Odnosi s javnošću

Blog na novoj adresi - VAŽNO

Idemo dalje…

Nema stajanja…
Nisam zapravo još ni počela…

Današnji dan je vrlo poseban. Malo je i tužan… imala sam 17 godina, puno nade, želje, dragih misli… na nekoliko meseci utonula sam u nemiran san… čekala sam buđenje do juna. Tada je u Srbiji ponovo zasjalo Sunce; zubato… ali ipak Sunce…

Danas je 24. mart. Mnogo je više vedar i sunčan nego pre devet godina… danas je rođendan jedne posebne gospođice.

I još nešto vrlo važno: nakon devet meseci blog ima svoj domen i novo ruho… Moj hobi me ispunjava mnogo više nego što sam očekivala, uživam… idemo korak dalje…

Nekako, nisam vična svim ovim tehnološkim smicalicama i još pride novotarijma. A zavolela sam da blogujem. Koristila sam od početka usluge servisa blog.rs. Nije mi predstavljalo problem što je to besplatan servis; takav bih put preporučila i svojim kolegama… najvažnije mi je bilo da osetim blogovanje. Na početku je forma bila daleko iza suštine…

E, pa stvari se menjaju…

Vreme je i za formu.

Obzirom da imam vrlo malo vremena da menjam, osvežavam, doterujem, ažuriram… a hoću sve (kao i uvek i kao u svemu bez izuzetka); kvalitetan i dinamičan blog pregledan i još jednostavniji za upotrebu, sa ogrooooomnim osmehom na usnama dočekala sam novu uslugu mog dosadašnjeg blog servisa: blog hosting servisa blog.rs kroz Gold paket.

Iako nekima od vas sve to deluje prejednostavno, verujte da je za mene rasterećenje što je u moje ime neko postavio temu, postavio domen, prebacio sve sadržaje sa starog bloga i preko 600 komentara… ubacio pluginove i druge zgode uz mogućnost pružanje tehničke podrške i ažuriranje svih novih verzija.

To za mene znači više vremena za analiziranje i pisanje (čitajte za uživanje) a ni najmanje utrošenog vremena na ruho i funkcionalost, što je za jednu damu prava sreća.

Zahvaljujem sjajnoj ekipi servisa blog.rs na brzo, efikasno i pedantno odrađenom poslu u rekordnom vremenu!

Na novom početku nazirem i kurs pisanja: oštrije, direktnije, raznovsnije, drskije, u po nečemu nežnije… češće… sigurnije…

Mada, nova tema nije jedini razlog izvesne buduće promene kursa pisanja… Ovo je prva vidljiva promena. Sledi još iznenađenja.

Nisam promenila ritam… menjam muziku…

p.s. novi sadržaji i komentari od danas se nalaze na adresi www.draganadjermanovic.com

Želim vam dobrodošlicu!

Vlog - video blog

Dobro ste pročitali... VLOG... mnogo se toga događa oko nas...

Novi alati, modeli i kanali komunikacije. PR je tu i nema tu nekih promena, ali gotovo sve ono što ga čini izrazito uspešnim - novo je.

Večeras sam pričala sa blogowskim na temu njegovih dosadašnjih vlog aktivnosti.

Blogowski (Peđa Pušelja) je autor klasičnog bloga... Imao je različite faze u blogovanju i bez obzira na promene u načinu i frekvenciji pisanja ostao je jedan od najuticajnijih blogera u Srbiji i regionu. Autor je i prvog vlog a u našoj zemlji.

PReporučila bih svojim kolegama PR-ovcima da obrate pažnju na Peđino pisanje, vrlo direktne komentare i proaktivnu percepciju pojava. Ovaj bloger vam može doneti puno problema.

Inače, sadržaji koje objavljuje nekoliko godina (od 2006 na srpskom jeziku) zanimljivi su i u velikoj meri aktuelni i danas. Sada bloguje i Twituje čini mi se, prvenstveno dobro se zezajući, ali sa takvim uticajem i reputacijom može da pokrene i održava vrlo ozbiljan buzz na interentu o vašem proizvodu ili usluzi.

Sličnih primera ima dosta. Sve blogere senzibiliteta sličnog blogowskom morate imati na umu ukoliko moja prethodna pisanija i preporuke za uvažavanje snage online zajednice uvažite.

Ukoliko još uvek nisam uspela da vas inspirišem da zagrebete u blogosferu i društvene mreže plašim se da ste na pogrešnom mestu... PR definitivno nije posao za vas.

Na ovom linku možete pronaći vcast koji je uredila i realizovala Aurora... Blogowski i moja malenkost akteri su... priča je ni previše ozbiljna ni premalo neozbiljna, onako po mojoj meri za ponedeljak popodne...

Riznica života

Prošla je ponoć...

U snu su oni koje milo ljubim dok snevaju i srećna sam.

Ne mogu um da nateram u san.... ih... nikada... nije ova noć po tome ni malo posebna... Uz pomoć prijatelja danas sam donela veliku odluku. Čim sam diplomirala (uh, a ima tome već dosta ) upisala sam postdiplomske studije. Odslušala sam sva četiri semestra i položila 3 od 7 ispita... Gaga će do kraja 2009. magistrirati! Surovo odana zadatoj reči u to se mogu kladiti.

Potražila sam na nekim mestima svoj index.... (znate ona mesta koja sakupljaju vašu dušu i vaš život, na kojima se kriju vaše tajne, mile tajne, neke misli... svi imamo takva mesta... nisu to fioke, kutije ili kovčezi - to su riznice života)...

Uh! Srela sam sebe kroz godine... davno to nisam uradila...

Kroz um su mi letele misli i mesta.... Neke fotografije oslobodile su iz mog sećanja neke drage ljude... onda propusnice, ulaznice, diplome, isečci iz novina... pa Gaga sa kratkom kosom, pa Gaga kao ovo i ono.... studentski dani, novinarski dani, prvo more sa drugaricama... fotografije sa diplomskog, sa venčanja dragih osoba...

Neki ljudi, koje sam noćas u svojoj riznici pažljivo dodirnula ponovo, sada koračaju nekim drugim, meni nepoznatim prostranstvima... ne dišu ali ja udišem uspomene na njih...

Posmatrala sam sebe kako se menjam s godinama i kako ostajem ista.... osmeh je isti... te su oči... duša je ta... ista sam, to sam ja.

U trenu sam zaželela da snažno zagrlim svoje saputnike na svim stazam kojima sam koračala a čije deliće sam sakupljala u svojoj maloj životnoj riznici... u dnu stola.... u jednoj velikoj drvenoj kutiji...

Na vrhovima prstiju osećam prašinu... i pogled mi je mutan sad... idem napred a sačinjena sam od onoga što sam sad i onoga što sam bila. Sve te borbe i tuge, nedoumice i osmesi raznih vrsta, nepoverenje i sreća, strast i želja satkale su moju dušu ovakvom kakva je. Telo sledi dušu... na njemu nema godina... na njemu je ispisana samo priča života.... pitka, meka, mila... znam da bi mi zbog toga korak morao biti jednako lagan i brz.

Ali nije tako.

Žao mi je što više ne hodam na prstima.

Onako, znate kako? Onako gipko, tiho, pomalo šašavo i nesigurno, nepredvidivo.... pomalo nestabilno... sasvim na vrhovima prstiju...

Sada hodam čvrsto, previše mirno, ujednačeno... i oba moja stopala snažno su prikovana za predvidivo... za izvesno... za zemlju...

Gaga iz riznice mi je noćas tiho šapnula: "Malena, ne menjaj svoj ritam, menjaj muziku "!

Public Relations evolucije: propaganda i PR

PROFESIONALNA EVOLUCIJA deo prvi

Iako se posmatrajući svetsku istoriju, mogu pratiti različite pojave ciljanog (da ne kažem strateškog) komuniciranja, naša struka je institucionalizovana u prvoj polovini XX veka.

