Albatros haosa
http://albatros.blog.rs/blog/albatros
Harms - Otac i kci<p><img src="http://www.balkanwriters.com/broj15/Danil%20Harms.jpg" border="0" width="180" height="289" /></p><p>Eksperiment u blogovanju. </p><p><strong>Danil Harms</strong> - Otac i kci</p><p>OTAC I KCI<br /><br />Imala Natasa dve bombone. Onda jednu bombonu pojela i
ostala joj jos jedna bombona. Stavila Natasa bombonu ispred sebe na sto
i zaplakala. Odjednom vidi - ispred nje na stolu opet dve bombone.
Pojela Natasa jednu bombonu i ponovo zaplakala. Place Natasa, a sama
gleda jednim okom u sto, nije li se pojavila odnekud druga bombona. Ali
druga bombona se nije pojavila. Prestala Natasa da place i zapevala.
Pevala, pevala i iznenada umrla. Stigao Natasin otac, uzeo Natasu i
odneo je predsedniku kucnog saveta. "Evo", kaze Natasin otac,
"konstatujte smrt". Predsednik kucnog saveta dunuo u pecat i stavio ga
na Natasino celo. Hvala, rece Natasin tata i ponese Natasu na groblje.
A na groblju bese cuvar Matej, taj je stalno sedeo pored kapije i nije
puštao nikog na groblje, tako da su pokojnike morali da sahranjuju na
sred ulice. Sahranio tata Natašu na ulici, skinuo kapu, i stavio je na
mesto gde je zakopao Natašu i krenuo kući. Došao kući, a Nataša već kod
kuće. Kako to? Pa lepo, ispuzila ispod zemlje i dotrčala kući. Eto
tako! Tata se toliko potresao da je pao i umro. A Nataša pozvala
predsednika kućnog saveta pa veli: "Konstatujte smrt." Predsednik
kućnog saveta dunuo u pečat i stavio ga na list hartije, a onda na tom
istom listu napisao hartije napisao: "Ovim se potrvrđuje da je taj i
taj zaista umro". Uzela Nataša hartiju i ponela je na groblje, da je
sahrani. Ali čuvar Matej kaže Nataši: "Nema te sile koja će me naterati
da te pustim". A Nataša će: "Ja bih samo ovu hartijicu da sahranim". A
čuvar će: "Bolje bi ti bilo da ne moliš". Zakopala Nataša hartijicu na
ulici, na mesto gde je zakopala hartijicu i stavila svoje čarapice i
pošla kući.</p><p>Stiže kući, a tata već kod kuće i sam sa sobom igra mali bilijar metalnim kugalama.<br /><br />Začudila
se Nataša, ali ništa ne reče i ode u svoju sobu da raste. Rasla, rasla
i kroz četiri godine porasla velika gospođica. A Natašin tata ostario i
pogrbio se. Ali oboje, kad god se sete kako su za jedno drugo mislili
da su pokojnici, bace se na kauč pa u smeh. Ponekad se smeju čitavih
dvadeset minuta.<br /><br />A komšije, čim čuju smeh, odmah se oblače i idu
u bioskop. Jednom su tako otišli i više se nisu vratili. Izgleda da su
ih pregazila kola.<br /><br />Harms<br />1. 9. 1936. </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2009/01/15/harms-otac-i-kci
, 15 2009 09:42:35 +0100S'drvima<p>Ne znam da li se drugi blogeri trenutno mrznu, ali nadam se da imate kakav takav vid grejanja usred ove gasne krize. Cime se Bosanci greju zimi a pocinje na slovo s? Salu na stranu, ali ova gasna kriza pokazuje svu nasu nemoc i glupost. Ne, necu da pisem o NIS-u, ovaj blog ce pokusati da ostane neutralno politicko mesto. Hajde da pricamo malo o izvorima energije.</p><p>Kakav je potencijal obnovljivih (alternativnih) izvora energije u Srbiji?</p><p>Trenutno u Srbiji najvise se koriste hidroelektrane. Ponegde su atraktivne i mini-hidroelektrane koje mogu da zadovolje potrebe malog broja domacinstava. Medjutim moj licni stav je da sam protiv pravljenja hidroelektrana, iz prostog razloga sto unistavaju prirodu reka. Istina je da su ekonomski isplative, ali dokle? Sta kada ne budemo imali vise reka gde cemo posaditi elektranu?</p><p>Sunce, kao izvor energije se malo ili gotovo ne koristi u Srbiji. Retka su domacinstva koja ugradjuju solarne panele da bi ustedela na potrosnji elektricne energije. Mada u poslednje vreme ova resenja postaju sve popularnija.