SrbijaBre

SRBIJABRE FORUM

, 01 2008 19:06:39 +0100

Od sada SrbijaBre FORUM na sledecoj adresi:

www.srbijabre.org/forum

Pravda ili Nepravda pitanje je sad?

, 23 2008 20:11:49 +0200

Verovatno ste primetili da vec neko vreme skandal za skandalom potresa Crvenu Zvezdu, novinari samo dodaju ulje na vatru i prikazuju deset puta goru sliku nego sto jeste. Necemo ih kriviti jer mi svi znamo da su oni prdane duse, i da se ni prema jednoj situacuji koja se desila u prethodnih nekoliko godina nisu poneli profesionalno. Novinari B92 kada je proglasena nezavisnost samo sto se niu smejali od srece. Kada je odrzan protest, oni nisu izvestavali ali cim su poceli neredi sve nase TV stanice su se direktno ukljucile SRAMOTA!No da neskrecem sada sa teme. Dakle posle niza skandala ove nedelje jos jedan skandal, i to sto su igraci Crvene Zvezde obukli majce sa natpisom "PRAVDA ZA UROSA!" To je bio povod da se javnosti skrene paznja sa jedne lepe utkmice, i prve pobede Zvezde u ovoj sezoni. Da se malo podsetimo. Na utakmici sa Hajdukom, zadarm je pucao u masu, izazvao navijace da tako reaguju, o cemu postoje i video materijali koje naravno ni jedna tv stanica nije objavila, vec samo deo gde navijac zvzde gura baklju u lice policajcu. A deo kada taj policajac puca i ispraznjuje ceo sanzer to niko ne prikazuje.

Evo i tog snimka:

Svi treba da odgovaraju kako navijac Crvene Zvezde tako i pripadnik MUP-a zpog provokacije i upotrebe vatrenog oruzija. Ali se od samog pocetka znalo da ce samo nastradati navijac.
Evo sada opet ce da kazne Zvezdu. A zbog cega ovlika buka i galama, pa zbog privatizacije krajem 2008 ili 2009 gdine treba da se privatizuju svi lubovi u srbiji, neko daje ogromne pare da se reputacija i ugled Zvezde srusi da bi je kupio za male pre, sto nebi bio prvi slucaj u srbiji da se jednoj tako reci firmi unistava ugled da bij e neki tatin i mamin sin kupio.

Србија и ЕУ

, 05 2008 17:55:54 +0200

На нету сам налетео на занимљив чланак о још неким захтевима Европске уније које ће ЕУ поставити Србији након што постанемо кандидат за чланство:

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

1) скидање четири оцила са државног грба Републике Србије као симбола фашистичке агресије Србије на независну Босну и Херцеговину и Хрватску 1991-1995 као и симбола српског геноцида над недужним Хрватима, Албанцима и Бошњацима с обзиром да су све војне и паравојне српске формације у дотичном рату (укључујући и етничко чишћење на КосМету 1998-1999) носиле у овом или оном облику знамење са четири оцила;

2) укидање државне химне "Боже правде" с обзиром да је у ЕУ држава одвојена од цркве;

3) укидање ћириличних писмена у Републици Србији с обзиром да је по дефиницији хрватских политолога ћирилица на просторима Хрватске била "средство великосрпског шовинизма у циљу денационализације хрватског пучанства";

4) уклањање свих споменика династији Карађорђевића (нпр. краљу Петру Првом испред Петрове Куће на Опленцу у Тополи) као симбола великосрпског империјализма као и рушење Опленачке цркве-маузолеја Карађорђевића у истом контексту;

5) повлачење свих примерака Историје Срба у издању САНУ из 1981 па надаље из јавних библиотека и програма образовања обзиром да се у дотичним томовима спомињу Славонија, Крајина, Далмација, КосМет, Нишка област, Војводина и БиХ као земље у којима су живели Срби што изазива међунационалну нетрпељивост између Србије Београдског Пашалука и околних не-српских нација; и

6) обнављање култа личности Јосипа Броза Тита као истинског борца на просторима читаве бивше Југославије за ширење братства и јединства, међунационалног помирења и демаскирања великосрпског шовинизма и национализма (у том контексту се из Брисела препоручује да се из свих школских уџбеника у Србији избаци помињање Јасеновца, Јадовна и Градишке Старе по узору на Титоистичку Југославију јер се показало да се оваквим наставним програмима додатно шире добросуседски односи са околним народима и националним мањинама).

Срамота за Србију

, 05 2008 17:43:21 +0200

Драги пријатељи,

После доласка коалиције за ''еврпску србију'' , срамног хапшења Радована Караџића, на ред долази геј парада. Наиме за 18.септембар најављено је окупљање педера и лезбејки.
Они ће осамнестог септембра просетати улицама главног града наше јадне земље.Како сам прочитао у неким новинама та манифестација траје четири или пет дана, моје лично мишљење да ће проћи као 2001 године. И волео бих да тако прођу можда још и горе. Да им више непадне напамет да нас брукају. Ако хоће да парадирају нека иду у Хрватску они много више од нас воле педере и лезбејке па нека се тамо приказују, овде нека не излазе.

Cрбија умире озрачена Милосрдним анђелом

, 01 2008 18:57:42 +0200

Како да се ослободите нуклеарног отпада? САД и НАТО су пронашли ефикасан начин – истоварити на територију туђе земље у облику муниције са осиромашеним уранијумом! Таква судбина, за сада, је задесила Србију, Ирак, Авганистан, а на реду су и остале земље.
У 78 дана агресије НАТО снаге бомбардовале су 112 пута територију бивше СРЈ са муницијом која садржи осиромашени уранијум Контаминирана је 91 локација, односно једна у Црној Гори, девет у “ужој” Србији, док је 81 место затровано на територији Косова и Метохије. Сва бомбардовања извршена су испод 44. паралеле.
На ово подручје избачено је више десетина тона осиромашеног уранијума У238, али је пронађено и трагова других штетних честица.
По речима генерала Слободана Петковића (АБХО), пошто се војска повукла са територије Косова и Метохије, деконтаминирана су само подручја у Србији и Црној Гори.
По доступним подацима НАТО снаге контаминирале су са муницијом која је направљена од осиромашеног уранијума 256 ари на територији Србије, без Косова и Метохије.
Повећана радиоактивност забележена је на локалитетима “Пљачковица”, северно од Врања, “Боровац” (две локације), јужно од Бујановца, “Череновац” (две локације), југозападно од Бујановца, “Братоселце”, североисточно од Прешева и “ Рељан”, источно од Прешева у Србији, односно локалитет “Арза” на полуострву Луштица у Црној Гори, у близини плаже “Жањице”.
С друге стране, најинтезивнија дејства овом муницијом била су у областима око Призрена, Ђаковице, Дечана, Урошевца и Ђураковца.
На неким локацијама (Пљачковица), по речима генерала Петковића, забележена је 1.100 пута већа радиоактивност од природне!

