Bez respekta

Сијековац - заборављена истина о почетку грађанског рата у БиХ

, 23 2009 01:32:04 +0100

Још један 26. март је пред нама!

Тај несрећни датум, родбина уморених Срба у Сијековцу никад неће заборавити.
Али шта је са нама осталима??

Јасно је да Муслимани и Хрвати неће да се сјећају дана када су изазвали грађански рат у БиХ. Од те истине они немају политичке користи.
Јасно је да је Хашки, самопрокламовани, трибунал ''истине'' свјесно ''загубио'' три пуне кутије доказа везаних са овај случај ПРВОГ РАТНОГ ЗЛОЧИНА на тлу бивше СРБиХ.
Јасно је да тзв. Суд БиХ у западнијем Сарајеву свјесно неће да се петља у свој посао, јер ипак то је био ''само'' злочин над Србима.

Али шта је са Србима у Српској???
Шта је са нашим институцијама?
Шта је са Владом, шта је са разноразним организацијама?
Не смијемо овај, неизмјерно важан тренутак у новијој српској историји, препустити спорадичним, мартовским новинским чланцима и ТВ емисијама!
У име, прије свега уморених жртава,али и у име уморене истине, овај датум се мора звуч
није обиљежити, да би се чула истина и изван српског корпуса и да се овакви злочини не би понављали.

Истина о овом датуму може помоћи у разбијању стереотипа злонамјерно наметнутог натписима у медијима земаља НАТО савезница. Наравно да је све то било у сврху провођења политике на чијем путу су били Срби и на чијем је путу била истина, а све је морало бити склоњено с тог пута.

Ово пишем зато што сам имао прилику радити са много странаца, што у Српској, што изван ње. И, наравно, да нам је честа тема разговора био Балкан и дешавања деведесетих. И увијек ми је било задовољство разбијати њихову стереотипну црно-бијелу слику о рату у бившој СРБиХ.
Наравно, да нису могли вјеровати да је прва цивилна жртва на тлу бивше СРБиХ био Србин, Војислав (Слободана) Горановић, усмрћен 16.09.1991. у Горњем Клакару (општина Брод) гранатом испаљеном са подручја Хрватске.
Наравно, да су са невјерицом слушали о нападу регуларне војске Хрватске и локалних Муслимана на Србе у Броду и Сијековцу још почетком марта 1992.
Наравно, да нису могли вјеровати да је први логор на подручју бивше СРБиХ основан у Броду (у Тулеку) и да је био основан од стране Хрвата и Муслимана за комшије Србе.
Наравно да не могу вјеровати да је први заробљеник којег је Црвени Крст регистровао на тлу БиХ - Србин! ( и то му је и спасило живот!)
Наравно да нису могли знати да је прва спаљена богомоља у грађанском рату у БиХ православни Храм Огњене Марије у Сијековцу.
Наравно, да нису могли знати да је први масакр и први ратни злочин у БиХ извршен над Србима, тог несрећног 26. марта 1992. , у несрећном Сијековцу. Тај злочин су извршиле комшије Муслимани из истог тог Сијековца (тзв. Сијековачки батаљон) и 108. бригада РЕГУЛАРНЕ војске Хрватске.
Многе ствари су моји саговорници први пут чули од мене и с невјерицом су ме питали како нису за ове ствари чули раније, како нису нигдје прочитали о томе...
А зашто би они и знали, када доста Срба у Српској није упозната са овим чињеницама?!
А зашто би ''обични'' Срби у Српској били упознати са почетком рата у БиХ, када надлежне институције, наше лијепе Српске, не брину о овим важним датумима колико би требало бринути!??

А шта би требало урадити?

Требало би изградити МЕМОРИЈАЛ СИЈЕКОВАЦ!
Требало би на магистралном путу који пролази кроз Сијековац, а који је можда и најфреквентнији пут у цијелој дејтонској заједници Српске и Федерације, поставити информативну таблу са путоказом према меморијалном комплексу или споменику са обавјештењем путницима да пролазе кроз мјесто у којем су Муслимани и Хрвати, у марту 1992., отпочели грађански рат против Срба у БиХ.
Поред тога, требало би овај несрећни датум, 26. март, предложити као датум сјећања на све невине жртве несрећног грађанског рата на тлу бивше СРБиХ!
Има ли бољег датума за то, од датума када је кренуло жртвовање мира у име политичког циља СДА политичара?

Волио бих када би власти Српске одвојиле мало времена и новца и озбиљније се замислиле над овим кључним тренутком када су комшије Муслимани и Хрвати одлучили да у БиХ нема мјеста за живе Србе и то су нам на најгори и најнељудскији начин у маниру НДХ '''друштва везаних застава'' и показали тог марта 1992!

А ми морамо показати, и комшијама и свијету, да нисмо и да нећемо заборавити тај датум!

БиХ је неодржива!

, 19 2008 02:09:36 +0200

Један одличан интервју са професором Универзитета за националну безбједност у Вашингтону и бившим ЦИА службеником за Балкан.

Сасвим реалистичан поглед на неприродну и накарадну заједницу формирану искључиво силом НАТО пакта, или како то господин Мајер каже:''Неприродан савез, неприродних политичких заједница - присилно и изнуђено рјешење....''

Пресуда: НЕОДРЖИВО!

Majer: BiH nije održiva

D. Risojević 18.07.2008 19:34

Stiv Majer, bivši visokopozicionirani službenik CIA za Balkan, zna mnoge tajne o nama i ima, u svakom slučaju, interesantna razmišljanja o našoj budućnosti. Čovjek koji je u vrijeme kritičnih devedesetih obavljao dužnost pomoćnika direktora CIA za Balkan tajne, iz razumljivih razloga, ne može da odaje, ali iz sadašnje, profesorske perspektive, može da kaže šta lično misli o političkoj perspektivi zemlje i tome šta nas po njegovom mišljnju očekuje u budućnosti.

Njegovo mišljenje, po kojem BiH ima veoma diskutabilnu budućnost, potpuno je oprečno od stava službenog Vašingtona. I sasvim je razumljivo što je profesor Majer, koji danas predaje na Univerzitetu za nacionalnu odbranu u Vašingtonu, na početku razgovora u jednom banjalučkom restoranu diskretno zamolio da naglasimo da je riječ o njegovim ličnim stavovima. A, to je, opet, obećavalo interesantan razgovor, koji smo počeli s temom omiljenom svakom Amerikncu - predstojećim izborima.

NN: Očekujete li neki radikalan zaokret u politici prema BiH u slučaju promjene američke administracije?

MAJER: Bez obzira na to da li će pobijediti Obama ili Mekejn, to neće značiti neku promjenu, jer Bosna više nije toliko važna za američku spoljnu politiku. To, definitivno, više nije isto kao što je bilo u vrijeme Klintonove administracije. Danas su važnija druga pitanja poput Iraka, Avganistana i Irana.

