Just some stuff...

Thin Air!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Uvek dobijem neku vrstu inspiracije kad god pustim Pearl Jam .. U zadnje vreme to ne činim tako često i jasno mi je da sam se udaljila od svega što sam nekada tako duboko imala u sebi.. ili sam jednosttavno odrasla i naučia da se njišem uz neki drugi ritam. Svi se mi, pre ili kasnije, udaljimo od onoga čemu smo težili.. ne ide baš sve kako mi zamislimo.

Nekako vidim sebe u jako negativnom izdanju čitajući sve ono što sam postovala.. nisam takva. Valjda je ovo samo izduvni ventil, mesto za chat, dogovor sa samom sobom.

Izgubila sam mnogo toga sa pojavom nekih novih i velikih stvari u mom životu. Dobila sam mnogo blata za koje sam verovala da mi neće toilko smetati a danas mi kopa oči čim izađem iz kuće... Da li to znači da sam se promenila? Jesam li? Ili mi samo sve promiče kroz ruke a ja nikako da skupim dlanove?! Stičem utisak da više ne umem da se nasmejem kao ranije i ako nemam nekih preteranih razloga da tako nešto kažem. Sve i da imam, life goes on, pomiriš se sa svime i pičiš dalje. Je li baš tako? Ne znam, ja retko kopam po prošlosti i vrlo dobro se mirim sa činjenicama, nekada mi je malo duže potrebno. I držim se toga – bilo pa prošlo!

Ipak, ponekad razmišljam šta bi bilo da sam napravila drugačiji izbor po pitanju svega, šta bi bilo da sam i dalje ona čupava koja je zaljubljena u Milana .. koji danas ne razgovara sa mnom iz Boga pitaj kojih razloga. I to me ponekad tako ošine, baci u razmišljanje. Zašto? Ne znam, možda mi nedostaje ta bezbrižnost, možda mi ponekada nedostaje on čisto da me pita kako sam, jesam li dobro. Jbt, bila sam klinka, ne može mi se ništa zameriti. No, na žalost, neki ljude pamte samo loše stvari. Ja sam većinu svojih iz prošlosti zakopala negde. Tu su, tačno im znam trag ali bilo pa prošlo.

Volim i da pročitam stara pisma, da zagrlim stare drugarice. Sada već i njihovu decu. Kada ću se ja upustiti u sve to, kada ću ja krenuti da zaista razmišljam o porodici? Verovatno sam još uvek zarobljena u onoj fazi, težim ka tome nečemu što, na žalost, polako umire a ja nisa spremna da to tek tako pustim.

I ma koliko se trudila da pustim, ne mislim, ne mogu a da prežalim smrt jednog od najboljih prijatelja. Ne plačem, ne tugujem, nemam trzaj na pomen imena, sem blagog uzdaha, ali imam taj ujed za dušu.. Kao fleš mi proleti i ja ostanem ukopana. Šta bi bilo da si tu? Da li bi voleo da još jednom zaplešemo? I to što nisam bila tu kada je sahranjen, i to što neću biti tu na Meorijalnoj večeri, i to što se tek tako predao i oterao nas sve do kurca.

Ne znam ...

Zanimajte se, ja ne umem ..

Ali Pearl Jam ..evo vam inspiracije ..

Bzv..i ostale lepe stvari..

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

9:34 pm

21.05.2010.

Imala sam loše dane u životu, ali čini mi se ne ovakve..ili možda jednostavno nemam više snage da se borim sa stvarima koje me zateknu iz ovih ili onih razloga zbog sebe ili drugih ljudi..Na žalost, uvek je to zbog drugih ljudi i ono što najviše nervira jeste to što uvek moraš da se žrtvuješ... pet puta lupiš glavom o zid...i on nikada ne pukne...

Jbg..