По неким прорачунима, како каже Петковић, зансованим на подацима о броју налета, броју испаљених пројектила (просечном), може се констатовати да је на територију Косова и Метохије испаљено око 31.000 комада муниције са осиромашеним уранијомом, а у Србији око 5.000 комада. То значи да је на територију јужне српске покрајине “остављено” више од ДЕВЕТ тона (9,238 тона), а у Србији више од једне тоне (1,19 тона) нуклеарног отпада! По неким другим подацима испаљено је између 45.000 и 90.000 метака са осиромашеним уранијомом.
Осиромашени уранијум није ништа друго него нуспродукт који се добија приликом припреме горива за нуклеарне електране. Он се добија готово џаба, а пробојна моћ такве муниције (којом Генералштаб САД оправдава његову употребу) је велика. Ипак, постоје и други метали као што су волфрам, тунгстен или титанијум који имају исту пробојну моћ и који нису радиоактивни, али су скупи.
С друге стране чување У238 је скупо и опасно, па се оваквим расипањем по другим државама додатно штеди!
По речима нашег саговорника они који тврде да ова муниција није опасна требали би да тамо где је и бачена праве своје базе и домове. Али они то нису урадили. Напротив. Шта више, сву храну и воду за своје трупе допремају из својих земаља, а не користе локалну.
Они, каже Петковић, врло добро знају колика је опасност од оваквог загађења јер је оно трајно – полураспад уранијума 238 износи 4,5 милијардеи година! Осим тога он је радиоактиван и веома токсичан, сличан живи и у арсену.
Колико је опасан говори и податак да је довољно држати 80 сати делове пенетратора од осиромашеног уранијума па да дође до патогених промена, а уколико је изложеност дужа може да наступи и смрт.
Ова муниција, по његовим речима, приликом удара у мету ствара температуру од 800 степени целзијуса, а између 10 и 70 посто укупне масе осиромашеног уранијума сагори и пређе у аеросоле уранијум оксида (У2О и У3О), чије су честице величине до пет микрона. Оне прво контаминирају место удара, а затим их ветар, возила или људи разносе, тако да ова радиоактивна прашина загађује велику површину.
Честице се лако уносе у организам удисњем, преко хране и воде и депонују се годинама у плућима, бубрезима, лимфним жлездама, мишићима, тестисима, костима, мозгу, јетри, панкреасу и слезини.
У крви се везује за беланчевине, бикарбонате и мембрану еритроцита.
Ова материја осим канцерогених обољења, која се јављају у периоду од пет до тридесет година од контаминације, изазива и генетске промене, доводи до дегенерације и смањења броја потомства.
Због тога би, по речима генерала Слободана Петковића, могло и да се постави питање да ли је употреба ове муниције имала за циљ да протера и Албанце и Србе?! Поготово ако се зна да је већина мета, од којих су многе биле цивилне, могла да се гађа и другим, конвенционалним наоружањем са истим ефектом.
Колики је степен опасности једног зрна са језгром од осиромашеног уранијума од 30 милиметара, пошто су она и испаљивана из авиона А10, говори и податак из државе Њујорк. Тамо је још 1980. године суд забранио рад фабрици “Натионал Леад Индустриес”, која производи пенетраторе од осиромашеног уранијума, односно наредио јој да престане са производњом, јер су сваког месеца прекорачиване прописане границе избачене радиоактивности у ваздух од 150 микроЦи. Ова вредност одговара количини од 378 грама осиромашеног уранијума, а само један метак од 30 мм садржи 298 грама ове материје.
Један од посредних показатеља да на Косову и Метохији нешто није у реду, односно да је ситуација забрињавајућа, потврђују подаци о броју малигних обољења. У односу на 1997. годину забележен је драстичан раст броја карцинома, поготово код деце. Тако се леукемија код деце, пре рата, мерила једним промилом, а сада (подаци из 2006.) једним процентом! Слична је ситуација и са другим старосним групама.
Ни у Србији не цветају руже. Пораст броја малигних обољења је изненађујуће висока.
Званична статистика је неумољива у периоду од 1999. до 2001. године 140.000 оболелих од рака. Односно 25.000 новооболелих сваке године, а овај свет напусти 18.000 људи годишње! По неким подацима у Врањском округу забележено је 6.000 случајева карцинома, односно два дневно!
Североатлантски савез је тек фебруара 2000. године признао да је користио муницију са осиромашеним уранијумом на територији тадашње СРЈ. Боље се није понела ни Светска здрваствена организација која је у једном, како је то закључио британски физичар Кит Баверсток фалсификованом извештају, истакла да муниција са осиромашеним уранијом није шкодљива по здравље људи! А све на основу извештаја делегације СЗО после посете КиМ, а која није ни била на местима где је коришћена ова муниција. Случајно?
У сваком случају, довољно да Карла дел Понте закључи да није било кршења Женевске конвенције од стране НАТО пакта приликом агресије на СРЈ! Иако је Агенција за атомску енергију утврдила да је ова муниција радиоактивна, да је токсичан, да се не може спречити или контролисати ширење честица осиромашеног уранијума што угрожава цивилно становништво и да изазива трајне последице по људе и животну средину!
Делови ове муниције налажени су и на земљи и у земљи, у зависности од тога каква је подлога у коју је ударила. На тврдој подлози обично се наилази на делове или целе пенетраторе који су на површини. Слој земљишта испод њих је, по речима Петковића, контаминиран оксидима или ситним честицма осиромашеног уранијума.
С друге стране, на местима где је зрно продрло у дубину тла, како каже Петковић, радиоактивност је детектована на дубинама од 5 до 7 цм. На дубинама од 10-15 цм проналажени су делови алуминијумске кошуљице, док се делови пенетратора могу наћи и на дубинама од 20-30 цм. Сам пенетратор је проналажен, у просеку на дубинама од 50-70 цм, а било је и случајева да продре у земљу и до 120 цм.
Ситуација код погођених возила, укупно 135 је прегледано, је иста. Код дела средстава утврђена је повећана контаминација бета зрачењем 20-25 бекерела по центиметру квадратном (дозвољена 0,4 Бљ/цм2). Гама зрачењена два цм од места поготка кретало се до 0,24 микро греја на сат (0,24 милионита дела Гy/х). Она, која су могла да буду извучена са Косова и Метохије, су склоњена на сигурно.
У међувремену, УН су покренуле и иницијативу за забрану употребе муниције са осиромашеним уранијомом, али је, по сазнањима генерала Петковића, наш представник у овој организацији био суздржан!? Зашто? Да ли много кошта лечење, или се власти боје да се не замере неком.

СТРАДАЛЕ МНОГЕ ПОРОДИЦЕ
Жртве НАТО бомбардовања падају годинама пошто је оно престало. Многе породице су на својој кожи осетиле дејство осиромашеног уранијума и штетне хемијске супстанце.
Међу њима је и породица Лукић, Мирјана и Мирко, запослени у Војскци Србије.
Пуковник Мирко Лукић, супруг др Мирјане Анђелковић-Лукић, вишег научног сарадника у Техничко опитном центру Војске Србије у Београду, преминуо је 9. априла 2003. године на ВМА од карцинома плућа. Он и његова два пријатеља, мр Милош Вујачић, начелник Одсека за пиротехнику и пуковник Драган Васиљевић, начелник Ваздухопловног института у Београду, који су такође преминули, некако у исто време, жртве су по речима Лукићеве НАТО бомбардовања.
Сва тројца су се разболела 2002. године. Милош Вујачић је добио галопирајућу леукемију и умро 5. новембра. Његов колега Драган Васиљевић се, у јесен 2002. године, разболео од неке чудне болести, ноћима није могао да спава. На крају су лекари са ВМА дали дијагнозу – упала нервних овојница. Умро је 30. јануара 2003. године.
Ова три пријатеља су свакодневно били на терену током бомбардовања, процењивали штету, извиђали стање на терену… Три године касније постали су жртве “Милосрдног анђела”.
Мирко Лукић је са својом екипом успешно решио проблем “меких бомби” - познатијих као графитне, које су Србији доносиле мрак изазивајући кратке спојеве на електро мрежи.

