Slike iz maste
http://anime.blog.rs/blog/anime
Vreo dan...<div align="left"><span>2008-08-13</span></div><div align="left"><span>13:05:29</span></div><div align="left"><span></span></div><div align="left"><span>Još malo, još malo, i uskoro ću se konačno zaposliti! Da ne iskobeljah nekakvu vezu, ja bi još sedela na birou! Snadjoh se, samo da se ne radujem prerano...Polako ću...tiho, a onda, kad dobijem posao, kad mi ga više niko ( sa boljom, jačom vezom) ne bude mogao oteti, onda ću skakati od radosti, iako je posao rudarski težak i zahtevan...samo da prodjem ovaj status pripravnika, jadnika, nezaposlenog, one koja hoda ulicom uzdišući za glupim sitnicama koje sebi ne može priuštiti, one koja razmišlja kako da razvuče "džeparac" 30-ogodišnjakinje...</span></div><div align="left"></div>
http://anime.blog.rs/blog/anime/generalna/2008/08/13/vreo-dan...
, 13 2008 13:04:07 +0200Prisećanje, odakle, kako, kuda?<p>2008-08-12</p><p>19:06:46</p><p>Dok pokušavam posegnuti za najranijim slikama iz mog sećanja, pitam se: a što je to uopšte ikom bitno, i kome to može biti bitno, osim samoj meni, mom dečku, mojoj majci i možda...mojim akvarijumskim ribicama, ali samo u slučaju kad su gladne. Ostaje bez odgovora. Samo par pretpostavki se i dalje mota po vazduhu da se taj neko, ko čita, zaista voli smarati nebitnim tekstovima, da taj neko i dalje ima na pretek slobodnog vremena koje nije nikako, i pored sve volje, mogao bolje organizovati, ili se taj neko zeznuo pomislivši da je ovo nešto drugo, pa će se na kraju razočarano uveriti da ipak, na žalost...nije.</p><p>Srećna sam što ću pokušati da ovde javno, prikriveno budem iskrena, svoja, bitna...jedinstvena.</p><p>Trenutno u Beogradu zaprašuju komarce i sad sam pod jakim udarom toksičnih materija. Napraviću pauzu, jer mi cela soba smrdi na " Antikomaritin "... Ribe se ne sekiraju, jer njima to ne smeta...one znaju da je uskoro vreme za drugu porciju hranjivih, šarenih, dehidriranih materija, o ne! Opet novi nalet aviona sa "Antikoma..." Ovo je gore nego bombardovanje 1999. Ubijaju polako... Još jedan nalet... Pitam se; zašto li sam juče kupovala onaj plastični utični aparat što greje onu jadnu tabletu?... </p><p>" Gde ja stadoh, ti produži... " - malo se vazduh iščistio, lakše se diše... Pa da nastavim...ionako je veoma bitno. Trenutno slušam DeSi radio i neki Bhangra zvuk, i mogu priznati, smem priznati, da mi se baš dopada. Nekako u ritmu počinjem i kuckati po tastaturi, njišem se levo - desno, ramena mi poskakuju, japanke lupkaju o pete...dobar osećaj, mislim da se oslobađam od stresa...i količina "Antikomari..." več polako čili iz mog krvotoka...dok nežni glasić prelepe bollywoodske dive miluje moje ušne školjke...</p><p> "Janam, janam pkta sa tel, ne ma ne pooo, sal, sal par ne me janam bijeee" - lagano plovi pesma o ne znam čemu, valjda ljubavi, ona izlazi, on je posmatra, njene ruke prepune šarenih narukvica...idilična slika na koju bi većina odmahnula rukom i rekla " ma kitzsch!" a koliko je to kič? Šta je kič?</p><p>Evo šta nam kaže skromna Wiki:</p><p>" Kič je niskovredno stvaralaštvo sa umetničkim pretenzijama i ciljem dostupnosti što širem krugu ljudi. Najčešće povlađuje nerazvijenom ukusu i izvesnim potrebama ljudi koje su na granici vrednosne i moralne neprihvatljivosti, ali sa jakim emocionalnim nabojem. Radi zaštite od negativnog uticaja kiča u svim sferama života pojedine zemlje pribegavaju većem oporezivanju ili zabrani distribucije takvih proizvoda. " </p><p>...</p><p>Ha, ha, ha! E super. Baš mi je sve objašnjeno. Zato ja ne volim šture i nepotpisane članke u takozvanim "enciklopedijama" budućnosti. Bar ne dok svaka šuša može u nju svašta stavljati po svom nahođenju.</p><p> </p>
http://anime.blog.rs/blog/anime/generalna/2008/08/12/poceci
, 12 2008 19:07:27 +0200