Сутра је нови дан...

Дунав. Румунија. Ми. :)

, 08 2011 23:41:09 +0100

Реших ја мало да се подсетим путовања из 2010., па са чим почети, ако не са ушћем Дунава?
То путовање, које вам је, вероватно, веома познато. Тамо одох због Словака, имала сам најлепши осмех због њега, али и због целокупне дружине.
Све у свему, село у ком смо одсели било је као неко острво, у близини града Tulcea тако да није било много шта да се види. Осим воде, занимљивих животињица... :)
Али зато, има доста лепих пејзажа.
Диван је осећај живети на води. Јер практично, кућице у којима смо одсели, биле су на води.

Једини, мали проблемчић, или ти минус, били су комарци, који су досађивали свако вече, то јест' више после поноћи, када смо ми уживали на тераси. А ту су и жабице. Ма шта рећи, баш романтично.

Али зато, поглед у предвечерје, био је злата вредан. Смирај дана. Дивота једна. Незнам, али тако сам се добро осећала у то време.

А ево и воде како изиграва огледало: (чисто да се види да мој осмех није био једини који се видео). Све те боје... просто, као из бајке.

Људи су углавном сви били на једном месту. А чамци су били усамљени. Лепи само за маштање у двоје. И наравно, на фотографијама.

А када сунце обоји небо и воду бојама љубави, онда сам најпажљивија на дисање мог Словака. Чини се као да је вечност сакривена у овим фотографијама.

Залазак сунца. У мом роману сам поменула да је то "најинтимнија ствар која повезује двоје заљубљених". А замислите тек колико је тамо дивних залазака сунца било. Чини ми се све као у филму "The notebook". Па ето, сви ми имамо своју причу. Као што ми је једном Домаћица обећала да ће бити.
У нади да ће вам се слике допасти, шаљем пуно поздрава!

Турнеја.

, 30 2010 16:12:24 +0200

Питате ме зашто волим турнеје? Ооо да.
Нема спавања. Само смех и зезање.
Највише ми се допада наша екипа јер смо сви толико сложни и везани.. Без обзира на разлику у годинама.
Најмлађи глумац има 16, а најстарији 28.
Али за нас то и није од некакве важности. Ових дана се нисмо раздвајали.
Представе су биле доста добре, чак и поред неколико смешних блокада и заборављања текста, па измишљај ти сад ново "вађење".
Али то, до краја, примећујемо само ми који текст добро познајемо.
Соба са 18 кревета.
Преко пута кабане, Дунав. А преко пута Дунава Србија.
Било је лепо, у сваком случају.
Али возач нам је био гром и пакао. Катастрофа.
Још увек ми се врти у глави.
Само да ми не фали још по нешто, има да идем да га тражим и наплатим трауме :))

Има ме, ал' нисам ту. :)

, 27 2010 14:19:28 +0200

Покушавам да се смирим...
Да не мислим толико. Али од умора, мисли се ређају. Ко ме пита?
Срце диктира свој ритам, а ја као треба да пратим...

Данас крећемо у кратку турнеју, имамо две представе.
Нешто и нисам расположена за те ствари, а још нам и један од глумаца неће доћи, пробећарио се момак, отишао у Мађарску.
Шта ћеш, сналази се, мењај текст, људи нас чекају.
Није лако бити "глумац".
Али идемо..
И 13. почиње школа. Кад пре?
Трудићу се да ове последње недеље испуним успоменама. Како ми буде..
Поздрав блогерима! :)

Париз V део.

, 26 2010 15:14:12 +0200

И тако, стигосмо ми и до последњег дела. У последњем делу неће бити ни речи о Паризу, чак иако се наставак тако зове.
Дакле, реч је о дворцима. Што се историје тиче, нисам баш пуно обавештена. Једино што знам је да је вредело превалити 150 км да бисте видели Chambord (16 век) и Cheverny (мешавина 17-19 века)

Chambord

Са једне од тераса се може видети ово:

Месечина и ја смо мало залутале :)) Ал' није ни чудо, има око 600 соба.
Шта је занимљиво, овде смо сазнали да су Французи у 16 веку спавали у седећем положају да не би прогутали сопствени језик.
Тако смо решили мистерију "малих кревета".

Други дворац је много лепши, бар по мом укусу. Види се да је до скоро тамо живео неко.