ОТПАД СМЕШТЕН У ВИНЧИ
По речима генерала Слободана Петковића, под чијом је командом и рађана санација терена, деконтаминирано је четири хектара земљишта, уклоњено је 704 пројектила од осиромашеног уранијума и више десетина тона контаминиране земље!
Све је, по речима саговорника Р92, уредно склоњено у одлагалиште отпада у Институту за нуклеарну енергију “Винча”.
- Одмах по завршетку рата предузете су мере појачаног медицинског надзора војника и полицајаца који су боравили на местима где је употребљавна муниција са осиромашеним уранијумом. Од октобра 2000. праћено је њихово здравствено стање, контрола свих војника који су били у непосредној близини (до 50 метара), који су учествовали у извлачењу технике и рањених или су били у екипама за радиолошко извиђање терена.
Први прегледи су извршени у периоду октобар – новембар 2000. године. Током тих прегледа констатоване су повећане вредности трансаминаза. Промене на јетри описане су као “масна дегенрација” или лезија јетре. У 2001. години, по речима нашег саговорника, издвојена је високо ризична група од 300 особа. На прегледима су и даље биле повећане трансаминазе. Следеће године одазвало се 230 од 300 позваних. И даље су констатоване повећане трансаминазе, али није било обољења у повећаном обиму. У 2003. години одазвало се 240 особа на прегледе. Повећане трансаминазе су и даље констатоване али сада код мањег броја особа.
- Због недостатка средстава овај процес праћења је прекинут иако је познато да се обољења јављају и до 30 година после озрачења – каже Петковић. - Иако смо сугерисали да се настави праћење, за сада, немам таквих информација.

СРЕБРНИ МЕТАК
Чувени “сребрни метак” односно муниција са осиромашеним уранијумом настала је седамдесетих година прошлог века у бившем Совјетском Савезу и САД. Потом су је развили Французи и Британци. Са оваквом муницијом, поред ових земаља, располажу још и Саудијска Арабија, Израел, Украјина, Турска, Пакистан и Тајланд!
САД су развиле муницију у калибрима 20 мм за бродске топове који садрже око 70 грама осиромашеног уранијума (ОУ), за топове 25мм (садрже 85г ОУ), авионске топове гетлинг од 30мм, са око 298г ОУ, тенковске топове у калибрима 105мм и 120мм, који садрже 2,2 килограма, односно 4,9 килограма ОУ. Такође је развијена и граната за топ калибра 155мм. У литератури су пронађени и подаци да је ОУ убачен и у ракете “Томахавк”, односно да оне садрже 20 кг ове материје.

ОД РЕПЕТИТОРА ДО ПЛАЖЕ
Рејон “Пљачковица”, односно репетитор РТС, гађан 29. маја 1999. са муницијом од осиромашеног уранијума, налази се на око три километра од Врања. На овој локацији контаминирано је 24 ара земљишта, а у више наврата измерена је радијација већа 1.100 пута од дозвољене односно 235.000 бекерела по килограму. Непосредно после рата изграђен је нови репетитор, а да нико није знао за његову градњу, као ни ко га је изградио! У подножју се нази више природних извора воде, а због карактеристика терена ова локација представља трајни извор загађења.
Локација “Братоселце” гађана је три пута, први пут 27. маја 1999. године. Налази се 500 метара од села Братоселце. На овој локацији налазио се лажан положај – командно место 78. моторизоване бригаде, при чему је по подацима НАТО употребљено 2140 зрна са осиромашеним уранијомом. Пронађено је 1.300 зрна. Контаминирано је подручје од 55,53 ара, а измерена радијација била је између 1.800 и 23.400 бекерела по килограму, односно 116 пута већа од дозвољене. Претпоставка је да је испаљено много више пројектила.
У Црној Гори контаминиран је рт “Арза”, плажа “Жањица” (300 ари) на полуострву Луштица. На овом каменитом земљишту није било војних објеката. Пронађено је 102 цела пенетратора и 28 делова од осиромашеног уранијума. Измерена је радијација од 1.450 до 7.000 бекерела по килограму што је 350 пута више од дозвољене количине.

ВЕЗАН ЗА ПРИВРЕДУ
У једном армијском извештају Радиолошке групе констатује се да дугорочни ефекти малих доза осиромашеног уранијума могу да проузрокују рак. Препорука на крају тог извештаја је да се војска САД више ангажује у “односима са јавношћу” како би се спречиле могуће “неповољне међународне реакције”!
Све ово подржава тезу да је у ствари политика Пентагона тесно везана за интересе привреде, а пре свега нуклеарног и војног лобија, док се медији ту налазе само да оправдају такву политику.

СВЕТЛЕ У МРАКУ
По свим, и домаћим и страним (НАТО), изворима италијански и немачки контигент у саставу КФОР добио је најгоре зоне. Односно подручја где је и испаљено највише муниције са осиромашеним уранијумом. Потврде да нешто није у реду први су дали Италијани, који су први почели да обољевају од “необјашњивих болести”. Реакција медија и јавности на Апенинском полуострву била је бурна, тако да је чак и образована парламентарна комисија, поред неколико војних и цивилних, која се бави овим питањем.
До сада је умрло осам војника, од 28 колико је добило рак а били су стационирани на Балкану – БиХ и Косову и Метохији.
Слична ситуација је и са немачким снагама, односно нордијским батаљоном који је под командом Немаца. А у последње време јавили су се и случајеви у француском саставу КФОР.
То је један од разлога зашто је Холандија повукла своје војнике са КиМ још 30. јуна 2000. године!
Уједињене нације, односно њихове хуманитарне организације, не шаљу труднице на КиМ, а уколико то прихвате посебно се евидентира у њихов досије како би могли да добију наканду у случају негативног утицаја на њихово здравље!

РЕПУБЛИКА СРПСКА
Очигледан пример да је Република Српска била увод у даљу употребу ове муниције и да је њено коришћење обавијено велом тајне за жртве говори и случај једног италијанског новинара. Како је наилазио на затворена врата када би покушао да разговара са неким из снага НАТО стационираних у Босни и Херцеговини о овој теми решио се за “директан” приступ.
Отишао је до ремонтног завода у Хаџићима и узео неколико зрна из рушевина. Потом је отишао у команду НАТО у Сарајеву. Када је војницима и официрима показао шта им је донео као “поклон” одмах је дата узбуна која је трајала све док нису дошли немачки специјалци у комплетној АБХО опреми и однели муницију у непознатом правцу.

Издаја!

, 30 2008 21:50:29 +0200

Издаја!

Премијер Мирко Цветковић најавио сарадњу са Еулексом изазвавши бес и неверицу Срба с Косова, који му поручују да се не игра са државним интересима БЕОГРАД - Премијер Мирко Цветковић и председник Борис Тадић продали су Косово и признали независност. Својом ружном и опасном изјавом Цветковић је поручио Србима с Косова да се селе са

свог вековног простора

Људи су тужни, резигнирани, издати и остављени на немилост Шиптарима, каже Марко Јакшић, потпредседник заједнице српских општина КиМ. Он је реаговао на изјаву премијера Мирка Цветковића, који је поручио да Србија мора да учествује у реконфигурацији Унмика и постављању Еулекса, како би била „део заједничке приче јер има велике интересе на Косову, људе који тамо живе и који би требало да се врате на Косово“.

И потпредседник ДСС Слободан Самарџић оптужио је премијера Цветковића да припрема грађане на то да ће Србија „постепено признавати независност Косова“.

- Реконфигурација Унмика је довођење Еулекса на Косово, што се обавља строго по анексу 10 Ахтисаријевог плана. Још више збуњује изјава Цветковића да би Србија подржала резолуцију Савета безбедности УН којом би се одлучило о успостављању Еулекса на Косову - каже Самарџић.

Милан Ивановић, председник СНВ северног Косова, за Курир тврди да је очигледно да је Цветковић промовисао нову државну политику о Косову.

- Наступ Раде Трајковић био је, изгледа, пробни балон за Цветковића. Оно о чему он прича излази из оквира скупштинске резолуције и званичне државне платформе. Представљају нас људи које Срби са КиМ нису изабрали и који подржавају Еулекс, чији задатак је да брани независно Косово! Мада ми у Митровици имамо 80 одсто подршке на косметским изборима, заступају нас плаћеници САД! Они под паролом „бриге за људе“ признају да увелико сарађују са Еулексом. Ако је државна политика признање независног Косова, нека кажу јасно до краја - наводи Ивановић.