NN: Iz Vaše perspektive, kako komentarište to što su odnosi između RS i FBiH opterećeni gotovo konstantnim tenzijama?

MAJER: Zbog toga što je riječ o neprirodnom savezu između neprirodnih političkih zajednica. Radi se o iznuđenom, prisilnom rješenju. Srbi nikada nisu željeli da budu dio toga, što se vidjelo još i na referendumu o nezavisnosti BiH, koji nije odslikavao mišljenje srpskog dijela stanovništva.

NN: Vjerujete li u budućnost BiH?

MAJER: Mislim da nije održiva i da nije moguća, čak ni za deset godina. Međunarodna zajednica će nastaviti da se trudi da sve ovo funkcioniše, ali ja sam pesimista. Jer 13 godina je prošlo od Dejtona, a i dalje su prisutne tenzije, odbojnost i podjele. Zajedno su samo zato što to želi međunarodna zajednica. Kada jednog dana međunarodna zajednica ode, biće teško održati BiH, jer nema političke volje za to.

NN: Šta biste uradili da ste na mjestu američkog ambasadora?

MAJER: Dozvolio bih ljudima pravo da glasaju da li žele da ostanu u jednoj državi ili ne, jer to je osnovna demokratska stvar. Da sam sad u administraciji, preporučio bih referendum. To sam govorio i dok sam bio u administraciji, ali uvijek se govorilo da bi to bilo destabilizirajuće, mada ne vjerujem u to. Vašington, međutim, smatra da je jedinstvena država faktor stabilizacije i da bi potreslo čitav region ako bi se mijenjale granice.

NN: Kako onda gledate na status Kosova i na njegovu vezu sa statusom RS?

MAJER: Nema nijednog razumnog razloga zašto albanska većina na Kosovu može da se odvoji od Srbije, a srpska većina u RS ne može od BiH. Njihov argument je da je Kosovo jedinstven slučaj, što i jeste na jedan način, ali takva je i RS, pa i Crna Gora. Ako se može održati referendum u Crnog Gori, ako se može prihvatiti volja većine na Kosovu, zašto to onda ne može i na drugim mjestima.

NN: Šta biste Vi uradili da ste u poziciji vlasti RS?

MAJER: Moj savjet bi bio da se pusti narod i njegovo vođstvo da sami donose odluke. I ako to bude odluka da se odvoje, onda neka tako i bude, neće biti kraj svijeta. Ali, mislim da vlasti RS nisu spremne na to.

NN: Vjerujete li da će se OHR, kao čuvar Dejtona, uskoro ugasiti?

MAJER: Ne vjerujem da će Lajčak biti posljednji visoki predstavnik. To su, uostalom, i govorili mnogi prije njega. Zanimljivo je da je među pet ciljeva i dva uslova za gašenje OHR-a i vladavina prava. Ali, kako se "vladavina prava" može izmjeriti? Vidite, uvijek postoji način da se kaže "eto, nije se postiglo..."

NN: Činjenica je da se političke borbe prenose i na polje medija, tako da smo svjedoci da, na primjer, pojedini mediji iz FBiH gotovo svakodnevno napadaju ono što se čini u RS, bez obzira na to o čemu se radi. Kako komentarišete takav odnos?

MAJER: Problem je u tome što se radi o dvije različite kulture i različitim pogledima na ono što se na kraju želi. Jednostavano, korijeni za zajedničku, jedinstvenu državu prilično su plitki, što se vidi i po ovom slučaju. Jer, umjesto da ljude iz drugog entiteta gledaju kao kolege i prijatelji, oni se vide kao konkurenti.

Odluke donose ambasadori

NN: Kakva je sada praksa u sprovođenju američke politike u BiH - dobija li ambasador naloge iz Vašingtona ili je samostalan u radu ovdje?

MAJER: Došlo je do veoma interesantne promjene, i ne samo u BiH, već i na Balkanu uopšte. Vašington je još zainteresovan u određenoj mjeri šta ambasadori rade ovdje i ranije, tokom 1999. godine pa i početkom 2000. godine, kada je ovo bilo veoma važno pitanje za američku spoljnu politiku, odluke su donošene u Vašingtonu. Sada je došlo do promjene i odluke donose sami ambasadori, a ne Vašingoton.

Белгоњци

, 16 2008 05:23:51 +0200

Рецимо да постоји земља Белгија, и у земљи Белгији, два народа: Фламанци и Валонци, и рецимо, за потребе ове приче, да говоре истим језиком, којег Фламанци зову фламанским, а Валонци валонским.

И тако живе Фламанци и Валонци на том комаду земље вијековима, некад фламанска црква продре међу Валонце, а онда које десетљеће касније или раније валонска црква нађе присталице међу Фламанцима и тако таласа вријеме наше Фламанце и Валонце. Некад их запљусне некакав силни вјетар са истока, некад са запада, мало се оба народа повију, али брзо се и исправе и наставе да се таласају на свом парчету земљу.

И онда за неких 700-800 година, налети моћан окупатор - назовимо га Мехмед Ел Фатих и са својом силном војском запосједне Белгију. Са окупацијом доведе и нову вјеру, наравно ислам. И Мехмед Ел Фатих, прије свега, својеручно погуби заједничког краља Валонаца и Фламанаца, дајући добар примјер Валонцима и Фламанцима шта их чека у будућности. Белгија тада нестане као краљевина, наравно, и утопи се Ел Фатиховом царству.

Као снажну мјеру окупације Ел Фатих се послужио лукавством. Почео је мучити и убијати Валонце и Фламанце, отимати им земљу, жене, дјецу, протјеривати их из њихових кућа и дијелити ту земљу својим војницима и досељеницима из његове земље. Но, да би окупација била што успјешнија - Ел Фатих је Белгијанцима тј. Валонцима и Фламанцима, који би прешли на његову вјеру, остављао кућу и право на имовину или им је чак поклањао имовину непослушних Белгијанаца, наравно, под условом да ти послушни Белгијанци постану потпуни колаборационисти у смислу провођења окупације - што је подразумијевало наставак истребљивања непослушних Валонаца и Фламанаца. Историја ће записати да су многи, новопечени, исламизовани Белгијанци били и превише ревносни у том послу.

И проћи ће тако 4 вијека у таквој позицији, досљедни Валонци и Фламанци ће трпити много неправди и несрећа, док ће исламизовани Белгијанци профитирати на њиховој несрећи и на окупацији сопствене земље.