Мене трава одушевљава :) Све је тако сређено, невероватно..

Што се унутрашњости тиче слике ми и нису нешто успеле.
Углавном, на столовима је постављена "храна", у вазама је стављено "цвеће", али човек би рекао да је све право.
Башта је посебна прича, мирис лаванде те опија!

Сутра дан, завршило се наше путовање по Француској. Лет авионом је био посебна прича :)) Наш црни хумор, и почеше турбуленције.
Немојте се шалити! Стварно се свашта може догодити.
Било је то 6 предивних дана, одличног дружења, смеха...(вратила сам се без гласа) а и пуно тога смо научили и видели.
Непоновљиво.

Крај..

Париз IV део.

, 25 2010 13:50:12 +0200

Наредна дестинација био је један од најпознатијих музеја на свету: Лувр. (Louvre)
Чини ми се да је поред Сант Петерзбуршког, највећи у Европи.
Но, елем. О Лувру не може много да се пише. Треба се доживети. Ми смо имали око 3 сата, што свакако није довољно да би се цео музеј обишао. Потребно је много више времена. Тако да смо се поделили у мале групице, од по двоје, како бисмо могли више и брже да видимо.

Нажалост, не сећам се имена слике, али ова ме је највише одушевила.

Са једног од прозора, моћићете да видите ово:

Трпезарија Наполеона трећег:

Мона Лиза ми и није нешто успела, али искрено да вам кажем,видела сам на стотине лепших слика и статуа од те, најпознатије, Мона Лизе.
Не бих више о Лувру, јер ниједна слика не може да се пренесе на фотографију, надам се да ћете бити у прилици да се уверите у то.
У Лувру су наравно, гужве велике, али је и објашњиво.

После тога, вратили смо се поново до Нотр Дам-а, али овога пута са мало "Друге стране", која је знатно прљавија.

Тамо смо јели сладолед од 3 евра :)) Али, то су прави сладоледи, прављени од воћа и јогурта, у шта смо се и уверили. Нису француски, већ италијански, и девојка која их прави нам је направила руже од сладоледа. Занимљиво за очи :)
Уследила је тријумфална капија, нажалост нисмо имали времена да се попнемо и посматрамо град од горе, јер су редови ненормално дуги..

Те смо, како не бисмо губили време, уживали у шетњи на најпознатијем булевару: Les Champs Elysees. Не знам како је пре изгледао, али сада је претворен у живот за купохоличарке, свуда се налазе бутици, што за мене, која баш и не воли куповину, није било посебно занимљиво. Ипак, ушли смо да проверимо цене, и умало пали у несвест :)))
Улица је веома чиста, и не, не претерујем. А највећи редови су у MC Donalds-у.

На самом почетку улице, где још увек не почињу дрвореди, можете присуствовати Street dance шоуу. :) Нас су одушевила три момка. Бар не просе, него можеш, а не мораш, да им оставиш новац. То ми се допада, нису насилни, као код нас.

За крај дана, посетили смо улицу у којој се налази Moulin Rouge. Улица баш и није за вечерње часове, али ето :))
Чак смо срели и неке Србе :)

У овој улици има пуно музеја и шопова који нису за децу млађу од 18 година.
Такође можете да се возите по кварту са малим возићем, у трајању од 40 минута. (Чини ми се да је цена 10 евра.)
Наставиће се.

Париз III део.

, 24 2010 11:53:02 +0200

Дан трећи.
Али нисам много жалила што тако брзо пролази.. Ипак су дани у Паризу били испуњени и нисмо допусили да тек тако губимо време.
Вечери смо углавном проводили заједно, јер је друштво било фантастично. Окупљали смо се у једној соби, а пред сам крај смо открили и собу у коју смо сви могли да уђемо са својом картицом.
Е, трећи дан боравка у Паризу, сведен је на посету УНЕСКУ, (добили смо поклоне, и то је нешто :)) ) и слушали како и зашто је Унеско основан. На неки начин, били смо им почасни гости..
У другом делу дана, изашли смо неколико километара из Париза, да бисмо посетили Versailles (Версај) који је раније био главни град француског краљевства. Широм света, град је познат по Версајској палати ( Château de Versailles), која је раније била краљевски дворац.
Сама палата је веома грандиозна, али оно што је мене још више одушевило јесу баште које окружују дворац.
На самом улазу, добили смо мапе, иначе би се веоома лако изгубили. Хвала Богу, овде смо имали довољно времена. Неких 5 сати, таман да се све обиђе.
Када су баште у питању, мислим да су речи сувишне. Слике говоре много више:

Шта бих још могла да кажем.. Чаробно је. Мене су ове баште највише одушевиле.. Не знам шта још да додам, осим да, ако идете у Париз, ово НЕ СМЕТЕ пропустити.
Пожељно је да имате лепо време, како бисте видели и део изван палате.
Такође, можете изнајмити бициклове или чамце како бисте у потпуности уживали...
Не могу да се сетим, али мислим да је улаз био бесплатан до 26-е године, за становнике чланица Европске Уније. А за старије, до 20 евра, нећу да лажем, али не сећам се.
Куповина сувенира у Версају и није баш пожељна.
Цене су доста папрене. На пример, бочица правог парфема, који је користила краљица Marina de Bourbon од само неколико милилитара, коштаће вас 10 евра.
Књиге о двроцу и баштама су такође око 10-15 евра, али за то вреди уложити новац. (Нажалост, ја нисам).
Толико у овом делу, можда се чини кратко, али уживајте бар у сликама. :)
Наставиће се...

Париз II део.

, 23 2010 14:22:45 +0200

Дани у Паризу су били веома дугачки. Цео дан смо проводили у граду. Зато ми се допада што је ручак био онако "с' ногу", у граду, јер би се губило доста времена док се вратимо до хотела, а после поново идемо до града.
Други дан је био резервисан за грандиозни Notre Dam. С' поља ме је баш баш одушевио.
Све је разрађено до ситних детаља. Само је фалио Квазимодо :) (Што би рекла месечина)
Предео је баш диван, близу је Сена, тако да је ваздух баш "освежавајућ" :)
Што се тиче Notre Dam-а изнутра, ја се разочарала. Превише су га модернизовали, бар по мом мишљењу. На сваком стубу се налази по један "плазма тв", ваљда да би се лакше преносиле службе.

После тога, били смо у прилици да посетимо Musee d' Orsay. Музеј савремене уметности.
Фотографисање је било забрањено, али сам видела пар дивних слика. На пример мене је одушевио Claude Monet. Слике му одишу неком посебном топлотом и позитивношћу.
Уследила је вожња бродићем, до ајфеловог торња.
Мени се чини да је вожња прилично скупа, (10 евра нису за бацање), али свакако је вредело.
И онда, ајфелов торањ.
Прво, морам да напоменем да "од доле" не изгледа уопште посебно. "Гомила гвожђа".
Око торња пуно црнаца који желе да ти утрпе сувенире за 1-2 евра, чак су и српски почели да причају :))
Месечина и ја смо се мало премишљале, и стале у ред за лифт. Ред је био дугачак, али уз причу, брзо се "скратио". И, после сат и по времена, налазимо се у лифту за други спрат, јер до последњег је још сат времена требало да се чека, а ми толико нисмо имале..
Када смо куповале карте, млади господин нас није питао "Да ли сте студенткиње?", већ "Да ли сте младе". :)) Ох, Боже! Не, имамо 70 година..
Карта са попустом од 50%, коштала је 6,5 евра. Што ми се чини веома мало, с' обзиром да не идеш сваки дан у Париз.
И, ето нас. Од погледа застаје дах! Колико лепоте у једном граду...

Читала сам много о прљавштини у Паризу, али верујте ми, нисам је видела.
Немојте бити луди, као што смо месечина и ја биле, да купите сладолед од 4,5 евра :)))
Чак иако је веооома добар.
Шта још треба поменути.. хм.. до 26 година, улаз је у скоро свим музејима бесплатан, што ме је одушевило.
Када смо сишле доле, сазнале смо да смо могле и јефтиније да прођемо, а и брже. Већина наших другара је платило улаз 3,5 евра, а у реду чекали само 10 минута. Али су зато користили ноге лагане, а ми уштеделе енергију :))
Тог истог дана, месечини су очи остале на г-дину Ајфелићу :))

Крај другог дела...
Наставиће се..

Париз I део.