Čak ni ljubav više ne poznajem onakvu kakvoj sam se oduvek nadala..i kakvoj sam se davala..Istina!Nisam ja to tako htela, nametnulo se..imala sam samo jedan zadatak a to je da biram.Nikad ne znaš šta ćeš na kraju dobiti.Na kraju, sedim u kabini Diamond Princessa i totalno sam u out-u..Fizički se još i držim, jedem na silu jer znam da ako nemam apetita ne gine mi bolnica...tempo je ubitačan..Ne spavam, ne ide..previše sam umorna da bih spavala, čini mi se da sam previše umorna da bih zaista bila to što jesam.povukla sam se skroz, emigrirala.Što je najgore, ne pripadam nigde, stranac.

Možda čak i ovde napišem knjigu..onu o kojoj sam nekada maštala.Mislim da polako odustajem od te činjenice samo zato što su mi misli baš crne..onako glupo, džukački..od sajnšajna sam prešla na ful mun..ali teši me činjenica da mesečina može da bude mnogo lepa..U just have to give her a time...kao i svemu u životu.

Nemam sa kime da razgovaram..kad mi najviše trebaju nisu tu..ili imam šesnaest centi i jedan minut da razgovaram...ili broj koji zovem trenutno nije u mogućnosti da prihvati moj poziv..ili je satelit zauzet....ili je jednostavno daleko.Ovde uvek pomaže Yan...ne, ne pomaže, samo može da me smesti niže..nema veze i onako nemam razloga da se smejem..jesam, živa sam, zdrava i hvala Bogu na tome...ali sam u rasulu..totalni kolaps ljudskog bića..ne organizma, za sada sve funkcioniše kako treba.

Imala sam danas lud dan..emotivno sam sjebana i na sve ovo su mi dolazili raznorazni idioti koje, na žalost, moram da trpim..nije stvar u tome, nije mi teško ali kad uzmeš kantu za đubre u ruke u kojoj bi trebalo da je diploma (još nije zvanično jer kasne ovi sa faxa kao železnica) i kad te jaše neka bugarka, baksuz neviđeni, prosto poželiš da sklopiš oči i da umreš.Tako ja ponekad razmišljam..samo zatvoriš oči i nema te..preumoran si da tražiš bilo kakvu radost u životu, sve se okrenulo naopako..ne tvojom krivicom, neke stvari..nemaš kontrolu..oh, sve bi dao da si tu...bih...samo da me zagrliš, ništa više, ne treba mi ništa više...očajnički umire za tim, jer to vredi više nego hiljadu reči..posebno kad je od tebe..Bože, tako mi mnogo nedostaješ, ne znam šta da radim, kao slepo kuče..solo, ol baj maj on..i nije to najstrašnija stvar, smi smo rođeni sami umiremo..možda ja uopšte ne treba da pišem iz ove perspektive..izgleda kretenski..

Stvarno imam težak period u životu, najviše me nervira to što ne mogu da iskuliram, nerviram se, bunim, žalim i to jasno pokazujem..ne trudim se ni da sakrijem..tako sam umorna od stiskanja...baš, onako ljudski, pošteno.

Barem sam shvatila da mi nedostaje kuća..ona u kojoj sam odrasla i gde je sve bio ne sjajno, ali bilo je dobro.I na žalost to shvatiš uvek kasnije, uvek.Nedostaje mi moj mali gradić i tesne ulice, nedostaje mi pivo kod Milene na terasi..nedostaju mi glasovi..nedostaje mi moj broj 18 i dva psa ispred.Nisam stigla da se adaptiram i na novi broj 18 ni na nedostatak dva psa a već sam u kabini, nemam čak ni prozora.Idem iz zone u zonu, iz kuće u kuću..iz gluposti u glupost.Može li ovaj ples večeras da bude moj?

I ne, nisam jača posle svega ovoga..umornija sam, sve radim sa manje optimzma i sve više počinjem da gubim interesovanje za sve stvari koje se oko mene dešavaju.To je posledica toga.