А онда је Ел Фатихова окупација ослабила. Ел Фатихова војска се морала повући, остављајући исламизоване Белгијанце на вјетрометини земље Белгије, ишчупаног коријена, без заштите и без осјећаја припадности Валонцима и Фламанцима, можда са окусом горчине, а можда и не.....Фламанци и Валонци им нису опростили 4 вијека мучења и нису им заборавили издају сопствених породица, сопствених пријатеља, сопствене вјере, нису им опростили крађу имовине, нису им опростили колаборацију с непријатељем. Досљедни Белгијанци су добили прилику да поврате живот достојан човјека. Ел Фатихова окупација је, напокон, престала.

Петог вијека од почетка Ел Фатихове окупације - исламизовани Белгијанци су напокон пронашли своје ''давно'' изгубљене коријене....

Изградили су споменик ''ослободиоцу'' Мехемеду Ел Фатиху, да их подсјећа на ''часну'' прошлост. Прогласили су га једним од три најважнија човјека у својој ''дугогодишњој'' историји. Одлучили су себе прозвати БЕЛГОЊЦИМА, а језик којим су причали, а који су, наравно, наслиједили од својих прародитеља, прозвали су из чиста мира - БЕЛГИЈСКИМ, јер га нису могли звати ни валонским, нити фламанским, јер би тако признали сву патетику своје новонастале историје. А онда су почели говорити Валонцима и Фламанцима да су само Белгоњци прави Белгијанци и да се у Белгији од сад говори белгијски језик, а ако се то којим случајем не свиђа Фламанцима и Валонцима - е, па, Валонци и Фламанци могу слободно напустити Белгију.

Валонцима и Фламанцима се то, наравно, није свидјело. Валонци и Фламанци су знали да су они прави и једини старосједиоци Белгије, а знала је то и велика Европа, знало се да су самопрозвани Белгоњци уствари рецидив Ел Фатихове окупације и знало се да белгијски језик не може постојати, јер називи језика добијају имена по народу који их је ''измислио'' тј. ''пустио у употребу'' , а не по географским одредницама или административним јединицима, а поготово не добијају имена из политичких потреба.

И онда је велика Европа поручила Белгоњцима да се не смију шпрдати са историјом, да не смију извргавати руглу лингвистику, да поштују цивилизацијско насљеђе и цивилизацијске норме, те да схвате да се не могу назвати по имену заједничке административне јединице у којој желе живјети заједно са Фламанцима и Валонцима, нити смију безочно фламански, односно валонски, језик прогласити белгијским.

И бивши Белгоњци су без комплекса погледали у блиску историју, те су учинили све што су наука и цивилизацијске норме налагали да се учини да би се обезбиједио добар темељ за суживот у Белгији та два стара народа и једног новог.......

.....да....задња два пасуса нам говоре како завршавају бајке у "цивилизованој" Европи, јер ипак, Белгија није на Балкану.....

МултиетниЋност у НЗ (дио 4.)

, 15 2008 01:48:50 +0200

Ево један одличан чланак из 2005. године...Писала га је проф. др Мирјана Касаповић (Факултет политичких наука, Загреб)..иначе рођена у Сарајеву...

Holbrookeova Bosna bez Hrvata

Te veceri dok smo premijer Haris Silajdzic i ja sami hodali zaledjenim ulicama Sarajeva, on mi je pricao o svojoj mladosti u multietnickom gradu u kojemu, kako je rekao, nije cak ni znao koje su vjere ili etnickog podrijetla njegovi prijatelji.”Taj grad koji sam poznavao i volio umire zato sto Zapad nije zaustavio ovaj rat”, rekao je s gorcinom.”

Te hladne sijecanjske noci 1995., dok su Haris Silajdzic , tadasnji premijer BiH I Richard Holbrooke, “glavni arhitekt” datonskoga mirovnog sporazuma, koji je Silajdziceva prisjecanja zabiljezio u svojim balkanskim memoarima “Zavrsiti rat”, setali zaledjenim sarajevskim zaledjenim ulicama, ne zna se tko je koga vise obmanjivao: Silajdzic Holbrookea, oslikavajuci mu skladno multietnicko drustvo kakvo doista nikad nije postajalo, ili Holbrooke citatelje , ostavljajuci dojam da je povjerovao premijerovim rijecima i da je bio iskreno dirnut njima.

SILAJDZICEVE TLAPNJE.

Silajdzic je, naime, dobro znao da se i u multietnickom Sarajevu njegove mladosti uvijek znalo tko je koje vjere ili etnickog podrijetla. U Sarajevu, kao i u cijeloj BiH, stoljecima je bilo dostatno da netko kaze kako se zove pa da se odmah zna koje je vjere i kojega etnickog podrijetla. Kad bi se mali Haris pridruzio kakvome zaigranom “multietnickom” djecjem drustvu na Bascarsiji, ili na Bistriku, ili na Grbavici, ili u kojoj drugoj gradskoj cetvrti gdje je odrastao i kad bi rekao da se zove Haris, odmah se znalo kako je on musliman i kako ce, eto, retrospektivno gledajuci, postati Bosnjak.

U BiH osobna su imena stoljecima bila i ostala vanjski oznacitelji vjerske i etnicke pripadnosti. U njoj su se pojedinci odrana medjusobno razlikovali i prepoznavali prema imenima, ali i prema ostalim vanjskim oznaciteljima vjerske i etnicke pripadnosti: nacinu odijevanja, nacinu ishrane, nacinu govora, pa i nacinima ponasanja.
Oni su ocrtavali kulturne i socijalne granice medju pripadnicima razlicitih zajednica i kad one nisu bile politicki vidljive i iskazive, kao sto je to bilo u socijalistickom Sarajevu pedesetih i sezdesetih godina proslog stoljeca kad je ratni bosanski premijer bio djecak.

Moglo bi se, ipak , pomisliti kako je Silajdzic htio kazati nesto drugo: da su vjerske i etnicke razlike, doduse, postojale, ali da nisu bile vazne nikom id a nitko na njih nije obracao pozornost. On, naime, i danas misli slicno. Silajdzic je uvjereni bosanski integralist i centralist koji misli da se teski nacionalni problemi u BiH mogu rijesiti tako da se u zemlji uspostave – “prirodne ekonomske regije”.

VELIKA ILUZIJA

Stovise, Silajdzic autisticno tvrdi da bi njegov koncept “prirodnih ekonomoskih regija” dobio potporu vecine na referendumu. On vjeruje da se u danasnjoj BiH bitne drzavne odluke mogu donositi i provoditi uz potporu “gradjanske vecine” za koju su dostatni – ili ce to vrlo biti, ako se nastavi egzodus Hrvata iz te drzave-glasovi Bosnjaka.