Već na samom početku (iako zvuči paradoksalno) struka je evoluirala. Iako su određene taktike ciljanog komuniciranja bile primenjivane pre i posebno za vreme I Svetskog rata, grupa stručnjaka na čelu sa Edvardom Bernaysom ("autor" termina PR) i Ivy Leejem (autor prvog Saopštenja za javnost), je po okončanju ovog ratnog sukoba najvećih razmera, terminisala profesiju Odnosa s javnošću.

Za vreme I Svetskog rata, propaganda je bila primenjena disciplina za postizanje jasno definisanih komunikacijskih ciljeva u interesu Američke vojske. Kako je termin propaganda poistovećen (i pomalo negativno konotiran) sa tendendencioznim (ujedno i jednosmernim) komuniciranjem u vezi sa interesima neke vojne sile, Edward Bernays je predložio i u upotrebu uveo, termin Public Relations:

"When I came back to the United States [from the war], I decided that if you could use propaganda for war, you could certainly use it for peace. And propaganda got to be a bad word because of the Germans ... using it. So what I did was to try to find some other words, so we found the words Counsel on Public Relations" - E. Bernays.

Istovremeno, bilo je više nego očigledno da je "propaganda u miru", odnosno PR, znatno složenija, šira i osetljivija profesionalna disciplina od propagande, te sveobuhvatnija i kao termin i kao profesija.

PROPAGANDA developed into a PUBLIC RELATIONS

Nadalje se ova naznaka potvrdila i potvrđivala... propaganda (komunikacijska aktivnost koncipirana i korišćena u cilju uticaja na šire mase) je zapravo bila jedna od opcija, podskup i integralni deo mnogo sveobuhvatnije oblasti u nastajanju- PR-a.

Ovu "evoluciju" u našoj struci uslovile su posleratne društvene promene, stvaranje i razvoj "potrošačkog" društva, unapređenje i dostupnost informacija (radio, televizija, telefon...), kao i praktična primena psihološke nauke u cilju manipulisanja mišljenjem i željama grupa (pojedinci su u fokusu tek krajem XX veka).

Bernays je imao dovoljno talenata i više nego dovoljno znanja da primeni psihološke postulate za "manipulisanje" grupama, javnostima i na posletku i masama. Bio je nećak i učenik Sigmunda Freuda, osnivača psihonalatičke škole.

Prvi je primenio product placemant, direktno je uticao na omasovljavanje pušačkih navika kod žena (cigareta je poistovećna sa potvrdom i izrazom sloboda ženskog pola, a doživljena kao proizvod sa snažnim pozitivno-asocijativnim značenjem), na masovnu prodaju automobila (komunicirajući automobil kao simbol muške seksualnosti), prodaju akcija i razvoj finansijske svesti kod prosečnih američkih građana, a i prvi je praktičar u istoriji PR-a koji je angažovan od strane političara (SAD Predsednika Coolidgea) na aktivnostima za unapređenje imidža... Psihološke veštine i znanja omogućile su mu da se pozicionira kao PR revolucionar. Razvijao je PRofesiju, gradio sopstveni imidž... 1938. godine svoje usluge pružao je i Vladi SAD-a kao i Centralnoj informativnoj agenciji (CIA).

Postao je bogat i slavan... shvatio je ono što je i danas osnova brend menadžmenta, težnja PR-a u širem smislu reči i želja menadžmenta svake kompanije - shvatio je kako da koncipira poruke koje će aktivirati najsnažnije u ljudima - instinktivne nagone i nesvesne želje u željenom pravcu.

NEED leaded to DESIRE

Tako je još dvadesetih godina prošlog veka razvijo tehnike za stimulisanje želja ljudi kako bi manipulisao njima nudeći im određene proizvode kompanija za koje je radio. Razumeo je da je masu moguće izmanipulisati zbog čega je postao svestan i varljivosti ideje demokratije... ljude je moguće navesti na određene zaključke stimulacijom iracionalnog; dakle, mogu biti navedeni da ne zaključuju racionalno... politička ideja dovoljno pažljivo koncipirana (isto važi i za svaku drugu ideju) može ih stoga navesti da razmišljaju, i još gore reaguju, suprotno svojim racionalnim potrebama i svesnim željama.

Propaganda Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa (nacističkog Ministra za javno informisanje i progandu) potvrdila je ove Bernaysove strahove.

Struka Odnosa s javnošću evoluirala je ponovo.

Iako je u periodu od II svetskog rata do XXI veka bilo izvesnih promena pravaca i kursa u PRofesiji, sledeći veliki korak ka napred dogodio se (već)... i kao i mnoge velike promene dogodio se dovoljno postepeno da ga usvajamo bez da ga jasno uočimo i razložimo.

Public Relations developed into a Corporate communications

... sledi nastavak...

Intervju za magazin "Preduzeće" Ekonomist media Group

Magazin Preduzeće u poslednjem broju od 17. februara objavio je tekst na temu: "Važnost i način korišćenja bloga Web profit". Autorka teksta je gospođica Vesna Lapčić, a tekst sublimira zanimljive detalje i primere iz blogerske prakse.

Tekst sadrži i delove intervjua sačinjenog sa profesorom Draganom Varagićem (ceo tekst pročitajte ovde), kao i pojedine delove intervjua koje je autorka sačinila i sa autorkom ovog bloga.

U nastavku objavljujem pitanja koja su mi poslata, kao i odgovore na njih u celosti.

1. Zbog čega je za kompanije važno da budu prisutni na blogovima?

D. Đermanović: Blog, ili web log je online dnevnik pojedinca, grupe ili kompanije. Na svetu trenutno postoji blizu 10 miliona blogova, a po statistikama se svakih 7 sekundi započne novi blog. Blogovi su sjajan alat komunikacije, ne budućnosti, već sadašnjosti. Ovladavanje ovim moćnim alatom, profesionalcima za komunikaciju kompanije mora biti obaveza, bez obzira na to da li imaju ličnih afiniteta prema online komuniciranju ili ne. Iako mnoge kompanije toga nisu svesne, veliki broj njih je na određeni način bio tema nekog bloga i nekog blogera. Građansko novinarstvo, što u svojoj osnovi blogovi jesu, podrazumeva javno publikovanje raznih aktuelne informacija koje su često i subjekt polemika, razrađuju se i dopunjavaju 24 časa svakog dana, što ih čini suštinski različitim i u tom smislu opasnijim, od ma kog klasičnog medija. Obzirom na jasne trendove u Customer relationship management-u (CRM) koji podrazumevaju otvorenu i interaktivnu komunikaciju između prodavca robe/ponuđača usluga i klijenta/potrošača, te istinitost, pouzdanost i dostupnost ponuđača/proizvođača, blogovi kao upravo otvoren i interaktivan medijum mogu predstavljati značaju kariku u lancu uspešnog pozicioniranja u odnosu na konkurenciju.

2. Za koga je preporučljivije da ima sopstveni blog, a za koga da bude samo deo već postojećih blogova (postavljanje komentara itd.)?

D. Đermanović: Praksa je pokazala da je online javnost upravo zajednica («community») te da po tom principu funkcioniše. Naime, da bi pojedinac u ime kompanije, kompanija ili predstavnik(ci) top menadžmenta bio prihvaćen od strane online zajednice mora pre svega usvojiti osnovne principe ponašanja. To podrazumeva upoznavanje online zajednice kojoj se obraća (ciljna grupa), što direktno iskustvo u praksi u procesu pisanja postova (uz sticanje osećaja nužne dinamike), komentarisanje na sopstvenom blogu (na afirmativne i neafirmativne komentare posetilaca), usmeravanje toka i razrade teme osnovnog teksta (blog posta) i mnoge mnoge druge. Dakle, ne bih preporučila niti jednoj kompaniji da krene u vrlo koristan, ali i, sa druge strane, potencijalno rizičan, način komuniciranja putem bloga bez sticanja ličnog iskustva na sopstvenom primeru. U toj, da kažem test fazi, predstavnik kompanije koji će biti zadužen za kompanijski blog, može se poslužiti i nadimkom, nekim drugim imenom ili sinonimom ukoliko namerava da njegove blog aktivnosti po lansiranju kompanijskog bloga budu samo profesionalnog karaktera. Komentarisanje na blogovima kao i polemika koja se često razvija, apsolutno su preporučljii svima koji nameravaju da započnu sa vođenjem online dnevnika – ličnog ili kompanijskog.