Noću mi na grudima nema nikoga..niko ne spava.Nikoga mi nema iza leđa, ne oseća se miris nikakvog parfema..čudo jedno kako pamtimo sve detalje a nismo toga ni svesni..Nedostaje mi da me noću drži za ruku, da osetim kako mu srce kuca, da mu ujutru spremim doručak, poljubim ga i poželim mu dobar dan.Mislim da ne valja što tako mnogo razmišljam o tome,ali ne umem drugačije.Ne mogu, to mi je stalno pred očima.Kiša i blato, čak i za tim žudim..sve mi sa tobom nedostaje..rakija i večera..i niša posle toga.Hoćeš doći da me zagrliš?Nemoj samo da me ostavljaš tako i da nestaješ, nije lepo.Ovo vreme me ubija, ne mogu da nas pohvatam, ni tamo ni ovamo..ti radiš i ko zna ko naleće na tebe ne znajući koliko neko žudi za tim.Zašto si mi ovo uradio?Zašto si dozvolio da ovoliko patim?Ne razumem, ponavljam sebi to pitanje stalno i znam da imam odgovor ali mislim da to nije dovoljno.Budna sam mnogo dugo i preumorna sam da razmišljam drugačije..

Biće ovo duga noć ako nastavim ovim tempom i u ovom mudu.

U pičku materinu..na tečnom srpskom!

Šteta je što ne mogu da objasnim šta to zaista znači, jer nema pravog prevoda a dobro je…dobro je u pičku maternu.

Danas sam čak razmišljala I o plesu.Nedostaje mi jer to je jedini način da zbacim sve iz sebe na pravi način I da pri tom imam koristi.Emotivne.Kao kad posadiš drvo pa traži pažnju, moraš da ga zalivaš..pa, jedno sigurno znam a to je da moje nikada neće presušti.

Zajednica..pa kao I svaka druga..i svaki put slažem kad kažem da je ne očekujem, da joj se ne radujem..svi se tome raduju i uplašeni su do jaja, zato neki nekada pogreše..ništa strašno.but I guess were’re not on the same page.Nema veze, baš ništa nisam rekla, glupo bi bilo reći bilo šta, samo dođe normalno da očekuješ tako nešto, ne?

A da me zagriš samo jednom..neću ti zameriti ništa..možda se neću nasmejati ali nemoj mi uzeti za zlo…to je iznad mene, baš nikako ne mogu da utičem na to..znam da je glupo ali je tako.Opet pička materina.

Bzv..i ostale lepe stvari..

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

9:34 pm

21.05.2010.

Jbg..

I ne, nisam jača posle svega ovoga..umornija sam, sve radim sa manje optimzma i sve više počinjem da gubim interesovanje za sve stvari koje se oko mene dešavaju.To je posledica toga.

Biće ovo duga noć ako nastavim ovim tempom i u ovom mudu.

U pičku materinu..na tečnom srpskom!

Šteta je što ne mogu da objasnim šta to zaista znači, jer nema pravog prevoda a dobro je…dobro je u pičku maternu.

Kabina.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

21:51 Kabina

Whitesnake – The deeper the love ..Ovo je opet trebalo da bude negativno razmisljanje ali je telefon zazvonio i sa druge strane žice se čuo Zino, guy from India i oraspložio me je ..barem za tih 5 minuta ćaskanja.Uvek se smeje i kad ima puno posla da radi i kad je pod stresom tu je..to je lepo čuti i zaista sam jako zahvalna, to znači puno, posebno ovde gde zaista nemam na koga da se oslonim.Ne mogu ni na njega ali je lepo čuti to.Zna on to i sam.Izgleda da ću se opet skenjati, sve na to miriše.Nja!