Јакшић најављује да ће се убрзо састати Скупштина заједнице српских општина АП КиМ која ће се јасно одредити према насталој ситуацији и донети свој суд о заокрету у државној политици.

- Уместо да каже да ће да јача институције државе Србије на простору КиМ, Цветковић с Еулексом прави институције независне државе Косово - киван је Јакшић.

ЦВЕТКОВИЋ БЕЗ КОМЕНТАРА

Курир је покушао јуче да добије коментар и појашњење изјаве премијера Мирка Цветковића, али се он није јављао на своје телефоне, баш као ни његови сарадници у Влади Србије. Министри у кабинету Цветковића такође нису били спремни да „појашњавају“ изјаве премијера.

Albanski Terorizam

, 29 2008 18:23:27 +0200

Video o albanskom terororizmu na Kosovu...U reziji SrbijaBre tima :)

НАТО

, 28 2008 08:50:43 +0200

Министар одбране Драган Шутановац предаје у септембру оружане снаге НАТО алијанси

Изгледа да је Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, барем једном био у праву рекавши да Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити. Заборављајући на сва зла која је НАТО алијанса посејала на просторима српске државе, актуелна власт изгара у настојању да се што више додвори Бриселу, а министру одбране Драгану Шутановцу се чак отело да је Србији место у Авганистану и Ираку! Шутановац, Борис Тадић, Вук Јеремић и њихова камарила завршили су скраћене курсеве у САД-у, на којима су обучавани како да без стида поробе своју домовину.

Парадоксално је да српски званичници будући референдум о уласку Србије у НАТО представљају као дар власти. Чланство у западној војној алијанси без провере воље народа једноставно није могуће, јер НАТО управо то захтева.
Војној алијанси драстично опада популарност свуда у свету због бахатости Америке, али се светски “полицајац” још добро држи у главама српског војног и политичког естаблишмента.

Власт Бориса Тадића одржавају министарства силе. Ивица Дачић је случајно изабрани министар полиције, јер је у коначној расподели ресора Брисел инсистирао да начелник Генералштаба мора остати Здравко Понош као модеран официр прозападне оријентације који ужива поверење челника НАТО-а.

Жика Ракоњац

Министар одбране Драган Шутановац наговестио је да ће Србија у септембру потписати Споразум о размени безбедоносних информација са НАТО алијансом представљајући то као круну проевропске политике Демократске странке и највећи успех после Петог октобра и свргавања Милошевића с власти.
Шутановац је ту крупну вест саопштио нацији с највећом радошћу.
Коначно смо на добром путу да се нађемо међу војним силама, НАТО је у овом тренутку “најбољи безбедносни штит у свету”, а министру одбране се чак отело и то да је “Србији место у Авганистану и Ираку”, мислећи да ћемо за две године, најкасније 2014., као пуноправна чланица алијансе, послати трупе широм света под командом деструктивне политике Америке.
Садржина споразума Србије и НАТО за сада није позната. Вероватно се ради о типском документу који је од 1949. године потписало више од 90 земаља света и међународних организација, међу којима су Русија, Уједињене нације, ОЕБС, Европска унија, па га стога и не треба мистификовати и представљати као ексклузивитет власти. И то из два разлога.
Прво, што у односима Србије и НАТО алијансе не постоји реална историјска дистанца након бомбардовања Србије и Црне Горе 1999. године и отимања Косова и Метохије, док сваки нижи чиновник из државне администрације, кад је реч о другом разлогу, зна да су многи тајни списи већ одавно похрањена у архивама Брисела. Како је “размена поште” изгледала у пракси довољно говори непријатно искуство бившег начелника Генералштаба Момчила Перишића.
Шутановчева мирнодопска теорија о трајном миру са џелатом делује гротескно, јер из онога како војни министар представља потписивање поменутог споразума, може се закључити да ће једину корист од те државне стратегије имати свега неколико српских официра који ће имати велику срећу да у каријери виде “Вест поинт” и неколико елитних војних школа на западу.
Национална безбедност и поверљивост информација гурнута је на маргину просто зато што размена тајни између Београда и Брисела, односно официра КФОР-а и ЕУЛЕКС-а са нашом ВБА и БИА, више не иде заобилазним путем, уз непотребно администрирање дозвола. Комуникација шпијуна, како народ иначе назива деликатан посао тајних служби, судећи по неким клаузулама споразума са НАТО, биће директна.
Како сад спојити губитак Космета под покровитељством НАТО и ЕУ, са чланством Србије у НАТО? То је већ питање за алхемичаре.
На проевропским интеграцијама, тачније растурању војске, власт темељно ради већ осам година. Подсетимо се да је Здравко Понош, садашњи начелник Генералштаба, био кључни официр за европске интеграције када је Борис Тадић био министар одбране бивше државне заједнице СЦГ. У време Првослава Давинића, који се прославио аферама Панцир и Сателит, британски генерали Џон Морбик и Греј Холанд били су Алфа и Омега у министарству одбране због чега је Генералштаб добио епитет легло британских шпијуна.
На пословима разградње српске армије ангажовано је тренутно више од 40 невладиних организација различитих намера, склоности и интезитета деловања.
Под покровитељтсвом западне војне алијансе, у априлу ове године одржан је девети самит Србија - НАТО за реформу одбране, после кога је помоћница министра Снежана Самарџић-Марковић казала да је Министарство одбране направило презентациони документ за приступање програму Партнерство за мир, као и безбедносни споразум с НАТО алијансом, који треба да прође процедуру у Министарству спољних послова, а онда да га усвоји Влада, која је 24. јула и донела закључак о прихватању основа за вођење преговора и закључивање безбедоносног споразума о размени информација са НАТО пактом.
Душан Спасојевић, државни секретар у Министарству одбране, именован је за главног преговарача српске делегације у којој се поред Шутановца, налазе и два министра Вук Јеремић и Ивица Дачић чија се партија жестоко противила, пре неколико година, потписивању споразума Драшковић - Схефер.
Министар иностраних послова Вук Јеремић је пре тачно годину дана оформио тело за интеграционе процесе при свом министарсву којим управља Живорад Ковачевић. Помало чудно намештање ислуженог критичара свих режима ако се зна да је спољна политика основна делатност Јеремићевог кабинета.
О свему овоме народ још ништа није питан. Божидар Ђелић је лане најавио да би улазак Србије у НАТО морао да се провери на референдуму, а та могућност ових дана све више провејава код државних званичника. Па шта народ одлучи.
Иронија је у томе што министар Шутановац, државни секретар Душан Спасојевић и други званичници, референдум представљају као дар власти народу, а заправо је обрнуто. Немогуће је ући у ту војну алијансу јер је референдум, по НАТО правилима, обавезујући тест. То често раде и на западу. Према анкети јавног мњења спроведеној у Америци и 12 земаља Европе, подршка НАТО добија на снази у САД, али опада у Европи.
Џон Глен, директор за спољну политику у немачком Маршаловом фонду који је спровео анкету, каже да је подршка НАТО у Европи од 2002. до 2006. године опала са 70 на 55 одсто. Оно што брине стратеге алијансе јесте чињеница да је највећи пад популарности НАТО забележен у земљама које су раније сматране јаким партнерима, као сто су Немачка и Турска. Највећи пад популарности је регистрован у Немачкој где је подршка пала са 74 одсто 2002. на 56 одсто. По први пут је подршка НАТО већа у Француској него у Немачкој!
Узрок томе су разочарење америчком спољном политиком, посебно у погледу рата у Ираку, и чињеница да многи Европљани виде НАТО као продужену руку Америке.
Стручњак за НАТО при универзитету Џон Хопкинс, Стивен Сабо, сматра да неки Европљани не схватају каква то веза постоји између дугорочних безбедносних интереса Европе и војних операција у далеким земљама, као што је Авганистан. У источној Европи неке земље, које су постале чланице алијансе да би биле заштићене од руског притиска, сада виде НАТО који се све више удаљава од Европе и ангажује у мисијама које не разумеју. Један пољски политичар је описао притисак НАТО-а на његову земљу рекавши да чак ни “Руси нису захтевали од нас да се боримо у Авганистану када су били тамо”.
А колико је тек овде НАТО омражен? Зато приступ Србије у НАТО никако не може да се посматра као природан и логичан след ствари већ обрнуто, процес који владајућа олигархија намеће народу силом. Ништа револуционарно није учинила Влада Србије када је одлучила да уђе у закључивање Споразума о безбедности информација са НАТО-ом. Овде још увек нико није објаснио шта овај документ тачно садржи и да ли он значи, на пример, да ћемо све своје тајне морати да делимо са Северноатлантском алијансом или не. Радни текст споразума још нико није видео.
- Споразум о безбедности информација не одређује шта ћемо и да ли ћемо ишта прослеђивати било којој другој потписници оваквог споразума - казала је недавно Соња Стојановић, директор Центра за цивилно-војне односе.
Већина земаља и организација у свету има сопствене стандарде за чување оваквих информација, који се међусобно разликују. Примера ради, НАТО има пет нивоа поверљивости података. Сједињене Државе имају још развијенији систем класификације. Оно што би, пак, у САД било осетљиво, али не и поверљиво, у суседној Канади би било заштићено и подведено под неколико поднивоа поверљивости. Већ из овог примера се види колико је очигледна потреба за стандардизацијом заштите података. Америка, иначе, увек инсистира на томе да се са њом склапају посебни споразуми о заштити података. Један такав су крајем априла прошле године склопили Хавијер Солана и Yон Негропонте, у име ЕУ и САД.
Зашто нам је оваква сарадња потребна, можемо да видимо на сопственој територији. Без овог папира, надлежни у КФОР-у су за свако уступање података о ситуацији у покрајини нама, морали да траже дозволе у Бриселу и Монсу (војна команда НАТО-а), што је пут тих информација до нас продужавало до бесмислености. Без тог споразума нема остваривања свих активности планираних у Партнерству за мир, нити присуства у многим комитетима НАТО-а. Без чега, опет, нема адекватног лобирања за сопствене интересе, ако смо за то уопште и способни.
За оне који се брину хоће ли то бити велики корак напред ка чланству у НАТО-у треба рећи да овај папир, пре свега технички документ, велики корак ка Партнерству за мир (али још увек не и према НАТО-у), не угрожава ни прокламовану војну неутралност Србије. Да је другачије, војно неутралне земље попут Аустрије, Финске, Швајцарске и Ирске не би потписале тај папир. А не би ни једна Русија, сигурно.
Ипак, аналитичар Ђорђе Вукадиновић сматра да у контексту последњих догађаја (ослобађање Харадинаја и Орића од сваке кривице, хапшење Караџића, косовска траума), одлука да се потпише чак и један технички споразум није безазлена и да може утицати на унутрашњу политичку сцену.
- Неко би могао ово видети као део серије брзих потеза који би требало да Србију експресно преведу на атлантску страну. А то неће допринети стабилизацији политичких прилика. Напротив, злоупотреба овог папира би могла продубити националну фрустрацију и довести до оне поларизације какву смо видели деведесетих. Био би то терет више на раменима ДС-а, чија половина бирача такође није спремна на улазак у НАТО, констатује Вукадиновић.
Можда је баш из овог разлога толико дуго и одлагана одлука о закључивању овог техничког споразума са НАТО-ом, иако је зелено светло дала још прва влада Војислава Коштунице, 4. јануара 2007. године.
За многе је неподношљива атмосфера која Србима намеће не само осећај колективне одговорности за најсвежије ратове на Балкану, већ и за све претходне, укључујући и одговорност за избијање Првог светског рата и низ будалаштина. Што се НАТО бомбардовања тиче креатори јавног мњења труде се да потоне у колатерални заборав. Изгледа да је Џејми Шеј, портпарол НАТО-а, барем једном био у праву рекавши: “Србе треба спокојно бомбардовати, јер ће све брзо заборавити”.
Али, упућени тврде да се на америчким војним академијама анализира рат на нашим просторима, при чему се истичу грешке које се више не смеју поновити.