, 22 2010 10:31:30 +0200

После 40 сати не спавања, луде ноћи у Букурешту и путовања возом неких 11 сати, налазимо се на аеродрому.
Авион компаније "Air France" чека на нас. И када су сви спремни, полећемо.
Хвала Богу, била сам превише уморна да бих схватила шта ми се дешава.
Оглашава се пилот, на поквареном енглеском, са неким акцентом а ла француски, тако да велику већину не разумем.
Морам признати да ме је већ ту сан савладао, те сам дремнула неких 15-ак минута.
Кроз главу ми је прошло: "Зашто сви драме о авионима, када и није уопште тако страшно?"
После 3 сата лета, стижемо на дуго очекивану дестинацију: Париз.
Одмах примећујем да је клима знатно лепша.
По програму, следи нам обилазак града у трајању од 2 сата, аутобусом. (приватним)
После ког идемо да се сместимо у незаборавни "Novotel Est".
Ако ме питате каква је разлика када су хотели у питању, то се види из авиона.
Колико су само људи који раде тамо љубазнији од наших... Чини ми се да би ти и ноге љубили, само да се поново вратиш код њих. Десило ми се неколико пута да одем до продавнице у хотелу, или једноставно само да оперем руке и увек су ми се запослени јавили, са осмехом од ува до ува. Наравно да те орасположи, само један осмех.
Хотел је имао 3 звездице, али чини ми се, код нас би то могло да значи и 10.
Хотелска соба за 3 особе, у којој комотно могу и 5-оро да спавају. Плазма тв...
Наравно, нама је било довољно што се налазимо у Паризу, па макар и на грани да спавамо. (Што каже месечина).
После ручка, уследило је прво искуство метроом. Када је метро у питању, а да је и у Паризу - ништа лакше.
Прва дестинација је Normal 0 MicrosoftInternetExplorer4 Sacre – Coeur, Montmatrе место познато за окупљање уметника. Тако да ћете лако пронаћи људе који ће пожелети да вам за пар минута насликају портрет (или ће можда људи пронаћи вас), сигурно ћете чути измешане звуке трубе, гитаре и разних других инструмената. Ако су вам потребни сувенири, лако ћете их пронаћи у уским улицама, где се везују, једна за другу продавнице са сувенирима.
На истом том тргу, није потребно ништа друго него сести и уживати. Такође се пружа и предивни поглед на ајфелов торањ, од ког застаје дах.

Наставиће се...

Париз here we go!

, 24 2010 23:55:04 +0200

Е, овако. Док нисмо ту, да можете да размишљате о нама, остављам вам програм са сликама.
Информисала сам се у потпуности о ценама и утисцима о Паризу и морам рећи да сам веома узбуђена. Нема шта, биће ово искуство мог живота.

Бићемо смештени у хотелу Novotel Est

А ево и шта ћемо све видети:

Зар није очаравајуће?
Многи који су га посетили кажу - најлепши град на свету. Ја кажем да са нестрпљењем очекујем полазак!

Мисли по асфалту разбацане.

, 24 2010 01:32:44 +0200

Буди се још један нови дан. Једнако леп, једнако другачији. Поново обећавам да ћу га проживети, да ћу сањати и да ћу бити срећна.
Ускоро ће сунчеви зраци додиривати моју препланулу кожу. Ускоро ћу пожелети сестри "добро јутро".
Пожелећу да то пожелим и њему. Али нећу смети.
Вечерас ме је једна веома драга особа научила важној лекцији:
Живот је кратак и не сме се страховати. Губићемо и разочараваћемо, али идемо даље.
Па зар нисмо и до сада губили? Чак и оне најдрагоценије ствари.
Зар се нисмо разочаравали?
Али, такође смо и добијали. И волели. И били срећни.
Са жељама је увек тако: Не треба плашити се када крећемо на пут за остварење истих. Треба се борити да се остваре.
Имам неколико зацртаних жеља, које неће сигурно, само остати речи на папиру.
Колико човек може да поднесе, нисмо ни свесни, док не окусимо.
Дошло је време да поново погледам живот у очи. Да поново заволим свим срцем.
Ово је дефинитивно моје лето из снова.
Научила, видела, упознала много људи, схватила. И срећна сам.
Да, срећна сам у својој кожи обичне девојчице.