tutoriali

srbLinux

srbLinux je potpuno lokalizovna domaća GNU/Linux distribucija koja je zasnovana na popularnoj distribuciji Ubuntu i to na aktuelnoj verziji 8.04, čiji se razvoj obavlja na Elektrotehničkom falkutetu Univerziteta u Beogradu, a finansira se iz budžetskih sredstava Ministarstva za telekomunikacije i informatičko društvo.

Ako se opredelite za ovu distribuciju imaćete obezbeđenu podršku za naredne tri godine. Na matičnom sajtu distribucije http://www.cp6linux.org/ možete preuzeti ISO fajlove i to u četri različite edicije: za kućne korisnike, za učenike i studente, za poslovne korisnike i za serversku upotrebu.

srbLinux je distribucija koja ima za cilj da korisnicima omogući korišćenje slobodnog softvera na srpskom jeziku. Distribucija sadrži pakete koji su podrazumevano uključeni u Ubuntu, ali sadrži i sopstvene programe lokalizovane na srpski jezik kao i neke dodatne i drugačije programe od onih u Ubuntu, i biće kompatabilna sa paketima matične distribucije. Distribucija srbLinux uključuje eksterno obavljenu lokalizaciju glavnih paketa (KDE, GNOME, Firefox, Thunderbird, OpenOffice.org...) i lokalizaciju dodatnih programa i programskih paketa koji su neophodni za instalaciju i podešavanje sistema. Lokalizacija će biti obavljena na ćirilici i latinici.

Više informacija kao i dokumentaciju u PDF formatu možete pogledati na zvaničnom sajtu http://www.cp6linux.org/

Kako napraviti robots.txt fajl?

Ako na vašem sajtu ne postoji robots.txt fajl ovaj članak će vam pokazati kako da ga napravite.

Šta je robots.txt fajl?

Fajl robots.txt je običan tekstualni fajl koji se smešta u rot direktorijum sajta.
Kada crawler web pretraživača poseti vaš sajt, on prvo treaži jedan poseban fajl. Taj fajl nosi naziv robots.txt a njegova je namena da spajderu web pretraživača kaže koje strane vašeg sajta treba da budu indeksirane a koje treba da ignoriše.

Kako se kreira fajl robots.txt?

Kao što je predhodno pomenuto robots.txt je običan tekstualni fajl. Za njegovo kreiranje možete koristiti bilo koji teks editor.
Sadržaj robots.txt fajla čine tzv. zapisi (records).

Zapis sadrži informacije bitne za pretraživače. Svaki zapis čine dva polja:

User agent linija
i
Disallow linija

Evo primera:

User-agent: googlebot
Disallow: /cgi-bin/

Fajl robots.txt će omogućiti pristup Google-ovom spajderu da indeksira sve stranice sajta osim fajlova u okviru "cgi-bin" direktorijuma. Svi fajlovi iz direktorijuma "cgi-bin" biće ignorisani od strane googlebot-a.
Ako ostavite Disallow liniju praznu, pretraživač će indeksirati sve web stranice. U svakom slučaju morate uneti Disallow liniju za svaki zapis User agent linije.
Ako spajderima pretraživača želite da dodelite ista prava, sadržaj fajla robots.txt treba da izgleda ovako:

User-agent: *
Disallow: /cgi-bin/

Najčešće, spajderima svih pretraživača treba dodeliti ista prava.

Kako da dopustite spajderima pretraživača da indeksiraju sve fajlove?

Svi fajlovi će biti indeksirani ako upišete samo sledeće dve linije:

User-agent: *
Disallow:

Kako blokirati indeksiranje svih fajlova od strane spajdera?

Ukoliko ne želite da spajderi indeksiraju fajlove vašeg sajta, upišite sledeće:

User-agent: *
Disallow: /

Ukoliko želite da vidite malo složenije primere, pogledajte robots.txt fajlove velikih web sajtova.

Šta je slobodan softver?

Reč "free" u terminu "free software" se odnosi na slobodu, a ne na cenu. Srpski jezik, na sreću, nema ovakvih problema, pa je reč "slobodan" jasan pokazatelj sustine. Ovo značenje pomenutog termina je u upotrebi od 80-ih godina, a prvi put je dokumentovano u Biltenu GNU projekta, broj 1. deo 6. [1] januara 1989. U suštini, slobodan softver definišu šetiri slobode:

    * Sloboda korišćenja programa u bilo koje svrhe.