Sv je to zato što mi jebeno mnogo nedostaje.Da je ovde, možda bih bila drugačija, možda bih pružila šansu svemu ovome, ovako sam totalno u fuck-u.Bolje sam nego što sam bila u početku, povratila sam malo i kilažu i radim na tome da je vratim skroz jer izgledam zaista loše ili kako bi rekao jedan italijan sa bridge-a, izgledam kao da mi treba pomoć.Sve je jasno.Stojim tako za onim prokletim deskom i čekam da naiđe..maštam o tome..Šta ako se sada pojavi u ovoj masi ljudi, prepoznala bih ga na hiljadu kilometara i verovatno bih se tu i srušila..Uzbuđenje, ljubav i ko zna šta još jer za njega nemam niti jedno niti malo osećanja, za njega imam sve na svetu.E baš si glup!

Ne mogu da se požalim na tim, zaista, sjajni su i vrlo vrlo od mopoći.Ne računajući Šona koji stvarno glumi prepotentnog kretena.A viim da nije takav ali ne mogu da trošim živce na ljude koje poznajem manje ood 3 nedelje i koji odlaze za 2 dana.Fuck off, safe plane, happy life ..

Pada mi koncentracija, ne znam zašto.Da budem iskrena, nemam je puno ovde ali nisam sigurna da li je to zato što previše razmišljam, brinem i puna sam neke negative ili je to jednostavno zato što, kao što sam već pomenula, ne dajem šansu ovome, niti bilo kome iz cele ove priče.Life, oh life..

Ne veruju kada kažem da sam muškarac...velim, jesam!Zaista su mi neka razmišljanja ravna muškom mozgu i volim to kod sebe, manje boli glava i na stvari nekako gledaš vedrije.Stvarno je tako devojke bi trebalo to da probaju.E, ali sa druge strane, kada živiš u zemmlji kao što je Srbija, to te odmah markira kao kretena.Da me ne shvate pogrešno, volim svoju zemlju, više nego šta sam mogla i da zamislim.To shvatiš kad dođeš na prelepu Aljasku..ali samo to i jeste, prelepa, ne dobra za život jer je jebeno hladno i ima snega i planina i gori more i ne.And I think to myself, what a wonderfull world.

Tik-tak, on and off..uvek sam imala problema sa vremnom, ma sve je to namerno znam ja.Protiv vetrenjača, priča jednoog ludaka.

Jsam li pomenula italijana ili doktora iz južne afrke, ne?Well, kao što obično biva, start me up a kod mene crveno.Nije kao da je šteta, just for a record.Ma šta serem, to nije ni vredno pomena.Anyway, jedva čekam da dođem kući, ma gde ona bila i hoću, one way or another.Pre ili kasnije.

Mogu, mogu da preguram ovo, ali ne želim.Ne vidim se u ovome uopšte a čini mi se da je 6 meseci prevelika žrtva.Posle svega..nije mi stalo do novca, stalo mi je do tebe.Ja sam neko ko je oduvek žudeo za slobodom, zbog toga što sam generalno uvek bila sputavna u svemu što radim i svaki moj korak je imao dužinu.To sam morala da poštujem i tome sam morala da se klanjam, ovome zaista ne moram niti mogu.Dala sam sebe u pogrešne ruke više puta, nemam više ni vremena ni živaca da se trošim na budale.Shvati ovo kako hoćeš.Znam da su razlozi mnogo drugačije, ali moraš da me razumeš..a ponekad ništa ne razumeš i ako klimaš glavom.Vidim, osetim to pre ili kasnije.

Da se vratim na početak ove priče.Imala neki trening danas o pozitivnom i negativnom razmišljanju..Da, lako je prekrstiti ruke i reći ja to ne mogu, ovo je previše ovo je ovakvo,, ovo onakvo..Ja nikada nisam bila takva a evo me sada upravo u takvoj situaciji.kao najgora moguća babeterina sedim i žalim se i kukam iznova i iznova i nemam želje da apsolutno bilo šta uradim po to pitanju.Šta se dešava sa mnom..or at least, šta se dogodilo?I'm I really dead?