No, i neovisna BiH stvorena je na temelju potpore gradjanske vecine na referendumu, pa kamo je to odvelo? Silajdzic bi , napokon, morao shvatiti da drzava koju toliko voli moze opstati samo na potpori “trostruke vecine”, tj. vecine gradjana u svim trima konstitutivnim narodima, koju nije moguce stvoriti oko Silajdzicevog koncepta. Bez te “trostruke vecine” Bosna ce se odrzavati samo kao medjunarodni protektorat.

Navedeni fragment iz Holbrookeovih memoara dobro oslikava veliku iluziju sto kola politickim trzistem ideja o reformi daytonskog rezima: iluziju da je BiH prije rata 90-tih godina bila potpuno skladno multietnicko drustvo i da bi se svi problemi rijesili kad bi se vratilo na taj model drustva.

BiH je, naprotiv, tijekom svoje visestoljetne povijesti bila vjerski i etnicki duboko podijeljeno drustvo u kojemu su tri glavne zajednice – katolicki Hrvati, muslimanski Bosnjaci i pravoslavni Srbi – uvelike zivjeli u “paralelnim drustvima” s vlastitim socijalnim , kulturnim i politickim organizacijama i institucijama.

Organizacije i institucije tih paralelnih drustava nasilno su razorene i ukinute u razdoblju socijalizma u kojemu su vjerske zajednice tolerirane tek kao “ostaci proslosti”, a etnicke zajednice zamijenjene su jedinstvenim “radnim narodom”. Na tim je pretpostavkama, grubo pojednostavljujuci , nastalo “skladno” multietnicko drustvo u kojemu se nacionalne razlike nisu smjele politick i socijalno institucionalizirati.

“NADOGRADNJA” DAYTONA

Na tim je pretpostavkama – ostobito nakon rata 90-tih, koji nije biosamo medjunarodni sukob nego i okrutni gradjanski rat – takvo drustvo moguce jedino i obnoviti. Kako u BiH danas nema tko uspostaviti i odrzavati diktaturu koja bi nasilno potisnula i potrla nacionalne razlike, uselila, iselila i preselila milijune ljudi sto su prisilno ili dragovoljno promijenili svoja prebivalista tijekom rata i skrasili se u svojim “etnickim” teritorijalnim utvrdama u zemlji, povratak na prijasnje stanje puka jest iluzija nastala iz gledanja na sudbinu BiH iz skracene, jednostrane i neostvarive historijske perspective.

Holbrooke je , naravno, znao kako su Silajdziceva prisjecanja puka tlapnja koja nije imala nikakve veze s krvavom bosanskom stvarnoscu. Skladna multietnicka drustva ne pretvaraju se preko noci u ratno grotlo u kojemu milijuni ljudi medjusobno ratuju na razlicitim stranama do istrebljenja, makar to poticale i organizirale vanjske sile.

Iz nocnih razgovora Silajdzica i Holbrookea u ratnom Sarajavu 1995. vidljiva je, medjutim, i zelja koja ce postati stvarnost: zelja da Zapad preuzme u svoje ruke sudbinu bosansko-hercegovacke drzave. Silajdziceva zelja se ispunila.

Zapad nije, doduse, sprijecio rat, ali ga je zavrsio, konstruirao poslijeratnu drzavu, odrzavao je vojno, politick i ekonomski na zivotu u proteklih deset godina, a sad na desetu obljetnicu mirovnog sporazuma mirovnog sporazuma, nesrcano raspravlja o nacinima kako da produlji i poboljsa njezin zivot. Nesrcano raspravlja o “nadogradnji” daytonskog rezima koji Silajdzic sada naziva “fasistickim” rjesenjem.

NISTA ZA HRVATE

U povodu deste obljetnice daytona, predstavnici Bošnjaka, Hrvata i Srba kruže svijetom, od jednog okruglog stola do drugog, kako bi tom Zapadu podastrli svoja politčka očekivanja i želje. Jer svima njima Zapad navodno, nešto duguje.

Bošnjaci su uvjereni da im zapad duguje Bosnu kao integralnu državu bez entiteta i uopće etničkih kantona, županija ili bilo kakvih tvorevina koje bi nalikovale na federalne jedinice. zapad im neće izići u susret, neće ukinuti republiku Srpsku ali će unitarizirati i centralizirati Federaciju, pretvarajući je praktično u bošnjački entitet. Bosna tako poprima konture dvoentitetske bošnjačko-srpske države što se čini sigurnim putem u njezin raspad.

Srbi su uvjreni da je zapad dužan održati RS kao svojevrsnu naknadu za dezintegriranje srpske države na Balkanu što se zbiva pod njegovim okriljem odcjepljenjem Crne Gore, "povijesne srpske države" i odcjepljenjem Kosova"povijesne kolijevke srpstva" od Srbije. nema dvojbe da će Zapad tako i postupiti. republika Srpska ostat će kao simbolična i stvarna naknada za "teritorijalne gubitke" Srbije.

Hrvati su uvjereni da im je zapad dužan priznati pravo na vlastiti entitet ili makar na vlastite etničke kantone u Bosni i hercegovini. zapad im neće izići u susret.

Ako su obljetničke rasprave o daytonskoj Bosni donijele išta novo, onda je to dosad neuobičajena otvorenost kojom su njezini tvorci i čuvari apsolvirali"hrvatsko pitanje" u BIH.

s obljetničkog skupa u daytonu Richard Holbrooke je poručio da je zapad "isplatio" Hrvate prije deset godina dajući im ono što je tada u Daytonu Tuđman tražio : Istočnu Slavoniju . Drugim riječima, teritorijalno cjelovita republika Hrvatska bez srpskih autonomnih oblasti puni je dug kojim je zapad namirio sve Hrvate nakon ratova, pa oni više nemaju šta tražiti. hrvatska nije ništa izgubila pa joj se nema šta nadoknaditi. tako je tragična sudbina Hrvata u BIH na neki način, ugrađena u temelje opstojnosti Republike Hrvatske.

LIJEVI LORD

Gotovo istovremeno Paddy Ashdown poručio je sve malobrojnijim Hrvatima u BIH da svoj nacionalni identitet pokušavaju očuvati i zaštititi u Europskoj uniji kad zemlja u kojoj žive jednom postane njezina članica. U međuvremeno bi se trebali pametno koristiti svojom " ekonomskom moći" da bi preživjeli.

Taj nevjerojatni cinizam i besprimjerna politička bezobraština mogli su samo poteći od osobe koja se politički profilirala kao "lijevi lord"- slično uostalom kao i David Owen- pa bi Hrvati, ako ubuduće budu imali ikakvi institucionalnu moć, mogli primjeniti makar jednu bizarnu zaštitnu mjeru. staviti neopozivi veto na mogućnost da njihovu sudbinu ikad više kroje lijevi britanski lordovi.

МултиетниЋност у НЗ (дио 3.)