3. Koliko se komentarima na blogu može kreirati javno mnjenje?

D. Đermanović: Blogosfera (udružena zajednica blogova na nekoj teritorijalnoj jedinici) uticajna je onoliko koliko su uticanji pojedinci koji bloguju. Naime, bloger može postati uticajan i ukoliko nije afirmisan i uticajan van weba, ali ukoliko jeste online popularnost stiče znatno brže. Mnoge velike svetske kompanije bile su «na meti» blogera što ih je koštalo čak i u delu vrednosti akcija, te su u najvećem broju slučajeva započele i sa vođenjem sopstevnog bloga čime su blogosferi dali do znanja da je uvažavaju, poštuju i da su otvoreni za polemiku i javne diskusije. To se, po pravilu, ispostavilo kao mudra odluka. Na primeru velikog Walmart stores-a, kao najvećeg pojedinačnog poslodavca u Americi, započinjanje sopstevnog bloga predstavljalo je prekretnicu u poslovanju. Nakon sve učestalijih negativnih komentara i polemika online, ugled Walmarta je rapidno počeo da opada, a jedna blogerska incijativa je čak osujeteila poslovne planove Walmarta za otvaranje novog tržnog centra. Na izričitu sugestiju PR konsultantske firme Edelman (koja i lično ima korporativni blog, ali i CEO ove agencije ima vrlo uticajan blog), Walmart je sa svojim blogom postao aktivni učesnik blogosfere.

4. Koliko se može pospešiti prodaja određenog proizvoda i kreiranje pozitivnog imidža kompanije?

D. Đermanović: Nije redak primer upotrebe blogova u cilju pospešivanja prodaje, ali bih lično preporučila blog kao image building alat. Unapređenje imidža kompanije koja bloguje naposletku će izvesno rezultovati i povećanjem prodaje.

5. U kom smislu blogovi mogu biti korisni i za „male igrače“?

D. Đermanović: Za «male igrače» blogovi su jednako korisni, ako ne i korisniji. To je sjajna prilika da manje kompanije povećaju svoju vidljivost, aktualizuju svoju ponudu i pozicioniraju se u svesti potencijalnih potošača/korisnika obzirom da su troškovi blogovanja minimalni i uglavnom podrazumnevaju samo intelektualni potencijal i komunikacijske veštine pojedinaca, bez znatnijih materijalnih troškova. Međutim, manje i veće kompanije bloging najčešće koriste iz različitih razloga i to: manje za postizanje vidljivosti i promociju, a veće za unapređenje korporativnog identiteta i imidža. Na kraju, proces kreće obrnutim smerom: manje kompanije u drugoj fazi unapređuju imidž, a veće pospešuju prodaju i pojačavaju promociju.

6. Koji su dobri primeri domaćih kompanija koje shvataju važnost blogova i njihovih uticaja?

D. Đermanović: Kako je i za očekivati, pre svega mediji i marketinške i PR agencije. Mnoga poznata lica medijske kuće B92 imaju svoje blogove, kao i medijska kuća Color Press Group čiji vlasnik, gospodin Robert Čoban, takođe bloguje. Takođe, svoj blog ima i Press Publishing Group, Taboo magazin, Naslovi.net i drugi. Istakla bih i vrlo zanimljiv blog Fresh McCann, naše poznate marketinške i PR agencije McCann Erickson koji rado pratim.

7. Ima li primera neke kompanije u svetu koja je zahvaljujući i blogu postigla neki dobar poslovni rezultat?

D. Đermanović: Svaki uspešno realizovani image building projekat (što korporativni blog jeste) doprinosi i ostvarivanju pozitivnih poslovnih rezultata. Mnogo je, međutim, lakše izmeriti negativne efekte u slučaju da se zanemari značaj i uticaj blogova, a koji se u određenim slučajevima odraze i na vrednost akcija kompanije. Jedan takav primer je doslovce koštao kompaniju Apple nekoliko milijardi dolara u vrednosti nakon negativnog teksta objavljenog na vrlo uticajnom blogu TechCrunch o njihovom, tada novom, proizvodu iPhone-u.

8. Da li bi kompanije trebalo da zaposle nekoga ko bi se isključivo bavio „blogovanjem“? I koga?

D. Đermanović: Vođenjem kompanijskog bloga u najširem smislu reči mora da se «bavi» cela kompanija. Naime, jedna osoba u potpunosti i sektor za promociju i korporativne komunikacije kompanije najdirektnije, ali i svi zaposleni u kompaniji u celosti. Obzirom da je blog medijum za unapređenje kako eksterne tako i interne komunikacije, interni «saborci» mogu biti od presudnog značaja za uspeh bloga. Najveći uspeh i po pravilu najveći publicitet postižu blogovi top menadžmenta ili tačnije top menadžera (General manager, Chefe executive officer). Korporativni blog na kojem će pojedini predstavnici kompanije sporadično pisati, mogu dati odlične rezultate.

9. O čemu bi trebalo najviše pisati?

D. Đermanović: Kao i pri svakom vidu promocije, nužno je na samom početku definisati jasan cilj. Nakon toga, potrebno je sprovesti detaljno istraživanje lokalne, regionalne i globalne online zajednice te, po mojoj preporuci, uz stručnu pomoć profesionalaca za online komunikacije koncipirati strategiju, definisati obaveze i odgovornosti i započeti sa realizacijom projetka korporativnog blogovanja. U zavisnosti od cilja blogovanja vrši se selekcija tj. izbor tema.

Zemlja kao Brend - Okrugli sto "Nacionalni Brend Srbije"

Sajam Brendova, Okrugli sto "Nacionalni brend Srbije".

O Srbiji, njenom imidžu i predlozima za napredak prva govori gospođa Angie Hall. Vidno emotivno i lično vezana za našu zemlju. Bez elemenata jasnih i objektivnih opservacija... bez suštine.

Na okluglom stolu profesori... ljudi iz "državnog aparata"... zgodni i podobni...

"Preživeli" su ove i one promene... tu su gde su i dobro im je.

Zaključke i činjenice ću preskočiti iz prostog razloga - nisu iznete.

Prazne reči, bez energije, bez stila, bez ideja... uostalom kao i čitav "projekat" - bez smisla...

Nikada mi nije bilo teže da napišem post, nikada... danima razmišljam šta da vam kažem dobri ljudi koji delite moju veru i moju nadu... Ovi vas redovi nisu dostojni

Šta (sa sigurnošću) ZNAMO nakon okruglog stola:

da ne postoji jedinstveni stav u Vladi po pitanju (između ostalog) brendiranja
da ne postoji usaglašena strategija razvoja zemlje (pa i njenog imidža)
da se Brendiranjem Srbije u ime Države bave nekompetentni ljudi
da su ti ljudi pritom i nemotivisani (što je mnoooogo veći problem)
da ti ljudi nemaju ovlašćenja ni jasne odgovornosti
da ti ljudi nemaju nikakav uticaj
da je za dostavljanje ponude na tenderu za izradu Projekta brendiranja bilo potrebno dostaviti 182 papira, kako bi se predalo 5 stranica predloga, te da su 3 od četiri agencije koje su na njemu učestvovale u novembru prošle godine: GFK, Delloite i McCann Erickson (sad je jasnije zašto je g Šaper odbio da bude član Saveta)... ime četvrte agencije je "vođama" javne nabavke iščezlo iz pamćenja... ali nije ni bitno...
da članovi Saveta ne znaju zašto su baš oni izabrani i ne znaju tačno šta im je dužnost mada nemaju ni uticaja na Vladu čije su po specijalnoj odluci savetodavno telo; sve to ih nije sprečilo da postanu i ostanu članovi tog tela (premda volonterski)... ali Savet ima ideju! Oni će započeti "projekat" sajta na kojem će afirmisati pojedince i pojedinačne pozitivne primere ("npr. jednom nedeljno") koji svojim ličnim i samopregornim radom, idejama i angažovanjem grade imidž bolje Srbije... ej ljudi moji... to se zove projekat Vladinog savetodavnog tela... ma to je mikro akcija; to je nano akcija... a da nije tužno znate kako bi bilo ... Inače, taj "projekat" sajta na koji je predstavnica Saveta više nego očigledno ponosna, finansiraće neka "privatna firma" (ne ni organizacija, ne ni kompanija)... inače, mnogo je veći problem to što nismo dobili odgovor na pitanje KOJA je to FIRMA, od "problema" da će u sklopu aktivnosti Vladinog Saveta za Promociju biti sajt (!?) koji finansira neka privatna firma... šta znači to što je odbijeno da nam se odgovori koja?! šta to znači?! I kakav je to uopšte "projekat"!? Ma kome je on uopšte namenjen!?