Iz daleka!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

22:37 lokalno vreme

Umorna...cim trepnem osetim da mi treba sna.U kabini sam, pijem pivo.Imam jos 9 minuta na kartici za internet, manje od 20$ u novčaniku, izgubila sam karticu za mobilni telefon i u frizu ima samo još jedno pivo.Pijem na imaginarno-stvarnom računu koji ću platiti 15og juna kad primi platu..za kojom ginem i fizički i psihički.

Cimerka mi je u principu smor.

Polažem sutra neki test o cash handleingu..mislila da sam školu završila.Kad si srećan lupi tada dlan o dlan.Tšina.

Rekla mi je prvog dana da se nada da ne voli tv.Od istog se ne odvaja kad nije za deskom.Nema veze, sve to ide s godinama.Ali baš prvog dana.

I ponovo izgubila sam karticu..nije da sam nešto potrešena zbog toga ali to je moja prva kartica, pola života na njoj...Nema veze, koristiću drugu, platiće tata.Nedostaje mi, čudno.Bodri me,hrabri, gura..Znači, mnogo znači.

Nije šteta ako se napijem, treba izdržati tempo.Smara to što znam da sutra ustajem relativno rano i da je turn around day...jbt, šta ja radim..Boga pitaj, motivacija mi je očajna i sve se držim za neke slamčice.Ne drži me više ni činjenca zašto sve to radim, sve što želim jeste da pobegnem..To naravno nije rešenje, već najlakši način da pomogneš sebi.A osećam se kanda krivo zbog toga (kanda ne ide u prilog raspoloženju ni poreklu ali zvuči onako poetski).What ever!

Mašinerija.Eto baš takva kakva je.Gradovi su im isti, kao na filmu, nema ama nikakve razlike.Razmaženi su, totalno drugačiji od drugih, ne koriste mnogo mozak i što je najgore, imaju para.Šta ćeš, bolje biti pijan nego star.

Izgubila sam za 3 dana 3 kilograma, gotovo da uopšte nisam jela.Izgledam kao zombi koji polako počinje da se vraća u normalu.Barem što se kilaže tiče.Emotivno sam rastrzana i nemam dovoljno pameti da razmišjam.Nemam dovoljno pameti da radim bilo šta.A čeka me float od 5000$...Bože, treba biti skoncentrisan.A ja zurim u jednu tačku i ponavljam sebi ''Budi srećna, radi ono što te čini srećnom, život je jedan i kratak je''.Moja sreća nije tu..prosto je nema..Negde na nekoj Azuri, sedi u kabini i možda pije isti Beck's kao moj, možda ne gleda filmove jer svi jebeno imaju istu kraj..ne sluša tužne pesme jer od njih samo može gore da bude..

Opereš zube i legneš da spavaš.I pritisak čini svoje, stvara se još jedna pukotina.Tri puta udahnem pred spavanje, ne znam da li ću ostati budna i plakati za trenucima koje sam ostavila iza sebe.Boli.

Otvoriš oči sa istm onom mišlju sa kojom si ih i zatvorio i shvatiš da ne prolazi..da nikada neće.Uzdah tri puta, silazak niz stepenice, pogled u ogledalo..njegov odraz.Suza...mnogo njih.

I nisam svoja..zvuči glupo ali teško mi je da razmišljam bez njega, jebeno mi je sve mnogo teško bez njega.Šta će meni sve ovo, zašto ja, zašto meni, zašto mi, zašto nama?

22:58 lokalno vreme na Aljasci ..U mojoj maloj Srbiji, u sobici u kojoj se budim pored tebe 8:58...Suze..Ponekad pomislim da će jednostavno prestati da kuca, eto toliko krvari..Želiš li da ti nešto kažem?Da te volim više nego sebe, da živim za dan kada ću postati tvoja do kraja života, za bebin prvi plač, za naše dobro jutro u troje..Da!

Idem u pičku materinu!

Iz daleka!

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

22:37 lokalno vreme

Cimerka mi je u principu smor.