, 14 2008 13:05:41 +0200

Ево још један занимљив текст који јасно илуструје ''вјековну мултиетничност'' на простору Накрадне Заједнице (БиХ) и јасно разголићава још једну наметнуту и злонамјерну флоскулу тзв. међународне заједнице и хегемонистичке муслиманске политике о ''вјековној мултиетничности и суживоту'' ''братских'' народа на овим просторима данашње Накарадне Заједнице....

Дио који цитирам је из писма једног дипломате упућеног тијелу међународне заједнице које се бавило ситуацијом и проблемима на простору Босне и Херцеговине - овај дипломата објашњава зашто је немогуће Босну, а и Херцеговину направити сувереним државама или аутономним областима (наравно, обратите пажњу да се говори о двије покрајине, што је наравно још једна препрека хегемонистичко-муслиманској теорији о БиХ са ''хиљадугодишњом традицијом''... )....

У први мах ћу само незнатно прилагодити текст данашњем контексту ( језик нећу прилагођавати савременијим трендовима), па се ви запитајте да ли вријеме стоји у тамном вилајету или смо ми сви толике будале да не само да учимо на нашим грешкама, него смо почели писати и докторат!!!

********************************************************

ЦИТАТ:

Дипломата: ''Ако би Међународна заједница хтела очувати мир у тим покрајинама, извесно је да циљ ОХР-а - обезбеђење судбине њиховог становништва - неће моћи да буде постигнут. Стање тих земаља не допушта наду да оне могу наћи сам у себи изворе за побољшање своје судбине.

У округлим цифрама може се проценити да се становништво састоји из 2/5 православних Словена, 1/5 католичких Словена и 2/5 муслиманских Словена. Народност им је иста, а међутим ДУБОКА МРЖЊА их дели од векова, што доказује да бар у тим земљама начело народности не би могло служити за водиљу при уређењу земље. Различне вере су први узрок неслоге у тим земљама. Услови напретка претстављају други. После освојења победилац је ову земљу поделио јаничарима и оним становницима који су примили ислам. Они који су остали верни хришћанској вери постали су робови феудалног и војничког племства које се раширило по целој земљи. Према томе нема ни једног округа који не претставља смешу вероисповести, тако да се подела не може извршити по вери као што је то могуће на осталим деловима Балканског полуострва.

Ако би се хтео ризиковати покушај да се да широка аутономија једној земљи те специјалне организације, искрсло би питање коме да се повери провођење те аутономије. Не би се могло пожелети да се елементи непријатељски расположени једни према другима позову на једну заједничку сарадњу. Ми не верујемо да ЕУ има намеру да ту аутономију стави под окриље муслимана, чија је управа изазвала револуцију. Не може се такође ставити у руке хришћанима, чије раздражење потхрањивано вековним патњама не допушта наду да ће бити правични према другима. Узроци и огњишта незадовољства били би премештени, а не уклоњени: било би увек угњетача и угњетеног и узалуд би било тражити судију који би зајемчио правду и безбедност у земљи. ''

*******************************************************************

Ето, то је у суштини готово опис данашње ситуације у БиХ и сасвим је јасно зашто ни дан-данас ова наметнута заједница није истински суверена држава, него је протекторат тзв. ''међународне заједнице'' и сасвим је јасно да ни у будућности ту сувереност неће бити могуће остварити......

Горњи текст је писан прије тачно 130 година! То је меморандум о Босни и о Херцеговини који су аустро-угарски опуномоћеници саопштили опуномоћеницима осталих великих сила на Берлинском Конгресу на 7. сједници посвећеној БиХ, која требала бити одржана 28.06.1878. али је одржана пар дана касније....

А овдје је и оригинални текст ----->

***************************************************************

Ако би хтели очувати турској влади управу над тим покрајинама, извесно је да циљ Конгреса - обезбеђење судбине њиховог становништва - неће моћи да буде постигнут. Стање тих земаља не допушта наду да оне могу наћи саме у себи изворе за побољшање своје судбине.

У округлим цифрама може се проценити да се становништво састоји из 2/5 православних Словена, 1/5 католичких Словена и 2/5 муслиманских Словена. Народност им је иста, а међутим ДУБОКА МРЖЊА их дели од векова, што доказује да бар у тим земљама начело народности не би могло служити за вођу при уређењу земље. Различне вере су први узрок неслоге у тим земљама. Услови напретка претстављају други. После освојења победилац је ову земљу поделио јаничарима и оним становницима који су примили ислам. Они који су остали верни хришћанској вери постали су робови феудалног и војничког племства које се раширило по целој земљи. Према томе нема ни једног округа који не претставља смешу вероисповести, тако да се подела не може извршити по вери као што је то могуће између Дунава и Балкана.

Ако би се хтео ризиковати покушај да се да широка аутономија једној земљи те специјалне организације, искрсло би питање коме да се повери провођење те аутономије. Не би се могло пожелети да се елементи непријатељски расположени једни према другима позову на једну заједничку сарадњу. Ми не верујемо да конгрес има намеру да ту аутономију стави под окриље муслимана, чија је управа изазвала револуцију. Не може се такође ставити у руке хришћанима, чије раздражење потхрањивано вековним патњама не допушта наду да ће бити правични према другима. Узроци и огњишта незадовољства били би премештени, а не уклоњени: било би увек угњетача и угњетеног и узалуд би било тражити судију који би зајемчио правду и безбедност у земљи.

*******************************************************************

Немојте се чудити што Аустроугарска жели да сачува присуство отоманске Турске на Балкану, и поред тога што је Аустрија имала много више проблема током историје са Турцима, него са Србима , па се ипак залажу да Срби у Босни и у Херцеговини остану у ропству под окупаторском Турском...

Значи, горњи текст је дио меморандума којим су Аустро-угари објашњавали потребу за окупацијом и Босне и Херцеговине и као што знамо тако ће се и десити што је, наравно, још једно ''сужење'' лијевка догађаја који ће довести то Првог свјетског рата и милионских људских жртава.....

Српске балије

, 13 2008 14:19:00 +0200

Хм, шта/ко су балије?

Балија је ријеч из турског језика која означава необразовану, припросту, затупљену особу или што би ми једноставно жаргонски рекли - кркан/ђикан/ролингстоун.....Турци-османлије су балијама звали домаће, свјеже конвертоване Муслимане у тамном вилајету (тј. бивше Србе и Хрвате)...Иначе, конвертовани Срби и Хрвати су по конвертовању инсистирали да их се назива Турцима, али су Турци то спречавали на сваком кораку...(запис турског путописца Мусе из 17. вијека говори о људима у Босни који су тек прешли на ислам, а иду с ''каурима'' и даље у цркву, пију алкохол и још траже да их се назива Турцима...)....како Турци нису тек конвертованим Муслиманима дозвољавали да се зову Турцима у неким дијеловима тадашње Босне нађен је компромисан назив - Туркеши ( дан-данас то презиме постоји у околини Тешња)....Хришћанска ''раја'', старосједиоци Срби и Хрвати су тај израз користили као погрдан израз за бивше рођаке и комшије.....али, то је већ сасвим друга прича...да се вратим српским балијама.....