</p><p>Vetar. Da ne pricam, kod nas se snaga vetra uopste ne koristi. O vetrenjacama niko i ne razmislja. Ako je neko imao prilike da leti u Kopenhagen, mogao je da vidi na ulazu u Kopenhagen polje ovih vetrenjaca. Jedina u Zemlja gde sam jos iste primetio je Ceska. Bilo je price da bi sa tim i kod nas trebalo da se gradi, medjutim kod nas mnogo toga ostaje na prici...</p><p>Ova zadnja dva izvora su potpuno ekoloska. Ne zagadjuju covekovu okolinu.</p><p>Nesto o cemu sam ranije imao negativan stav...</p><p>Nuklearne elektrane.</p><p>U bivsoj SFRJ - Krsko. U Francuskoj se ova gasna kriza i ne oseca, jer do 80% potrebne energije se stvara u nuklearnim elektranama. Kod nas je prosle godine istekao moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana. O ovome ce se nadam se voditi debata u godinama koje slede. Bilo je i suludih planova o pravljenju nuklearnih elektrana kod nas. </p><p>Medjutim nakon Cernobilja razmislja se koliko je sve ovo bezbedno. Sigurno je da je inzenjerstvo napredovalo, i da su faktori rizika sve manji. Mozemo razmisljati i na nacin da se nece valjda sve na nama lomiti. U godinama koje dolaze, glad za energijom postace sve veca. Sigurno je da gasa i nafte nece biti dozivotno. Raduje me i da je Obama najavio kao prioritet obnovljive resurse energije.</p><p>Moja nada je da ce ipak covecanstvo naci nacin da premosti taj energetski jaz (tunel efekat :D). Zelim da sledecih godina gledamo sto manje kamiona punih balvana na sumskim putevima...</p><p>Uzivajte u toplini ili makar mislite na nju :D </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2009/01/09/s-drvima
, 09 2009 22:30:57 +0100Srecna vam godina zivota manje<p>Nekako mi je dosadila ova lazna super atmosfera jer je Nova godina. Svi ce vam reci da je ova godina ista kao druge, ali im je kao i posebna. </p><p>Nekako sam upravo smoren tim lazima. Prvo sam ubijen svom tom svecarskom atmosferom kojom sumiramo sve pozitivno. Nasmejane face politicara koje nam porucuju da se ne brinemo, oni misle za nas. Onda sumiranje uspeha nasih sportista (kojih gotovo da nema), sa naglaskom da imamo primat u plivanju i tenisu (pokazasmo sve to na Olimpijskim igrama), ali da cemo biti sigurno medju najboljima i u drugim sportovoima (ma niko nam nece moci prici). Na najjadnijim kanalima sa najgorom svadbarskom muzikom cesto su se culi povici: Hopa, Ljuljaj ljuljaj a SMS-ovi ljuljaju ispod. Na drugim kanalima slicno, osim sto se ljuljaj malo transformise u neke druge povike. Iskreno dopalo mi se vece sa Lakom na BHT 1 kanalu. Iz prostog razloga sto se tu Laka jedini nesto ne folira. Kada se sve sumira opet smo imali uspesnu godinu (prodali smo NIS za DZ, pojavu neonacista, povecan broj slucajeva narkomanije i maloletnicke delikvencije, neresen problem mladih, veliki nacionalno pomirenje (?)). Evo moj brat prebacuje kanale, na PINK-u uzas da se ubijem od prostakluka, na BN-u dozivotno pametna Isidora Bjelica sa tatoo majstorima i suplje price pametnih. Iskreno uzivao sam samo u koncertima klasicne muzike, to mi opustilo zivce.</p><p>Zasto ljudi imaju potrebu da se pretvaraju da im je lepo. Da odrese kesu za Novu godinu? Stvar je dobrog marketinskog trika, na tv-u te ne opterecuju problemima, cak govore da ima nade za one u Gazi (kojima ne mogu hranu da doture), svetsku ekonomsku krizu niko i ne pominje. Ljudi budite uljuljkani u svet lepih lazi do posle 14. januara. Sto se mene tice, ja sam danas planinario, zaboravi covek na spoljasnji svet.</p><p>Mozda ce neki reci da sam postao defetista, ali verujte mi nisam. Samo sam smoren od konstantnog ponavljanja svake godine skoro istih prica, skoro istih filmova. Zasto nijedna jebena godina ne moze da prodje bez fuckin' ZIKINE DINASTIJE? Kod mene u gradu za novu godinu je pevala jedna od novih zvezdi granda. Ceo grad je bio izlepljen posterima, onako iznerviran cepao sam postere. Odraz onoga sto se desava na trgovima u novogodisnjoj noci govori o kulturi tog grada. I dok negde traje turbo dzihad, na drugim mestima srecom ima rok muzike.