мој блог2010-01-11T20:59:37+0100LifeTypeCopyright (c) grobarka4evertag:www.blog.rs,2010-01-11:83397Видим те...2010-01-11T20:59:37+01002010-01-11T20:59:37+01002010-01-11T20:59:37+0100 Видим те, и у секунди губим дах, срце ми стаје, и кости се претварају у прах, љубим те, и више не осећам ...grobarka4everhttp://grobarka4ever.blog.rs/blog/grobarka4ever
Генерална
<p>Видим те,</p><p>и у секунди губим дах,</p><p>срце ми стаје,</p><p>и кости се претварају у прах,</p><p>љубим те,</p><p>и више не осећам страх. </p>
tag:www.blog.rs,2008-06-16:28713Не, не, не2008-06-16T22:46:28+02002008-06-16T22:46:28+02002008-06-16T22:46:28+0200 Не, не, не! Ово не сме да се догоди! Има још десет минута до краја часа, а ја нисам ништа написала! Не смем да ...grobarka4everhttp://grobarka4ever.blog.rs/blog/grobarka4ever
Генерална
<p>Не, не, не! Ово не сме да се догоди! Има још десет минута до краја часа, а ја нисам ништа написала! Не смем да добијем још једну јединицу...</p><p>Лутам погледом по учионици, и примећујем да сви нешто пишу. Сви, осим мене. Спуштам поглед на папир испред себе, узимам хемијску у руку, и говорим себи: "Хајде, можеш ти то! Само пар реченица... има још времена..." али, не, нећу моћи...</p><p>Нека обећања је сувише тешко испунити, чак и ако смо их дали сами себи. Страх од неуспеха је некад сувише јак... лакше је одустати одмах на почетку, и никад ни не покушати. Али, не, ја нисам таква.</p><p>Узимам хемијску у руку, и почињем да пишем... Не, нисам предала празан папир, и, не, нисам добила јединицу... </p>