Andor Luhović
http://numenor.blog.rs/blog/numenor
<p>Danas je najlepši dan mog života :)</p>
numenor2026-05-14T22:50:04ZEGO bitka
http://numenor.blog.rs/blog/numenor/razmisljanja/2008/07/22/ego-bitka
Oduvek me je oduševljavala energija koja obuzima zaljubljeno telo, koja
počinje da upravlja i vodi. Sve je to zato što dvoje ljudi pružaju
jedno drugom energjiu bezuslovno, oboje su ushićeni i lebde. To je ona
neverovatna opijenost koju zovemo zaljubljenost. Nažalost, jednom kada
osete da ovo osećanje dolazi od druge osobe, oni se oslanjaju samo na
uzajamnu energiju - samo sada to više nije dovoljno, tako da prestaju
da pružaju jedno drugom energiju i vraćaju se u svoje drame u nameri da
kontrolišu jedni druge i da oduzimaju energiju samo za sebe. U tom
trenutku veze se pretvaraju u obične bitke za moć...<br />Čovek je
energetsko biće i energija mu je potrebna da bi živeo, ali malo je
ljudi oko mene koji su svesni te činjenice i koji tragaju za višim
energetskim izvorima, da bi svoje telo doveli na viši energetski
stupanj u kojem bi plovili na mirnim vodama ljubavi i spokoja.<br />Ono
što mi najviše smeta je kada su dva partnera u vezama previše zahtevna,
kada svaki očekuje da onaj drugi živi u njegovom svetu, da uvek bude
tu, i učestvuje u njegovom ili njenim naporima neizbežno se razvija ego
bitka!<br />A to je posledica što energiju uzimaju jedno od drugih sebično i uglavnom nesvesno, neznajući da je mnogo izvora oko nas.Razmišljanja2008-07-22T16:10:34ZnumenorNestalnost
http://numenor.blog.rs/blog/numenor/razmisljanja/2008/07/20/nestalnost
Jedan od glavnih razloga što smo toliko napeti i teško nam je da se
suočimo sa smrću je ignorisanje nestalnosti kao životne istine. Tako
očajnički želimo da se sve nastavi kako jeste, da na kraju poverujemo
kako će stvari zauvek ostati iste. Ali to je samo varka. Kao što često
otkrivamo, to ubeđenje ima malo ili ni malo veze sa stvarnošću. Ova
varka, sa pogrešnim podacima, idejama i pretpostavkama, klimav je osnov
na kome gradimo svoj život. Bez obzira koliko nas istina prekidala, mi
se i dalje trudimo, s beznadežnom upornošću, da održavamo tu varku.<br />I u tome nam prolazi život!Razmišljanja2008-07-20T21:56:44ZnumenorŠta zaista sada želim?
http://numenor.blog.rs/blog/numenor/razmisljanja/2008/07/18/zelja
<p><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">Šta je ono što me ispunjava i čini moje korake kroz svakodnevnicu zadovoljnim?<br />Sedim na krevetu, ponoć je prošla, očekujući da će san, spontano, da me savlada. Ali budnost je jaka i postojana, čula izoštrena, misli fokusirane. Sve je spremno, samo još da se vrata otvore i krećem. Ovo se dešava samo onda kada sam spreman, Dakini su mi dali znak. Osećam. Snažno osećam zadovoljstvo duša ispred doma koja nasmejano i rasterećeno plove svežinom noći. Ta prisutnost je moje društvo večeras, dok ne budem krenuo. Sve ono što želim se sigurnim koracima ostvaruje, ali postoje sitne potrebe koje bi mom telu omogućile lagani korak kroz gustu maglu stvarnosti ili možda iluzije. Ali to nije važno jer sam ljubavi pun što me čini veoma plovnim i ne budi sumnju da ću ikada potonuti. Jedino što me plaši je praznina ljudskih umova koji nas svakodnevno okružuju, i što tu prazninu ispunjavaju pogrešnim iluzijama ne ostavljajući prostor za seme istine i stvarnosti da raste i da se razvije.To seme ima svako ali ako ga hranimo strahovima i tamom, neće se razviti. Da bi to seme niklo, potrebno mu je samo ljubavi i topline i naravno dovoljno prostora. Kakav je cvet ljubavi ako je seme leži na tlu straha i sumnje? Kako da zrači lepotom i vedrinom kada je nikada videlo nije?<br />Sve što želim je da svojom ljubavlju probudim to seme i rasteram strahove i da me okružuju ti cvetovi. Njihova sloboda i lepota mom životu daju smisao.<br />Cvetovi budućnosti su u semenu sadašnjosti<br /></span> </p>Razmišljanja2008-07-18T22:13:24ZnumenorŽivotni put
http://numenor.blog.rs/blog/numenor/razmisljanja/2008/07/13/zivotni-put
<div align="justify"><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">Danas sam se opet suočio sa stvarnošću i prisutnošću nestalnosti. Nestalnosti kao isitine koja </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">nas okružuje i koja nas prati kroz svaku sekundu, svaki momenat naših života. Dugi dani ovog </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">leta u meni bude neku težnju ka razmišljanjima koja pokušavaju da dosegnu odgovore na mnoga</span> <span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">itanja koja me prate kroz svakodnevnicu. Kroz razgovor sa meni veoma dragom i sasvim bliskom</span> <span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">sobom, kako duhom tako i svojom energijom i