Значи, српске балије су сличне муслиманским балијама - изузетно необразовани и затупљени људи, само што је српским балијама мотивација да постану веће балије од муслиманских балија....и као што сам успио прочитати на једном од блогова - један млади српски балија је јако близу свог циља....

Елем, млади српски балија је покушао артикулисати своје примитивно размишљање у писанији о сребреничкој трагедији, односно о јучерашњем 13. по реду помену на сребреничке жртве.

И у свом ''размишљању'', млади српски балија, износи тезе да је читав српски народ одговоран за тај злочин, да је српска држава одговорна, да је СПЦ одговорна, да је сва та несрећа што се десила тамо срамота српског народа???!!!

По мени чудна и неодржива ''теорија'', која је у суштини рефлексија изопачености српско-балијског мозга под утицајем злонамјерних медија усмјерених на дехуманизацију читавог једног народа, а с циљем да се све будуће и прошле акције против ЧИТАВОГ српског народа, бар вербално оправдају.

Но, ево да упитам тебе читатељице/читаоче:'' Јеси ли ти крив за Сребреницу? Јеси ли ти убијао у Сребреници? Јеси ли ти могао ишта учинити да спријечиш тај нељудски злочин? Гдје си била/био у то доба? Јесу ли животиње тамо убијале ''у твоје'' име?'' – Моји одговори су сљедећи:'' Ја нисам крив за Сребреницу, а ето припадник сам српског народа, ја нисам могао спријечити Сребреницу, ја нисам био тамо (ја сам био на другом крају Српске гдје су ме Хрвати и Муслимани здушно покушавали усмртити), у моје име нико није убијао (како то, већ, и једне и друге балије покушавају изфлоскулати) ја то не бих никад дозволио...'' – Ето, ја сам један од 99.999999999% припадника српског народа који , ама, баш никакве везе нема са идиотима који су убијали Муслимане у Сребреници и никако не могу дозволити да ми српске балије намећу кривицу и срамоту за нешто што нема никакве везе са мном и никако не могу дозволити да српске балије генерализују мој народ на слици неких злочинаца – мислио сам да су генерализације народа (живио Гебелс???) дио неког другог времена кад се вршила исто таква дехуманизација нпр. Јевреја и опет Срба и Рома и кад се припремао терен за њемачке, усташке и муслиманске балије да испоље своју ксенофобију, но ето преварио сам се.

Значи, младом српском балији треба бити јасно да је злочин индивидуалан и да не може 99.9999999999% српског народа бити криво за неки злочин што је учинио припадник тог народа. Исто тако, младом српском балији, би требало бити јасно и да је успјех индивидуалан , па зато млади српски балија не може нпр. тражити дио богатсва Владе Дивца јер је Дивац припадник српског народа – али како то балији објаснити? – Никако – да му/јој се може објаснити не би био балија, зар не?

Даље, српске балије имају тенденцију да Републику Српску називају ''геноцидном творевином'' или ''шумском'' – но, кад балију (и српског и муслиманског) суочиш са чињеницом да је Српска настала 09.01.1992. , као одговор на флагрантно кршење Устава СРБиХ и СФРЈ од стране СДА и ХДЗ посланика у Скупштини СРБиХ (14. и 15. октобра 1991.) и да је Српска настала много прије злочина у Сребреници, па и почетка грађанског рата (којег су опет скривили муслимански и хрватски фанатици)– онда балија доживи ''плави екран смрти''.
Балије, не могу схватити да је Република Српска задња физичка брана од истребљења 1.500.000 Срба са својих миленијумских огњишта – намеће се питање:''Шта ли би задовољило српске балије? Колика несрећа српског народа је њима довољна да им задовољи болесну сујету?...''.....

Српске балије имају тенденцију да оптужују читав српски политички естаблишмент (иако је њих 99.99999999999% далеко од Сребренице као српске балије од здравог разума) и да прозивају да је срамота да се ћути о злочинима (иако се прича на сав глас и у медијима и у судским инстанцама и интернету) и воле да прозивају, конкретно у овом случају, предсједника Тадић да ћути о том злочину....Но, српске балије, пошто су балије, нису добро ни информисани да је Тадић био у Сребреници и да је упутио извињење Муслиманима.....Српске балије имају проблем са чињеницама – јер кад чињенице не одговарају замишљеној слици у њиховом атавизму од мозга у глави – онда јадне чињенице морају страдати....

Но, има једна велика разлика између српских и муслиманских балија – српске балије имају склоност да занемарују и непоштују жртве сопственог народа – тако нпр. наш млади српски балија из Краљева неће запалити свијеће за српске жртве, нпр. ''Жене у црном'' неће отићи на помен српских жртава у Братунцу, нпр. Чедо Јовановић ће отићи у западно Сарајево и несрећне априлске жртве прогласити ''првим жртвама у БиХ'' , док се српске мартовске сијековачке жртве преврћу у гробовима овај пут масакриране од српског балије...

Да ли су српске балије проблем? – Не, не уопште....Српски народ је изњедрио толико гована током ових вијекова, па и даље стојимо часни и поносни и недодирљиви за њих – само понекад требамо зачепити нос да нам очи не засузе од смрада.....

Да ли се исплати расправљати са српским балијама? – Не, не уопште.... Српске балије имају таленат да те повуку на ниво идиота на њиховом моралном дну и да те уморе искуством.....

Не треба бацати бисере пред свиње....

Кад се слонови играју илити ''Игранка око Чешке''

, 09 2008 00:34:42 +0200

И ето потписаше Чеси, данас, са старим русофобима, Американцима , уговор о изградњи противракетних система на чешкој територији.

Одговор Министарства вањских послова Русије је стигао 1 час послије потписавања уговора - и то у нимало безазленој и нимало дипломатској, али зато изузетно забрињавајућој и изравној форми:''Ако тај уговор буде ратификован од стране чешког парламента, тј. ако постане правно-обавезујући, Русија ће морати одговорити, али не дипломатским средствима, него војно-техничким!!!''

Значи, јасно и гласно је речено - овакве ријечи је тешко повући, а схватити неозбиљно ријечи Русије било би јако несмотрено...још једна озбиљна криза је пред нама....црте су повучене, надајмо се да их неће прелазити ни једни , ни други....