Šta (i dalje) NE ZNAMO nakon okruglog stola:

na šta će biti potrošeno 50 miliona dinara
da li će iznos navedenog budžeta, obzirom na to da je 12 puta manji od traženog, usloviti izradu novog projekta i uticati na prilagođavanje planiranih aktivnosti shodno visini odobrenih sredstava
da li je ikome u državnom aparatu na listi prioriteta (kako se navodi u "Projektu") brendiranje Srbije
da li "odgovorni" znaju razliku između brenda (brendiranja) i promocije
da li su svesni razlike između termina "projekat" i termina "strategija" (zahvaljujem kolegi Miljanu Premoviću)
zašto do sada nije obavljeno istraživanje i da li je nesumnjivo loš imidž Srbije činjenicama potvrđeno stanje ili paušalana (pa sve i da je tačna) lična i pojedinačna procena
ko su (u suštinskom smislu) ljudi koji savetuju Vladu o pitanju promocije Srbije (Savet za promociju)
da li je postignuta saglasnost sa javnostima Srbije (političke partije (sve pa i opozicione), mediji, kompanije, NVO sektor, građani...) kako bi se proces brendiranja (planirani dvadesetogodišnji) neometano razvijao i napredovao u slučaju (gotovo izvesnih ionako prečestih) društveno-političkih promena... da ne bude malo, malo puj pike ne važi... pa iz početka... Brendiranje Srbije je posao svih nas, svakog od nas u svakom trenutku i on mora biti važniji od dnevno-političkih prepucavnja, dnevno-promenjivih uredničkih politika, dnevno-ekonomskih ciljeva... to je cilj nad ciljevima! Kad se on dostigne i ako ga svi podrže i pomognu diferenciraćemo se i na toj "dnevnoj" osnovi... dok se ne postigne - nema nam dana! ni dana, ni Sunca, ni sutra ni prosperiteta... Dobar imidž (i unutrašnji i spoljašnji ugled) doneće nam mir, sklad, prosperitet, investicije... nije to osrednja PRomotivna pričica... to je težak posao koji uzdiže svaku zemlju i njene građane!

Grubo rečeno to je bilo to...

E sad, pitanja su postavljana, nemojte da mislite da nisu; postavljana su jasno, glasno i po više puta... Okrugli sto je trajao tri puta duže nego što su organizatori planirali... ali odgovori su izostali...

Izostali su zato što naši sagovornici zaista nisu imali odgovore na njih i zato što ti sagovornici u vezi sa najvećim brojem pitanja i preporuka nisu imali relevantna znanja (a posebno ne iskustva) i nisu ni razumeli dobar deo poruka koje smo im jednoglasno slali... Ne želim ni imena da im pominjem... nema smisla, nema svrhe, uopšte nije značajno...

Ono oko čega se jedino svi slažemo - svi na ovom blogu, i svi na okruglom stolu, i stručna javnost koja je posvećena brendiranju je: NAJZNAČANIJI SU LJUDI!

Građani koji žele, koji vole, koji veruju, koji misle pozitivno, koji svojom energijom mogu da pomere sve granice, koji svojim idejama boje najlepšim koloritom crno-beli svet!

Dakle NAJZNAČAJNIJI SMO MI!

Bilo vam milo ili ne, nakon onoga što sam videla, verujte da je odgovornost za sve što nadalje može biti dobro u Srbiji (i loše) u našim rukama! Nema gotovo nikoga koga je narod poslao da u njegovo ime radi i gradi a da to i radi! Nema gotovo nikoga u ogromnom aparatu "apartčika" koji će da radi u naše ime i za opšte interese, za nadinterese... ne znaju, nemaju, ne žele, ne veruju...

Mi znamo VIŠE, želimo VIŠE, verujemo da zaslužujemo VIŠE! Mi i možemo više... oni ne mogu ništa... gotovo niko od njih...

Razmišljam šta dalje...

Žao mi je što vam ne donosim bolje vesti...

Uticaj blogova na novinare - Brodeur istraživanje

Obzirom na činjenicu da čak 60% svojih aktivnosti PR-ovi i agencije za Odnose s javnošću ulažu u odnose s medijima, te da nam je zaista stalo do toga šta novinari o nama (našoj kompaniji) misle, čak i osećaju, zgodno je da znamo u kolikoj meri na to njihovo mišljenje i osećanje utiču blogovi.

Agencija za istraživanje BRODEUR, deo čuvene Omnicom Group, objavila je izveštaje istraživanja sa zaključkom: "Blogovi utiču na novinare, u gotovo svim aspektima koncipiranja vesti".

Istraživanje je rađeno na tržištu Amerike, ali kao i mnogi drugi trendovi u komunikacijama koji dolaze iz SAD-a i Velike Britanije, ovaj će trend sigurno biti primetan i u našoj zemlji u narednom periodu (moja procena 1-2 godine). U regionu je ovaj trend već primetan.

Dakle još jedan post o praćenju "Znakova pored puta" u cilju proaktivnog pristupa ( jedinog pravog i istinski efikasnog) i u cilju pripreme za "utakmicu" koja je izvesno na programu. Ukoliko uvažite neke od navedenih činjenica, finalno ćete uštedeti na vremenu, a dobiti na kvalitetu .

REZULTATI ISTRAŽIVANJA:

Novi mediji (posebno blogovi i društvene mreže) imaju uticaj na veliki broj aspekata izveštavanja, kako na ton vesti i priloga, tako i na pravac u kojem se nadalje kreće tok misli uredništva i novinara, a posebno je vidljiv uticaj novih medija u delu brzine i dostupnosti vesti.

Pojašnjenje: blogovi teme razrađuju kroz interakciju sa korisnicima; interakcija čitaocima bloga daje osećaj objektivnosti, tj. mogu razumeti ili nerazumeti do kraja sadržaje nekog posta, složiti se ili ne sa određenim navodima, ali za razliku od svakog klasičnog medija te svoje nedoumice nadalje u komentarima na blogu mogu odkloniti te doneti objektivan zaključak. To je razlog zbog kojeg se čak 52% korisnika interneta u Evropi pre odlučuje za kupovinu nekog proizvoda ili za neku uslugu nakon pročitane pozitivne informacije na nekom blogu. Interakcija dovodi do objektivnosti. Druga stvar je da su blogovi medijum koji je korisnicima na raspolaganju 24 h te da se vesti i informacije na blogovima objavljuju 24 h na dan cele godine... ne postoji niti jedan toliko ažuran i tako dostupan klasični medij!

Najveći broj novinara ističe da sadržaji sa blogova utiču posebno na kvalitet vesti:

Najveći uticaj blogova odražava se na brzinu i dostupnost samih medija i njihovih informacija
Više od polovine ispitanika (61,8%) ističu značajan uticaj na "ton" vesti koja se obrađuje, dok 51% primećuje snažan uticaj na dalji pravac u razmišljanju uredništva.

Vrlo mali broj novinara smatra blogove generatorima pouzdanih eksluzivnih vesti, veliki broj njih smatra blogove korisnim u cilju boljeg razumevanja obrađivane teme kao i u cilju pronalaženja i profilisanja ideja.

