<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<?xml-stylesheet href="http://www.blog.rs/styles/rss.css" type="text/css"?>
<rdf:RDF 
  xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#" 
  xmlns="http://my.netscape.com/rdf/simple/0.9/"
>

 <channel>
  <title>мој блог</title>
  <link>http://grobarka4ever.blog.rs/blog/grobarka4ever</link>
  <description></description>
 </channel>
    <item>
   <title>Видим те...</title>
   <description>&lt;p&gt;Видим те,&lt;/p&gt;&lt;p&gt;и у секунди губим дах,&lt;/p&gt;&lt;p&gt;срце ми стаје,&lt;/p&gt;&lt;p&gt;и кости се претварају у прах,&lt;/p&gt;&lt;p&gt;љубим те,&lt;/p&gt;&lt;p&gt;и више не осећам страх.&amp;nbsp;&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://grobarka4ever.blog.rs/blog/grobarka4ever/generalna/2010/01/11/vidim-te...</link>
      <pubDate>, 11  2010 20:59:37 +0100</pubDate>   
  </item>
    <item>
   <title>Не, не, не</title>
   <description>&lt;p&gt;Не, не, не! Ово не сме да се догоди! Има још десет минута до краја часа, а ја нисам ништа написала! Не смем да добијем још једну јединицу...&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Лутам погледом по учионици, и примећујем да сви нешто пишу. Сви, осим мене. Спуштам поглед на папир испред себе, узимам хемијску у руку, и говорим себи: &amp;quot;Хајде, можеш ти то! Само пар реченица... има још времена...&amp;quot; али, не, нећу моћи...&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Нека обећања је сувише тешко испунити, чак и ако смо их дали сами себи. Страх од неуспеха је некад сувише јак... лакше је одустати одмах на почетку, и никад ни не покушати. Али, не, ја нисам таква.&lt;/p&gt;&lt;p&gt;Узимам хемијску у руку, и почињем да пишем... Не, нисам предала празан папир, и, не, нисам добила јединицу...&amp;nbsp;&lt;/p&gt;</description>
   <link>http://grobarka4ever.blog.rs/blog/grobarka4ever/generalna/2008/06/16/ne-ne-ne</link>
      <pubDate>, 16  2008 22:46:28 +0200</pubDate>   
  </item>
  </rdf:RDF>

