"Piti kafu na nekom drugom mestu..."

FeMen vs. men ili lična naspram kolektivne odgovornosti?

, 07 2011 17:03:22 +0100

Na ulicama Vatikana uhapsena gola aktivistkinja zenskog ukrajinskog pokreta Femen.

...Na naglaskom na "gola".Ili,kako neki mediji pod pritiskom cenzure napisase "u toplesu",a "slobodni gradjani" dole prokomentarisase lingvisticku besmislenost pomenute sintakse.Naime,samim tim sto je gola,ne moze biti "u toplesu",niti u bilo cemu drugom-kazu.

Tu su i komentari "slobodnih gradjanki" koji smatraju da papa svojim propovedima daleko od toga da ugrozava prava zena.Pa da,srednji vek i spaljivanje vestica na lomaci su daleko iza nas.Danas,navodno, skoro i da uzivamo podjednaka prava kao i muski zivalj,pa i sam naziv pomenutog pokreta nosi to "men" u sebi.FeMen,kao modifikovano prefiksovano "men".Dakle,koren reci ostaje u tom izvornom "men".Hmm.

Da li sam ja jedina kojoj ova borba za zenska prava na muskom nivou i muskim nacinom deluje krajnje paradoksalna?

Na stranu sada to sto sam ja na pocetku pisanja ovog teksta imala nameru da pricam o emocijama koje su pokrenule fotografije pomenute aktivistkinje prilikom hapsenja.Njen deformisani izraz lica pravilnih crta,uhvacen u vrisku,uzviku ili pak jecaju,vapaju.Njeno divno golo telo isarano porukama slobode.Posledni atomi snage koje ulaze da se odupre policijskoj tiraniji,i sve to "u borbi za sopstvenu i kolektivnu slobodu".Umesto te iste slobode,dobila je javni moralni linc,cenzuru medija zbog nagosti ili vam pomenutog toplesa,i tuzbu za narusavanje javnog reda i mira.A javni red i mir upravo pociva na pomenutim propovedima,u cije ime su se vekovima ranije,bas u ono doba spaljivanja zena na lomaci,vladali svi javni nemiri i neredi.I opet u borbi za neku slobodu.

Jedna od pomenutih gradjanki napisa i "e bas se izborila za slobodu...".

Zao mi je,pre svega,sto nismo razvile neki osecaj solidarnosti jedna prema drugoj.Jer,znate,borile se na muski,zenski ili pak tradicionalni nacin,sve smo u sustini zajedno same u toj borbi.No,taj osecaj zajednistva su imale samo pojedine grupice zena od pocetka 20.veka pa nadalje,koje su svoju borbu videle u potpunom odbacivanju konvecionalnosti i tradicionalnosti,promovisuci pravo na izbor.Onda kada to pravo nije postojalo,ni u politici a ni u privatnom zivotu.Hrabra Emmeline privremeno i izvojeva pravo glasa.Ujedinjenom borbom obezbedise kolektivnu slobodu.Ponavljam,privremeno i formalno,ali i to je nesto.Mi i danas imamo tu istu formalnu slobodu i nebrojeno puno dokumenata koji bi trebali da garantuju slobodu zenama-koji cine vecinu populacije na zemlji,kao i onim manjinskim grupama,na nivou grada,drzava i td.

A za tu istu slobodu smo,u vremenu demokratije i pune promocije zastite gradjanskih prava,najodgovorniji kao individue.Novo vreme i modernizacija drzave i ljudske svesti nosi sa sobom najvise odgovornosti:da razvijemo potpuni suverenitet nad samim sobom.Verujte,nije lako.Posebno ako se uzme u obzir da zivimo na tlu osetljivih nacionalnih osecanja,neprevazidjenosti proslosti,neoprostu zbog iste,postovanju(koje pozdravljam) ali i povinovanju nasledjenim tradicionalnim modelima.Jako je tesko biti svoj i u potpunsoti iskoristiti ona 3 procenta najvaznijeg organa u ljudskom telu-mozga.Izlozeni razlicitim spoljasnjim faktorima,jacim ili slabijim,neminovno se na ovaj ili onaj nacin utapamo u sopstvenu okolinu,zaboravljajuci pomenutu odgovornost.Ovo se moze odnositi na sve,bez obzira na pol,premda je primenljivije i dalekoseznije kod zena.

