Frustracije i slični događaji
http://dirkdiggler.blog.rs/blog/dirkdiggler
Evropsko kopile<p>Nakon današnjih događaja je postalo jasno da Srbija nikada neće ući u Evropu. To je prosto nemoguće. Jedino što može da se priključi toj svemogućoj EU jeste neko kopile nastalo u vanbračnoj zajednici između tate zvanog EU i mame zvane Srbija. Mislim, jasno vam je ko tu koga jebe... Mada, od danas Srbija zvanično više nije majka, već otac ali na žalost - furundžija.</p><p>Jedino kao takva može da bude prihvaćena. Obeščašćena, ponižena i zaražena. Bez i jednog originalnog obeležja identiteta, bez teritorijalnog integriteta ali i suvereniteta u pravom smislu te reči. Bez svojih pravih vrednosti koje su vekovima smatrane dobrima, a danas su omalovažene i banalizovane. </p><p>Zar je zaista moguće da je sve što mi je poslednjih 30ak godina servirano kao ispravno danas u stvari društveno neprihvatljivo?</p><p>Jebeš Srbiju koja nema svoje JA, Srbiju kojom nisi ponosan, Srbiju koju jebu u bulju.</p><p>Nikad nisam verovao da ću biti prinuđen da kažem da se stidim što sam građanin ove zemlje, ali... </p><p> </p>
http://dirkdiggler.blog.rs/blog/dirkdiggler/generalna/2010/10/10/evropsko-kopile
, 10 2010 21:57:27 +0200Retrospektiva<p>Moj život je dosadan.</p><p>Zarobljen sam u ovom glupavom predgrađu, okružen uglavnom neinteligentnim i nezanimljivim ljudima. Prosto da čovek poludi.</p><p>Eto, jedan dečko koji je išao sa mnom u razred je nedavno prodao njivu za neku basnoslovnu sumu, kupio čovek (skoro) novog mercedesa, nabudžio "Trayal" gume i žali se kako mu auto nije stabilan i malo "trese" kad pređe 100 km/h... Užas! E, da, još je i četvorocifrene tablice uzeo. Sada je glavni u celom selu!</p><p>Ne znam zašto mi baš on pade na pamet.</p><p>Pre 6 godina sam sreo nju i poklonio joj skoro 4 godine svog života. Bila je nešto najlepše što sam do tada imao priliku da imam u svojoj blizini, bio sam u fazonu: "Ovo je suviše lepo da bi bilo istinito!". I po prvi put u životu sam bio zaslepljen. Čak sam se i zaljubio.</p><p>Nakon te 4 godine mi je dosadila. U stvari, dosadila mi je nakon 2-3 godine, ostatak je bila samo navika. Postala je suviše nervozna, nezanimljiva i hronično nadrndana osoba, kojoj je svaka sitnica, čak i ona koja nije direktno uticala na njen/naš život, postala uzrok za frustraciju. Onda su njeni "prijatelji" počeli da joj pune glavu nebulozama u kojima sam ja postao materijalista, šovinista i lezilebović koji je tada imao 24 godine i ništa nije stekao u svom životu.<img src="http://dirkdiggler.blog.rs/js/tinymce/plugins/emotions/images/smiley-surprised.gif" border="0" alt="Surprised" title="Surprised" /><br />Tada sam i završio tu bajku...</p><p>Koliko god da sam bio zaslepljen, na kraju sam uspeo da vidim koliko život u stvari nekad zna da bude kučka. To se još zove i životno iskustvo. Od vatrenog optimiste sam postao ledeni pesimista (t.j. optimista sa iskustvom) kada je veza u pitanju, pokušavajući da primenim stečeno iskustvo na dalji tok života.</p><p>Ipak život spada u kategoriju ekstremnih sportova, tako da ako psihofizički nisi spreman za njega možeš ili da ne počinješ da se baviš njime ili da padneš taman kad pomisliš da si na vrhu.</p><p> </p>
http://dirkdiggler.blog.rs/blog/dirkdiggler/generalna/2008/06/22/retrospektiva
, 22 2008 01:11:37 +0200