dnevnik uvreda
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns
<p>Ne znam, toliko lošeg je u nama, oko nas, toliko laži, počinje da boli, svrbi.</p>
aleksandar402ns2026-08-18T16:42:16ZOd milion žena....
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2021/11/18/od-milion-zena....
<p>Danas je baš opak dan. Udara li on udara, pitam se kako izmeriti tu bol, kako porediti ranijih godina tog teškaša "život" kad zvekne u vrh brade da ti se zamanta i ovo sada?</p><p>Ne, nije ovo priča o njoj, nekoj njoj. Istina, ona stvarno nepostoji, niti je postojala. Bila je svojevremeno neka privid u obliku par njih, ali prošlo je mnogo godina. Toliko puno da sada ženski rod više i ne posmatram kao većina, "jao kako bih je poljubio", "šta bih joj radio...".</p><p>Ne, za mene je svaka jedinka koju sretnem samo jedno biće, jednako sa svima drugima, nikakve razlike između muškog i ženskog pola. Eto, toliko je prošlo.</p><p>U početku me je brinulo što taj osećaj i saznanje vremenom jača bez moje volje, ma šta uradio, ono je svakoga dana sve jače. O kako je to tužno. A navikao sam da budem pobednik, dok eto ti, vrh brade je opet najosetljivija tačka, BAM-udarac. Čisto da te podseti da nemaš nikakve veze sa tokom svoga života.</p><p>Malo je duži uvod, jeste, sve ovo je bio uvod. Jednostavno sam seo za računar, sada je 22.53, pišem šta ne bih ni majci rekao. I nekako kao da mislim da će mi biti lakše, (vrh brade je opet u opasnosti).</p><p>Pisao sam ovde i ranije, ne tako mnogo članaka, ali svakako nisam krenuo tipkati dok nisam pronašao neki smisao u tekstu koji sačinjavam. I? Eto me opet, razjeban, raštimovan, ne toliko van sebe koliko bih mogao biti. A šta se zapravo dogodilo?</p><p>Šta god ti čitaoče pomislo/la, moje iskustvo jasno boldovano upisalo mi da ako želiš u ovom svetu da budeš "srećan", kategorije tipa: "izdajnik", "probisvet", "ravnodušan", "cinkara", "veru za večeru" i nadasve "šljam", moraju ti biti jako blizu srcu.</p><p>Za opet one druge čitaoce koji su se upetljali u moje reči, probaj da te svet "voli", istraži šta se traži, ako se uklapaš na konju si, ako pak glumiš da si se uklopio/la-konj si.</p><p>Nikada nisam mogao da glumim gore pomenute kategorije, u šali da, u zbilji bio sam totalni gubitnik sa iskusnim profenionalcima laži.</p><p>U redu je to, da se razumemo. Slobodno ti slikaj svoju prvu kafu u skupocenom caffe-u a posle budi gladan, ma neka, daćeš kiriju sledeći mesec ako baš ta torba će te vinuti u visine borda menadžera, potroši i to malo vremena između vršenja kategorija pa operi očev auto, ili pak službeni jer će te možda kod nje to pogurati jer laže i ona tebe sa tom torbom zar ne?</p><p>Ma znammmm, ne moraš govoriti sebi u bradu dok čitaš, nisu svi isti, daleko bilo da jesu, svet bi postojao do sutra ujutru u 07h da su svi isti.</p><p>Ponekad mislim da Bog drži ovaj svet zbog 0,1% ovih drugih, i to je tako idealno jer, ovih 99,9% su savršen test za ove druge, a ko su "drugi", koji bi to mogli biti?</p><p>Ha, misliš da sebe ubrajam u tih 0,1%? Pa ne nadam se baš, ja sam najodvratnija vrsta. Nepoželjan ama baš nikome, pa kako i Bogu da budem bliži. Ne tražim pomoć nikada, kad mogu uvek za neke sam tu, i kao da se ljute u sebi što ja ništa ne zahtevam niti očekujem, pa me čak i odguruju od sebe misleći da samnom nešto nije u redu.</p><p>TO NIJE FER!</p><p>A rekli su:" upiši taj faks, to je sad in, tu ima love", rekli su: "samo još vojska ti fali", neki novi su opet rekli: .........</p><p>I tako godina prođe dan nikad. Gde smo sad? gde?</p><p>Kako je moguće da se trudiš na uštrb svog vremena, trošiš svoja sredstva, pa čak i osetiš bol pri pokušaju pomirenja, ravnoteže, ajde da učinim nekom, ili hajde da baš idem do kraja ne štedeći sebe, da vidim hoće li sve oko mene puknuti. Pa jbt toliko se raspadam na poslu, danas mi je telefon javio u podne da mi čestita što sam prešao preko 10000koraka i 8.55km ALO? Na poslu, a onda on koji da nema pauze za cigaru i kafu, ne bi radio ama baš ništa, dobije veću platu od mene za isto radno mesto, PA KAKO BRE?</p><p>A što se "nje" tiče iz naslova, ova pesma ima neku poentu, i taman kada sam se ponadao da je ta poenta za sve nas koji stvarno nemamo ni jednu ni u najavi, opet šamar, pa nije to tako, nego on voli onu koja nije više tu, umrla, otišla bla bla...kako god. E živote lutalico, pa ne može čovek više da padne ni u bedak, Znači i ta pesma te vređa, čak i tako pesimistična, jadna, za plakanje, ni tu ne možeš biti jer to je pesma za nekoga ko je voleo a sada ne može, a šta da radimo mi koji bi da volimo a nemamo koga, koju pesmu da pevamo? ha?</p><p>I tako među mnogim jedinkama onoga što nazivamo "slabijim" polom, mada je to vrlo diskutabilno u nedostatku "jačeg" pola, ima par njih u mom okruženju, pogledam jednu, drugu, onako izdaleka da ne primeti. Kažem sebi u gornji džep jakne: "pa dobro, šta joj fali", malo se izokola kod ljudi koji nisu toliko mudri da povežu moju možda nameru, raspitam, kad eto ti: "mani se nje", "šta že ti to", "ona samo vija status", "nemaš ti za te večere"... opet šamar, ispadoše Aristoteli za mene svojim savetima.</p><p>A jel moguće? Pa gde je ona radost u pogledu preko vrha sveće u tamnoj sobi, gde se zagubi dodir koji odaje iako samo vrhovima prstiju ali nepogrešivo opisuje mapu želja, zašto nam više termos i jakna pod dupetom nisu dovoljni? Meni i dalje jesu, ma kolike milione imao.</p><p>E moj ti čitaoče, a pisao sam svoj "dnevnik", ja ga nazvao "uvreda", sećaš se tog filma? e, to ti je to. Meni je stvarno žao što svet ide ovako, i ljubomoran sam na situacije gde ti dođe prijatelj i sam otvori frižider da se posluži pivom, a gde je tek neka "ona" koja će namerno tražiti baš tvoju košulju ili majicu da se odene ujutro iako ima pregršt svojih od sinoć. Kao da se sećam kroz maglu, bilo je tako, a sve se mislim da se nisam promenio, da sam ostao isti, i tako sam snažno gurao tu liniju standarda istog, možda je baš tu caka. Ali svete izvini, da ne kažem oprosti, ja dalje sa tobom ne mogu, suviše si blatnjav i otrcan, mada vidim mnogi te slede, zaokružuju tvoj broj pored slike na glasanju, majka i otac nisu ni bitni, kakva zemlja porekla, ko to gleda, ma kakvo prezime, ja ću da imam dva!</p><p>E moj ti, dobri Cetinjski, i ti pevaš o njoj koja ne postoji samo da bi se nama hvalio, a oženio se kako vidim srećno, zar i ti me lažeš? </p>Društvo i socijala2021-11-18T23:27:52Zaleksandar402nsŠta još mi možete ?