      Ograničenja korišćenja slobodnog softvera kao što su vremenska (probni period, istek licence), geografska (da se program ne može koristiti u određenoj zemlji) ili ograničenja svrhe korišćenja (korišćenje u nekomercijalne svrhe) program čine neslobodnim.

* Sloboda uvida u način funkcionisanja programa (otvoreni kod).

      Ograničavanje uvida u izvorni kod programa, shvatanja njegovog funkcionisanja ili modifikovanja, program čine neslobodnim. Bez slobode modifikaicije izvornog koda programa, korisnici ostaju u nemilosti jednog subjekta, odnosno proizvođača.

* Sloboda redistribucije kopija.

      Softver može biti kopriran i distribuiran bez ograničenja, načelno besplatno. Ukoliko ovo nije dozvoljeno, program nije slobodan. Ukoliko korsnik to želi, kopiranje/distribucija može biti naplaćeno.

* T Sloboda unapređivanja programa i objavljivanja unapređenja, kako bi cela zajednica imala koristi.

      Ova sloboda omogućava korisnicima koji su mogućnosti (programerima) da reše potencijalni problem i unaprede program bez ograničenja. Ovo može i ne mora biti naplaćeno.

Navedene slobode predstavljaju prava, ne obaveze, ali poštovanje ovih sloboda u društvu u perspektivi može biti obavezujuće za pojedinca. Suština je da slobodan softver ne mora značiti nekomercijanu upotrebu. Broj kompanija koje deo svog poslovanja ili kompletno poslovanje baziraju na slobodnom softveru raste. Slobodan softver pravno omogućava pružanje tehničke podrške, ali onemogućava stvaranje monopola na istu.

Terminologija

Engleski je verovatno jedini jezik koji termin free koristi podjednako za označavanje slobode i cene. Zato se u terminu "free software", "free" koristi za označavanje slobode.

Otvoreni kod (Open Source)

Trećeg februara 1998. godine, u vreme Netscapeovog objavljivanja otvaranja koda svog web browsera, grupa ljudi se sastala i Palo Altu, Silikonska dolina, kako bi započela marketinšku kampanju za promociju slobodnog softvera koristeći termin "open source", u cilju što brže komercijalizacije slobodnog softvera i njegovog prihvatanja u kapitalističkoj eri moderne ekonomije. U svrhu ostvarenja svojih ciljeva, ostavili su po strani suštinske i dugoročne principe (filotofija, etika i društveni uticaj slobodnog softvera) osvrćući se na tehničke prednosti slobodnog softvera.[3]

Termin "otvoreni kod" je služio za označavanje softvera u istom smislu kao i termin "slobodan softver". No, danas se ovaj termin koristi u različite namene, počevši od slobodnog softvera do Microsoftovog programa za sigurnost državnih institucija.[4]

Libre Software

U cilju da ispravi pogrešno razumevanje engleskog termina "free" i raznoliko korišćenja termima otvoreni kod, Evropska komisija je povela inicijativu koja je 1992 ustanovila novi termin "Libre Software". Ovaj termin je uspeo da se suprotstavi pogrešnom tumačenju prethodna dva i može služiti kao odlična alternativa za zaobilaženje pomenutih problema.

Reference

[1] http://www.gnu.org/bulletins/bull6.html

[2] Za potpunu definiciju pogledajte http://www.gnu.org/philosophy/free-sw.html

[3] Za referencu pogledajte http://www.opensource.org/advocacy/faq.html: Kako je "open source" povezan sa "free software"? Inicijativa za otvoreni kod (The Open Source Initiative) je marketing za slobodan softver. OSI u prvi plan stavlja tehnološke prednosti softver, zanemarujući pitanja slobode.

[4]U ovom programu vladine institucije plaćaju Microsoftu određenu naknadu kako bi imale uvid u određene delove sistema. Na prvi pogled ovo može biti korisno, ali u suštini nije, jer nikada ne mogu znati u šta postoji uvid, a koji softver se nalazi na sistemima. Naravno ovaj pristup ne obezbeđuje slobodu.

Pogledajte originalni tekst koji predstavlja oficijalnu verziju.

Preuzeto sa: Mreža za slobodni softver - FSN - Free Software Network

Lucent modem i Martian drajveri!

U ovom tekstu ću opisati kako da podesite vaše Lucent modeme na Linux-u uz pomoć Martian drajvera.

