uzivajte....</p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt">I ne zaboravite ruza ubode, iako mirise...</p>
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca/premesteni.../2007/01/20/jos-jedan-dan-privodim-kraju....
, 20 2007 00:53:30 +0100Danas prastam mom secanju, ali samo danas...<div style="text-align: center"><img src="http://pepeljuga.mojblog.rs/controls/imgsizer.aspx?img=14160&h=150&w=150" border="0" width="150" height="150" /></div><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">Znas ponekad pomislim na tebe, pomislim na nas, pozelim da te cuje, pozelim da si tu kraj mene…Ali me brzo prodje, I postajes mi sve dalji I dalji, jer ja krupnim koracima odlazim svojim putem a ti si stao…I nasi putevi se nikada nece ponovo ukrstiti, jer ti ne ides napred, a ja se ne vracam nazad...</font></p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman"></font></p><p class="MsoNormal" style="margin: 0in 0in 0pt"><font face="Times New Roman">prastam ti...</font></p><p><font face="Times New Roman">Mada sad mi je sve ono smesno…sve sto se desavalo, I tako je daleko od mene, kao da se zapravo nije desavalo meni..Secas se kad sam te poslednji put ostavljala, secas li se kako je bilo hladno, secas li se tvog ledenog pogleda, kad sam ti rekla ‘ovaj put je gotovo…ja idem dalje, a ti nemas snage da me pratis’? Kad sam rekla ‘da moj zivot pocinje onde gde je tvoj stao’? <span> </span></font></p><p><font face="Times New Roman">Koliko te je samo bolelo, tebe tvoju sujetu, tvoj ego, to samo ti znas, cim si pokusao da mi vratis na onakav nacin.Ali..he…ono sto nisi shvatio je, da te ja vec nisam vise volela, da si vec bio samo bleda senka…Ali ipak sam ti rekla ‘ko se poslednji smeje, najsladje se smeje..’E naterao si me da se nasmejem najsladje na svetu, tada me vise nista nije bolelo vezano za tebe, znala sam da patis..Ali sam si trazio..nisi shvatio..morala sam da ti pokazem sta si izgubio…</font></p><p><font face="Times New Roman">Mnogo toga u mom zivotu bila je laz…Ti mozda I najveca.Ja nikada nikog nisam mrzela, ali tvoja priroda, tvoja narav… nateralo me je da te bas ne volim…</font></p><p><font face="Times New Roman">Eto, ali ipak te se ponekad setim…I pitam se sta bi bilo da nisi uradio one gluposti?</font></p>
http://alapaca.blog.rs/blog/alapaca/premesteni.../2007/01/20/danas-prastam-mom-secanju-ali-samo-danas...
, 20 2007 00:51:49 +0100