</p><p>Srecan vam ovaj komercijalni praznik... Ja svim citaocima zelim dosta uspeha bla bla, ma zelim vam sve bih sto bih pozeleo sebi (osim ako ste lepseg pola, onda izostavite samo dobru prostatu, lepu i pametnu devojku (mada sto da ne i ovo :)), i ok svekrvu :P). </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2009/01/03/srecna-vam-godina-zivota-manje
, 03 2009 21:37:52 +0100Stranac<p>Da li svako od nas ima dilemu izmedju krutog morala i hedonizma? Ovaj post je pomalo drugaciji od svih, cisto radi praznjenja mojih emocija...</p><p>Jutros me sokirala vest da je preminuo otac mog druga. Bio sam u blagoj neverici. Po prvi put u odeljenju za ove 4 godine muk. Niko ni da se pomeri, ni kez da napravi, ni glavu da podigne. Svi cute, kao neki buntovni muk. Imao sam isti dogadjaj u porodici. </p><p>Najgore je sto ljudi koji nisu doziveli istu stvar (ili ruku na srce jos uvek nisu dovoljno zreli) poentu stavljaju na sasvim nebitne stvari. Prvo naravno ide dogovor za sve. Ali onda ide razmatranje o nebitnoj stvari. Tipa da je maler sto mu je otac preminuo bas pred Novu godinu. I to bas za Novu godinu (kao da je to najbitnije???). </p><p>Medjutim u medjuvremenu se saznaje da je sahrana 31. decembra. Postavlja se pitanje sta raditi za Novu godinu... Mnogi tu vide problem sto imaju karte, jer karte ce propasti. Opet je pitanje morala, koliko je moralno. Ako nista, da se ode makar drugo vece da ne propadnu karte.</p><p>Uvek me zapanji niz onako glupih detalja na koje se ljudi baziraju. Zapravo podsetilo me pomalo na "Stranca" Alberta Kamija. Uvek je ta dilema izrazena.</p><p>Bili smo i na izjavi saucesca. Ja ne volim masovne skupove, ne osecam se kao deo neke mase. Ne volim ni slavlja ali ni tuzne dogadjaje. Svi smo sedeli i cutali, stajali smo neko vreme kao kreteni. Svako zadubljen u nesto ili u nista. Moj drug je izgledao polusvesan situacije, pokusavao je hrabro da se drzi. Znam da mu nije lako, da on to cini i radi drugih da ne bi pao u ocajanje.</p><p>I onda opet komentari napolju, da se on dobro drzi, da je dobro podneo. Iskreno (izvinjavam se na daljim redovima u stilu pisanja), poserem se na takve komentare. Jer onog trenutka kada smo napustili svoj stan, vratili smo se u neku realnost, gde nas odmah pogadja nas zivot. Gde drugi ljudi nisu svesni tudje zalosti i nesrece. Lepo je to sto covek hoce da ispostuje nekoga, lose je to sto napravi gomilu pogresnih koraka. Kao sto je to Ivy negde na blogu napisala "Put do pakla je nekada poplocan dobrim namerama". Oterao sam nekoliko njih u pm, jer ne mogu da podnesem supljinu komentara.</p><p>Ja sam jedva suze zadrzao, navrlo mi je u secanju kako je moj drug plakao kada je on meni izjavljivao saucesce, i da smo dosli u suprotnu situaciju. Onda smo izasli van. I to me takodje fascinira, kako odjednom covek upada u more realnosti. Gde tudja ruka svraba ne cese. Usli smo u kola nekog poznanika da nas vrati kuci, on je pojacao muziku. Onda su drugi poceli da se smeju, naprave po neki kez. A moj drug je ostao u samoci tuge...</p><p>Paralelni univerzumi... </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/12/30/stranac
, 30 2008 18:07:08 +0100Rundek<p>Ovaj albatros je odusevljen sinocnim Rundekovim koncertom...</p><p>Toliko... </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/12/18/rundek