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/09/01/sta-jos-mi-mozete
<div style="text-align: center">Toliko snažan utisak da gde god pogled se stopira, moram da imam strah, mnoštvo misli kao rendgen koje u tom trenutku se pokrenu ne bi li ocenili smem li nešto ili ne.</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left">Ma ko ste bre vi? Mislite da sam zaboravio odakle dolazite, gde ste bili tada, samo jedan treptaj grančice žbuna koji vas odaje da ste baš tu iza sakriveni dok smo prolazili. Ma niko ste, uvek i bili, a sada tako silovito pokušavate da mi otmete i ovo malo, jer ste napokon shvatili da nemate vremena dovoljno da me mučite svojim kompleksima i uvredama koje ste sami iskusili još od peska u kom ste pišali i sami osećali u sebi mržnju što postojim, ha, ko ste?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ali neću vam dopustiti. Vi to ne znate još, ali mogu vam i otkriti, ne zato što sam slab, nego prejak da me razumete kao i uvek. To što bih vam rekao neće pogoršati moje stanje, niti otvoriti kapije nepobedive moje tvrđave, samo će pojačati vašu slabost. Mislite da je ovde sve radi uživanja, nudite mi slobodu koju MORAM da prihvatim, želite da me kaznite što ne mislim dovoljno sam o sebi? Ma nemojte, čekaj da vas pogledam opet, tačno, to ste isti vi iza onog žbunja. Ma ne vredi vam, otpad koji nije čak ni na svom mestu, ali ostavili smo vas tamo da vas ne gledamo, otkud ste se sad pojavili?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Vi, otpad prošlosti koji je trebalo dobro zakopati, ustali ste, grbu prebacili napred, nokte ofarbali, usne raskrečili pa vam osmeh čini deformaciju koja plaši decu, vi ste se usudili da progovorite, o prošlosti. Ma nedam vam, ti si niko, iako hodaš okolo, iako sve sija na tebi, nećeš me prevariti. Iza tih haljina se krije cunami tuge i mržnje. Možeš da pucaš, ali pazi, neka bude najjače, neka probije, možeš li to? Do sada nisi uspeo, nećeš nikada ni moći. Izazivam te.</div><div style="text-align: left">Pretiš kaznom? Pa kako ti možeš ikoga kazniti kada si i sam zatočen i gore nego što mene želiš?</div><div style="text-align: left">Ti, vi, ćete mi reći koga ću ja da volim, koga da se plašim, šta da kupim, u kom redu da stojim, kad je noć, crveni ili žuti alarm, ti?</div><div style="text-align: left">Uvek sam te pobeđivao, ako ti se sada čini da vodiš, to sam ti dao prednost da te lakše nokautiram, da pamtiš bolje, da te boli ali da ne umreš. Odustao sam, jeste, ne znam koliko će to da traje, ti misliš pobednički pehar ti se bliži? E jadnici, zar se tome radujete? Vaša propast a moja pobeda je što mislite da se još takmičim, i još mislite da to radim punom snagom. Samo sam se sklonio, ostavio da vidim koliko jako možete udariti. Hajde, krv kaplje ali zemlja još nije natopljena, udari, hajde svi, ja sam tu, ispred, stojim i dalje.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">I jebe mi se što nemam društveni život, što mi nedate da hodam a da me iko primeti, i zabole me što misliš da sam ismevan i zaostao i da me svi pljuju jer nisam prihvatio tvoja "slobodna" pravila. I nećeš mi staviti masku, a znaš zašto? Jer mi ne možeš ništa, u tome je moja snaga, ti si jedno prašnjavo ništa, da nema te prašine koja ti daje oblik oko ničega, ne bih te ni primetio. Misliš da te svi vide, tačno je, vidi te ista takva prašina kao što si ti. Koliko god da se saberete, udružite, možete i dalje biti samo gomila prašine koja će se i najmanjeg povetarca bojati.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">I to je tvoje oružje protivu mene? Neću ti dopustiti, mogu i godine proći, tvoji šamari će me samo razbuditi. Svaki put kad misliš da slaviš, plače ti majka čemu se diviš. Otac laži se sklanja pred tvojom nemoći kad me sretneš. A srećemo se svaki dan. I sad ti ćeš mene da kazniš? A kako? Da mi naplatiš neku kaznu? Pa ja sam se već odrekao novca, da mi zabraniš da uđem tamo gde se veliča slabost? Misliš da će me to boleti? Hoćeš li mi oduzeti telefon da ne mogu da slikam sebe i jačam svoju gordost? Samo izvoli, kaži, gde da ga sam donesem?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">E jadniče, toliko se trudiš, gledam te samo. Moja suza nije zbog tebe, ili da te ostavim da misliš da jeste? Ne možeš mi nauditi, jer ja sam se već odrekao svega što mi ti možeš oduzeti. A smrt? Toga se ti bojiš, zato me teraš da te prihvatim, da ti otvorim vrata, da zaobiđem bol? Bol je nešto najplemenitije što imam, kad me ne udaraš, sam sebi spotaknem nogu da ne zaboravim na tu blagodat bola. Tebi dopuštam, izvoli, neću se pomeriti, zamahni, daj još, jače, snažnije, izazivam te konačno, davidim koliko ta prašina sa tvog rukava može da zamahne.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Udari jače, najjače, ovo do sada nisam ni osetio, ali sad sam se osvrnuo i vidim tebe, vidim vas, toliko ništa ste da mi zaklanjate sunce, zagađujete vazduh, ili udarite konačno ili nestanite da mirno čekam smrt, a to je siguran momenat koji će istopiti sva vaša očekivanja i taj pehar koji mislite da ste osvojili, sakrićete od drugih, kako me ne bi sledili. A vi ćete znati, u takvu smrt nećete nikada otići, večno ćete biti ništa kao i oduvek, dok ja budem slavio konačnu pobedu. </div><div style="text-align: left"> </div>Društvo i socijala2020-09-01T21:14:20Zaleksandar402nsOvo je sve ...
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/04/26/ovo-je-sve-...
<div style="text-align: center">Sve što bih ovo popodne mogao reći</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left"><span style="background-color: #f5f5f5; font-size: 14px; white-space: pre-wrap; font-family: Roboto, arial, sans-serif"><strong>Zašto živim, zašto umrem?</strong></span></div><p><span style="font-size: 14px; white-space: pre-wrap; font-family: Roboto, arial, sans-serif"><strong><span style="background-color: #f5f5f5">Zašto živim, zašto plačem?
