http://bixzz.blog.rs/blog/bixzz "Čekaj me za 10 minuta kod vrapca", rekla sam mu sa uzbudjenjem, "Važi", odgovorio je. Ni sama ne znam zašto sam ga zvala; od toliko ljudi, baš njega koga sam jednom videla a srela virtuelno bez namere da mi se toliko dopadne. Prethodno veče, kada sam ga lično upoznala, nisam ni imala nameru da išta počinje. Vreme je odmicalo, spazila sam te umorne oči prepune besa i tuge, pomislih kako je oštar dok sam gledala kako mu se trepavice lagano spuštaju i podižu. Zanemarila sam sve oko sebe a opet sam se trudila da budem tu koliko god je moguće. Poziv od njega nakon toga.. "Video sam ti vatru u očima", kako i ne bi kada mi je toliko misli bilo u tom trenutku. To popodne sutradan kada smo se našli, dugo smo šetali i ćutali dok nismo otišli na kafu. Opušten, prijatan, nasmejan lik sa maskom opasnog i nepristupačnog momka. Nikada nisam doživela takav dan, ispunjen prijatnom tišinom a sa toliko razuma, sa toliko dodira bez previše osećanja, gledali smo se bez reči jer smo bili preumorni od prošlosti, jednostavno, prepustili smo se jedno drugom kao da smo dugo zajedno, kao da se dugo nismo videli, imali smo tu želju i strast, želju za vatrom. Pričanje i poruke po ceo dan, osećali smo se tako slobodno, tako otvoreno. Falilo mi je njegovo prisustvo svakim minutom koji je prolazio. Rekoh sebi "Zaletela si, uspori, upravo si izašla iz jedne veze"... dopustila sam sebi da me to popodne promeni, da se zapitam šta želim. Želela sam njega a svim silama sam se borila da se ne prepustim iako je bilo trenutaka kada je malo trebalo da odem kod njega. Bilo mu je lepo, kaže. Videla sam da dugo nije bio voljen i da nije voleo. Koliko sam ga želela, toliko me je bilo strah. Trebala mi je samoća a samo sam odugovlačila jer mi je bilo prelepo. Jedno popodne a kao da smo se znali ceo život. Ne, ne, nisam mogla da se igram, iako sam htela da potraje znala sam da ne bi uspeli. Rekoh mu "Ne mogu, treba mi samoća", "Znao sam da nisam trebao da se prepuštam", i tako u krug... Dug razgovor nakon čega smo se razišli. Sedim i razmišljam, da li sam trebala dozvoliti još takvih popodneva, poljubaca, pogleda u najlepše trepavice ili je bolje okončati sve pre nego što je i počelo.. Ko će ga znati... http://bixzz.blog.rs/blog/bixzz/generalna/2018/12/10/ko-zna... , 10 2018 01:02:47 +0100