Preko 3/4 novinara navelo je da su im blogovi bili od koristi kao mesto zanimljivih ideja, zanimljivih gledišta i kao jasniji pregled problema u širem smislu reči.

Preko 70% novinara čita blogove na dnevnoj osnovi (petina njih na blogovima provodi više od jednog sata).

Ono što PR-ovima može biti zaista značajan imput jeste da svaki četvrti novinar (tačnije 27,7%) vodi sopstveni blog. Postati deo zajednice novinara blogera u online svetu, gotovo izvesno će vam novinara blogera u stvarno svetu učiniti naklonjenijim.

"Kao i svaki drugi društveni fenomen, blogosfera je postala dobar izvor za istraživače i novinare". (Jerry Johnson, šef odeljenja strateškog planiranja u Omnicom-u)

Dakle, obzirom na to da 60% aktivnosti PR-ova podrazumeva odnose sa medijima, a polovina novinara svakodnevno čita blogove, zaključak je jasan:

uspostavljanje i održavanje odnosa sa blogerima = vršenje uticaja i na klasične medije

(pre)Stignite klasične medije, odite korak dalje!

Priđite, upoznajte i angažujte blogere pre nego što izvesni talas značaja blogova postane svakodnevnica i naših redakcija!

Zemlja kao Brend - ODGOVOR Ministarstva za trgovinu i usluge

Poštovana gospođo Đermanović,

Uvažena koleginice,

Zahvaljujem na Vašem dopisu, na koji odgovaram sa blagim zakašnjenjem i nadam se da mi nećete zameriti zbog toga.

Prvo da Vam kažem da sam posetio Vaš blog i slažem se sa Vašim konstatacijama: stanovnici Srbije (naročito onaj deo koji ima pristup internetu - a to je oko 1/3 građana Republike Srbije) vole da bloguju, primetan je i veliki interes za brendiranje i uopšte podizanje konkurentnosti srpske privrede i približavanje našeg društva evropskoj najboljoj praksi I svetskim standardima. Bar ja to tako mislim, pa i sagledavam.

Pitanja u oblasti brendiranja koja ste Vi ili učesnici u Vašem blogu postavili, kao i ideje koje su nesebično iskazane smatram veoma korisnim. Naravno da građane Srbije ne zanima nadležnost ministarstava i organizacija Vlade Srbije... Plakati za koje pitate su u okviru projekta jedne od institucija, a možda i neke nevladine organizacije. Broj učcesnika u Nacionalnom brendiranju Srbije nije ograničen i slažem se sa Vama da svaki građanin može da doprinese svojim aktivnostima uspešnoj realizaciji ovog važnog posla. Ovo resorno ministarstvo, u skladu sa zakonskom nadležnošću objedinjuje stručne poslove u ovoj oblastii odgovorno je za efikasno iI efektivno sprovođenje ovog posla, ali isto tako ima zadatak da edukuje građane Srbije o značaju Nacionalnog brenda Srbije. Vaš blog je pogodan instrument za izvršenje ovog zadatka. Ali ne samo to, zaključujem da u blogu postoji i svojevrstan brain storming - koji će državni aparat pokušati da racionalno iskoristi.

Moj položaj državnog službenika od karijere ne dozvoljava mi da komentarišem rad starešine organa, ali mi dozvolite da iskažem mišljenje da je dr Slobodan Milosavljević, sadašnji ministar trgovine i usluga, čovek iz struke, vrstan stručnjak u oblasti ekonomije, sa dugogodišnjim iskustvom u privredi i politici, Đinđićeve energije i pragmatizma koji nesumljivo svojim radom približava Srbiju Evropskoj uniji.

Drago mi je što cemo imati prilike da se uskoro sretnemo na okruglom stolu na Brand Fair 5, čiji je pokrovitelj Ministarstvo trgovine i usluga www.brandfair.org i da tom prilikom nastavimo našu razmenu mišljenja koja mora imati za cilj lepšu i bolju Srbiju.

Srdačan pozdrav

Željko Stojanović

p.s. Odgovor stigao u četvrtak, 05. februara 2009.

"Koja je "opaka" namera Dragane Đermanović u blogovanju?????!!!!!!"

U poslednjih par dana više puta sam dobila gotovo istovetno pitanje u vezi sa pisanjem na blogu: "Zašto to radiš?"

Iako je neki put pitanje bilo postavljeno iskreno i dobronamerno, više puta sam mogla da osetim i pitanje između redova: "Koji ti je cilj, interes, šta se "valja" iza brega?"

Obzirom da su neki takvi komentari bili čak i vrlo neukusni, te da sam u nekim komentarima doslovce ucenjivana i da mi je na određeni način upućivana i, da tako nazovem, antidemokratska preporuka, smatram da je nužno da se pojasnim, da se malo bliže predstavim i napomenem neke značajne informacije o blogu.

I FAZA:

Blog postoji 7 meseci, ima 43 teksta i 535 komentara. Započela sam da ga vodim nakon zanimljivog predavanja gospodina Bore Miljanovića na "Prvom godišnjem forumu o komunikacijama" održanom 26. juna 2008.

Tada nisam imala ni svoj Twitter, ni Skype, ni Xing nalog, naravno ni svoj blog; nisam znala šta je Slide share, kako se upotrebljava YouTube, My Space, Delicios, Picasa; nalog na Face Book-u mi je bio neaktivan, kao i na LinkedIn-u... Međutim, poruka koju sam razumela je da su novi mediji ne budućnost već sadašnjost, te da je obaveza (a ne lični izbor) svakoga ko se bavi komunikacijama da ovlada veštinama komuniciranja online.

Počela sam da istražujem; saznala šta su blogovi, koliko ih je i ko sve bloguje; shvatila sam da online komunikacije već odavno imaju svoje značajno mesto na svim razvijenim tržištima, te da će za mene biti PRofesionalna prednost ukoliko ovladam novim medijima i ponudim i tu svoju veštinu sa novim idejama svom poslodavcu (ako ne u toj 2008. ono sigurno u nekom trenutku bliske budućnosti). Jedan mi je kolega čak rekao: "Ej, za par godina neće biti bitno DA LI bloguješ, već KOLIKO DUGO bloguješ!"

Kada sam napisala prvi tekst i dobila podršku nekih svojih prijatelja a na prvom mestu blogera, shvatila sam i da mi taj, tada, hobi, zaista i prija i da je blog sjajno mesto da razmenim korisne informacije i iskustva sa kolegama prvenstveno iz PR struke.

Blogovanje sam shvatila onako kako shvatam sve u životu - ozbiljno! Ulagala sam svoje slobodne trenutke u istraživanja, analize, prikupljanje podataka; pratila sam domaću i stranu blogosferu, počela sam da koristim društvene medije, komentarisala, linkovala dobre tekstove... U jednoj rečenici: zarazio me je online virus.

Uvek sam imala snažan poriv da menjam sebe, pa potom i svoje neposredno okruženje, na bolje. Ranije sam shvatila da npr. politika ne postoji zato da menja stvari na bolje! Shvatila sam da žene u politici imaju vrlo neznatu ulogu i da je politički sistem u Srbiji vrlo primitivan. Sličan utisak sam ponela i u vezi sa uticajem i aktivnostima Nevladinih organizacija, čast retkim izuzecima. Iz tog razloga ostala sam društveno-politički aktivna, ali nisam aktivista NITI jedne političke partije i članica sam samo jednog udruženja građana - Društva Srbije za odnose s javnošću.

Blog je postao sjajno rešenje! Prvi put posle dosta godina pronašla sam dobar način da ispoljim sebe; počela sam da "upoznajem" ostale aktere srpske internet zajednice, da ukazujem na dobre i loše PRimere, da delim iskustva sa kolegama iz struke koji su drugačiji i imaju drugačija iskustva; pisala sam o tehnikama i alatima za komuniciranje, o trenutnom stanju u PRofesiji i o njenoj budućnosti, o studijama slučaja, iznosila neka svoja lična razmišljanja i nedoumice...