Evo SOS čoveka u nevolji
Nikada nisam imao obe noge na zemlji
Radije bih bilo ptica
Ne uklapam se u ovu kožu
Voleo bih videti svet okrenut naopačke
Da je ikad bilo prelepo
Ljupko je odozgo, odozgo
Uvek sam zbunio život
sa stripovima
Čak sam poželeo da se transformišem
Osećam nešto
To me privlači
To me izvlači
U veliko loto univerzuma
Nemam prave brojeve
Ne uklapam se u ovu kožu
Ne želim biti robot
Je</span><span style="background-color: #ffffff">sti, raditi, spavati</span><span style="background-color: #f5f5f5">
Zašto živim, zašto umrem
Zašto živim, zašto plačem
Mislim da hvatam talase
Iz drugog sveta
Nikada nisam imao obe noge na zemlji
Radije bih bio ptica
Voleo bih videti sviet okrenut naopačke
Radije bih bio ptica
Spavaj, dete, spavaj</span></strong></span></p><p> </p><p>(namerno nisam stavio odmah znake navodnika, ako neko želi da se rasplače, evo linka: </p><p> <a href="https://www.youtube.com/watch?v=eyUu2ZS4VBA">https://www.youtube.com/watch?v=eyUu2ZS4VBA</a> )</p>Društvo i socijala2020-04-26T19:52:53Zaleksandar402nsUtešna nagrada "Korona"
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/03/22/utesna-nagrada-korona
<div style="text-align: center"><div>Ma jeste, kako da ne, kome je ovo nagrada?</div><div>Pa ima dosta ljudi kojima bi pomogla, tako je, u pravom smislu, na pravom mestu, snažno i odmah.</div><div> </div><div style="text-align: left">Pre same epidemije, sećamo li se požara u Australiji? Šta je sa sezonskim gripom, pa bila je proglašena epidemija na teritoriji cele države, isto nisu škole, vrtići radili. </div><div style="text-align: left">Protesti, Japan, Kina....oni silni prsluci u Francuskoj, podmetačine terorizma, dizanja u vazduh, silna masovna ubistva po školama, gde je ono osrednje simpatično dete po imenu Greta? Globalno zagrevanje? </div><div style="text-align: left">Šta je sa zagađenosti vazduha, pa opet i na našoj teritoriji, cele zime, a to nije bilo davno, tik do same epidemije Korona, to je bila glavna vest.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Imam svoje mišljenje o ovom virusčiću, neću puno govoriti o tome da li je stvaran, ko ga je preneo, ona dva čuvena MI16 agenta ili neko treći ili je pak nastao sam od sebe u nekoj zemlji, znam samo da jedini "prirodan" virus, pronađen je na antartiku, i to iznad površine mora u nenormalnoj sredini za bilo kakav opstanak čoveka, tako reći potpuno beznačajan za čovečanstvo.</div><div style="text-align: left">Svi ostali virusi su... pogađajte, delo čovekovo.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Opet, ne znači da su smišljeni da nas potamane, jednostavno kao i vazdušni jastuci u automobilima, postoje u slučaju sudara, ali ne mora da znači da će do udesa ikada doći.</div><div style="text-align: left"> </div><div>Elem, zašto je za neke ovaj Korona "lekovit"? </div><div> </div><div style="text-align: left">Koliko smo samo sami sebi u bradu rekli: "Ovaj svet je poludeo"? Koliko smo komentarisali neki događaj, osobu sa prijateljima kako je "sve otišlo...."?</div><div style="text-align: left">E pa gospodo, izvolite, lek je na tržištu, besplatan, moli da ga primite, i sad šta je sa onim festivalima ljubavi koji su do skoro odjekivali našim gradovima? Koliko sad imamo ljubavi kada ne verujemo ni onima koji se zakašlju od povučenog dima cigarete ili suve kifle koju su upravo zagrizli pa se zagrcnuli, gde ste sad čovekoljubci?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Uzimate tone toalet papira, da bi se obrisali od tone nepotrebne hrane koje ste nataložili. Za vas je stvoren ovaj virus, a znate zašto? Jer niste navikli na "nemam", "ne mogu", "ovo mi se ne dopada". Jako mi je drago zbog vas sa malim v.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">A vi preljubnici, kako ćete sada da varate svoje žene i muževe? Od 05-17h? Sada ste jako vidljivi, i samo profesionalni švaleri će opstati, ali ni to neće dugo..... </div><div style="text-align: left">Šta da radimo sa bludnicima noći, po splavovima teče urnebesna tišina i pustoš, gde ćete sad? Kome sad prosipate svoje šampanjce, kad ste umesto njih nakupovali brašna za sledeće 4 epidemije?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Šta sa vašim džipovima, po kojim ljudima sad prelazite kad na ulicama nema ljudi, nemate tu slast sada da blokirate prolaze majkama sa dečijim kolicama kad nema ih na ulicama, kako se sad naslađujete?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">A fitnes gurui? koji su sad saveti? nema onih sportskih rekvizita sa egzotičnim imenima, nema parka, teretana, suplementi su nepotrebni jer ne treniramo zar ne?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ništa se ovde posebno nije izgubilo ovim "merama" zabrane od onoga kako su ljudi živeli do pre 50 godina, napomena, po našim nekim selima, ovako kako mi sad kusimo te zabrane, ljudi i dalje žive i danas.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nema izlaženja iz kuća i domaćinstava posle 17h, kud će kad su ustali u 05 da nahrane stoku, porade na njivama.... Nema fast food-ova kao ni sada što nema zbog svega ovoga. Narkomanija, alkoholizam, blud, dostupnost nebitnim potrebštinama, kod kuće se mesi, kuva, sa ukućanima se razgovara, uživa se u tišini svoga doma. U čemu je problem sada? Pa to sad svi imamo pod "moram" zar ne?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Uvek smo "plakali" kako se nekad bolje živelo, bez stresa, zdrava hrana, više odmora... Pa evo prilike, izvolite, lečite se od samih sebe.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ne govorim ja da mi je drago što je ovaj virusčić naišao, žao mi je svih koji pate zbog toga, uskraćeni za osnovno koje sada nemaju, svih koji su ostali bez posla kao i ja. Ali nekako mi je drago što je reset bio ovom svetu neophodan, pa makar i ovakav, iskoristimo sad ovo, hajde, imamo prilike, čitajte umesto sedenje ispred drakstora, pogledajte u svoju dušu umesto beskonačno laprdanje i osuđivanje drugarice ili kolege sa posla, radite vežbe svojom težinom umesto besmisleno dizanje pola tone nebitnog tereta, hranite se proračunato umesto pukog ubacivanja svega i svačega u najkraćem roku, budimo zadovoljni tim zrakom sunca kroz roletne kad nismo mogli celom plažom. Udišimo sad onaj povetarac u našim zazidanim terasama kad šumu od drveta nismo primetili, pijmo vodu brojeću gutljaje jer smo do sada njom punili bazene, volimo svoje ukućane umesto konobarica. TRGNIMO SE, sad je šansa.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Znam, teško je, bolest je u nama, prvo nju moramo pobediti, a korona ako stigne, ali ne budemo li sad pobedili sebe, kako ćemo to uspeti u karantinu pod ključem kada nas na naše bolesti duše pogodi i korona?</div><div style="text-align: left"> </div><div>Zašto kažem za koronu "virusčić"?</div><div> </div><div style="text-align: left">Nije li gripa, ova obična svako nedeljna, redovna pobila mnogo više ljudi u celom svetu, i to ne samo jednu sezonu, nego svake godine 50 godina u nazad. Da pojasnim, javno dostupan podatak na SZO je da svake godine umre od sezonskog gripa oko 650 000 ljudi, milioni budu zaraženi, pa i milijarda. Šta je ovaj "korona" sindrom za grip?</div><div style="text-align: left"> </div><div>Sad je momenat bolji nego ikad</div><div> </div><div style="text-align: left">Dakle, hajdemo sad, imamo sve umove sveta pred nama od istorije čovečanstva do danas pre podne, savete, citate, mozganja i uputstva. Internet još nije stao, mada moja predviđanja su da se to mora dogoditi, da stane na najmanje 5 dana u celom svetu zbog blokade i prevelike navale u momentima dosade. Iskoristite ove dane, poskidajte štiva, knjige, video materijale, pomozimo sami sebi, svi drugi od nas moraju biti najmanje 2 metra udaljeni, sami sebi ste najbliži. Ne terajte svoju dušu od sebe na ta dva metra ili kilometar, prigrlimo je, saslušajmo ono što nam stalno govori ali mi imamo druge izgovore, sad je taj momenat, nemamo kud od samih sebe.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Neki od nas će ponovo učiti da hodaju, da se smeju, da razgovaraju. Drugi će naviknuti na težak život i pre pandemije pomagati ovim prvima koji su taložili te tone namirnica a ne znaju ni hleb da umese. Mnogi posle ovoga svega, da, ovi "jadni" na koje niste dali ni pogled na ulici, pomagati baš vama, jer niste naučili da se borite sami sa sobom. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Zato, hajdemo zajedno, ne u grupi na ulici, klubovima, striptiz barovima, nego svako u svome domu, poslušajmo taj vetar, to sunce i vodu oko nas, pogledajte u tu novčanicu sa kojom sad ne možete ništa da kupite, pogledajte u svoje limeno čudo na točkovima sa kojim ne možete da se krećete, zatvorite svoje ormane sa ZARA i ARMANi odećom koju nemate kome da pokažete, jer kad ovo prođe (ako), nikome to više neće biti zanimljivo, ostaje vam da se nadate da taj novac koji ste potrošili na brendirane stvari, će trajati, jer ko zna kad ćemo opet to ponovo kupiti.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Budimo sada oni kao naše bake i deke, obnovimo se, restartujmo, pažljivo raspolažimo resursima, kako bi i trebali inače, ne kudimo druge, niti vlast niti crkvu, jer kako je Isus rekao: "Caru carevo, Bogu Božije"!</div><div>Moj savet svima nama</div><div> </div><div style="text-align: left">Neki od nas su u velikom časnom postu, za nas ne znači ništa akcija ili gomila viršli koje su upravo stigle, ali svi imamo svoje rutine koje ne možemo sada da upražnjavamo, svima nam je podjednako teško. Ima puno ljudi sa porodicama koje su pod kirijom i sa dvoje-troje dece, ne čekajte da oni pitaju vas za pomoć, tražite ih sami, starim komšijama sami priđite, pozovite, usrećite, od tog malo što imate, dajte pola njima, ne žalite nikad za tim, hajde da stvarno sada upražnjavamo tu ljubav koje su nam bile puna usta i bilbordi pre pandemije. </div><div style="text-align: left">Hajde da se i dalje izvinjavamo kada nekoga očepimo u redu za hleb, iako je samo jedan hleb preostao na polici a nas stotinu ga čeka, primetio sam da po gradu više nema sviranja za bezveze iz automobila kao do sada, to je pohvalno, znači imamo nešto bitnije u glavi, nastavimo tako, poštujmo sve oko nas.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ali pre svega, moramo naučiti da konačno biramo reči, ne govorimo kada nemomo šta puno pametnoga reći, saslušajmo sada jedni druge, za šta nismo imali vremena nikada, a sada nam je drago da ikoga i čujemo da govori. Iskoristimo to parče hleba maksimalno, jer sutra ga nećemo stići nabaviti možda, cenimo tu dar svakog novog dana a ne kao do sada besciljno trošeći sate, dane i godine oplakujući automobile koje nismo vozili, komšinice ili "frajere" sa kojima nismo spavali i slično.</div><div style="text-align: left">Verujete moramo tako, jer kad /ako ) ovo sve prođe, nećemo imati kud nego upravo ovako, smireni, staloženo, uz poštovanje i ljubav prema svakome, u pomaganju kao posle poplave i zemljotresa. Sad je čas, otrgnimo se sebe samih, onog lošeg u nama, sada imamo svo vreme ovoga sveta, da budemo bolji, da naučimo tu veštinu, jer ako mislimo da će sutra neko da podigne zavesu, čestita nam na preživelom i svi pohrlimo u noćni provod, varamo se, toga neće biti. Nikome neće više biti bitno do toga, bar ne u prvo vreme, postarajmo se da to odrugo, ono na šta smo navikli vreme, neće dugo ni doći opet, najbolje nikada više onako kako je bilo. Želećemo ono za šta još mnogi nisu ni spremni, a to je daj nam sunca, stazu za šetnju, prijatelja ili dva oko nas da razgovaramo u pravim temama, herojstvu, požrtvovanošću, istrajnošću. Trebaće nam po koja kafa sa dragom osobom ovaj put možda u prirodi, reci, jezeru, smeh dece opet na igralištu....... </div></div>Društvo i socijala2020-03-22T22:46:34Zaleksandar402nsKorona - ta strašna i opaka bolest u nama
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/03/16/korona-ta-strasna-i-opaka-bolest-u-nama
<div style="text-align: center">Evo stupila je na videlo, ono čega sam se najviše plašio. Pokazalo je svoje lice, iskače iz nas i predstavlja se ne samo javnosti, nego i nekim nama samima, dodiruje stanja svesti koja nosimo svakodnevno, ceo život a da ni ne znamo da bolujemo.</div><div style="text-align: center"> </div><div>Mislio sam kada se pojavila vest da je FAKE, kad ono... hajde Kina, pa umro ovaj-onaj, malo po malo eto je u susednim zemljama, nedugo zatim, konačno, ne zaobilazi ni nas, sa svim pratećim elementima. Tako je, to smo mi ljudi. U gradski autobus ne ulazim godinama inače, neki dan, bio sam primoran . Elem, stojim ja tako malo iza vozača, u autobusu solidna gužva, ali ipak vrata su nekako uspevala da se zatvore. Posle par stanica uđoše mladi Kineski par, možda su brat i sestra, ne znam, sa nekim koferom sjajnim. Dodeturali su se do mene, ali ipak bili su mnogo bliži devojci koja je sedela tu do nas. Kako su stanice odmicale, primetim uznemirenost kod te devojke, ni ne sluteći za njenu bolest pomislim, možda je nervozna zbog ispita, dečka ili čak devojke, ali ne, nju je Korona totalno obuzela i teško je obolela. Izgleda da je došao red da ta devojka siđe na baš sledećoj stanici, uznemirenost kod nje bila je sve veća, u jednom trenutku, hitro ustaje, uz guranje i paniku brzo u dva koraka prolazi iza mene i nastavlja kretanje ka srednjim vratima koja su mnogo dalja od prednjih, i to kroz gužvu. Shvatih tada, tešku bolest kod nje, obolela je Korona sindromom i pobegla od Kineza koji su jedini bili prepreka za nju do izlaza na prednjim vratima.</div><div> </div><div>Ne mrzi me i pratim je pogledom, u sebi se molim da je videla nekoga iza i zbog toga ustala, ali ne, ona efinitivno silazi na toj stanici. </div><div> </div><div>Nismo ni svesni koliko smo oboleli od raznih virusa, kao najgori je panika, prati je u stopu strah, a zašto? Meni ovako priglupom nameće se rešenju u nepoznatom. Dako je, plašimo se jer ne znamo. Ali ne mislim da ne znamo šta je stvarno Korona, nego šta je ljudskost. Od danas (prvi dan vanrednog stanja), kupovaćemo sve u neograničenim količinama, wc papir, hemiju, hranu, kafu, piće, vodu, sve moguće raspoloživo. Gazićemo jedni preko drugih, što već činimo. </div><div> </div><div>Ali svi smo u "normalnim" okolnostima dobri, ličimo na normalne ljude, kakve nas društvo u kome živimo očekuje. Čudićemo se prostaklucima, pljuvanjima po ulici, glasnom smejanju, smetaće nam kada nam pojedini ne govore sa "Vi", kao primer lojalnih i građanskog vaspotanja, ustupićemo mesto za sedenje, ponuditi upaljač, počastiti pićem prijatelje...</div><div> </div><div>Ali kad se probudi ova bolest u nama "Korona sindrom", onda sve izbija iz nas. Postajemo uplašeni, paranoični, otimamo bolesnima maske sa lica, gladnima parče kore hleba, od uplakanog deteta smo spremni iz ruke bombon ukrasti jer sad je situacija ozbiljna, nema više pretvaranja.</div><div> </div><div>U prodavnicama su redovi, nije me fascinirala kupovna moć i prazni rafovi i ako sam mislio da smo siromašna nacija, ono što me ostavlja bez teksta je precizan razmak između kupaca dok čekaju na kasi, jedan neoprezan građanin dotakao je ovog do sebe i skoro da je nastala panika i opšta tuča sbog tog neopreznog sugrađanina.</div><div> </div><div>A jel moguće da smo toliko odvratni? Ali baš toliko? Pa bilo je bombardovanje, poplave, pomagali smo jedni drugima, hranili smo sve gladne, odricali smo se najdražeg za rad ljubavi prema čoveku kojeg ni ne poznajemo. Zašto sad tako, to me boli. Pitam se šta bi bilo da je recimo u tom redu u prodavnici taj "neoprezni" građanin umesto što je dotakao ovog drugog, recimo pao na pod, počeo da se trese i iz usta mu krenula pena iz x,y, razloga. Kako bi postupao ovaj do njega? Da li bi mu pomogao? Da li bi iko pomogao?</div><div> </div><div>Svi smo manje više neki vernici, slavimo slave brojeći goste, zadovoljstvo u proslavama merimo količini pečenja na stolu i preglasnoj muzici, bili pravoslavci, katolici, pa čak i muslimani, svi smo čuli za Isusa Hrista, pa i protestanti koji nemaju svece, čak i majku Božiju ne smatraju posebnom, ali poštuju Isusa, a nisu čuli za Njegova čuda, kako je lečio bolesne, gubave, dizao iz mrtvih, kakva korona, pa sv.Lazar se podigao iz groba posle 4-og dana smrti, i koliko njih? Dičimo se našim postom, i to onim jednim danom na kraju, a šta ćemo sa rečenicom i pitanjem kada izađemo pred njega koji sve bolesti leči, čak i smrt, pa kad nas priupita, bio sam bolestan, jesi li me posetio, bio sam gladan, jesi li me nahranio, misleći na sve nas koji smo bežali od bolesnih ljudi, misleći na sve gladne koji neće kupiti tu kilu brašna jer je ovaj pre njega uzeo ceo raf bespotrebno. Kako ćemo odgovoriti, moj zaraženi narode? </div><div> </div><div>Ovaj virus je virus u nama, gordosti, mržnje, moći, snage, sile, sve ono što je najgore u nama, a ne virus koji tamo nekoga razboli, on je mlaka voda za naša mentalna oboljenja. Dajte tu poslednju rolnu papira ovome pored vas, podelite taj hleb sa ovima ispred koji nisu mogli da uđu da kupe, izađite iz svojih limenih konzervi i pomozite starima i bolesnima da pređu ulicu ili ih povezite da njihovog odredišta, žrtvujte se, tako nam ni jedan virus ovoga sveta neće nauditi, sve zle sile će uplašeno pobeći. </div>Društvo i socijala2020-03-16T10:01:21Zaleksandar402nsMARATON života
