svetlost je zivot

Deca

Deca su zaista veliko blago, radost i ljubav...

Kad samo pomislim da sam uvek zamisljala svoj zivot sa najvise dvoje dece, a sada, ne bih mogla drugacije. Ne kazem da je uvek sjajno, da nemam problema , brige oko ovoga ili onoga, ali to je moj zivot. Svako novo jutro je nova snaga. Svaki njihov i najmanji uspeh za mene velika radost, svaka mala bol, za mene velika.

Pre dva dana sam bila na zavrsnoj priredbi u predskolskom cetvrtom detetu. Jedva sam stigla sa posla na pocetak. Nisam mogla to propustiti. Naravno, sve sam se vreme borila sa suzama! Tako su bili slatki i predivni u svojoj velikoj ulozi , onako bez prednjih zubica-pricaju pesmice, pevaju...

Evo i jedne njihove slike...nedostaje najstariji sin, ali imam mali problem sa ucitavanjem slika, tako da ni slika sa priredbe za sada nece...

JAKOV, MARINA I MARKO ( nedostaje Dejan, ali cim uspem da ubacim postavljam...)

14:18:31

DECA UCE ONO STO DOZIVLJAVAJU

Dete, koje dozivljava neprijateljsko ponasanje, Uci se svadjati.Dete, koje dozivljava ravnodusnost, Uci biti osramoceno.Dete, koje dozivljava kritikovanje, Uci osudjivati.Dete, kome se cesto prigovara, Ne primecuje da ga okolina voli.Ako se dete ismeva , ono uci biti povuceno.Dete, koje dozivljava osramocivanje, Uci se stideti samog sebe.Dete, koje nema brata Ili sestru, Ne zna sta je bratsko sestrinska ljubav. Dete, koje dozivljava toleranciju, Uci da bude strpljivo.Ako se dete ohrabruje, ono se uci samopouzdanju I sigurnosti.Ako dete dozivljava pohvalu, ono uci primecivati I ciniti dobro.Dete, koje dozivljava postenje, Uci da bude pravedno.Ako dete zivi sa sigurnoscu, ono se uci poverenju.Ako dete dozivljava odobravanje, ono uci da bude zadovoljno sobomDete, sa kojim se razgovara, uci se razmisljati.Dete, koje dozivljava da se roditelji vole, uci da je porodica zajednica ljubavi. AKO DETE ZIVI SA PRIHVATANJEM I PRIJATELJSTVOM, ONO UCI PRONALAZITI LJUBAV U SVETU.

Vreme prolazi...

Vreme prolazi…Jednostavno a tako neprimetnoDani se nizu…Gubimo snagu I padamo, a da to ni primetili nismo…Zaboravljamo Tvoju prisutnost, Tvoje ruke pune dobrote I milostiI mucimo se I uzdisemo, a da vise I ne primecujemo da smo postali kao I svi drugi…Pitam se : da li te zaista znamo? Ili si vec odavno samo secanje na izbavljenje koje se desilo davno pre..? A sta je sa danasnjim danom ? Da li nam treba isti onaj Svemoguci Bog cuda koji svojom prisutnoscu odnosi brigu iz nasih dusa? Kajemo se Gospode sto smo napunili znanjem nase glave , sto smo pomislili da mozemo sada sami, sto je nase srce puno samo brigom za sebe a brata do sebe I ne primecujemo…O Gospode koliko te to sve boli , a Ti si DAO sebe za nas!!! Hvala sto je tvoja ljubav uvek prisutna I sto budeci me iz ovog greha dajes oprost za sve.

Samo Ti si onaj koji mi treba , samo sa Tobom mogu sve .

Ovaj tekst sam napisala pre par godina, i danas, kada sam ga ponovo citala, shvatam da je moja misao ista i da se malo sta menja u nama ljudima...u meni...

samo znam , i to me hrabri, da je On isti"...juce, danas i zauvek.." i da se ne menja u svojoj ljubavi prema meni...to se zove-MILOST...

Jedna mladost

JEDNA MLADOST

Jedna je mladost ostala tamo,na obroncima proslosti…

Neke su emocije ostale zapisane na klupama I skolskim sveskama,kao otisak u vremenu

upornog trazenja smisla I cilja.

Ona je bila neko ko se uklapa u taj krug,krug lutalica I nesrecnika bez

pocetka I kraja.A onda,neke prolazne radosti,prijatelji bez imena I davanja,samo uporna praznina I tuga.I nesto kao dobro poznati zvuci:”Jedna mladost,

jedan svet nade,raste tiho u srcu tvom…Mnogi za te ovaj svet grade

s malo prave istine u tom..Pricaju ti price te,I svaka ima svoj-srecan kraj

a precutkuju da taj svet krade-bas tvog sunca sjaj…”

Sumorne,memljive sobe sa ukusom siromastva,pitanje koje visi u vazduhu svakog novog dana.

O,kada ce svanuti zora radosti prave,da li istina I za mene istina je?

I tada,sunce zivota zasjalo je!

Ona se srela sa tobom-Istinska Dobroto,sa tobom Smislom I Vecnim Odgovorom!