- Многи моји пријатељи из Пентагона говорили су ми да им је најгори дан био када је српска војска почела да се повлачи са Косова. Бела кућа тада је наредила Пентагону да спроведе истрагу не верујући да је српска војска изгубила само 13 тенкова током целог рата… Свака озбиљна држава била би поносна на учинке какве је наша војска демонстрирала у то време, закључак је Обрада Кесића, утицајног представника наше дијаспоре у САД.
Владајућа политичка олигархија је снисходљива према европским званичницима, неретко нуде и више од онога што се од њих тражи, због њихове неспособности смо догурали на дно лествице по свим параметрима, а то су тешка питања на која је покушавао да нађе одговор Бранислав Милинковић, наш амбасадор и специјални изасланик за НАТО, чија је канцеларија у Бриселу обновила рад са “отопљавањем” односа Србије и алијансе.
Мисију Србије у седишту НАТО-а формално је одобрио Френк Боланд, директор Дирекције за планирање НАТО, након састанка Групе Србија - НАТО за реформе одбране у Бриселу прошле године. Генерални секретар НАТО Јап де Хоп Схефер (у одговору на ноту Министарства спољних послова Србије) потврдио је да наша мисија може да буде отворена уз услов да Влада Србије усвоји презентациони документ, донесе систематизацију, ухапси… и изабере амбасадора по вољи тренутно најмоћније војне силе света.
Већ код тих услова наша политичка сцена се дели. На једној страни остаје Демократска странка, чији кадрови тренутно воде политику одбране, ЛДП, Г-17 Плус. На другој су радикали и СПС ревидираних ставова. Зато је ДС инсистирао да начелник Генералштаба “мора остати Здравко Понош као модеран официр прозападне оријентације који ужива поверење западних партнера и челника НАТО-а”, како су у постизборној кампањи описиване особине генерала Поноша, па су зарад контроле над министарством одбране Тадићевци жртвовали, на пример, толико жељено Министарство полиције које је, на крају, препуштено Ивици Дачићу.
Да је начелник Генералштаба ВС генерал-потпуковник Здравко Понош по укусу и мери запада уопште није тајна јер се треба присетити његових гафова да „безбедност земље није угрожена” у моменту кад Србија (насилно) губи двадесет одсто своје територије. Реторика као да се Космет налази на Марсу?
Под командом Здравка Поноша спроводи се траљава реформа војске базирана на три уопштена тренда: цивилна контрола, приступање колективном систему безбедности кроз Партнерство за мир и систем одбране заснован на мањој, ефикаснијој и боље опремљеној војсци. Реформе су прилагођене стандардима НАТО-а, а апсурд је што у НАТО смерницама за трансформацију источноевропских армија пише да нема реформе неке војске док је њен углед у јавности изнад 50 одсто. Рачуна се да све док рејтинг неке војске не падне на око 20 одсто, не могу лако да се изврше масовне смене и отпуштања официра, промене улога и задатака оружане силе, концепције доктрине и стратегије, промене наоружања и опреме. Упркос свим недаћама, војска у народу не ужива лош углед.
У жељи да охрабри оружану силу, Млађан Динкић је као републички министар финансија обећао да ће војска добити 50 милијарди динара више него што је планирано да би се спровела убрзана професионализација и рационализација.
Генерал Здравко Понош каже да је смањење војске европски тренд од краја хладног рата, те је сходно томе одлучено да ће у мирнодопском периоду број војника износити 21.000, док ће са активном резервом број прелазити 30.000, јер природа безбедносних проблема са којима се данашња Европа суочава таква је да се они не решавају на државној граници и доминантно масовном војном силом…
Инсистирање на неразумно малом бројном стању српске војске оставља утисак непознавања геополитичког стања у региону и занемаривања латентне опасности од разних врста политичког насиља. Као да је циљ тих промена разградња, а не изградња и јачање војске…
Радослав Гаћиновић, стручњак за безбедност у једном свом реаговању на изјаве Здравка Поноша јавно је тврдио да Понош не говори истину када каже да нико из иностранства не утиче на разградњу војске подсетивши да је бивши шеф Међународне кризне групе за ове просторе Џејмс Лајон рекао да је војска Србије све слабија и да је то добро, јер ће се тако лакше контролисати.
И заиста, упоредне бројке о броју војника са најближим суседима иду у прилог Гаћиновићевој забринутости. Хрватска са 4,4 милиона становника има под оружјем 20.800 професионалаца и 8.000 регрута, а Албанија са три милиона има 27.000 војника. Србија без КиМ има 7,5 милиона становника и шест хиљада људи под оружјем мање од најпроблематичнијег суседа.
Реформе између осталог касне и због лоше процене политичког естаблишмента, који је због нечег сматрао да се реформа може спровести без великих улагања, а укидање једне јединице ранга бригаде или дивизије кошта више него да се изврши њихова рационализација. Не треба, дакле, драстично смањити број војника како неки предлажу зато што само постојање оружане силе делује снажно дестимулишуће. Сви смо сведоци да се данас државе цене онолико колико су у стању да се саме одбране. Сукоб Грузије и Русије добар је пример. Уосталом и амерички председник Буш је више пута рекао да државе које нису у стању да контролишу стање у својој земљи представљају ризик по безбедност у ширем смислу!
Бројке су у војсци некад релативна ствар. Аустрија има 114 тенкова „леопард-2″ и 120 лаких тенкова „кирасир”, те још 100 у резерви. Мађарска, која је чланица НАТО-а, поседује 154 тенка Т-72, али је у оперативној употреби само 30 комада. Хрватска има 72 тенка М-84, три тенка Т-72 и 192 типа Т-55. Бугарска војска располаже са 400 тенкова Т-72 и 165 типа Т-55. То су све службени подаци које су владе тих држава доставиле западним војним публикацијама за 2007. годину.
- Наводити податак да је Велика Британија смањила број својих тенкова на мање од 400 није баш добра паралела са Србијом, јер Лондон своју безбедност на војном плану базира на нуклеарним бојевим главама на подморничким ракетама “трајдент”, на снажној авијацији и јакој морнарици. На моју велику жалост, све то Србија нема - навео је војни коментатор Мирослав Лазански изнервиран Поношевим сабирањем српске војне (не)моћи.