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/sport-i-zdravlje/2020/03/06/maraton-zivota
<div style="text-align: center">Nije baš uvek tako da je sport samo sport, a život odvojen od njega</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left">Ceć sam pisao ovde članak "i ko je sad sportista". Mislim, uveren sam da je sport izgubio smisao.</div><div style="text-align: left">Uvek sam govorio, sport je sve ono što radiš bez prestanka najmanje 1 sat, sa ponavljanjima, trčanje, brzo hodanje, plivanje....pri tome moraš se dobro oznojiti i na kraju tog sata samo da ti je bitno da dođeš do vazduha. Ako nisi došao do toga, nisi se bavio sportom.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Lično volim planinski biciklizam, ali danas kad to kažeš imaš slike pred očima gde unezvereni klinci skaču nizbrdo sa litica. To nije TO. to što oni rade je preskipo, nema "umaranja", samo veština kao za cirkus. Svaka čast, ali to nije TO. </div><div style="text-align: left">Fitnes ukrasi, to su sve one spravice, tegići koje dižemo ili pokreti koje obavljamo u zagušljivoj prostoriji u smešnoj odeći, gazeći one specijalne polu lopte na podu i trudeći se da razvučemo one gumene trage sa čudnim imenima.</div><div style="text-align: left">Toliko smo se razboleli da pojedine pokrete koje dobro znam, sada kad razgovaram sa nekim fitness guruom, ništa ne razumem.</div><div style="text-align: left">Sklekovi su dosadni, zgibovi nikom ne trebaju, trbušnjaci samo za odabrane, trčanje ako nije na traci, u mestu, 15 minuta, je gubljenje vremena.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ne otkrivam ja neke tajne, ovo svi znamo, može da se desi da neki ne razumeju, ali svi gledamo prvake sveta u bilo čemu, i želim da budeo deo toga u sportu, ali nikada nećemo stići ni blizu ovakvim poimanjima sporta.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Sećam se, sa 16 godina pade mi na pamet maraton, ustvari polu maraton (21km). Nemam trenera, o ishrani nemam pojma, znam da moram da trčim. Koiko, u koje doba, kojim tempom ne znam. Sećam se da sam počeo, oko 5 km svako veče, bilo mi malo, produžim narednih dana na 10 pa na 15 km. Bio je sneg, hladno, morao sam da stavljam kese u obuću, i toliko sam se ugrejao da sam sneg stavljao u kapu a kapu na glavu, da se topi i hladi me. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Došao je taj polu maraton, krenuo sam i istim tempom završio, ne znam na kom mestu, negde u sredini, uporedo sa grupom aktivnih atletičara (saznao dok sam trčao sa njima).</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nedugo za tim, na red došao veliki maraton (42km), ja se kao pripremao. Posle mesec dana pripreme, a nikad nisam otrčao tu razdaljinu, odlučim da krenem. Znam da sam imao "taktiku" da pratim jednog mršavog omanjeg dedicu koji mi je delovao da je pretrčao ceo svet. Naravno, to sam uspevao prvih 10 km, i onda se dedici gubi svaki trag. Nastavio sam svojim tempom i pretrčao taj maraton za nekih malo više od 4 sata. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Usledio je Fruškogorski maraton za planinske bicikliste, po zemlji, šumi, blatu, 80km.</div><div style="text-align: left">Krenulo nas je 30-ak najspremnijih, završilo 6, ja sam bio 6-i. :)</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nikada nisam birao discipline u kojima ću pobediti, nego koja je veći izazov za mene, da samo dođem docilja. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Dve godine sam bio vice šampion u planinskom biciklizmu. Sve to zato što sam slušao svoje telo, zato što sam znao koji je to momenat gde svi odustaju, koji je to sekund odluke u glavi kada trebalo bi da stanem, a ustvari to je taj napredak, taj metar više, taj sklek više, zgib koji tera u pobedu, ne ka medalji nego samoga sebe. To je šampion sveta. Tada nije bitno koje si patike kupio, da li imaš čorc pogodan sa samo-sušenjem i rukavice za tegiće, bitan je taj još jedan korak preko granice, taj metar, i žao ti je što nemaš veća usta i nozdrve da udahneš još malo više kiseonika, samo to je bitno !</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Danas mnogi nešto pokušavaju, ali kreću obrnutim smerom, od ishrane, pa kupovinom odeće, izbora "pogodne" teretane, ekipu za trening, biraju se termini, uči se iz isečaka iz popularnih magazina i vudu trenera kojima bih ja moga da budem trener.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ok je sve to, nekim ljudima je to potrebno da bi se uopšte pokrenuli, super, ali znajte, takav pristup ne traje dugo, lako se odustaje, a oni koji ne znaju, pa krenu tako u "sport", mnogo će energije utrošiti prateći precizne planove i rokove sa jako malim efektom.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Drugim rečima, da sam kojim slučajem onda, ja tako ušao u sport, verovatno bih bio sportista oko 2 meseca jer bi mi dosadilo. </div><div style="text-align: left"> </div>Sport i zdravlje2020-03-06T10:52:44Zaleksandar402nsTog jutra nisam se probudio
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/02/28/tog-jutra-nisam-se-probudio
<div style="text-align: center"><div>Iako u svakodnevnici zamaskiranom nekim nadanjima, čovek kako to već biva, kreće bez pomisli na ishod ali sa neosnovanom nadom da baš danas može biti drugačije.</div><div> </div><div style="text-align: left">Znam da sam spavao, ustvari, ne sećam se života proteklih nekoliko sati, to mora da je to. Neobična pesma koju naravno poznajem ali nisam je stavio kao budilnik. Ipak prevrtanjem ustajem i teturanjem do ringle. </div><div style="text-align: left">Toliko je zamirisala da nikada nisam tako lepo osetio ma koliko parfem testera trljao. Pomislim, možda ja još spavam, sve je nekako... Otvaram prozore, cvetovi drveća ošarenili, pa i otuda još neki mirisi, kod mene je inače tiho ali ovoga jutra, čak sam se zapitao otkud ovoliko ptica. Iako ih ne vidim, siguran sam da odnekud organizovano iza tih cvetova pevaju kao u horu i kao da znaju šta rade i bez nota.</div><div style="text-align: left">Vreme je ipak došlo, trenutak za polazak. Ullicama se žuboti osmeh, nekih ljudi, deca drže onaj štap koji na vrhu ima šarene propelere, nešto nalik mini vetrenjačama, i kao u usporenom filmu "trče" i presecaju mi put. Kako je divan ovaj dan, stvarno, da čovek ne poželi da ispituje šta će dalje biti, ma samo da se iz ovoga trenutka vratim u svoj stan bilo bi dovoljno za danas.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Na putu svom, sreo sam ljude koje nisam godinama video, čudno ali jako sam radostan, ne mogu to sakriti, nisam osoba koja ne skida osmeh sa lica, moje usne nikada nisu suve od laprdanja jer samo kad imam šta ja govorim, ali sada ne mogu se zaustaviti. Ne kontrolišem ja to. I oni su srećni, niko i ne pomišlja da se seti zašto nismo u kontaktu, da se ne bi kletva opet aktivirala. Tu sam već pokupio par novih-starih brojeva i čak neke datume ponovnih susreta.</div><div style="text-align: left">Jeste, volim sport, biciklizam, ili ovo jutro, preko mosta uglavnom uvek duva vetar, kako god da idem, koči me. Izašao iz tunela, i pogledam merač, pokazuje 62 km/h a smrtna tišina. Kakav osećaj, nerealan. Shvatim da vetar ustvari duva upravo tom brzinom meni u leđa, nisam svemoguć ali i ranije mi se to dešavalo, da idem brzinom vetra. Kao u nekom ludom filmu kad utišaš ton i pustiš prateću muziku, nema nikakvog otpora.</div><div style="text-align: left">Zazvonio je telefon, zastao sam i pogledao njeno ime na displeju. Inače, ime koje ne znam, ali ko je upisao u moj imenik, otkud ona, ko je ona, tog sekund trošim na pronalaženja odgovora, prst je obavio svoje, skoro pa nisam mogao da utičem na to. Začulo se "halo, ljubavi?", i tada shvatih, to je osoba za koju sam se rodio, zbog koje sam sve što sam u životu naučio sažeo sada, za nju, to je bila svrha.