svešću, postao sam svestan da nisam sam na putu. </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">Put koji je svakom od nas zacrtan, ali određeno mali broj ljudi taj put svesno može da sagleda i da </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">na putu bude svesna sadašnjosti. Ovakve priče u mojim mislima su snažno prisutne kada se </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">svesnost puta oseti i izdvaja od onih koji tim putem hodaju slepo nadajući se najboljem, strahujući </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">od nepozatog ali veoma snažno pokušavajući da zadrže lepe trenutke koji za nama ostaju, kao </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">da ih u budućnosti više neće biti. Svaki put se sastoji iz tri dela, prvi je dolazak, proces u kome </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">naša svest prihvata nove stvari bez obzira na njenu volju. Druga je boravak ili ostajanje, ali neziostavni </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">treći deo je odlazak. Svi moramo otići, svako svojim putem. Svi oni koji su se pronašli na svom putu</span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino"> ne hodaju njime sa povezom preko očiju, taj deo odlaska prihvataju kao sastavni deo svakog puta. </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">Ali šta sa onima koji našu svest odlaska ne shvataju i ne vide kao normalan proces puta kojim se </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">ide? Mnogo energije sam utrošio pokušavajući pronaći odgovore na pitanja kako, na koji način objasniti </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">ili predstaviti stvarnost na način da svako može da shvati i pre svega prihvati kao nešto što je normalno</span> <span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">očekivano. Ali traganje se nastavlja, odgovora još nema, što je i normalno jer probleme je ne moguće </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">rešavati na nivou na kojem su nastali, potrebno je još koji stepenik preći da bi se odgovori na problem </span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">uočili.</span><br /></div>Razmišljanja2008-07-13T02:05:46ZnumenorDani u Kathmanduu
http://numenor.blog.rs/blog/numenor/putopisi/2008/07/11/dani-u-kathmanduu
<div align="justify"><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino"><img src="http://lh5.ggpht.com/andor.luhovic/RnuIGb3EOlI/AAAAAAAAArI/yfkrHguVRdE/s144/everest004.jpg" border="0" hspace="3" vspace="3" align="right" />Dve godine
uzastopce sam svakog proleća odlazio u himalaje penjajući neki od najviših
vrhova sveta i ta energija koju nosi proleće me ove i godine podseća na neku
novu avanturu na neko novo putovanje u nepoznato gde bih opet ispitivao svoje
granice i punio srce novim prirodnim lepotama. Katmandu nakon zimskog monsuna
se svake godine počne puniti raznim turistima, avanturistima, ljudima sa zapada
koji su u sebi probudili duhovnu stranu i poželeli da bar na trenutak iskoče iz
materijalističke svakodnevnice. Sa prvim znacima proleća 2005. godine sam i ja
seo u avion i napustio svoj svakodneni život i krenuo na daleki istok u grad
Katmandu u nadi da ću ostvariti svoj dugo sanjani san i zakoračiti na najvišu
tačku na planeti Mount E</span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">verest.</span><span style="font-family: book antiqua,palatino"></span><style></style><style>Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-priority:99;
mso-style-qformat:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;
mso-para-margin:0cm;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:11.0pt;
font-family:"Calibri","sans-serif";
mso-ascii-font-family:Calibri;
mso-ascii-theme-font:minor-latin;
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-theme-font:minor-fareast;
mso-hansi-font-family:Calibri;
mso-hansi-theme-font:minor-latin;
mso-bidi-font-family:"Times New Roman";
mso-bidi-theme-font:minor-bidi;}</style></div><p align="justify" class="MsoNoSpacing"><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">
<img src="http://lh3.ggpht.com/andor.luhovic/RnuTs73EPTI/AAAAAAAAAw8/gcXYkqcqEkA/s288/everest050.jpg" border="0" hspace="3" vspace="3" align="left" />Vojvođanska eks</span><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">pedicija Everest 2005 je te godine imala za cilj uspon na krov
sveta sa severne strane i to je bila finalna etapa projekta vojvođani na krovu
sveta. Zajedno sa još 6 članova ekspedicije sam sleteo u Katmandu krajem marta
2005. godine. Katmandu je već bio pun turista ali pretežno alpinista jer su oni
uvek dolazili pre svih pošto je put do planine dug a mora se prelaziti peške.