Један амерички професор међународних односа у својим радовима изричито тврди да је сваки сукоб у историји човјечанства могао бити избјегнут тј. нема рата за који се може рећи:''Морало је да се деси...''..Ја се , лично, са тим у потпуности слажем...

Ех, видите, он је развио интересантан демонстративан поступак описивања узрочно-посљедичних веза између сукоба (ратова) са догађајима који су им претходили...И он то назива ''лијевак'' ....Начинио је занимљиву илустрацију догађаја тј. ''лијевак'' пред Први свјетски рат (односно, шире слике односа и равнотеже снага на међународном плану...наравно, велике силе у то доба су главни глумци) наравно тај лијевак је као прави лијевак на почетку интервала гледања јако широк, да би се препуцавањем међу великим, супротстављеним силама (Аустро-угарска, Њемачка, Италија, Француска, Енглеска и наравно РУсија) полако сужавао, да би најужи постао, наравно, у моменту када је Гаврило Принцип пуцао у окупаторског надвојводу Фердинанда у САрајеву 1914. године...сличан ''лијевак'' има и за Други свјетски рат, те за још неке ратове у историји...морам признати да је јако интересантно посматрати то на тај начин, као да је покушао да направи егзактну, тј. математичку везу између збира неких догађаја које представља као сабирке и који примјеном ''математичких'' операција дају очекивани резултат....

Какогод....једно сужење лијевка смо имали 1962. године са тзв. Кубанском кризом (што се сматра најопаснијим моментом у историји човјечанства) - од тог момента лијевак се срећом ширио и ширио, да би се поново почео лагано сужавати уједињењем Њемачке, тј. пропашћу СССР-а....Од тада имамо низ догађаја који из године у годину сужавају наш лијевак опет. У неким од тих догађаја и ми смо били главни глумци.... наравно , говорим о насилној дисолуцији СФРЈ од стране САД и западних сателита, када се наш локални лијевак у потпуности сузио и зачепио...даље имамо стално проширење НАТО пакта према руским границама, прије свега укључење балтичких земаља у НАТО савез, па до најновијих кокетирања са Украјином и Грузијом...наравно, значајан удар на равнотежу снага и међународни поредак било је нелегално и противуставно признање Космета од стране опет САД и најближих бескарактерних сателита (Случај Космета , неодољиво подсјећа на случај када су ''западни савезници'' предали Чехословачку Хитлеру у марту 1939. и то како су говорили:''Због мира у Европи'' или на случај када су ''западни савезници'' дозволили Аустро-угарској да окупира Босну и Херцеговину (у којој ослабљени Турци више нису могли спречавати већински српски народ да се избори за своју слободу из вијековног ропства! - и то је правдано очигледним нонсенсом: ''Ради одржања равнотеже у Европи'' ))...не треба изгубити из вида, ни нагло заоштравање конфликта Грузија-Абхазија, који доноси ново сужење....а онда ово данас са ракетним штитом у Чешкој представља јако опасно сужење, поготово ако Чешки парламент под притиском САД-а усвоји тај уговор - могло би добити облик Кубанске кризе....

Не знам...не бих да звучим песимистично, али некако је овај сценарио већ виђен, поготово смо га ми , на Балкану , често гледали....

.....а што је најтужније - често и преживљали .....и то једва.....

Знате како се каже:''Кад се слонови играју, мишеви страдају...'' ....

Зашто не вјерујем у опстанак БиХ..

, 03 2008 17:23:37 +0200

..ово ми се већ пар дана мота у глави и никако да подијелим с вама....нема се нешто времена ових дана.....

....прошле седмице слушам Радио федерације и од 13:00 свакодневно има емисија Vox populi (илити глас народа)....како се некако често задесим у ауту у то доба слушам је редовно и срдачно је препоручујем да се наслушате врхунских идиотизама, те врхунских националистичких испада младих и старих федералаца.....најозбиљније вам препоручујем - ако желите да чујете да сте геноцидни, да сте изопачени, да сте криминалац, да живи Република НЗ, да постоји босанскохерцеговачка нација, да Бања Лука треба бити ''ослобођена'', да оном коме се не свиђа муслиманска већина може ићи преко Дрине или Саве или у њих...да не гријешим душу, овакви испади се дешавају када су теме политичке природе (али неријетко скрене се са свих тема на ''ослобађање бабовине'' од Срба..)....значи, емисија је отвореног типа и водитељи се пуно не мијешају у оно што говоре слушаоци јер ваљда тако треба да се чује глас народа, зар не...

Но, тог дана тема је била-хумор или нешто као- кад сте се задњи пут добро насмијали.....

И зове просвјетна радница из Федерације да подијели своју пошалицу са јавношћу....Прича иде овако....(....ДОСЛОВЦЕ!...)

Каже учитељица овако.... једном на часу питала она ученике:''Коме припадају свиње?''....и каже она- диже руку мали Зијо....а, Зијо је (прича она водитељки) један од оних аљкавих ученика, који се никад не јавља и који касни на наставу, ма знате такве ученике које пуно не занима школа....и мени баш било драго да он одговори на то питање.....и кажем ја њему:''Реци Зијо!''....И Зијо устане и каже:''Свиње припадају Власима!!!!''....и учитељица у смијех.....и каже водитељки:''Ето видите...некад Власима....данас Четницима....хахахахахаха''....''Али, знате'', наставља учитељица водитељки, ''ја учим дјецу да правилно кажу Четници!!! Нема ми ништа горе него кад дјеца говоре Ћетници или ђамија...зато ја њих учим да правилно изговарају!''....

Каже водитељка кад је ''учитељица'' спустила слушалицу:''Неки људи стварно имају чудан смисао за хумор...!''

...ето, жива истина....просвјетна радница из федерације, па ви видите, на шта ће личити та дјеца коју она учи.....

МултиетниЋност у НЗ (дио 2.)

, 03 2008 00:29:50 +0200

Ево нешто читам, пишем, па налетих на једну лијепу и непристрасну илустрацију ''вјековне мултиетничности'' у бившој Босни и Херцеговини...

Елем, угарски министар образовања се супротставља аустријској идеји формирања заједничких школа у тек окупираној, новој аустро-угарској покрајини (БиХ) и 1879. године он пише овако:''Узмимо да би се дјеца хришћанске и муслиманске религије МОГЛА И ОКУПИТИ у једну школу, не би се ипак могло искоријенити вјерски фанатизам родитеља исламске и хришћанске религије, који ВЕЋ СТОЉЕЋИМА ПОСТОЈИ. Не може се ни замислити да би било могуће да се, с обзиром на велике контрасте који владају у вези са погледом на свијет између хришћанског и муслиманског свијета, да се заједнички учи не само религија, него ни предмети општег значаја. Особито је непојмљиво да би се могле заједно окупити дјевојке исламске религије и дјеца, па макар и дјевојке хришћанске религије.''