Teme su bile skoro apsolutno PR-ovske. Podrška PR-ova je gotovo apsolutno izostala!

Nisam odustala...

Prvi kolega iz struke koji je odao priznanje mom radu bio je gospodin Dragan Savić, koji me je prilikom našeg prvog susreta pozvao da budem i predavač (prvi put u životu) na temu iskustva sa blogom na PR weekend-u koji je organizovao... Tamo sam pričala svoju priču... Kažu da je bilo dobro i energično...

II FAZA:

Od oktobra (dakle nakon 3 meseca), blog je počeo da dobija stalne posetioce... Teme sam uvek i isključivo posmatrala iz ugla PR-a, dakle kao komunikacijske strategije, preporuke, primere, trendove ili studije slučaja. U komentarima jedne takve studije slučaja kriznog PR-a, dobila sma i komentar koji je (samo naizgled) promenio kurs pisanja:

Dusan Katilovic | 09.10.2008.

Da, kriza je kraljica PR-a. A ono sto je trenutno u najvecoj krizi jeste poverenje u finansijske institucije, a ti si zaposlena u jednoj...

Kako ces ti odgovoriti na verovatno najveci profesionalni izazov do sada? Kako ces umiriti mene, akcionara tvoje institucije, i pridobiti me da ne povucem svoj depozit iz nje (ili neke druge banke)...?

Isprva sam mislila da nije primereno da pišem o temi koju je pomenuo Dušan... iz više razloga: zaposlena sam u banci, nisam ekonomista, tema mi nije dovoljno bliska, nezgodan je trenutak za takvu vrstu tekstova i za polemike koje se mogu izroditi, to može gotovo izvesno (a i jeste) uticati na moj trenutni profesionalni angažman i poziciju u kompaniji (koja je i direktno izložena Krizi) itd.

Ali... odlučila sam da ipak napišem tekst iz mog ugla i da tu značajnu i vrlo osetljivu temu bar malo približim drugima na način na koji sam je zapravo približila i sebi.

Iako sam u međuvremenu pisala i na karakteristične PR teme, vrlo zanimljive nePRovske teme koje su u datom trenutku bile vrlo aktuelne počele su da okupiraju moju pažnju. Opet, iz PRofesionalnog ugla.

Tako je nakon kulminacije kraha auto industrije nastao tekst: "Svetska ekonomska kriza - Autoindustrija"; nakon što sam lično bila izložena posledicama gasne krize nastao je i tekst "Gasna kriza - deo Svetske ekonomske krize"; nakon sve učestalijih polemika o novim komunikacijskim alatima kojima se služi Izrael u napadu na Gazu (u to vreme vrlo aktuelna tema), nastaje post "Izrael u Gaza sitiju"...

Pročitala sam lane knjigu Nacionalni park Srbija I. Drugi deo te knjige sam poklonila suprugu za Novu Godinu... pročitala je (pažljivo!) i ja, ali i Mićkovu posvetu u kojoj spominje knjigu Rudolfa Arčibalda Rajs: "Čujte Srbi!". Pročitala sam i nju... Sva moja dotadašnja osećanja u vezi sa zemljom kojoj pripadam slila su se u dve reči: ljubav i razočarenje.

Pomislila sam da sam bolesna (mentalno) jer ne uspevam da se uklopim u nakaradne i naopake javne i dnevno političke baljezgarije i blamarije, a duboko u sebi znam da sam normalna žena u nenormalnom okruženju (a nikako nije obrnuto). U polemikama sa mojim bližnjima, shvatila sam da u tom osećanju nisam usamljena. S druge strane, u intenzivnoj komunikaciji sa ljudima van Srbije shvatila sam da su stranci (kada žele) vrlo svesni i mnogobrojnih vrlina srpskog naroda i da nose lepe uspomene i da imaju pozitivne asocijacije posebno u vezi sa građanima naše zemlje. Shvatila sam da su mnogi od nas zapravo prekrasni labudovi u seoskom dvorištu, ali da nam prelazak iz faze "mislim da sam ružno pače" traje neracionalno (i bespotrebno) dugo.

Tako su nastali tekstovi: "Zemlja kao brend" I, Ia, II, i IIa...

Komentari na tekstove su stizali i online i off the record i putem maila i facebooka i telefonom...

Hej, uverila sam se da ima puno energije, da ima puno konkretnih ideja i sasvim malo prazne priče i da iako je zaista malo, neki tekst nekog blogera u nekoj zemlji pa čak i na Balkanu može da izdvoji neku snažnu emociju!

Šta ću dalje - ne znam ni sama. O kojim ću temama pisati, takođe ne mogu da kažem. Možda o trivijalnim, možda ne.

Ali znam jedno: ima nas i dalje dosta koji neku inicijativu i nečije (drugačije) razmišljanje ne možemo da razumemo! Ima nas dosta koji smo i destruktivni, sebični i kratkovidi! Ima nas i dosta koji smo pesimisti i koji donosimo zaključke unapred, bez činjenica i bez dobre volje! Ima nas koji ne znamo, nećemo, ne umemo ili ne možemo da pružimo drugima ruku! I ima nas koji kada to ne umemo podmećemo nogu! Ima nas stvarno raznih!

Tužna sam zbog toga, ali nisam obeshrabrena.

Od vas uzimam samo ono što sigurno bezrezervno dajete i u "stvarnom životu"- energiju podrške i ohrabrujuće misli! Drugo mi ne treba! NE TREBA!

Imam sve u svom ličnom životu, srećna sam, vedra, druželjubiva, profesionalno ostvarena, lično zaokružena i zaljubljena, mirna... Ali, moj lični život je ipak deo jedne veće slike...

Zašto neko smatra da to što vodim ovakav blog bez puno napora i sa vidno dobrim namerama zbog mnogobrojnih (po vas neškodljivih) ličnih satisfakcija, već moje blogovanje nužno mora biti deo neke "zavere", "višeg, ličnog cilja", "interesa"?!?!?!

Ja imam interes, ali on je ostvaren! Naučila sam puno o blogovanju, naučila sam puno o mnogo čemu, povezala se sa sjajnim ljudima, skrenula pažnju na svoje lične i profesionalne kapacitet, dobila ponude za nova predavanja, dobila ponude da promenim posao (po boljim uslovima), pokazala sam da blog može mnogo, da pojedinac može dosta, znate ko sam ja, čuli ste za mene i imate neko mišljenje! Pa zar je taj interes "nedostatan"?!

I ZA KRAJ:

Na kraju, vreme će pokazati... ja ću biti ovde... kao i do sada spremna na polemike i kritike...

Vi ćete biti tu negde da me prekorite zbog ma koje neistine ili pogrešnog stava...

Samo, ajde da ne udaramo gadni žig jedni drugima olako.

To je moja molba.

Najvažnije je ne razvodnjiti i ne banalizovati sve što ne razumeš ili lično negiraš.

Iz tog razloga ću od danas, da bi svi vaši komentari i doprinosi na opisivane teme i svi moji postovi i napori da ih učinim kvalitetnim, relevantnim i zanimljivm služili samo u konstruktivne i afirmativne svrhe, moderirati ostavljene komentare.

One komentare koje ne publikujem pomenuću i navesti razlog zbog kojeg cenim da im nije mesto na blogu.

Dragana

Danga - Radoje Domanović 1873 -1908

DANGA

Snio sam strašan san.

Ne čudim se samom snu, već se čudim kako sam imao kuraži i da sanjam strašne stvari, kad sam i ja miran i valjan građanin, dobro dete ove namučene, mile nam majke Srbije, kao i sva druga deca njena. 'Ajde, da rečem da ja pravim izuzetak od ostalih, ali ne, brate, već sve na dlaku radim što i drugi, a ponašanja sam tako pažljiva da mi nema ravna.