, 18 2008 23:25:19 +0100Huh?<p>Generalno, vec neko duze vreme kuburim sa inspiracijom za rad na onome sto me zanima. Tacnije to pocinjem da posmatram kao problem...</p><p>Volim da radim ono sto me privlaci, medjutim javlja se problem kako sve to uskladiti i postici. Cini mi se i da sve vise gubim vremena, ali i inspiraciju i zelju da se bavim tim stvarima. Pa ni u skoli mi sada ne ide kao nekada. Vanskolske obaveze i razmisljanja su se reflektovale na skolu. </p><p>Malopre sam na papiru skupio 12 obaveza koje me trenutno muce, i skoro svaku nekako kao ne bih da zapustim. A zapravo, razmisljam da kada prodje sredina novembra, pola tih stvari (od kojih su mi mnoge znacile za licni razvoj licnosti i znanja u zivotu) sutnem u zapecak na godinu dana.</p><p>Evo izjadah se malo na blogu posle ekskurzije, ali ne mogu da mirujem, i pitam se do kada se ovaj "period" trajati... </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/10/28/huh
, 28 2008 23:11:13 +0100Pravda za nas?<p>U poslednje vreme prepljavljeni smo začuđujućim pojavama, koje nisu u duhu ovog naroda. Navešću dve grupe: neonaciste i navijače-huligane. U ovoj zemlji pravda je reč koja se izgovara sa nekim poštovanjem, ne razmišljajući o njenom smislu lako se prevali preko usta pripovedača.Pravda (ruski) znači istina, u bukvalnom prevodu. U nešto slobodnom prevodu, bar kod Srba, pravda označava pravilnu deobu dobra (a i zla).</p><p>Gotovo da me nerviraju raznorazne grupe po internetu na koje vas pozivaju da se priključite. Pravda za Uroša? Pravda za huligana koji je pokušao da ubije policajca? Pravda za one koji prave nered, uništavaju tribine, uništavaju svaki smisao korektnog navijanja? Ne razumem takvu pravdu, niti ću je ikada razumeti... Koliko sam shvatio pokušavaju da kažu da je suviše teško osuđen, jer za neka druga "teža" krivična dela, drugi su dobijali blaže kazne.</p><p>Ovo me pomalo podseća na Haški tribunal, gde svaka od nacija bude frapirana "malim kaznama" "neprijatelja", recimo Nasera Orića, Agima Čekua, Veselina Šljivančanina. Moj stav je da ova kopilad su dobila blage kazne. Ali ovo mnogi vide kao razlog zašto ne treba predavati osumnjičene za ratne zločine. Mislim da me ovo podseća na situaciju kada živite u prljavom komšiluku. Vi nećete počistiti ispred svojih vrata jer to komšije ne rade, ako to rade, rade površno. E pa jbg, red je da sami naše društvo iznutra očistimo.</p><p>Jer zahvaljujući ovoj logici stvari imamo neonaciste koji nisu u duhu ovog naroda... Ne shvatam veličanje Ljotića, iako je to tip koji na političkim izborima u Kraljevini Jugoslaviji bio u dnu po broju glasova... Gubitnik. Ili kako bi moj deda to rekao:</p><p>"Kada smo hteli u selu za nekoga da kažemo da je nula, rekli bi smo da je Ljotić".</p><p>Sada ovom društvu trebaju heroji, nije bitno da li su čisti ili prljavi, bitno je da su pljuvani posle 1945. godine. I sve to bez kritičkog preispitivanja svega.</p><p>Javlja se neki "lažni" nacionalni ponos. Želimo svima da dokažemo da smo najbolji i najjači, da rasturamo. Svako ko je protiv toga je izdajnik. Podseća me kao na greške u logici (Domovina, voli je ili je napusti).</p><p>Vidim na svojoj školi, mostu, zgradama, grafite: "Pravda za Uroša". Pravda za nekoga koje pokušao da ubije? Ako bi opravdali takav prekršaj, to bi moglo da povuče gomilu drugih slučajeva, sličnih gde bi se ljudi na isti način izvlačili.</p><p>Ima pravde, ali da takve strpa u zatvor. Izgleda da se jedino drakonskim merama (iako je njihov efekat nikakav) može postići nešto? Mislim da ovo društvo nema mehanizam reagovanja na ovo. Suviše se olako shvata i preuveličava uloga navijačkih grupa, koje se predstavljaju kao ozbiljan faktor. Ne razumem fudbalere mog omiljenog kluba da su pristali na ucene da obuku majice sa porukom: "Pravda za Uroša"?</p><p>A mladi se i dalje lože na batinanja, urlanje po tribinama, psovanje majke sudijama, igračima i upravi. Biti opasan je biti cool? Poput Švarcenegera, onako sav napumpan, slati sve u lepu materinu?