Polažem sutra neki test o cash handleingu..mislila da sam školu završila.Kad si srećan lupi tada dlan o dlan.Tšina.

Rekla mi je prvog dana da se nada da ne voli tv.Od istog se ne odvaja kad nije za deskom.Nema veze, sve to ide s godinama.Ali baš prvog dana.

Otvoriš oči sa istm onom mišlju sa kojom si ih i zatvorio i shvatiš da ne prolazi..da nikada neće.Uzdah tri puta, silazak niz stepenice, pogled u ogledalo..njegov odraz.Suza...mnogo njih.

I nisam svoja..zvuči glupo ali teško mi je da razmišljam bez njega, jebeno mi je sve mnogo teško bez njega.Šta će meni sve ovo, zašto ja, zašto meni, zašto mi, zašto nama?

Idem u pičku materinu!

Playlist.

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Ponekad mi je tako potreban ''my space'' i kad ga konačno pronadjem imam utisak kao da mi neko trakom prelepi sve misli..tek tako, stoj'te gde jeste.Kako god, sada ga imam i pokušavam da ga iskoristim što je bolje moguce..ili barem da iz svog nezadovoljstva zbog zaposlenja, tačnije nezaposlenja, izvučem neki vid pozitinog, kreativnog viđenja sveta i ružičastih soba..ili se barem potrudim.Pustila sam ''Deeper the love'' i kada sam pri put čula kako Dave to uzivo izvodi nisam znala da li sam više čula svoje srce ili jačinu njegovog glasa koji je urlao kroz mikrofon.Danas ipak čujem samo sebe...ili makar slušam ono sto iz mene izvire u tom trenutku.Seta?Možda.Svakako me baca u rebus..i to onaj što si pokušao milion puta da rešiš pa si digao ruke jer je napravljen baš takav kakav je, nedokučiv.Nema.I u pravu je on kad kaže da je sve lako u stvari a mi komplikujemo bez veze.Is it?

Random..Yann Tiersen..Oh, mon die (naći ću kako se piše pa ću biti pismenija)..Kao da je hladan Pariz sleteo u sobu..a ne znam kakav je, nisam nikada bila, nego imam sliku neku u glavi..Crveni kaput, siva jesen, moj šal se vijori poput zastave koja se ne predaje..tiho je i apatično a ja cekam.

Libar od mojega duga ..kad nije tu, ponekad razmišljam i vraćam film o prvom ulasku u ovu kuću posle njegovog odlaska.Mislila sam da ću se ugušiti, da je sve to previše..nisam imala oslonac ni rame na kojem ću da zaplačem i vrisnem koliko me boli..samo sam progutala sve živo i poželela da se vratim kući..ma gde ona bila.Razmišljam kako je nebo bilo sunčano i veselo a ja nisam umela da mu se nasmejem, prevrtala sam se po krevetu ne želeći da ustanem.Sve je stalo.Čak i stari sat u sobi.Gde sam to ja, šta se desilo?Gde si to otišao?Trebao mi je klavir tada..da govori umesto mene, ja sam ostala nema.Čuje se kvaka!

Imitation of life ..puno puta sam ovo izgovorila, svi smo..verujem da nikada nećemo shvatiti pravu stvar.Kakav kolaž.That sugar cane, that tasted good ..na na na ..tragikomika..Suze i smeh.Ah, life o life i ja sam supestisious girl ...Idealno vreme da se započne knjiga koju dosta ljudi jednog dana očekuje od mene i za koju ja, sa sigurnošću, tvrdim da se neće dogoditi.Ali avaj, expectations, expectations..Gem, set, meč (nisam skroz fault, gledam tenis) ..or at least I was..

And now ladies and gentleman, miss Lily Allen and here cover of ''Naive'' (name of a band doesn't count).To je još jedna od mnogih stvari koje bih volela da naučim da sviram na gitari koju inače ne sviram.Pokušala sam ali su mi mnogo kratki prsti..ili sam se beše posvetila fakultetu od koga sada ne mogu 'leba da jedem.Šta će biti, hm?!

