Ja, robot

Klinci danas prave čitave ekipe robota koji sasvim samostalno igraju fudbal. I bez direktne kontrole roboti se sasvim sjajno snalaze u toj igri. I klinci se sasvim sjajno snalaze u robotici. Kako u toku igre popraviti pokvarenog robota, a da to ne ugrozi njegov suštinski princip i svrhu – njegovu autonomnost? A da to ne ugrozi njegov prvi princip - sposobnost samosnalaženja?

Zamislimo Stvoritelja koji je napravio savršenog robota i nazvao ga Laki. Šta nekog robota, pa i našeg Lakija, čini savršenim? Zar to nije baš njegova autonomnost? Lakijevo autonomno snalaženje u „situacijama“. U nizu situacija koje nisu unapred zadate. Robot nije veš mašina sa 10 ili 12 programa. Pa nije ni naš Laki. Znanje je veliki teret. Laki je zato napravljen tako da znanje uzima usput. Umesto teškog tovara unapred utvrđenih situacija, pitanja i gotovih odgovora, Laki znanje stiče i obradjuje na svom putovanju. Uči. Jer Stvoritelj je Lakiju dao moć da uči. Lakiju su data čula, da se ne sudara s nameštajem. Datim čulima i umom, data mu je moć da znanje uzima iz okoline, usput. I da ga preradjuje u iskustvo. Šta Stvoritelj još daje Lakiju? Moć da poučava drugog robota. I moć da sam uči od drugih robota. Tako Laki sa ostalim robotima može da stvara znanje za celu populaciju, zajedničku riznicu znanja. I uz to, a pre svega toga, Laki je od svog Stvoritelja dobio moć da se razmnožava.

Istorija nesrećne robotike: Napravi, dakle, Stvoritelj Lakija da ide u jednom pravcu, a Laki krene u suprotnom. Kako ga vratiti na pravi put? Kako ga vratiti, a da to ne ugrozi njegovu autonomnost, Lakijevu suštinsku osobinu? Kako da ga Stvoritelj vrati, a da ga ne pokvari, da od Lakija ne napravi običan toster? Lakijeva uprogramirana autonomnost sad radi protiv obojice. I protiv Lakija i protiv njegovog Stvoritelja. Zar ga sad baš ta uprogramirana autonomnost ne sprečava da primi signal (čuje i vidi) svog Stvoritelja? Da čuje i posluša savete svog Stvoritelja, te ispravi greške u svojim programima. Zašto savete? Zašto ne naredbe? Zato što bi naredbe ugrozile prvi princip, Lakijevu autonomnost. Naškodile bi Lakijevoj suštini. Zašto ne šrafciger, čekić ili neko slično „konačno rešenje“? Zato što bi i takav zahvat ugrozio Lakijevu autonomnost. A, ne zaboravimo, Laki je bez autonomnosti beskoristan. Laki je, dakle, zatočenik svoje autonomnosti. I Lakijev Stvoritelj isto. Obojica su sad taoci Lakijeve autonomnosti. Dakle, obojica, i Laki i njegov Stvoritelj su na istoj strani, ali to Laki ne zna. E, sad, zamislimo da je Stvoritelj materijal za izradu Lakija uzeo iz sebe. Laki je napravljen od „parčeta“ Stvoriteljeva. Da li bi onda Laki bio napravljen „sličan Stvoritelju“? Po Stvoriteljevom liku? Laki onda nije samo od istog materijala kao i njegov Stvoritelj. Ne, on mu je još bliži, bliskiji, „sličniji“…

Buka ometa konekciju izmedju Lakija i njegovog Stvoritelja. Lakijeve prijemnike remeti privlačna muzika buke. Jer Lakijevi prijemnici su napravljeni kako? Tako da čuju Stvoritelja. No, istovremeno, u cilju Lakijeve autonomnosti, u cilju stvaranja mreže orjentira, kao uslov za Lakijevo samostalno kretanje i delovanje, prijemnici su napravljeni i tako da primaju signale iz okoline. Ali okolina je puna buke. I, gle čuda! Od početka stvaranja Lakijevi prijemnici sve se više okreću toj muzici - čulnim doživljajima buke. Da nevolja bude veća, Laki sad i sam emituje buku. I tu Lakijeva autonomnost opet radi protiv obojice. Ali Laki to ne razume. Zbog te buke okoline - veza između Stvoritelja i Lakija sve više slabi. Šta Stvoritelj može u toj situaciji? Može li da sa svojom, sada oslabelom konekcijom, pokuša da Lakija pozove na neko mirno mesto, malo dalje od muzike buke? Da Laki potraži mir. Gde njegov tvorac može da razgovara s njim. Jer Laki će tek onda dobiti priliku da shvati da ide u pogrešnom pravcu. Gde i u čemu greši. I tek onda će Laki znati kako da se sam popravi. Bez ugrožavanja Lakijeve uprogramirane autonomnosti, koja je tako dragocena obojici.

Potraži mir, dragi Laki. Ne gubi vreme, potraži neko mirno mesto.