Najveci borac za slobodu,feminstkinja,aktivistkinja-nazovite kako hocete-jesi i moras biti onda kada si za ono sto jesi i kako zivis sama odgovorna u potpunosti!Onda kada imas hrabrosti da istaknes sopstveni individualizam,slicno onom starom sofistickom prihvatanju pojmova istine i morala jedino u domenu saznajnih moci pojedinca!Pa cak i bez potrebe za etiketiranjem svrstavanjem u bilo kakvu kategoriju.Sto znaci,ne moras ni biti aktivistkinja.Borba se odvija tokom celog zivota,radi prirodne potrebe coveka za pronalazenjem svog mesta u svetu i svoje slobode.

...Bilo to grubo:"remecenje javnog mira i reda" na verskim propovedima obucena ili naga; prihvatanje porodice kao najvaznije drustvene institucije i vrednosti;odudaranje od postojecih drustvenih merila i normi;ili pak povinovanje tradiciji i religiji-ukoliko je to tvoj licni izbor,nastao koriscenjem (najmanje) ona 3 procenta i potpune konsultacije sa samom sobom,onda JESI i BICES(sto bi rekli drevni elejski filozofi),vecnost,zivot i covek,odgovoran/na sebi-u kom god ga obliku prihvatis i prozivis.

Amin.

Jabuka

, 22 2011 00:42:42 +0200

Raspomamljeni i mirisima lavande opijeni smo lezali,

Telima okrenuti jedno prema drugom.

Prineo si poslednje kapi mog soka ustima,utolivsi tragove zedji.

Ja sam vec odavno bila upala u budnu komu od tvog zrelog voca.

Gledala sam te nemo,prozrevsi ti vecitu glad u ocima.

A ti si mi blago pokazao rukom ka plodu na grani.

Podigla sam glavu i hipnotisano propratila Njeno kretanje na vetru.

Najzad,kada ti je telo vec poprimilo onaj pozudni sjaj,

Skupih zadnje atome snage i zagrizoh Je.

Zagrljeni lezasmo na toplom pesku i sacekasmo Zivot.

Pratio si mi liniju Snage na bedrima

A ja sam ti nezno uzvratila Glasom.

Vratio si mi deo sebe na trenutak,zaboravila sam na Vecnost.

Prinosila sam Tecnost Zivota ustima i pila je,

Dehidrirala od Neba.

Borio si se sa mojim dozrelim vocem,

Ne ostavivsi mi ni deo svog.

Potrazila sam te u Sebi,oduzela i udahnula.

Lice ti je imalo boju onog Ploda u mojoj utrobi.

Okupasmo se u sopstvenoj vodi te noci,

Razbistrismo reku zivota Telima,

Ugasismo zvuke vetra Vriskom.

Vrt je mirisao na Coveka.

A Mi,

Ispustivsi poslednji Dah Greha,

Izmuceni sopstvenim snagama okupanih tela,

Zavrsismo ciklus

Ne docekavsi Zivot.

Knockin' on the blog's door...

, 14 2011 18:51:22 +0200

"Svima nam je potrebno da nas neko posmatra",rece Kundera.

Ja mu,itekako,verujem poucena skromnim zivotnim iskustvom.Samo,on je napravio podelu na:
1.One koje vape za ogromnom publikom,vecinskom,koji su zedni njihovog suda kao i pohvale,gromoglasnog aplauza i slepog obozavanja,ali i mrznje-hipersocijalne i egzibicionisticki nastrojene;
2.One koji zele samo nekolicinu vas,grupu kojoj bi sa zadovoljstvom eksponirali sebe u svima varijantama,svesni da je nemoguce svima se dopasti,okrecu se vama kojima to mogu-reklo bi se ipak socijalne;
3.One kojima je dovoljna paznja pojedinca,nemaju apsolutno nikakvu potrebu za eksponiranjem u masi i priznanjem od strane iste-drugim recima,one asocijalne.

Jednom se identifikovah sa ovima pod brojem 2.Pomislih na grupicu dobrih ljudi koje imam.
Sledeceg dana bejah u nekom sumornom,melahonlicnom raspolozenju,pa odlucih da pustim pored sebe samo jednu ali vrednu osobu.Rekoh da ce me proci i osetih se glupavo pri pomisli na sve moje spektakle i egzibicije pred vecom masom.
No,u poslednje vreme pozeleh da se viknem iz sveg glasa ponekad,kazem sta imam,podelim sa svima koji zele da slusaju/citaju,i na kraju razmenim sa istima svoje misljenje.....naidjem na slaganje i pohvalu,ali i neslaganje i osudu...;)
...Za pocetak na ovakav sajber nacin,a kasnije-ko zna ;)

Dobro vam dosla!