Неопходан је опрез у реформи система одбране управљеном према НАТО стандардима по којима бројно стање оружаних снага и њихова модернизација коју може да издржи, по НАТО-стратезима, идеалних два одсто од укупног државног буџета. Зато треба озбиљно размислити о ономе што су о нашој неутралности рекли многи стручњаци, јер ако нисмо у стању да се сами бранимо ко може да се ослони на нас да их бранимо од других. Још није касно да Нацрт стратегије националне безбедности допишу и невладине организације, поједине странке, удружења грађана, тендер је очигледно отворен…
Када је безбедност у питању све је транспарентно, а код нас понекад и није. Јер, ето, недавно је један војни аташе, пуковник из земље иначе политички и војно врло блиске САД, затражио у Министарству одбране Србије да види споразум СОФА који смо у Вашингтону потписали са Американцима.
- Нису му дали, а када је дотични пуковник рекао да тај исти споразум његове земље са САД стоји на Интернету, опет није било одговора. Заиста, шта то пише у том споразуму што сироти пуковник из земље блиске Америци не сме да види? Како онда да будемо извозници безбедности, пита се Лазански?
Не будимо наивни, у последњих десетак година се показало да мир као и свака друга роба, има своју цену, и он не може да остане у трајном власништву. Уколико га не купимо на време мораћемо мало да ратујемо по свету за рачун других или да плаћамо неколико стотина милиона евра годишње. А колико ће нас стварно коштати улазак у НАТО, по војнику, то још увек нико не сме да нам саопшти.
Када смо прилично неочекивано у Летонији, у Риги, примљени у Партнерство за мир, Душан Спасојевић је то упоредио са Лигом шампиона. Ту играју само одабрани, најбогатији, најјачи. А то свакако кошта. Модерни ратови доносе државама и појединцима астрономску добит.
Ствари се у свету дешавају великом брзином, што наша политичка елита игнорише, попут Милошевића који није разумео историјске консеквенце пада берлинског зида. Иоле упућенима јасно је да су се САД у Ираку, сигурно заглибиле у живи блискоисточни песак, и питање је колико ће још англосаксонски нафтни магнати контролисати кључне енергетске изворе, ради чега је рат и започет.
Војне базе уопште не излазе из моде. Највећа војна база после Вијетнама коју су САД изградиле налази се на нашим просторима. Поред војне намене, у функцији је контроле нафтних путева преко Балкана. Градња “Бондстила” је почела недалеко од Урошевца у лето 1999. године, одмах по доласку снага КФОРА на Космет. Амерички инжењерци су на око 1000 хектара конфискованог обрадивог земљишта чији су власници већином Срби, изградили 25 километара путева и више од 300 стамбених зграда, хангаре, спортске хале, библиотеку, затвор, цркву, спортске терене, велики тржни центар, укључујући и једну од највећих болница у Европи.
База може да прихвати више од 6000 војника, од којих су 12 одсто жене. У “Бондстилу” су смештене тенковска, хеликоптерска и артиљеријска база, и радарски центар. У хеликоптерској бази је смештено 40-50 хеликоптера типа ”апач” или ”блек хоук”, у артиљеријској бази четрдесетак најсавремнијих тенкова из последње серије америчке индустрије типа ”абрахамс” -А22. Ту су и борбени транспортери типа М113 и борбена возила пешадије ”М-2 бредли”.
У околини “Бондстила” амерички војници контролишу око 320 километара путева и 75 мостова.
Физичке радове су изводили локални Албанци, за један до три долара по сату. Пројекте и надзор градње у “Бондстилу” водила је америчка фирма “Броњн анд Роот”, која се, никако случајно, бави и истраживањем нафте.
Нафтни пут води преко наше земље, Космета, и није случајно што се војна база “Бондстил” управо налази на коридору 8, путном правцу који иде од Црног мора, где се налази бугарски нафтни терминал у луци Бургас, па преко Македоније и Космета, стиже до албанске луке Вљора на Јадранском мору.
Имајући све ово у виду, НАТО трупе ће на нашој територији остати много дуже него што је на почетку њиховог мандата изгледало, а од Србије направиће териториае милитарис, јер ће се НАТО војска мимо своје основне базе на Космету, “Бондстила”, разбашкарити и у осталим деловима земље, а на југу Србије већ су припремљене касарне у Врању и Сурдулици, по НАТО стандардима, да би се ту сместила нека војска. Наша сигурно неће, јер је толико смањена да ће јој ускоро недостајати војници и за протоколарни ешалон, који се постројава у част посете неког државника.
Крајње је нејасно да ли ће ова војска само пролазити нашим ваздушним, копненим и воденим путевима. Историјски је познато да свуда куд пролази туђа војска, остају уништени путеви, разроване њиве и ливаде, уништени засади, поспешује се шверц, проституција. Царују разне болештине. Неко је све ово предвидео, јер је једно крило на Војномедицинској академији у Београду оспособљено за лечење оболелих од сиде! А тек друге болести.
Према признању НАТО пакта, широм Косова распршено је девет тона осиромашеног уранијума, плус три тоне у Републици Српској и још неутврђена количина као последица опционог коришћења пенетратора од уранијума у крстарећим ракетама које су падале по свим већим градовима у Србији. Постојећим цифрама треба додати изјаву руских експерата да је заправо бачено 90 тона. Имајући у виду калкулацију коју је извео јапански професор др Катсума Јагасаки - 320 тона ове муниције употребљене у првом заливском рату ослободило је радијацију једнаку оној коју би изазвало 14.000 атомских бомби из Хирошиме - долазимо до рачунице да је у Србији ослобођена радијација еквивалентна са 569 атомских бомби из Хирошиме у бољем случају, или 3.937 у горем.
Е сад, замислите страшну сцену да вас неко ујутру, уз грнљавину топова, пробуди из мирног сна, убије вам дете, одведе жену у ропство, спали дом… Већ после недељу дана ви мирне душе, са крвником ваше лозе, срећно и загрљени славите опроштај.
Свет би сигурно посумњао да сте сишли с ума!