Из Архива БиХ , бр. 6503/БХ, 1879.

130 година касније у тамном вилајету није много другачије....у Федерацији и данас постоје тзв. ''двије школе под једним кровом'' тј. школа у коју муслиманска и хрватска дјеца улазе на различите улазе, у којима не иду заједно на одморе, и у којима постоје два директора, двије зборнице, два наставна програма, а ни физички обрачуни ученика нису тако ријетки....а оно што највише забрињава је то што је ситуација из године у годину све гора....

Да, то је још једна илустрација мултиетниЋности у НЗ.....

Мултиетничност НЗ-а (дио 1.)

, 02 2008 02:28:16 +0200

Мултиетничност у НЗ (тј. у БиХ) је интересантан појам, вјерујем да никоме тај појам овдје није баш јасан, али временом се претворио у интересантну флоскулу муслиманске политике која је, у суштини, највише коришћена да се сакрије ксенофобија у сопственим редовима.

И како сам већ напоменуо појму мултиетничности у НЗ-у ћу се радо враћати, у ствари, урбаној легенди коју волим кратко називати ''мултиетнићност'' (са ''ћ'') :)

У сваком случају дуго сам се питао шта је та фамозна ''мултиетничност'' у бившој СРБиХ, у чему се то огледа и да ли је постојало? Да ли је истински постојало икада?
Искрено мислим да сам одрастао у мултиетничној средини или ја на тај начин само дешифрујем свој дјечачки мозак из тог доба, али свакако је било другачије окружење него што је то данас, а данашња ситуација је застрашујућа (то заслужује посебну тему!)...
Било како било, у СФРЈ (тј. у СРБиХ - пошто о СРБиХ причам у овом тренутку), у градским срединама, је било нешто што би се могло назвати мултиетничношћу...по мом мишљењу само у златном дијелу тог периода од 45. до 90.

Сјећам се коментара једне странкиње с којом сам радио, а која је брзо научила разликовати муслиманска, хрватска и српска села (а стварно смо их пуно обишли)..... уз свакодневни шупљак што смо причали и не сјећам се како смо дошли на ту тему, али она рече ову истину:''Не знам о каквој се мултиетничности овдје ради кад се добро зна чије је које село и кад се зна ко гдје живи и кад се види да нема пуно додирних тачака и интеракције међу селима са различитим народом....а поготово се то види по томе што сви једни за друге кажете ''они'' ''

Биће о том феномену доста ријечи, али сад пребацујем један текст који је писан 2006. године, те су стога догађаји који се спомињу били ''фрешији'' у то доба...

(09.05.2006.)

Лично мислим да је некаква имагинарна ''мултиетничка БиХ'' велика заблуда која се покушава прогурати на темељу 45 година социјалистичке Југославије у којој није било баш пуно избора и слободе говора и у којој је то било регулисано оштрим законским мјерама...
Зид између конфесија је и у то доба био јако присутан у руралним срединама...

Док је било српске наивности и сљепила и безуспјешног покушаја ''братства и јединства'' са НДХ пуленима и њиховим цвијећем, односно Југославије, која је са својим законима, била гарант мултиетничности, па макар и насилне - било је и БиХ као такве......нестанком СФРЈ, нестало је и ''насилне мултиетничности''...то је евидентно свима кроз догађаје које смо преживјели, а нарочито се ''мултиетничност'' Хрвата и Бошњака очитава кроз насилну и противуставну сецесију учињену од стране ''друштва везаних застава'', односно СДА+ХДЗ (и на крају они који су побјегли од истинске мултиетничности у СФРЈ и затворили нас у тор звани насилна заједница БиХ, покушавају се позивати на оно што су здушно одбацили нелегалним референдумом 1992. - иронично и типични синдром накнадне памети.....)
Значи БиХ је мултиетнична била само у склопу СФРЈ и никад више - и да би се то поновило требало би поновити историју-што је, наравно, немогуће.....

А прије СФРЈ, три народа су живјела углавном један поред другог, ни близу некој истинској мултиетничности...уосталом то је добро описано у Андрићевим дјелима....

Вријеме турског зулума не треба ни спомињати -тад се итекако знало ко је шта и ко је уз турског окупатора, а ко је против -тада је тзв. ''мијешани брак'' био на граници научне фантастике...
А сјетимо се само ''устанка'' Хусеина Градашчевића који се није хтио помирити са реформама које је хтио провести турски султан , а тим реформама су, напокон, дата нека основна права (између осталог и право на имовину) хришћанским житељима у Отоманском царству......вјеровали или не, то је био један од главних разлога за побуну потурица у БиХ против тих реформи....
Слика није пуно другачија ни за вријеме Аустро-Угарске окупације....(с тим што су Хрвати били фаворизовани у том периоду)

Да скратим.... на овом простору је период ''социјалистичке мултиетничности'' трајао занемарљиво кратко у односу на период турске окупације када су трајно изграђени зидови међу народима тј. конфесијама на простору некадашње СРБиХ....

Уосталом да је била истинска мултиетничност на овом простору - никада се не би тако лако десио грађански рат онаквог интензитета као овај наш задњи.....

Истинска мултиетничност је на овом простору само шарена лажа која никад није заживјела у ових 500 година (од конвертовања првих Срба и Хрвата у муслимане)!

А ова новокомпонована лажна мултиетничност, тј. ''мултиетничност'' по мјери СДА, се спомиње искључиво у сврху дневно-политичких флоскулања од стране злонамјерних федералних политичара који је просипају пред западним медијима у чисто пропагандне сврхе....а колико је то ''истинска мултиетничност'' најбоље илуструју иступи смјехотресне амбасадорице Бисере Турковић (СДА) у Вашингтону (''Срби и Хрвати ће бити асимилирани....''), ''врлог'' реиса Мустафе Церића (''Улема се у БиХ мора питати за све, како у ИЗ (Исламска заједница), тако и ван ње...'', па онда реисове изјаве:''Српскоправославни народ има унутрашњу болест, односно фашизам...''), па онда овај задњи идиотски ''бисер'' Мухамеда Жилића :''Пристао бих да предсједник БиХ ЧАК буде Србин, ако је поштен....''), а да не спомињемо радикалне нападе ''мултиетничности'' нпр. Муамера Топаловића када је на Бадње вече 2002. убио троје старих Хрвата код Коњица или Аниса Бандића који је убио Србина радног колегу на граници урличући ријечи:''Убио сам вам Радована....'' или да се присјетимо урликања руље у Сарајеву: ''За Алаха, против Влаха'', као одговор на карикатуре у Данској (нигдје везе...).....''мултиетничари'' нема шта......