Instalacija ovog drajvera je vrlo jednostavna, sve što treba da uradite je da preuzmete drajver ovde, snimite na desktop, uđete u terminal i ukucajte sledeće:

tar –xvzf ~/Desktop ime drajvera

Ovim ste raspakovali drajver u određeni direktorijum, obično je to (home) direktorijum. Uđite u direktorijum gde je drajver raspakovan i u terminalu ukucajte sledeće:

cd ime drajvera
./configure
make clean
make all
su
make install

Nakon ovoga ako je sve prošlo kako treba tj. ako nije prijavljena nikakva greška znači da su drajveri uspešno instalirani na sistem. Sada je potrebno učitati drajvere, što ćete uraditi sledećom komandom u terminalu:

modprobe martian_dev
martian_modem

Nakon čega ćete dobiti obaveštenje da vam se modem nalazi na /dev/ttySM0 što treba da podesite u vašem dialeru.

Da bi se drajveri učitavali svaki put sa startovanjem sistema potrebno je uraditi sledeće: preuzeti fajl Martian (1.62kb), iskopirati ga u /etc/init.d, pa u terminalu ukucati sledeće:

update-rc.d martian start 45 2 3 4 5 . stop 55 0 1 6 .

Nakon ovoga će se drajver učitavati svakog puta sa startom sistema.

Originalni tekst ovog članka je na: http://tutoriali.freehyperspace2.com

Istorija 386BSD operativnog sistema

386BSD je bio slobodan operativni sistem stvoren od Unix operativnih sistema nastalih iz BSD za Intelov 80386. 386BSD je uglavnom napisan od strane Lynne i William Jolitz-a. Razvijen je iz 4.3BSD i kasnijeg 4.3BSD NET/2. Prema autorovim pretpostavkama, sadržao je dovoljno modifikacija koje su mu dozvoljavale da radi bez AT&T izvorne licence. Port je započet 1989 i prvi nekompletni tragovi porta se mogu naci u 4.3BSD NET/2 iz 1991 godine. Prvi put je pusten Marta 1992 godine (verzija 0.0) i u mnogo korisnijoj verziji 14 Jula 1992 (verzija 0.1).

Ubrzo nakon početnog izdanja 386BSD njegov razvoj se veoma usporio. Mnogi su bili nezadovoljni ovakvim razvojem događaja i dve grupe su se razvile iz početne. NetBSD se razvio od 386BSD 0.1 izdanja i bio je prva slobodna softverska organizacija nastala na temeljima BSD Berkeley Software Distribucije. Ubrzo je sledio i FreeBSD i dok su se ovi sistemi razvijali Computer Science department na University of California Berkley je nastavio razvoj i došao do verzije 4.4BSD. Zbog tužbe od strane AT&T neki potencijalni, takozvani sporni kodovi koji su postojali u 386BSD su trebali biti uklonjeni iz svih sistema koji su iz njega nastali i 386BSD distribucija je trebala da prestane sa radom. Krajem 1993 Berkeley je uklonio Net/2 trake iz distribucije i zamenio ih sa 4.4BSD-Lite koji nije sadrzao kod za koji je AT&T tvrdio da drzi patente. Sa kraja 1993 NetBSD je nastavio svoj razvitak sa NET/2 traka na 4.4BSD-Lite upotpunjujuci većinu spornog izvornog koda. FreeBSD je ponovo sinhronizovao skoro ceo svoj izvorni kod sa 4.4BSD-Lite i izgradio delove koji su nedostajali zadržavajuci veoma malo 386BSD koda. Krajem 1994 zavrsena verzija 1.0 386BSD distribuirana je od strane Dr. Dobb's Journal-a na CD-u (”386BSD Reference CD-ROM”). Ipak, za to vreme i NetBSD i FreeBSD su izbacili njihove završene verzije dostupne za download (verzije 1.0 i vece) koje su se zasnivale na čistom nespornom kodu.

386BSD se često meša sa BSD/386 ili BSD/OS koji je razvijen od strane BSDi sa pocetka 1991. BSD/386 je bio odvojeni port za Intel 80386 koji se zasnivao na 4.3BSD NET/2 i predhodnik je BSD/OS-a. Iako je Jolitz radio za BSDi, 1991 godine nije dao svoj doprinos finalnoj verziji BSD/386 zato što je uništio svoj rad pre nego što je otišao.

Rad na ovim operativnim sistemima nastalih od 386BSD se i danas nastavlja zajedno sa nekoliko njihovih derivata (kao sto su Appleov Darwin i OpenBSD).