Драшковић оверио Милошевића

Уништење ракетног арсенала наше војске за блиску противваздушну одбрану, које је обављено у време Тадићевог управљања војском, сасвим је елиминисало могућност да се наша држава супротстави било којој јачој авијацији. Акт који је потписао тадашњи министар спољних послова Вук Драшковић пружа правни основ за пролаз и распоређивање НАТО снага кроз Србију. На тај начин ми смо, када је реч о обавезама, неформални члан НАТО, док при томе наша држава нема од тога неке користи.
Генални секретар НАТО-а, Јап де Хоп Схефер и Вук Драшковић потписали су 19. јула 2005. године Споразум о копненим линијама комуникације НАТО-а кроз бившу СЦГ, који је ратификовао ондашњи парламент. Када је реч о садржини споразума, потребно је рећи нешто што су многи по свему судећи заборавили: веома слични споразуми са НАТО-ом потписани су у два наврата током владавине Слободана Милошевића, у Дејтону и у Куманову. Дакле, Милошевић је већ у Дејтону одобрио западној алијанси да шпарта Србијом уздуж и попреко уз све царинске и друге повластице, укључујући и имунитет. Само он зна зашто није хтео да потпише документ из Рамбујеа 1999, али то не може бити због клаузула о слободном пролазу преко Србије, с обзиром на то да их је прихватио још 1996. године. И коначно, аминовао је споразум у Куманову, чији су делови (укључујући и дозволу за слободан пролаз) дословце преписани из Рамбујеа. Тако испада да је Драшковић само трећи пут оверио нешто што је већ одавно постојало.

Бољи од НАТО-а

У Београду је недавно одржан скуп на тему “Да ли Србија треба да буде војно неутрална” у организацији Центра за цивилно-војне односе. Извршни директор Центра Филип Ејдус, негирајући да су лобистичка организација, са задовољством истиче да су покренули пројекат „Повећање учешћа грађана у безбедносној политици”, који је изазвао оштре полемике.
Милован Дрецун је велики противник ширења нато алијансе, био је на међународним скуповима у Украјини, Црној Гори, ускоро ће се сличан скуп одржати и на Криму.
- Овде јавне расправе нема, већ се спроводи кампања за улазак у Алијансу. Ако се изјасните против уласка у НАТО, одмах вам прилепе етикете да сте ретроградна снага, антиевропљанин или сметња на светлом путу у будућност. То баш и није толеранција према неистомишљеницима, наводи Дрецун.
Зоран Драгишић, доцент на Факултету за цивилну безбедност има потпуно другачије мишљење.
- Војска Србије би одмах могла да уђе у Алијансу јер је боља оружана сила од армија многих држава које су у НАТО-у од којих Србија има чак и транспарентнији систем одбране, сматра Драгишић.

Ко плаћа бугарски хлеб

Бугарска има око осам милиона становника и војни буџет од око 650 милиона долара. Приближан број становника и војни буџет има и Србија, али са скоро двоструко мањим бројем припадника оружаних снага. Наравно, безбедносни изазови Бугарске и Србије не могу се ни поредити. Наиме, Софија је успешно валоризовала чланство у НАТО-у, који је у међувремену заборавио на грађане Бугарске, иначе муслиманске вероисповести, који су у претходном социјалистичком систему морали у масовни егзодус у Турску. Србија, и поред свих потписаних војних споразума са САД, те споразуме на стратешко политичком плану није „наплатила”. Барем не када је реч о Космету.
Бугарска је капитализовала чланство у НАТО пошто је парламент ратификовао меморандум о неометаном и бесплатном пролазу снага Северноатлантског пакта кроз њену територију. После гудогодишњих спорова “за” и “против” НАТО, први пут су све водеће партије стале иза такве политике.
Сам документ који је 21. марта 2005. године потписан између бугарског војног министра Бојка Ноева и генералног секретара НАТО Џорџа Робертсона даје НАТО снагама широка права на бугарској територији код евентуалног новог оружаног конфликта на Балкану.
Меморандум омогућава да се у Бугарској стварају НАТО базе што је преседан након распадања Варшавског пакта. Према једном од текстова алијанса “може да располаже, изнајмљује или добија зграде, опрему, просторије и сву осталу робу” уколико то захтевају циљеви акције. НАТО неће плаћати за свој пролаз кроз територију Бугарске него једино за услуге које користи. Снаге алијансе ослобођене су плаћања такси, пореза и царина за пролаз или привремено размештање војника, опреме, муниција, експлозива, војних средстава, авиона, бродова, апаратуре и роба. Оне ће бесплатно користити и бугарске комуникације. Осим тога Бугарска преузима обавезу да размењује информацију са НАТО, и тај део уговора је поверљивог карактера. НАТО неће узимати у обзир бугарске законе у погледу склапања уговора са трговинским и правним лицима, као и у погледу лиценцирања.
- То о бесплатном ручку и тврдње да ће јести бугарски хлеб а да га неће плаћати, то је неодговоран популизам. Они чак неће ни јести бугарску храну”, чуло се од бугарских званичника.

Како су страдали Хрвати

Према споразуму који је потписан исти дан када је Хрватска добила позивницу за НАТО, америчка војска, која може стварати и властите градове, добила је пореске, казнене и саобраћајне олакшице.
Споразумом влада Хрватске и Сједињених Америчких Држава о правном положају снага САД-а у Хрватској припадницима америчке војске, затим цивилној компоненти, члановима породица, али и одређеним категоријама запослених дата су врло широка изузећа од хрватског правног поретка када бораве у Хрватској.
Буду ли амерички војници користили војни полигон у Слуњу имаће одређена овлашћења и у самом месту Слуњ.
Снаге САД-а и њихови уговарачи ослобађају се плаћања ПДВ-а на добра и услуге које су стечена у корист снага Сједињених Држава, а пловила неће плаћати никакве таксе у хрватским војним базама, док плаћање лучких тантијема у цивилним лукама зависи од преговора с лучком управом и концесионаром.
Војска САД-а моћи ће да отвара властите кантине, трговине, услужне радње, па и друштвене, образовне и рекреативне центре. Остану ли дуже време у неком објекту сходно слову споразума моћи ће, ако пожеле, отворити трговачке центре и факултете и практично те објекте претворити у засебне градове с властитом унутрашњом контролом реда.
Претходно мишљење на предлог закона о потврђивању споразума дао је и председник Стјепан Месић. Као посебну занимљивост ваља навести да је споразум потписан у Вашингтону истога дана када су у Букурешту САД и остали савезници Хрватској уручили позивницу за чланство у НАТО-у, а само дан касније у службену посету Хрватској дошао је и амерички председник Џорџ Буш.