Hladna kafa, mmmljac.Volim tako da je cevčim tri sata pa i čitav dan ako treba.Umela sam da ustanem ujutru za fax, skuvam kafu i sve tako s nogu je pijem (više se vrtim po kući nego li srcem ali avaj) i onda tako ostane nedovršena.Uvek.Majka to nije shvatala i stalno je završavala u sudoperi što je i normalno.A ja sam tako tugovala za svojom kafom dok nismo napravli presedan – Oh, woman, don't touch my coffee, not even! I bi tako.Dogovor kucu gradi, šta ćete.Morcheeba ..where are my glasses.Da, ne nosim ih.Otherwise!

Here he comes.Off, sign out, logg out, etc.

Just breathe.

Stisak ruku, dodir blag...

i baš me briga ako su mi uvek prazni džepovi, ja idem tamo gde me čekaš ti..

Srećna.

AAAAAAAAAAA!

Ne mogu da objasnim kako se osećam, znam samo da i dalje ne verujem..

Sutra ujutru sleće...

Ja i dalje ne verujem..

Presrećna sam!

Ni ti ni ja.

Ne možeš znati šta je iza ugla..ko te čeka..ne možeš znati da ćeš sresti neke strane oči koje toliko liče na tvoje, ne možeš zati da će samo jedna rečenica pokrenuti lavinu..srodna duša..Mislim da su u pravu..ali neke stvari prosto zadržiš za sebe jer nisu primerene u tom trenutku..a samo su tada od tolike važnosti..To je to, za sve ti u životu treba trenutak...neki toj unutrašnji ...situacija...

Moram priznati da su mi neke reči, pa ne teško pale, samo mislila sam da uopšte neću razmišljati na taj način, što je apsolutna glupost...barem kad sam ja u pitanju.Nema veze, ja sam to pronašla..i nemam prava da zadržim ali neko nikada ni ne pronadje..Hvala ti...puno sam to puta izgovorila do sada..

Za koji život treba da se rodim..ne, ne shvatam koliko sam ti pomogla..mogu samo da zamislim jer sam videla svasta.Osetila..oči, uvek su bile ogledalo duše..možemo ih prljati i mazati koliko hoćemo..neko pravi sve sumnje odagna...Puno razmišljam o životu ovih dana..sta nekome da, drugom uzima..pa na predlog pogledaš Serendipity i shvatiš da, na žalost, ništa nije tako..

Nisam tužna, ovo je moja pozitivna kritika..ne mogu da opisujem jer bih tako bila gola i pred drugima..mislim da to ipak ne želim..to ide tamo u onaj kutak o kome sam pričala..nije to lok tajt,samo eto..znaš..

Nisam verovala, u stvari ni razmišljala da ću članak o ovome imati..hehehe, slatka mala izrnuta torta..Znaš, dunuće nekad čudna košava, pa ćeš se zatresti..bojazan će u tebi naići..uhvati vetar i nasmej se, to je sunce granulo jer se neki osmeh negde pojavio, jer su ptičice ponovo zapevale...baš onako tiho kako umeju..znaš?Mirisaće na kestenje, prirodu..poput kakve priče pomislićeš..pored tebe će trčati deca, prepuna smeha, verovatno ljubav kao proleće u kosi..

Ja ću se u krevetu prevrtati sa osmehom, srećna poljubiti sve ptice u raju..hraniti konje i šetati u beloj haljini..podići ću ruke dovoljno visoko da uhvatim vetar i toplinu, da sklopim oči i da znam da volimo...volela bih da andjeli trče oko mene, da me gledaju nevinim očima..

Trenutak..znaćemo da smo mi..srećni, nasmejani, da volimo i da smo voljeni..

Raširi krila, život je pred nama..i digni ruke visoko...

Visoko...