Tekst je preuzet sa: www.bsd-srbija.org

Slackware Linux

Slackware je Linux distribucija sa najdužom tradicijom (od 1993), a ciljna publika su korisnici koji se ne boje rada u terminalu.
Bez obzira na to uz Slackware dolaze programi za grafičko okruženje (XWindows i KDE kao desktop okruženje). Razlika između Slackwarea i drugih distribucija je ta što Slackware uključuje samo minimalan set programa za konfiguraciju sistema (koji ne rade u grafičkom nego u tekstualnom modu) i ima instalacijski program isključivo u tekstualnom modu. Konfiguracija se vrši preko konfiguracijskih datoteka svakog od programa. Ova jednostavnija struktura čini Slackware bržom i stabilnijom distribucijom u odnosu na druge.

Osnovna odlika Slackwarea jeste jednostavnost. Svi programi se konfigurišu na isti način, editovanjem odgovarajuće konfiguracione datoteke. U osnovnoj distribuciji skoro da nema softverskih paketa sa istom namenom. Za razliku od drugih distribucija koje se trude da "prilagode" ili "zakrpe" određeni softver. Slackware se isporučuje sa softverskim paketima u orginalnom stanju. Ne smemo zaboraviti da je Slackware uglavnom zasnovan na radu jednog čoveka, Patrick Volkerdingada.
Slackware se pojavljuje u dve verzije Stable i Current, pri čemu je Stable izdanje samo snapshot Current-a.

Više o ovoj distribuciji možete pogledati na zvaničnom web sajtu Slackwarea.

Koju distribuciju odabrati?

Odlučili ste se da probate Linux. Prvi problem na koji ćete naići je "koji distro odabrati"? Postoji preko 700 različitih distribucija od kojih se preko 300 njih aktivno razvija svakoga dana. Ovo je i dobra i loša vest. Dobra zbog velikog izbora, a loša jer trebamo pronaći onu pravu koja je baš za nas. Veliki broj ljudi pokuša sa nekom distribucijom i ubrzo odustane zbog raznih problema na koje nailaze. Problemi nastaju prvenstveno kod instalacije drivera, codeca ili nečeg sličnog što će nas naterati da koristimo terminal. Za ljude koji se prvi put sreću sa Linuxom ovo može predstavljati veliki problem. Zato ću vam preporučiti neke user-friendly distribucije uz koje ćete imati manje problema prilikom instalacije i podešavanja:

Tu spadaju: Ubuntu, PCLinuxOS, Fedora, Mandriva, openSUSE, LinuxMint i drugi.

Ubuntu
Šta reći o ovoj distribuciji, ovo je ubedljivo najpopularniji distro svih vremena. To znači ako o njemu nešto ne uspete saznati onda nećete ni o jednom drugom distrou. Međutim ukoliko instalirate Ubuntu nećete moći slušati MP3 muziku, gledati filmove, imati uključene 3D efekte i slično. Sve se mora naknadno instalirati. Međutim ovo je olakšano do krajnih granica uz par klikova mišem ćete preuzeti sve potrebne datoteke i instalirati ih. Nove verzije izlaze od prilike na svakih šest meseci.
PCLinuxOS
Lakoća je jedina reč kojom se može opisati ovaj distro. Ovo je svakako jedno od najlakših Linux izdanja koje trenutno postoji.
Ali to ne znači da je manjkav u bilo kakvom pogledu. Veoma je brz i stabilan, a instalira se za nekih 10 do 20 minuta.
Fedora
Fedora je potomak RedHata, koji je Linux približio korisnicima koji nisu hakeri. Fedora predstavlja skoro savršen miks između inovacije i stabilnosti. Fedora isto kao i Ubuntu dolazi bez vlasničkih drajvera i codeca tako da ćete ih morati naknadno instalirati. I kod ove distribucije nova verzija izlazi od prilike na svakih šest meseci.
Mandriva
Nekada je Mandrake Linux (sada Mandriva) bio distro koji je važio za najprijateljskiju Linux distribuciju prema novim korisnicima. Iako su ga neki u međuvremenu stigli i pretekli ovo je svakako jedna od najlakših distribucija na sceni.
Ovaj distro dolazi sa svim potrebnim drajverima. I kod njega nova verzija izlazi na svakih šest meseci.
openSUSE
Ovo je distro sa dugom tradicijom, pravljen je tako da maksimalno olakša administraciju sistema i veoma je prijateljski raspoložen prema novim korisnicima, koji ne bi da se upuštaju previše u rad sa terminalom. I ovaj distro dolazi bez potrebnih drajvera, međutim kao i kod predhodna dva brzo se instaliraju sa par klikova mišem.
LinuxMint
Ovaj distro je zasnovan na Ubuntu, koji za razliku od dotičnog dolazi sa svim potrebnim drajverima i codecima za bezbolan početak rada na Linux sistemu. Veoma je brz i stabilan i lako se instalira. Sa obzirom da je zasnovan na Ubuntu čija je zajednica jedna od najvećih, mislim da nećete imati nerešivih problema ako se opredelite za ovu distribuciju.