Izvor: SrbijaZemljaHeroja Patriotski Pokret.

Sta kazu zvezde

, 25 2008 16:03:15 +0200

KOSOVO - DO LETA 2010.
Ulaskom Plutona u znak Jarca (Pluton Šiptari, Jarac Srbija) dugo najavljivana secesija Kosova ulazi u završnu fazu, barem po planu ideologa Novog svetskog poretka.
Kako će Pluton dva puta u toku ove godine prelaziti u znak Jarca, tako će se odvijati i faze pokušaja otimanja Kosova.
Negativan uticaj Plutona (terorizam, narko mafija, strane službe, secesija, lica nestala bez traga) u Jarcu (Srbija), potrajaće do ulaska Saturna u znak Vage, a to je do kraja 2009. godine. A Saturnov definitivni, drugi ulazak dogodiće se u julu 2010, kada njegova prirodna pozicija bude najjača (ta pozicija je nazvana Čuvar praga, a Kosovo predstavlja prag Srbije). Ovde će već biti mogućnosti da se ispravi istorijska i politička nepravda, ali naravno, u tom periodu političari treba da delaju diplomatski i veoma oprezno.
Loš aspekt, kvadrat koji će praviti Saturn (Srbija) i Pluton (Šiptari), u leto 2010. ukazuje na silu i marsovski način rešenja krize, a to je - ratni rasplet. U ovoj poziciji, sudeći po zvezdama, Saturn (Srbija) će biti nadmoćan i sa svoje teritorije (Jarac) eliminisaće Plutona (Šiptare).

SIMBOLI MOĆI
Moćne grupacije koje upravljaju svetom jasno nam se obraćaju, stavljajući vizuelno-logički prikaz na sve što čine. U drevnoj Kini se znalo: jedna slika vredi više od deset hiljada reči. Vredi i utiče na ono što simbolizuje. Oni koji su upućeni u upravljanje događajima pomoću simbola lako shvataju ovu poruku. Manipulacija bojama i oblicima, simbolikom predmeta i životinja, usklađena sa horoskopom početka, daje vrlo jasnu sliku kako će se stvari odvijati i kakav će ishod nečega biti.
Princip upravljanja svetom zasniva se na građenju. Geometrijske proporcije primenjive na Zemlji jesu planetarni odnosi preslikani sa neba. Svako ko se bavi, ili je iole zainteresovan za astrologiju, zna da se na odnosima planeta grade pozitivne ili negativne energije koje direktno utiču na dešavanja.
Dovoljno je baciti oko na horoskop SAD i videti Saturna u Vagi, u
njegovoj najjačoj poziciji gde predstavlja sudiju, i shvatiti da će njihova vlada neosnovano suditi, i samo po svom sudu deliti neku novu pravdu. Kako je znak Vage vezan za javnost i diplomatiju, a Saturn je beskompromisna planeta, tako će oni nametati svoju volju drugima. To se u simbolici pečata vidi kroz orla (Saturn) koji drži strele (Mars - rat) i maslinovu grančicu (mir) u svojim kandžama, raširenih krila (po svojoj volji), sa zvezdama u oblaku iznad glave (u skladu sa okultnim uticajem). To je velika razlika u odnosu na naš simbol orla, kome su krila sabijena (nemogućnost ekspanzije i napretka) i koji je stavljen ispod prevelike krune (strani uticaj).
Piramida predstavlja strukturu vlasti, gde je odvojeni deo sa svevidećim okom zapravo elita koja upravlja čvrstom hijerarhijom. Pogledajte šemu organizacije nekih preduzeća i sve će vam biti jasno.
Svevideće oko ima još jednu simboliku, a to je da vidi i prošlost i sadašnjost i budućnost i time prezentuje moć elite da upravlja budućim događajima, na osnovu temelja postavljenih u prošlosti i iskorišćenja postojećeg trenutka.

Нека се спреме Кина, Турска, Шпанија...

, 22 2008 22:39:10 +0200

Косово и Осетија могу да покрену сепаратистичке покрете, којих је више од 300

Кнежевић: Следе Абхазија и Чеченија, а најопаснија тачка Кине је Ђијангу са 60 милиона муслимана. Митић: Сепаратисти Нагорно- Карабаха хтеће да искористе косовски преседан за отцепљење од Азербејџана, ту су Курди у Турској...

Како Запад није успео да заустави ширење косовског синдрома, а њихов суи генерис прошле недеље експлодирао пред очима целе планете не на Балкану, већ у Јужној Осетији, више се не доводи у питање домино ефекат, већ само ко је следећи.

У свету је регистровано више од 300 сецесионистичких покрета, 40 црвених тачака се зажарило деведесетих, као и Косово, а српски лобисти су током статусних преговора о Покрајини послали писма упозорења на двеста адреса говорећи о глобалној претњи. Саговорници Гласа иза Осетије осећају да јако пулсира и Курдистан, Кипар, Баскија, Тибет, Тајван, Западна Сахара, Ингушетија, Дагестан, Северна Ирска, Јужни Тирол, Фландрија, Родезија, Западна Македонија, Република Српска, Шкотска, Северна Ирска, Квебек, Тамил Елам, Абхазија, Палестина, Етиопија, Сомалија, Мјанмар, Хаваји...

- Сепаратисти Нагорно-Карабаха ће хтети да искористе косовски преседан за формално признавање њихове независности од Азербејџана, који, премда подржава САД, није признао Косово и повукао је своје трупе из Кфора. После проглашења независности Косова, обе стране су почеле да се масовно наоружавају. Серије бомбашких напада сепаратиста у Ксинђангу показују да озбиљно желе већу аутономију, па и независност од Кине. Стални су сукоби Курда у Турској, а турска армија је, знамо, упала у Ирак да би се борила против упоришта Курда. Бомбе у Баскији, дешавања током избора у Македонији, Шри Ланка - каже за Глас Александар Митић, директор пројекта „Косовски компромис“, са бриселског Института „4С“.

Душан Лазић, члан Форума за међународне односе указује да је тешко прогнозирати ко је следећи јер „ сваки од сукоба има своје контексте и узроке који нису сви исти, а наравно и последице“. Милош Кнежевић, уредник Националног интереса апострофира Абхазију и Чеченију, а каже и да ће се „на другачији начин“ исти проблем отворити у ЕУ - „ Фламанци и Валонци у Белгији, Баскија, Корзика, Ирска, односно судбина Велике Британије и на крају двадесетак покрета у Азији са најопаснијим тачкама у Кини, тј. Ђијангу са 60 милиона муслимана“.

Виши научни сарадник Института за политичке студије Момчило Суботић каже да ће се Осетија прво пресликати на Украјину, која ће бити подељена на унијатски, мањи, али веома моћни део, а потом и на Белорусију. „САД неће стати, иако је Русија раскринкала њихову стратегију изазивања и управљања кризама, с тим што ће можда прећи на „чачкање“ Кине, енергетског чуда. Окренуће се ка туркофонским подручјима, а сигурно је да неће подстицати сепаратизам у ЕУ, мада је и тамо много жаришта: Баскија, Корзика и Шкотска која је већ најавила отцепљење - додаје Суботић.

РУСИЈА ЈОШ ВАГА

Аргумент да Косово нема везе са бившим СССР-ом је управо оборен, а ако „преседан“ покрене талас сличних решења у том крају света, Русија би могла да пригрли назад Абхазију, Јужну Осетију, Придњестровље и делове Казахстана, али и да остане без територија са муслиманском већином. Портпарол руског МИП-а Борис Малахов рекао је да „сада није време за размишљање о томе да ли ће Русија признати Јужну Осетију“ јер је „неопходно пре свега средити ситуацију те ћемо уложити максималне напоре да се то учини“. Али, шта ће бити кад се ствари среде.

Глас јавности