O kako je slatka zora sad svaka,kada si Ti smisao dana:Tvoja snaga-njena je,

Tvoja ljubav-hrana je.O Boze,koji zivot dajes,kako ne reci svima sta Tvoja radost je,

koliko si ljubio mene ,I kako krv Tvoja svaki greh moj oprala je.Sada moja najveca muka-tako mala postala je,kada me nebo otvoreno ceka.Tvoja ljubav snagu mi daje ,

dom je moj na svakom mestu sa Tobom…

Sada znam da smisao si Ti,smisao zivota svakog coveka.Kada bi samo covek hteo cuti,pogledati u onoga koji zivot je.Cuti Tvoj glas,melem od koga dusa ozdravlja,

nadjena ceznja covekovog bica,

I rec Tvoja:”NA DLANOVE SAM TE UREZAO…”podize u prelepe visine.

Otkriti da te neko poznaje,zna misli tvoje,ima te pred sobom I u tamnoj noci,spokoj je I luka sigurnosti.

U toj luci zelim prebivati dan za danom,do onog casa kad cu pred Tebe stati,sa svima onima

Koji Te ljube,I koji ti zele vec sada svoj zivot predati..

“Ja braco,ne smatram da sam to vec dohvatio..Ali jedno cinim:zaboravljajuci ono sto je za mnom,a pruzajuci se ka onom sto je preda mnom,hitam ka cilju da dobijem nagradu,radi koje me je Bog pozvao na nebo u Hristu Isusu.”

Filipljani 3:13,14

2008-06-14

USTANI,PROBUDI SE… O,ustani,probudi se ti,posrnuli covece,ti covece umorni od lutanja I trazenja,od pitanja I poraza.O,molim te ,samo pogledaj na Golgotu I Hrista spasa,Boga koji je patio zbog tebe !Da li te dira ljubav Njegova,krvlju polivena,Ljubav koja zeli bas tebi da se da?Mozes li proci tako hladan I samodovoljan ne mareci za to?Kada bi samo pogledati hteo u sunce pravde koje sija za tvoj novi dan,za tvoj odgovor I tvoj mir!Zivot ti curi,znas to dobro,osvrnes se,a godine su za tobom…I kazes-sve u jedan dan stati moze,I smisla nema I muka je sve…A ne znas da tvoj prijatelj pravi strpljivo ceka da ti ruke dobrim napuni I da smisao bicu tvom.Dovoljna je patnja Boga koji strada da opere greh svakog covekaI daruje mir onome koji taj mir zeli primiti u svoje srce.“Dostojno je Jagnje koje je zaklano da primi moc,bogatstvo,mudrost,snagu,cast,slavu I hvalu.” Otk.5:12

21:29:33

2008-06-14

da li ces me prepoznati...

DA LI CE ME NEKAD TVOJE RUKE PREPOZNATI da li ce me nekad tvoje ruke prepoznati kad u nama bude vec mnogo jeseni i zima kad mi sjaj u oku izblijedi od kisa i kad me mozda vise nece biti da li ces ponekad zaplakati nocu kad te seti davna zaboravljena pesma na sve ulice i restorane sva ona mesta koja ces pamtiti po nasoj neznosti i ljubavi u kristalnim prozorima plavim maglama da li ces ponekad zaplakati u prvi sumrak novog proleca u toj jedinoj preostaloj zraci razbijenog sunca kad osetis jos jednom dodir moga dlana kad me vise mozda nece biti a sve ce biti kao prije i ona reka plava i prozori tvoje sobe okrenuti daljinama u koje smo hteli da li ces me ipak zaboraviti u predahu dviju ljubavi a znas da nam usne od istog poljupca boluju i da nas ista tuga progoni stoljecima Ž.Krznaric

PRICA JEDNE SVECE

PRIČA JEDNE SVEĆE

Zapalili ste me i gledate moje svetlo.

Radujte se jasnoći i toplini koju darujem. Radujem se da smem goreti za vas. Da nije tako, ležala bih možda u nekoj staroj kutiji - bez ikakve koristi. Smisao dobijam tek po tom što gorim. Ali – dobro znam-što duze gorim, to kraća postajem, to se više bližim svome kraju. -"Izgorela je"-reći ćete, a što je od mene ostalo, bacićete...

Znam da za mene postoje uvek ove dve mogućnosti: ili ostajem u kutiji nedirnuta, zaboravljena u lami - ili gorim, postajem sve kraća, dajem sve što imam u korist svetla i topline i time dovodim samu sebe svršetku. Ipak, mislim da je lepše i pametnije ako smem nešto dati od sebe, nego ostati hladna i ležati u mračnoj kutiji...

Gledaj, isto je tako s vama ljudima! Ili se povučete, ostajete sami za sebe i sve je hladno i prazno - ili se približite ljudima i darujete im od svoje topline i ljubavi, tek onda dobiva vaš život svoj smisao. On je ispunjen. Ali znajte i to, da za ovo morate dati nešto od vas samih, nešto od vaše radosti, od vaše srdačnosti, od vašeg smeha, možda i nešto od vaše tuge.

I ne trebate bojažljivo razmišljati o tome, kako ćete sačuvati sami sebe.

Mislim, da samo onaj koji druge veseli, postaje sam veseliji. Samo onaj koji je svetlo drugima, sam će primiti svetlo. Što više gorile za druge, to će svetlije biti u vama samima.

Mislim da su mnogi ljudi samo zato tmurni i neraspoloženi, jer se plaše biti ovde za druge; donositi drugima svetlo. Zale se i neprestano mrmljaju na teška vremena. Još uvek nisu shvatili ovo: Jedno jedino svetlo koje gori, više je vredno nego sva tama sveta: Dopustite, dakle, da vas malo ohrabrim ja, sitna, mala sveća.

Adalbert Ludwig Balling

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.