Jedared sam video na ulici otkinuto sjajno dugme od policijske uniforme, zagledah se u njegov čarobni sjaj i taman htedoh proći, pun nekih slatkih misli, dok mi odjednom zadrhta sama ruka pa pravo kapi; glava se sama prikloni zemlji a usta mi se razvukoše na prijatan osmeh, kojim obično svi mi starijeg pozdravljamo. "Baš mi krv u žilama plemenita, i ništa drugo!" pomislih u tom trenutku i s prezrenjem pogledah na jednog prostaka što baš u taj mah prođe i u nepažnji nagazi ono dugme.

- Prostak! - izgovorim jetko i pljunem pa mirno produžim dalje šetati, utešen mišlju da su takvi prostaci u vrlo malom broju, a neobično mi beše prijatno što je meni bog dao fino srce i plemenitu, vitešku krv naših starih.

Eto, sad vidite kako sam krasan čovek, koji se baš ništa ne razlikuje od ostalih valjanih građana, pa ćete se i sami čuditi otkud baš meni u snu da dođu strašne i glupe stvari na um.

Toga dana mi se nije ništa neobično desilo.

Večerao sam dobro i po večeri čačkao zube, pijuckao vino, a zatim, pošto sam tako kuražno i savesno upotrebio sva svoja građanska prava, legao u postelju i uzeo knjigu da bih pre zadremao. Ubrzo mi je knjiga ispala iz ruke, pošto je, naravno, ispunila moju želju, i ja sam zaspao kao jagnje s mirnom savešću, jer sam potpuno izvršio sve svoje dužnosti.

Odjednom se obretoh kao na nekom uskom, brdovitom i kaljavom putu.

Hladna, mračna noć.

Vetar jauče kroz ogolelo granje i čisto seče gde dohvati po goloj koži. Nebo mračno, strašno i nemo, a sitan sneg zavejava u oči i bije u lice. Nigde žive duše. Žurim napred i klizam se po kaljavu putu, to levo, to desno. Posrtao sam, padao, i najzad zalutao.

Lutao sam tako bogzna kuda, a noć nije bila kratka, obična noć, već kao nekakva dugačka noć, kao čitav vek, a ja neprestano idem, a ne znam kuda. Išao sam tako vrlo mnogo godina i otišao nekud tako daleko, daleko od svog zavičaja u neki nepoznati kraj, u neku čudnu zemlju za koju valjda niko živ i ne zna, i koja se sigurno samo u snu može sanjati.

Vrljajući po toj zemlji stignem u neki veliki, mnogoljudni grad. Na prostranoj pijaci toga grada iskupio se silan narod i podigla se strašna graja da uši čoveku zagluhnu.

Odsednem u jednu gostionicu baš prema pijaci i upitam mehandžiju što se skupio toliki svet.

- Mi smo mirni i valjani ljudi - otpoče mi on pričati - verni smo i poslušni svome kmetu.

- Zar je kod vas kmet najstariji? - prekidoh ga pitanjem.

- Kod nas upravlja kmet, i on je najstariji; posle njega dolaze panduri. Ja se nasmejah.

- Što se smeješ?... Zar ti nisi znao?... A odakle si ti?

Ja mu ispričam kako sam zalutao i da sam iz daleke zemlje, Srbije.

- Slušao sam ja o toj čuvenoj zemlji! - prošaputa onaj za sebe i pogleda me s rešpektom, zatim mi se obrati glasno: - Eto, tako je kod nas! - produži on.

- Kmet upravlja sa svojim pandurima.

- Kakvi su to panduri kod vas?

- E, pandura, znaš, ima raznih i razlikuju se po rangu. Ima viših i nižih... Dakle, mi smo ti ovde mirni i valjani ljudi, ali iz okoline dolaze ovamo svakojaki probisveti te nas kvare i uče zlu. Da bi se raspoznavao svaki naš građanin od ostalih, kmet je juče izdao naredbu da svi ovdašnji građani idu pred opštinski sud, gde će svakom udariti žig na čelo. Eto zato se narod iskupio, da se dogovorimo šta ćemo raditi.

Ja se stresoh i pomislih da što pre bežim iz te strašne zemlje, jer se ja, iako sam plemeniti Srbin, nisam navikao baš na toliko viteštvo, i bi mi zazorno!

Mehandžija se dobrodušno nasmeja i tapnu me po ramenu pa će oholo reći:

- He, stranče, ti se već uplašio?!... Međer nema naše kuraži daleko!...

- Pa šta mislite da radite? - upitam stidljivo.

- Kako: šta mislimo! Videćeš ti samo naše junaštvo! Nema naše kuraži nadaleko, kažem ti. Prošao si mnogi svet, ali sam siguran da većih junaka nisi video. Hajdemo tamo zajedno! Ja moram požuriti.

Taman mi da pođemo, kad se pred vratima ču pucanj biča. Provirim napolje, kad al' imam šta videti: jedan čovek sa nekom trorogljastom, sjajnom kapom, a u šarenom odelu, jaše jednog drugog čoveka u vrlo bogatu odelu običnog, građanskog kroja, i zaustavi se pred mehanom te se skide. Mehandžija iziđe i pokloni se do zemlje, a onaj čovek u šarenom odelu uđe u mehanu i sede za naročito ukrašen sto. Onaj u građanskom odelu ostade pred mehanom čekajući. Mehandžija se i pred njim duboko pokloni.

- Šta ovo znači? - upitam mehandžiju zbunjeno.

- Pa ovaj što uđe u mehanu, to je viši pandur, a ovo je jedan od najuglednijih građana, naš veliki bogataš i patriota - prošaputa mehandžija.

- Pa što dopušta da ga jaše?

Mehandžija mahnu na mene glavom, te odosmo malo ustranu. Nasmeja se nekako prezrivo i reče:

- Pa to se kod nas smatra za počast koje se retko ko udostoji!...

On mi pričaše još vazda stvari, no ja ga od uzbuđenja nisam razabrao. Ali sam poslednje reči dobro čuo:

- To je usluga otadžbini koju ne može i ne ume svaki narod da ceni!

Stigosmo na zbor gde je već otpočet izbor časništva zborskog. Jedna grupa istakla kao kandidata za predsednika nekog Kolba, ako se dobro sećam imena; druga grupa nekog Talba, treća, opet, svoga kandidata. Napravi se grdan metež; svaka grupa želi da proturi svoga čoveka.

- Ja mislim da od Kolba nemamo boljeg čoveka za predsednika tako važnog zbora - govori jedan iz prve grupe - jer njegove su građanske vrline i kuraž svima nama dobro poznate. Ja mislim da nema nijednog među nama koga su velikaši češće jahali no njega.

- Šta ti govoriš - ciči jedan iz druge grupe - kad tebe nije ni praktikant nikad uzjahao!

- Znamo mi vaše vrline! - viče neko iz treće grupe.

- Vi niste ni jedan udarac biča otrpeli a da ne zakukate.

- Da se sporazumemo, braćo! - poče Kolb. - Mene su, istina, jahali često naši velikodostojnici još pre deset godina i udarali bičem, pa nisam jaukao, ali opet može biti da ima još zaslužnijih ljudi. Ima možda mlađih i boljih.

- Nema, nema! - dreknuše njegovi birači.

- Nećemo da čujemo za te stare zasluge! Kolba su jahali još pre deset godina! - viču iz treće grupe.

Najedanput se utiša graja; narod se rasklopi te učini prolaz, na kome ugledah mlada čoveka oko svojih tridesetak godina. Kako on naiđe, sve se glave duboko prikloniše.

- Ko je ovo? - šapnuh mehandžiji.

- To je prvak u građanstvu. Mlad čovek, ali mnogo obećava. U svoje mlado doba dočekao je da ga je i sam kmet već tri puta dosad jahao. Stekao je više popularnosti nego iko dosada.

- Možda će njega izabrati?... - upitam.

- Više nego sigurno, jer ovo dosad što je kandidata, sve su stariji, i posle toga i vreme ih već pregazilo, a ovoga je juče kmet projahao.

- Kako se zove? - Kleard.

Učiniše mu počasno mesto.

- Ja mislim - prekide Kolb tišinu - da nam boljeg čoveka za ovo mesto ne treba tražiti od Klearda. Mlad je, ali mi stariji ni izbliza nismo mu ravni.