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nisam više niti gladan, niti željan ičega, samo nje, iako se ne sećam, gotovo sam siguran da smo se sinoć videli, da imamo neki dogovor i za večeras. O kako ovaj dan može biti bolji?</div><div style="text-align: left">Kroz mase ljudi prolazim, semafori su uvek zeleni, nekako se svi razilaze baš kad ja treba da prođem, nekim dolazim i iza leđa, ali i oni se sklanjaju, odmahuju kao da me poznaju, kao da je sve bilo spremno za mene, još od onih ptičica od ranije do ovoga trenutka. Pa kako to, nisam navikao, a po malo i sve više razmišljam, teško da sam i zaslužio.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ja sam ustvari krenuo u Banku, po neku sumu za koju ne znam odakle mi, ali opet, siguran da postoji, šalteri su prazni, u banci raspoloženje kao pred novu godinu. Ovaj dan je magičan.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Idem sa njom na putovanje, a ona to želi, najčudnije je što ona to želi samnom, kolike su šanse, od nekoliko milijardi ljudi to sam upravo ja, ovakav kakav sam.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Začaran ovim sad već kasnim prepodnevom, više i ne pokušavam da odgonetnem kako i zašto, ali ovo je neki poseban dan, a ne znam ni koji je po redu u nedelji, niti koje je doba godine, ne želim ni da znam, predobro je da bi o bilo čemu razmišljao. Ubrzavam okrete pedala, idem gotovo sigurno ka njoj po ulicama kojima nikada nisam ranije, ali opet bez greške sam sve bliži, ipak, jedan od semafora nije imao istu boju kao ovi do sada. Sve je u tom trenutku stalo.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ležeći na leđima, ukus krvi u ustima, narod oko mene više nema osmehe, deci su roditelji pokrili oči i njihove male vetrenjače su stale. Onaj vetar koji me je pratio, osećam da me je gurao do ovog trenutka i stao potpuno. Nisam mogao da se pomerim, ptičice su obletale iznad, da one iste, sad ih konačno vidim, i u sve sporijem ritmu cvrkutale, pokreti na usnama ljudi koji su nešto izgovarali su bili sve sporiji, oblaci su stali. Ne shvatajući otkud ja sad ovde, imam toliko planova, dan je bio prelep, sigurno da i ovaj događaj vodi nečemu.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ritam dana bivao je sve sporiji, iz daljine se čuo neki bubanj sa samo jednim tonom, koji se ciklično ponavljao, i u sve većim pauzama. Da, sada sam shvatio, to je moje srce. Usporavalo je. Zvukovi su isčezavali, slike gubile boju,samo taj bubanj sve jače i sporije je udarao.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"><p class="MsoNormal">Oči su mi se konačno i potpuno zatvorile pored mojih pokušaja da do toga ne dođe.</p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">Ipak, skupio sam svu snagu, otvorio oči i ugleo plafon moje sobe. U stresu, potpuno mokar, konačno, shvatam sve.</p><p class="MsoNormal">Moj dan je odmicao sada sa logikom, onom odvratnom. Nema tih ptičica, nema dece sreće, ljudi su neobazrivi, a vetar me je stalno kočio. Nemam račun u banci i ovo je Februar, Petak i kišan dan. Ona ne postoji, izgleda nije nikada, a i ako je na ovome svetu, kako stvari stoje, možda je član nekog plemena u Kamčatki kojeg ja nikada neću pronaći.</p><p class="MsoNormal"> </p><p class="MsoNormal">Pred spavanje, uveče toga dana, iscrpljen, ponovo ugledam istu tačku na plafonu iznad, možda je to bio spas, takav dan ne treba da postoji, požurio sam, pokušao da pre ostvarim svoj plan u tom magičnom danu, sila za koju nauka kaže da ne postoji me je ipak zaustavila, brutalno. Oči su opet u tim nedovršenim rečenicama više videle mrak nego zrak svetlosti u mojoj sobi, dok treptanja nisu postala sporija, i konačno iznova, mrak.</p><p class="MsoNormal">Kakav će sutra biti dan, izvukao sam možda pouku, koliko još da čekam?</p><p class="MsoNormal"> </p></div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"> </div></div>Društvo i socijala2020-02-28T10:24:46Zaleksandar402nsSagorevanje ljubavi
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/nesto-kao-ljubav/2020/02/16/sagorevanje-ljubavi
<div style="text-align: center">Kažu ljudi, ali ipak ne znam, ma ko su ti ljudi, zašto su baš tako rekli, možda bili pripiti, kakvo je njihovo iskustvo, a da nisu možda baš bili u tom blaženom periodu kada je sve potaman pa tada govorili?</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left">Ali nisu mi rekli, ja tragam, tražim načine i dalje, a nemam ja onih 18 godina da bih sve ispočetka. Mada i dalje želim, nisu mi dali. Ma ko su oni, zašto ih ne vidim, jao šta bih dao da stanu ispred mene, ma osetili bi svu gorčinu, ni rukavice ne bih navukao, ono što moj džak oblepljen sivim selotepom doživljava kad se setim, je ništa što bi oni iskusili brutalno i jako.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Znam jedno, kad si gladan, kažu ljudi, treba da jedeš, a postoji i jelovnik, možeš da budeš debeo, nabrekao, ili samo dupe da poraste, a možeš i da biraš. Opet, čak i da ne pitam ostale, one druge, kažu ljudi, treba to sagoreti, potrošiti.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Zamišljen, čitanjem nekih ljudi, misli sa papira, tvrda korica, doznajem tajne univerzuma, i više od toga, odmah poželim da potrošim svoj dah sa živim sagovornikom, raspravljam, uživam u rečima, slažem tako kako ja želim, oblikujem lepotom.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Mada, čim se okrenem, pođem ka nekom cilju, i udaljenom stotine kilometara, moram da sipam gorivo, ono košta, moje kretanje je uzrok sagorevanja nekog cilja, trošenja i to na tačno određen način, treba ti kiseonik, oktani, i odgovarajuća želja.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: center">A zašto mi nko nije rekao, kako da sagorim ljubav?????</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left">Godinama se točila u meni, nisam ni želeo toliko, ali rezervoar emocija je stalno do čepa, preliva, prosipa se zamnom, kao da je besplatan, ljudi po tome hodaju ni ne znaju šta na đonu nose. Istina, nisam ni ja želeo toliko tih moći u samo jednom dodiru, bilo čega. Osećam je na svemu, od lepih izvajanih i ručki na vratima, u vodi koja se prosipa iz čaše, u tom suncu na klupama u parku, u vetru po praznoj plaži.</div><div style="text-align: left">A šta ćemi to, ko je to tražio, a ko je dao, ne samo to nego me preplavio, a interesantno je da nisam kupio, naručio, nema pakovanje, ograničenja niti roka trajanja, čak mislim da što više čekam, trajnost je sve duža, količina se sama svakim danom uvećava, sve lepote ovog sveta su još lepše, te boje oko mene su jasnije, svetlije, srećnije....</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Potpuno mi je jasno kad se pređderem da idem sutra da trčim, tačno znam koliko i kojim intenzitetom, ako se pojavi stomak, idemo, ovi i ovi trbušnjaci sa elementima ponavljanja i zgibovima, u redu je to sve. Kad me neka od svih onih lepota dovede do iznemoglosti i umora u tim dodirima, sretnem se mojim džakom i izudaram ga za sve pare. Kao da se borim protiv toga.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Sve na ovom svetu, u nama, sve što kupujemo, dobijemo, želimo, zahteva neko trošenje, u svrhu u kojoj je nastalo, preporučeno, čak imamo preporučene dnevne doze ili unose.</div><div style="text-align: left">Ako fali TROŠENJE, postajemo nervozni, puni nečega, izobličavamo se, prelivamo.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ali šta da radim kad sam prepun ljubavi, gde da je trošim, kome? Zašto tolika kletva, nasleđe, ma ko je taj ugovor potpisao, zašto ne piše do kraja šta se dešava ovo?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nisam nešto bio opterećen par dana posle nje, niti sam o tome mislio, čak šta više, ekstra. Dani prolazili, iz prve sam umislio da je zbog nje, ali ne, to je samo neko sećanje na trošenje ljubavi. Sada toga nema, ne trošim je, a ona podmuklo se umnožava, iz dana u dan, kao da je duplo više ima. Od tog dana našeg rastanka prošlo je 7 godina, ma kakvi, razumite više, nije zbog nje, ne, ljubav koja se množi u meni zahteva opet neku nju, ali samo je blanko svet, nema ničega, duhovi, a ljubav kipi, ja više ne mogu, nemam je gde smestiti. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left"> </div>Nešto kao ljubav2020-02-16T21:38:03Zaleksandar402nsi ko je sad sportista?