Pa su oni već prvim danima aprila napuštali Katmandu i kretali iz tropske
doline Katmandu-a ka severu, ka hladnim i snežnim padinama belih džinova među
kojima se i krije snežna kraljica sagarmatha ili kada bi preveli „majka boginja
zemlje“. <br />
Tih nekoliko dana koliko provedemo u katmanduu za mene su posebno interesantni,
ulicama se krećem kao da sam vrlo zauzet sve u nekoj jurnjavi i to sve sa ciljem
da vidim što više, da posetim ono što za prethodne dve godine nisam. Everest je
moja treća ekspedicija i svaka je imala istu polaznu tačku, Katmandu, stoga mi
je grad bio sasvim poznat. Svi alpinisti i avanturisti su se smeštali uglavnom
u starom delu Katmandua zvanom Thamel. Dve do tri nedelje, koliko traju
pripreme za polazak ekspedicija, u Thamelu vlada neverovatno ludilo, stranci
tumaraju ulicama cenkajući se za neki komad opreme ili ukrasa ili tražeći neki
primamljiv restoran u kome se nadaju da će jesti nešto čemu se njihov stomak
neće buniti. Vrlo brzo sam upoznao mnogo ljudi iz raznih delova sveta, gomila
mladih, neki sa više neki sa menje iskustva iz divljine spremni da krenu u
nepoznato, spremni da isprobaju nešto novo, da ispitaju neke nova područija
divlje nepalske džungle ili da se upute u visine himalaja i da se okušaju u
dodiru neba. Kada smo rešili potrebnu dokumentaciju, pripremili svu neophodnu
opremu, krenuli smo ka severu. Put do našeg odredišta je bio dug trebalo je
proći Kathamndu dolinu pa krenuti jedinim putem koji spaja Nepal i Tibet. Taj
put prolazi kroz himalaje i često nakon monsuna je na mnogim deonicama
neprohodan ali drugog puta nismo imali. Na putu je mnogo vodopada, divljih
predela kroz koje jedino taj put spaja nepoznato sa civilizacijom u dolini. Nakon
duge vožnje smo se približini nekom gradiću koji jedva da je na to ličio ali su
nam rekli da je tu granica, napuštamo Nepal i put nastavljamo kroz Kinu. Tu smo
se smestili dok nismo rešili papirologiju za nastavak puta. Gladni i umorni od
puta gledali smo u daljini grad koji je bio skoro 2000metara iznad nas. Prizor
kao iz bajke, krajnje nestvaran ali u našem slučaju ipak postojan. Rekli su nam
da ćemo tamo noćiti i da će po nas doći neki drugi prevoz koji bi trebalo da
nas prebaci do tog nepoznatog grada koji su nazivali Zangmu. Granica je bila
most preko kojeg smo čekali da pređemo. Ali ostala nam je nerazjašnjena
misterija a to je da se u Nepalu vozi sa leve strane dok u Kini sa desne pa je
misterija kojom se stranom vozi na mostu koji spaja te dve države. Nezamislivo
nam je bilo da je ovo jedini granični prelaz između Kine i Nepala, granica je
duga više hiljada kilometara a prelaz samo jedan.<br /><br /></span></p><div align="justify">
</div><p align="justify" class="MsoNoSpacing"><span style="font-size: small; font-family: book antiqua,palatino">Smešteni u
Zangmuu smo imali jedan očevidan problem. Nakon sto smo se smestili, umili, i
gladnih stomaka spustili u trpezariju nestrpljivo smo cekali danam donesu nesto
sto bi utolilo nasu glad posto nas je mucila jos od popodneva kada smo presli
granicu. Ubrzo su ispred nas stajala raznovrsna jela koja su snasnim i
primamljivim mirisima ispunila prostoriju. Nasim domacinima su vec usta bila
puna dok smo se mi smekali i radoznalo posmatrali hranu ispred nas, shvatajuci
da ocigledno nesto ne dostaje! Nigde nije bilo ni kasika ni viljuska niti bilo
kakvog drugo „hladnog oruzija“ kojim bi mi zapoceli obrok. U jednoj drvenoj
posudi koja je licila na povecu casu su stajali stapici. Glad nas je naterala
da pazljivo posmatramo nase domacine pokusavajuci da pohvatamo tehniku kako li
se ti stapici koriste. Na nasu zalost niko od njih u prvom momentu nije
primetio da nismo u mogucnosti poceti obrok koji se vec uveliko na stolu
ohladio. To isto vece smo uspesno savladali prve lekcije koriscenja stapica.
Veceru smo zavrsili tako sto smo skupljali stapicima mrvice po stolu vezbajuci
svoju preciznost i tehniku.</span></p><p align="justify" class="MsoNoSpacing"><span style="font-family: book antiqua,palatino">Priču uskoro nastavljam...</span></p>Putopisi2008-07-11T19:58:58Znumenor