Ovo je bio kratak opis distribucija koje su prijateljski raspoložene prema novim korisnicima. Međutim postoji veliki broj distribucija koje ipak zahtevaju nekakvo poznavanje rada na Unix sistemima i koje nisu baš za početnike od kojih su napoznatije Slackware, Debian, Gentoo, Arch Linux i drugi.
Za koju god distribuciju da se opredelite nećete pogrešiti, sve su one na neki način slične i zasnivaju se na istoj Unix filozofiji.
Gledajte da kada odaberete svoj Linux distro ostanete što duže uz njega kako bi ste se upoznali sa svim njegovim prednostima i manama, jer ako budete često prelazili sa distribucije na distribuciju može se desiti da nikada ništa ne naučite o Linux sistemima i njihovoj administraciji.

Šta je to Linux?

Linux je UNIX like operativni sistem, koji je kreirao Linus Torvalds, student iz Finske. Linux je jedan je od retkih sistema koji je doziveo veliki uspeh i popularnost kao alternativa skupim i nedovoljno stabilnim sistemima.

Linuxu se ubrzo prikljucio veliki broj programera iz celog sveta, kojima se dopao projekat. Za nekoliko meseci, na hiljade ljudi je radilo na razvoju Linux kernela preko Interneta. Odgovor na pitanje "Sta je Linux?" je vrlo jednostavan - Linux je kernel, srz sistema koji upravlja radom racunara, memorijom, perifernim uredjajima, pokrece programe i slicno. Linux distribucije su, u stvari, kompletna aplikativna resenja bazirana na Linux kernelu. Posto je Linux UNIX klon, dosledno prati UNIX filozofiju rada. To je multitasking, visekorisnicki 32-bitni operativni sistem, prvobitno zamisljen samo za Intel x86 arhitekturu. Naravno, potpuno je besplatan, i dolazi u source obliku. Upravo zbog tih razloga je stekao ogromnu popularnost prvo među studentima i programerima, a kasnije kod svih ostalih korisnika racunara.

Ipak, nije se ogranicio samo na Intel arhitekturu. Iskoristivsi besplatno dostupan source kod, veliki broj programera odlucio je da prilagodi Linux i ostalim arhitekturama. Sada Linux radi na Motorolinim 68x00 procesorima, PowerPC i DEC Alpha procesorima i Sun-ovim Sparc procesorima. Dosledno prateci OpenSource pokret (besplatno dostupni programi u source obliku), programeri sirom sveta poceli su da pisu ili prilagodjavaju svoj softver za Linux. Tako sad za Linux postoji ogroman broj aplikacija, i broj raste svakim danom. Sve sto Vam je potrebno postoji za Linux, a vesina tih aplikacija je besplatna! Ne postoji polje upotrebe u kojem se Linux ne moze uspesno koristiti i zameniti ostale sisteme.

Zbog UNIX filozofije, vecina ljudi imaju misljenje da je Linux iskljucivo upotrebljiv kao server sistem na Internetu ili Intranet mrezi. Delimicno su u pravu, jer se Linux pokazao kao odlican server sistem. Ali, Linux sistem je izuzetno upotrebljiv i kao razvojna platforma (zahvaljujuci ogromnom broju razvojnih alata), biznis platforma (zbog velikog broja Office paketa izuzetne upotrebljivosti), radna stanica, multimedijalna a vrlo brzo i platforma za zabavu (zahvaljujuci odlicnom engine-u za razvoj video igara). Takodje, ako ne postoji neka aplikacija za Linux, ona se uspesno moze pokrenuti pod velikim brojem OS emulatora koji emuliraju rad ostalih operativnih sistema (DOS, Windows, MacOS, AmigaOS i ostali).

Prve verzije sistema baziranih na Linux kernelu su bile vrlo odbojne obicnim korisnicima zbog vrlo komplikovanog (tekstualnog) interfejsa. Situacija se znatno izmenila poslednjih godina, zbog mocnog X Window grafickog podsistema, vrlo efektnog i intuitivnog GUI interfejsa. Najpoznatiji GUI sistemi za Linux su svakako GNOME i KDE, oba izuzetno jednostavna i u isto vreme veoma mocna okruzenja.