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/sport-i-zdravlje/2020/02/09/i-ko-je-sad-sportista
<div style="text-align: center"><div>A bilo je sve tako jednostavno na početku</div><div> </div><div style="text-align: left">Delovalo je tako normalno, nekako kad osetiš, i ako ne znaš, da je to to.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Dobro, priznajem, mrzeo sam trčanje, toliko da sam označio tačni žbun u osnovnoj školi iza kojeg ću se sakriti dok drugi prolaze krug za krugom.</div><div style="text-align: left">Ali to me je ustvari jako nerviralo, zašto da se skrivam, pa kako oni mogu, čekaj, imaju i oni briga, bol, znoj, koji ja ne želim. Znači li to da ne smem, da sam slab?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Proganjali su me ti dani. Ne, nije niko otkrio moje skrovište, ali došla je srednj škola.</div><div style="text-align: left">Uhvatio sam šta mi je prvo došlo pod ruku, da budem iskren nekako sam to voleo od obdaništa. Bicikl.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Krenule su druge muke, mišljah da ja to mogu, eto ja sam neko, uđem u klub gde su momci odavno već u treningu. Malo sa njima i moj trener kaže meni: "Danas, samo treba da ispratiš trening sa njima, zadnji ako budeš, super je, i dobićeš profi bajs od kluba".</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Mislim se, pa ne može biti toliko teško?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Među nama bilo je i devojaka a ukupno oko 30-ak nas, biciklista. Biću iskren, vrlo brzo, toliko su mi odmakli, da više ne da nisam mogao da ih pratim, nego nisam znao kojim putem su uopšte nastavili trening. Skrušen se vratih u prostorije kluba čekajuću oko 3 sata da se i oni vrate. Trener me je onako samo pogledao i posavetovao da više ne moram da dolazim, trošim njihovo vreme, trud....</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Opet ona strela, probode kroz isti onaj žbun iz osnovne, kroz bajs, a trenerove reči se vijore za njom i pravo u srce.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Pao sam toliko sam sebi, da sam se našao u vakuumu ničega, i tada shvatih. Jebo te kako je ovo dobro. Sad treba krenuti.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Iako nisam znao kuda, u klub ne mogu, a gde ću? Pa na trening zar ne?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Sećam se tog dana, bio sam do tada zadovoljan i presrećan kada pređem oko 10 km, ali to jutro, bilo je 05h kada sam otvorio vrata garaže, seo na svoj bajs i krenuo na Frušku goru.</div><div style="text-align: left"> Ne, nije mi to bilo dosta, kako sam to znao? Pa još sam disao, nisam pao, u redu idemo dalje, nazad u Novi Sad, džaba, još sam živ, idemo RUmenka, Bački petrovac, do kuće sam imao na satu blizu 100km.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ponovio sam to nekoliko dana, nedelja i onda se vratio u klub, čisto onako, kao turistički.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Iako sam imao bajs težak oko 17kg, dok ostali samo 3,5 kg, uhvatio sam se u koštac. Tog dana je bio plan da se vozi kao trening oko 50-ak km sa ciljem na vrhu fruške gore.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Niko više nije ništa obećavao, samo se smeškali, ignorisali i kako to već biva. Ja se nisam smeškao, vakuum je i dalje bio jak, a nisam dotakao granicu kada padam bez vazduha i srce staje, za mene je to bilo dovoljno.</div><div style="text-align: left">Nekako u prolazu, trener je obećao da onaj ko se prvi popne od nas opet 30-ak, dobija od kluba neki skup deo za bajs.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Bitno je ipak da napomenem da nemam iskustvo ni jedne trke pre toga, ovi sportisti su, neki i godinama u treningu sa boljom opremom, sa bodovima za Evropska takmičenja, državna prvenstva.... Ali koga to interesuje?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Krenuli smo, odmah sam bio negde u polovini grupe, nastavljali smo sve jači tempo, brži, teži. Kada smo prešli reku znao sam, sad ili nikad, umri Aleksandre ali nećeš odustati, i bio sam spreman, više psihički nego fizički, i to sam došao do toga.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">U tom znoju, haosu, među automobilima i kamionima, znam samo da me niko nije pretekao, a negde na 25-om kilometru se okrenem i ne vidim nikoga, tada sam shvatio, sad je momenat, toliko smo odmakli da sada ja njih ne vidim. Probudio sam i onih par uspavanih atoma, koncetracija se odnosila samo malo iznad vrha mog prednjeg točka, gledao sam slapove znoja koji se odbijaju o gumu kako padaju, nisam ni znao da čovek toliko može da se oznoji. Nisam imao pojma ni gde sam niti koliko je sati, ali sam znao, ja sam u grupi prvih 5, vodećom, a svi ostali su mnogo ostali iza nas.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nastavak je usledio, savršen ispit spremnosti, zvuči kao iskustvo ali nije to bilo, nego spremnosti u konačnom dokazu, vredim li ja išta?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Osetio sam izuzetan napor, podigao pogled i video ogroman uspon, i znao sam da je dugačak skoro 7 km, ne toliko u procentima uspona, ali jako dug, težak, spor.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">To su momenti kada je svaki udisaj bitan, kada doručak od prošlog ponedeljka možeš da osetiš u ustima, sve je sad tu, i misli, i šta mi ovo treba, i kome, čemu...</div><div style="text-align: left"> Izašao sam iz te zamke i pogledao u vodećeg, skoro da sam zažmurio i krenuo, bez taktike, posebnog cilja, ja sam krenuo.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Obilazeći polako, jednog po jednog, već na polovini uspona, osetio sam njihova skoro vrištanja, nemoći, čuđenja, izrazi njihovi su liči na one podsmehe pre počeka, samo iz njih je izlazio jauk i nemoć, ne verujem da su plakali od napora jer znoj je bio svuda, kao i na meni, a u meni još 80 % neiskorišćenih resursa.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Krenuo sam, idem, ka zadnjem točku onog prvog, onog koji je "najbolji", kasnije sznah da je repreztativac, i dobro je da to nisam znao taj dan.</div><div style="text-align: left">Prošli smo par krivina jad se opet okrenuh, nema nikoga, samo smo on i ja, kao poslednji ispit. Što se mene tiče, mogao sam da stanem i da se okrenem, vratim kući, za mene to je bilo dovoljno, sad mogu da osvojim ceo svet. Znam koliko može da boli, video sam face onih koji gube, gde sam i sam bio par nedelja samo pre ovog dana.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ali setio sam se trenerovih reči, i znao sam da on na vrhu, tom izmišljenom cilju on sa autom stoji sa strane i isčekuje "pobednika" iza krivine posle koje ka nagradi ima još oko 1 km.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Zašto da ne, mogao sam namirisati strah i nemoć reprezentativca, uh, kao da sam se hranio time. Usledila je poslednja krivina, bio sam skoro uz njega, do polovine njegovog bicikla, onog od 3,5 kg. Izašli smo iz krivine i sad sledi pakao, gotovo je, znao sam, nemam iskustva, kako se raspoređuje snaga, kako kontrolisati tehniku i disanje, težina i balans, to je to, neću moći.</div><div style="text-align: left">ŠTAAA? E to neću moći mi je prolazilo hiljadu puta tih jutara kad sam se penjao kao tarzan po brdima i znao sam da taj momenat se mora pobediti i nakon toga se prelazi u neki van-telesni prostor.