Udjes,izadjes i gotovo!

Banke koje niču kao šampinjoni, nižu se jedna do druge i šalju identične poruke uvijene u oblande (ili oblatne), a slogani koji liče više na predizbornu kampanju subliminarno utiču na svest domaćeg osiromašenog prekoplotaša koji u kreditima vidi način da plati enormno nabudžene račune za struju.

Uđeš, izađeš i gotovo da si se zarobio za narednih desetak godina otplaćujući paprene, zasoljene i sajens fikšn kamate uglavnom napisane toliko sitnim brojkama i slovima da ti treba durbin preko teleskopa da bi ih pročitao.

Razne banke sa svojim reklamnim spotovima napravljenim kao da su u pitanju igranke bez prestanka iliti karneval u Riju, obećavaju ruku prijateljstva i pomoć ukoliko samo kročite na prag banke. Po nekom nepisanom pravilu, svi zaposleni izgledaju kao holivudski starovi, manekenke i uvek raspoloženi i predusretljivo nenametljivi radnici koji zapravo postoje da pomažu, čija je svrha na planeti Zemlji da usrećuju siromašne ali i ove druge koji žele da još više umnože svoj stečeni mašala kapital.

Besprekorno doterani holovi banaka popločani mermerom, sa gomilom predivno obojenih p(r)ostera, prosto vas mame i vabe da posegnete za hemijskom olovkom ili naliv perom i potpišete pakt sa vukovima i tako stavite tačku na jedan dug otvarajući Pandorinu kutiju .

A onda...Pošto smo uzeli kredit, obradovali smo ukućane i danas za ručak imali meso, a posle toliko vremena čak i doručkovali. Ali, u kasnim večernjim satima, pošto nam dođe iz dupeta u glavu, shvatismo da nemamo pojmaaa kako ćemo živeti u međuvremenu, mada to i nema veze, jer ko u Srbiji pravi dugoročne planove, i onako živimo od danas za sutra, a sutra ćemo samouvereno sa visoko podignutom glavom kročiti u Elektrodistribuciju i tresnuti im o pult tridesetak hiljada duga od prošle godine čisto da vide da nismo mačiji kašalj, makar ko i jedan od onih koji ne plaćaju pretplatu na RTS.

Infostan koji nismo platili još od I svetskog rata ćemo pridodati na listu koju ćemo izmiriti i naravno uplatiti bar pola pošto i oni dođu EDB-u jedno 200 miliona dinara duga za struju koju nisu plaćali od kada je Tomas Edison izumeo sijalicu.

Decu koja nam nose ''Borovo'' patike, ćemo obradovati sa po jednim parom snobovskih patika od po dvesta jura(ukoliko računamo u ojačanim dinarima=15 000 sa PDV-om) čisto da ih njihovi drugovi, mali snobovi,kojima su idoli Stoja I Djoša, ne bi zajebavali u školi. I dok ste dlanom o dlan, kredit koji ste teškom mukom uopšte i dobili posle niza peripetija i birokratije je šta?!? NESTAO i to posle samo par dana.

Ponovo ste niži za deset santimetara i vraćate se slatkom kupusu od dva-tri dana za ručak jer nažalost, to je jedini slatkiš koji ćete još dugo jesti. Ponovo Vam kosa opada, srce vas steže, trne ruka i pritisak raste, dok uveče uz koju rakijicu gledate Grand paradu i maštate o boljim danima.

Ponovo Vas žena izbegava, čupajući se da je boli glava govori kako joj nije do onih stvari, decu Vam i dalje zajebavaju u školi kako su obučeni kao „šabanii“, a vi jedinu radost nalazite u ispijanju piva ispred dragstora sa svojom sabraćom po nemaštini.

Sledeću platu očekujete tu negde oko prvog ali decembra, a znajući da je sada avgust, govorite sebi onu čuvenu srpsku poslovicu “Ko zna zašto je to dobro."!!!????

Za Saku Kredita

Udjes,izadjes i gotovo!