http://sarlotjork.blog.rs/blog/sarlotjork <p>Bila sam tako sigurna u sve! U sebe, svog muža, decu, porodicu, prijatelje... I uvek sam nalazila način da se osećam dobro. Večiti optimista svuda i uvek. Neizlečivi romantik, sanjar, &scaron;to bi rekla jedna od mojih bliskih prijateljica: &quot;skini vi&scaron;e te ružičaste naočare i prestani da živi&scaron; u svetu čarobnjaka i vilenjaka&quot;, ne ipak ih nisam skinula... I ipak je sve uvek &quot;dobro&quot; - &quot;nemamo pare za račune?&quot; - &quot;dobro, snaći ćemo se&quot; &quot;nemamo vremena?&quot; &quot;dobro, naći ćemo ga&quot; i uvek se nekako sve svede na dobro...&nbsp;</p><p>Treba mi posao? Ok, naći ću ga...</p><p>i jesam, potpuno sama kao i uvek, i možda se upustila u nemoguću situaciju, ali moji vilenjaci kažu da je to trebalo ba&scaron; tako i da će se to zavr&scaron;iti kao i uvek - DOBRO!</p><p>I eto, onda naleteh na Njega...</p><p>Bože dragi, kako si uspeo u jednog čovek da ubaci&scaron; i intelekt i lepotu i &scaron;arm i dobrotu? Pa jo&scaron; i iskrenost, otvorenost, pomalo i opu&scaron;enosti a da on pri tom i ostane takav bez obzira na to koliko breme si mu stavio na leđa?</p><p>I sada &scaron;ta?&nbsp;</p><p>&Scaron;ta dalje?</p><p>Da ja i dalje mislim da će biti dobro? Pa ne bih ba&scaron; rekla da će biti... Ne pored misli koje me opsedaju...&nbsp;&nbsp;</p> http://sarlotjork.blog.rs/blog/sarlotjork/generalna/2018/09/18/...a-onda-on , 18 2018 21:27:55 +0200