</div><div style="text-align: left">Krenuo je šprint, to je onaj smešni momenat kad ustaneš sa bajsa i kao da poludeo skačeš po pedalama dok bajs ispod tebe želi da pobegne. E tako je "moj" reprezentativac skočio. Nemajući pojma šta radim, sledio sam ga u stopu, u daljini se ocrtavao žuti auto našeg trenera, postajao je sve veći svakim našim okretom pedale. Počeo sam da bivam u ravni mog najboljeg prijatelja u životu, onog pored mene, a zove se izazov.</div><div style="text-align: left">To je bilo u najmanju ruku za dobar dokumentarac, osetio sam taj poslednji atom u meni koji se pokudao, i moj točak je za milimetar bio ispred njegovog, to je to, taj svemir, to bestežinsko stanje, i sada mali nokad na ruci, količina kapi vode u bočici odlučuju. Video sam sve jasnije svog trenera, držao je ruke podignute kao da je navijao, mog izazova je odmah prepoznao, i video nekoga pored njega za koga nije bio siguran ko je, a iza nas ništa, niko.</div><div style="text-align: left">U tom momentu, nekih 100m do "cilja", shvatih da ne moram da budem brži, u redu je, taj poklon je baš takav kao nagrada da bi ga baš ovaj dobio, meni tako skup deo ne bi ni bio kompatabilan. Ali kako to sad izvesti, gde naći resurse za logiku u ovom momentu? Tržao sam jak tempo, uporedni sa prvakom starijih juniora, tada u mislim još Jugoslaviji, do zadnjeg metra, i onda sam malo popustio, za pola točka je bio "bolji".</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Ova priča i dan danas ostala je upamćena, a nije jedina u kojoj sam bio akter.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Vratili smo se u prostorije kluba, ja sam taj dan dobio profi bajs, ali ubrzo sam promenuo klub svakako....</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Nadam se da ovo može nekome da pomogne, meni jeste, to sam danas što sam, zbog ovakvih nezaboravnih prostranstava nemogućeg i slasti znoja, jer samo na ovakve načine, postiže se nešto, sve ostalo je šminka! </div></div>Sport i zdravlje2020-02-09T21:46:24Zaleksandar402nsFestival ljubavi OPET? Novi Sad
http://aleksandar402ns.blog.rs/blog/aleksandar402ns/drustvo-i-socijala/2020/02/06/festival-ljubavi-opet-novi-sad
<div style="text-align: center">Opet imamo prapaganske praznike</div><div style="text-align: center"> </div><div style="text-align: left">Ne mogu a da se ne osvrnem na trenutne događaje u mom, kojeg više ne prepoznajem kao takvog, gradu, Novom Sadu.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Naime, u toku je ni manje ni više nego "Festival ljubavi". Trajaće ovih Februarskih dana, mislim oko dve nedelje. Nije to samo sad......nego, imali smo proslave Muslimanskih praznika, Jevrejskih, kineske nove godine od čak mesec dana, fest zime, a sad evo festival ljubavi.</div><div style="text-align: left">Jako bitna napomena je da su se svi ovi događaji odigravali u samom centru grada u udarnim terminima, mislim na satnice i vikente...</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Sećam se dobro izvođača koji su na primer nastupali za "Srpsku" novu godinu, između ostalih, onaj bradati pevač koji se oblači kao žena i to u reformatskoj crkvi ili tako nešto, i Dado Topić (koga inače poštujem) ali Katolik koji je imao nastup u mađarskom KUD, i to sve u ime proslave Pravoslavne nove godine.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Sada smo u epidemiji, i to ljubavi. Šta nam grad poručuje? Kao prvo, mesecima unazad ta zaraza ljubavi polako jede sve građane jer na neočekivanim mestima vidimo bilborde sa tom rečju, crvene boje na beloj pozadini, i to na Engleskom jeziku, bez ikakvog značenja, uputstva, ko, zbog čeka, kome, za šta? </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Dakle, samo odjednom ugledate reč ljubav ispred vas. Malo sablasno zar ne? Da li to ustvari znači da nam ustvari ljubav fali? Da smo nemarni prema ljubavi pa nas podsećaju za naše dobro? Ili pak toliko volimo ljubav da je slavimo posebno toliko dana?</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Pitajte bilo koga, šta se to slavi, festival čega? A da pri tom zabranite u odgovoru tu reč, "ljubav". Kakav ćemo odgovor dobiti, pitajte sad to sami sebe, ako smete.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Zašto crvene boje? Zar ta boja ne simboliše krv, opasnost, nesreću...? Dobro ne moramo toliko duboko.</div><div style="text-align: left">E sad, nisam čuo da iko govori o ljubavi između muškarca i žene. Da li je to zabranjeno izgovoriti? Ne smem ni da pomislim o kakvoj drugoj ljubavi se radi. No, pošto su gradski oci, nevladine organizacije i ko zna ko već, odlučili da se samo napiše svuda ta reč, ali na Engleskom, "Love", misle to je dovoljno. Među nama ima pedofila, silovatelja, nastranih, incest manijaka, gej, trans, lezbo i drugih karikatura, jel taj natpis i za njih znači ljubav? Jed nikakva definicija se ne nudi. U toj ljubavi nema ništa određeno, samo eto tako, ljubav.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Što se mene tiče, ljubav imam jedinu iskrenu prema Bogu, Isusu Hristu, a ovo sve dalje, u životu, ne mogu nikad da budem siguran jel istina, ima li smrad laži i obmane, suviše je promenjivo....</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">A zamislite da recimo slavimo ljubav prema Bogu, ok, ima mnogo vera na našim prostorima, u redu, neka se bar spomene, a svako će pomisliti na svog Boga. NEma šanse, svi drugi razlozi će postojati, načini ljubavi, varijante ali nigde nikada nećete, bar javno, a kamoli festivalom nazvati "Ljubav prema Bogu", dobro, može i ovako "LJubav prema Bogu i svemu". </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">A uporno, bez obzira na ovo sve, možda i stvar koja me najviše pomeri sa mesta je ta bezbrižnost osoba koje su nesvesno uključene u proslavu toga, kao obični građani, jeste da slave, puštaju crvene balone u obliku srca, a nemaju pojma šta to slave, čiju ljubav, ko prema kome, prema čemu oni sami, od koga i zašto. Bitno je da se slavi. </div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Dobro, pustimo sad šta ja mislim, ali nekako se nameće da vrhunac tog idiotskog festivala ima eto slučajno baš 14.Februara, dakle stvar postaje potpuno jasna. Samo kako to da smo mi ovde, prihvatili tako nešto, podigli do nivoa festivala, uvukli malu decu koja recituju pesmice sa bine u ime ljubavi, ne znaju ni koliko imaju godina tačno, ali već slave ljubav.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Da se razumemo, ne možemo protiv sveta, i ne treba, ali ne možemo slaviti sa tom istom decom Svetog Savu koji je bio par dana pre toga, a onda ovakve ljubavi belosvedske.</div><div style="text-align: left">Ljubav je vrlo opasna stvar, ako se ne definiše može da razori, ubija se iz ljubavi, mnogi za koje nisam siguran da mogu olako to da prođu, psihopate, iste poruke čitaju, i time možda opravdavaju ljubav, zločin.</div><div style="text-align: left"> </div><div style="text-align: left">Dakle ovaj festivaj je toliko apsurdan jer nećete na njemu saznati šta je ljubav, odakle dolazi, kako se pokazuje, koja je merna jedinica, koliko traje, kako da utičemo da traje duže ili kraće, šta ona izaziva, može li se požuriti ili je čekati, između koga je ljubav, ljudi, muzike, čokoladicama.... Po meni, ako ostane samo ta reč "ljubav", svako od nas olako može da shvat i da ta strast koju gaji je ljubav, torte koje ne sme da jede, postupci koji nisu normalni, i mnogo drugih stvari, jer takvu reč treba čuvati, ljubav = tajna, samo tako može imati nekakav smisao. A mi je slavimo mesec dana sa sve bilbordima.</div>Društvo i socijala2020-02-06T23:24:06Zaleksandar402ns