- Tako je, tako je!... Živeo Kleard!... - zaori se iz svih grla.

Kolb i Talb ga odvedoše da zauzme predsedničko mesto.

Svi se opet prikloniše duboko, zatim nastade tajac.

- Hvala vam, braćo, na ovako visokoj pažnji i počasti koju mi danas jednodušno ukazaste! Vaše nade koje su položene na mene i suviše su laskave. Teško je rukovoditi narodnim željama u ovako važne dane, ali ja ću uložiti sve svoje sile da poverenje vaše opravdam, da vas svuda iskreno zastupam i da svoj ugled i dalje visoko održim. Hvala vam, braćo, na izboru!

- Živeo, živeo, živeo! - osu se sa sviju strana.

- A sada, braćo, dozvolite da sa ovoga mesta progovorim nekoliko reči o ovom važnom događaju. Nije lako pretrpeti muke i bolove koji nas očekuju; nije lako izdržati da se vrelim gvožđem stavi žig na naše čelo. Jest, to su muke koje ne može svaki podneti. Neka kukavice drhte i blede od straha, ali mi ni za trenutak ne smemo zaboraviti da smo potomci vrlih predaka, da kroz naše žile teče plemenita, junačka krv naših đedova, onih div-vitezova što ni zubom ne škripnuše umirući za slobodu i dobro nas, njihovih potomaka. Ništavne su ove muke prema onim mukama, pa zar da se mi pokažemo trulim i kukavičkim kolenom sada, u svakom dobru i izobilju? Svaki pravi rodoljub, svaki koji želi da se pleme ne obruka pred svetom, podneće bol junački i muški.

- Tako je! Živeo, živeo! Još se javi nekoliko vatrenih govornika koji su hrabrili zastrašeni narod i govorili otprilike to isto što i Kleard.

Javi se za reč jedan bled, iznemogao starac, smežurana lica, bele kose i brade kao sneg. Noge mu klecaju od starosti, leđa povijena, a ruke drhte. Glas mu je trepereo a u očima se svetle suze.

- Deco! - otpoče on, a suze se skotrljaše niz blede smežurane obraze i padoše na belu bradu. - Meni je teško i skoro ću umreti, ali mi se čini da je bolje ne dopustiti takvu sramotu. Meni je stotinu godina i živeo sam bez toga... Pa zar sada da mi se na ovu sedu iznemoglu glavu udara žig ropski?...

- Dole s tom matorom rđom! - dreknu predsednik.

- Dole s njim! - viču jedni.

- Matora kukavica! - viču drugi.

- Mesto da mlađe kuraži, a on još plaši narod! - viču treći.

- Sram ga bilo one sede kose! Naživeo se, pa ga još strah nečega, a mi mlađi junačniji! - viču četvrti.

- Dole s kukavicom! - Da se izbaci napolje! - Dole s kukavicom!

Razdražena masa mladih, junačnih građana jurnu na iznemoglog starca te ga u jarosti počeše udarati i vući. Jedva ga pustiše zbog starosti, inače bi ga kamenjem zasuli. Svi se zakleše i zaveriše da će sutra osvetlati obraz svoga narodnog imena i da će se junački držati. Zbor se rasturi u najboljem redu.

Pri izlaženju se čuli glasovi:

- Sutra ćemo videti ko smo! - Videćemo sutra mnoge hvališe! - Došlo je vreme da se pokažemo ko vredi, a ko ne, a ne da se svaka rđa razmeće junaštvom!

* Vratio sam se natrag u hotel.

- Jesi li video ko smo mi? - upita ponosno mehandžija.

- Video sam - odgovorim mehanično, a osećam kako me snaga izdala i glava buči od čudnih utisaka. Još tog istog dana sam čitao u novinama njihovim uvodni članak ove sadržine: "Građani, vreme je da jednom prestanu dani prazne hvale i razmetanja ovoga ili onoga od nas! Vreme je da se jednom prestanu ceniti prazne reči kojima mi izobilujemo ističući svoje neke uobražene vrline i zasluge; vreme je, građani, da se jednom i na delu oprobamo i da se stvarno pokažemo ko vredi, a ko ne! Ali držimo da među nama neće biti sramnih kukavica, koje će vlast sama morati silom doterivati na određeno mesto gde će se žig udarati. Svako, koji u sebi oseća i trunku viteške krvi naših starih, grabiće se da što pre mirno i s ponosom podnese muke i bol, jer je to bol sveti, to je žrtva koju otadžbina i opšte dobro sviju nas zahteva. Napred, građani, sutra je dan viteške probe!..."

Moj mehandžija je toga dana legao da spava odmah posle zbora da bi sutradan što pre stigao na određeno mesto.

Mnogi su, opet, otišli odmah pred sudnicu da uhvate što bolje mesto.

Sutradan otidem i ja pred sudnicu. Sleglo se sve iz grada, i malo i veliko, i muško i žensko.

Neke majke ponele i malu decu u naručju da i njih žigošu ropskim, odnosno počasnim žigom kako bi docnije imali preča prava na bolja mesta u državnoj službi.

Tu je guranje, psovanje - u tom pomalo liče na nas Srbe, pa mi bi milo - otimanje ko će pre doći do vrata. Neki se čak i pogušaju.

Žigove udara naročiti činovnik u belom, svečanom odelu i blago ukoreva narod:

- Polako, zaboga, doći će svaki na red, niste valjda stoka da se tako otimate!

Počelo žigosanje.

Neko jaukne, neko samo zastenje, ali niko ne održa bez ikakva glasa dok sam ja bio. Nisam mogao gledati dugo to mučenje, već odem u mehanu; kad tamo, neki već zaseli te mezete i piju.

- Prebrinusmo i to! - govori jedan.

- More, mi i ne kukasmo mnogo, ali Talb se dere kao magarac... - reče drugi.

-A, eto ti tvoga Talba, a juče ga hoćete da predsedava na zboru!

- E, pa ko ga znao!

Razgovaraju, a stenju od bola i uvijaju se, ali kriju jedan od drugoga jer svakog sramota da se pokaže kukavicom. Kleard se obruka, jer je zastenjao, a istakao se junaštvom neki Lear koji je tražio da mu se dva žiga udare i nije glasa pustio. Ceo grad je samo o njemu govorio s najvećim poštovanjem. Neki su utekli, ali su bili prezreni od sviju. Posle nekoliko dana šetao je onaj sa dva žiga na čelu ispravljene glave, dostojanstveno i oholo, pun slave i ponosa, i kud god prođe, sve se živo klanja i skida kape pred junakom svojih dana.

Trče ulicama za njim i žene i deca i ljudi da vide velikana narodnog. Kud god pređe, prostire se šapat pun strahopoštovanja: - Lear, Lear!... To je on! Ono je taj junak što nije jauknuo ni glasa od sebe dao dok su mu dva žiga udarili! Novine su pisale o njemu i obasipahu ga najvećom hvalom i slavom. I zaslužio je ljubav narodnu.

* Slušam te hvale na sve strane, pa se tek i u meni probudi junačka krv srpska. I naši su stari junaci, i oni su umirali na kolju za slobodu. I mi imamo junačku prošlost i Kosovo. Svega me obuze narodni ponos i sujeta da osvetlam obraz svoga roda, i jurnem pred sudnicu pa poviknem: - Šta hvalite vašeg Leara?... Vi još niste ni videli junake! Da vidite šta je srpska, viteška krv! Udarajte deset žigova, a ne samo dva! Činovnik u belom odelu prinese mom čelu žig, ja se trgoh... Probudim se iza sna. Protarem čelo u strahu i prekrstim se čudeći se šta sve čoveku ne dođe u snu.

"Umalo ja ne potamneh slavu njihovog Leara!" pomislim i okrenem se zadovoljno na drugu stranu, a bi mi pomalo krivo što se ceo san nije završio.

(Kraj)

p.s. eng. "Brand" - žig, utisnuti žig, žigosati