</p><p>Pored druge grupe, tu je i grupa neonacista: Nacionalni stroj, Rasonalisti ...</p><p>Nikada u duhu ovog naroda nije bilo da bude mučitelj drugih, niti da propoveda takve ideologije kao što je nacizam. Pitam se kakvi su to umovi... Uzdižeš svoju naciju od 10 miliona ljudi na prema 7 milijardi? Kao da smo mi Bogom dati da budemo u vrhu. Šta li je sa dedovima i pradedovima tih ljudi. Jesu li oni ikada ratovali, prošli Albaniju i Solunski front, prošli najveću glupost ljudske istorije, Drugi svetski rat?</p><p>Izgubio se antifašistički duh. Zapravo danas je cool biti fanatik u nekoj borbi protiv komunizma. Pljuvati na sve tekovine NOB-a, pljuvati na sve žrtve koje su u partizane prvo otišle da oslobode zemlju, a za politiku ih je bolela zadnjica.</p><p>I šta je zapravo sloboda?</p><p>"Sloboda nije božije sjeme</p><p>pa da ti ga netko da</p><p>sloboda nije zahvalnica</p><p>pročitana abecednim redom</p><p>sloboda nije krilatica reklamnog panoa</p><p>konstruktivna kritika postojećeg stanja</p><p>Sloboda je žena</p><p>Uzmi je</p><p>Sloboda nije podmetanje</p><p>ideološki zakržljale forme</p><p>Sloboda nije podmetanje</p><p>ideološki bilo kakve forme</p><p>..."</p><p>Azra - Sloboda </p><p>Zapravo danas mnogi lutaju u potrazi za slobodom. Lutaju jer nemaju spoznaju šta je to.</p><p>Sloboda nije pucati na drugoga, ubijati, prebijati, mučiti druge...</p><p>Mislim da ovo vidi moj pradeda, današnje stanje, sa sve onom Albanskom spomenicom, mogao bi samo da se prevrće. Iako je nakon rata shvatio da je to najveća glupost i po oostao pacifista.</p><p>A u duhu balkanskih naroda su "krljanja", neki od gradova imaju sufiks boj... </p><p>Naravno, malo je verovatno da će nekoga od onih kojima je ovo bilo upućeno ovaj post naterati na razmišljanje, oni još uvek traže pravdu.</p><p>Ja ću pevušiti: Gluperde što lutaju daleko. </p><p>Huh nakupilo se obaveza na sve strane, ali čim uhvatim malo pauze, makar pred ekskurziju, obećavam post protiv pljačkaša naivnih. </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/10/15/pravda-za-nas
, 15 2008 00:45:52 +0200Strangers in the bus...<p><br />Hm, konacno meni neobican i prijatan dogadjaj od sinoc u autobusu. Cekao sam nekih pola sata da dodje autobus. Za to vreme sam posmatrao kisu i velike kapljice koje su padale sa svetiljki pokusavajuci da pratim njihov pad do plocnika. U glavi 1000 stihova i misli...</p><p> </p><p>Autobus dolazi, ulazim u njega, pre mene se mnogi progurase. Sta da se radi opet cu morati da stojim... Opet i bolovi u predelu kolena, valjda ce sve biti u redu, razmisljao sam. Prebacivao sam tezinu sa jednog stopala na drugo, pokusavajuci tako da ih sto vise odmorim. A onda sam primetio na zadnjem sedistu u guzvi devojku mojih godina. Sedela i je gledala prema meni. Meni se to ucinilo zanimljivim pa sam joj uzvratio pogled. Tu je pocela neka vrsta igre, naizmenicnog gledanja u osobu, cak i kroz druge osobe koje bi se usled ljuljanja u autobus obrusili na nasu igru...<br /><br />A onda smo poceli da se osmehujemo, meni licno je sve to izgledalo blesavo ali i primamljivo. Nisam mogao da odolim, a izgleda ni moja saputnica. Pokusavao sam cas da gledam pored nje, cas u nju, ali njen pogled nisam mogao da izbegnem. Ima lepe tamne oci i lepu kosu. Zao mi je sto nemam slikarskih sposobnosti, samo secanja koja mogu da pretocim u reci...<br /><br />Nasa igra je trajala 20 minuta... Medjutim ona se spremala da izadje, ali je i dalje gledala. Ja sam se u sebi potajno nadao da ce se guzva rascistiti da bih mogao da sednem pored nje, ili makar da stojim u njenoj blizini. Hteo sam da joj se zahvalim na druzenju, iako je ono bilo bez ijedne jedine izgovorene reci.<br /><br />Hteo sam da pricam sa njom, da se upoznamo. Medjutim, pocela je da izlazi a guzva je i dalje bila u autobusu. Izasla je iz autobusa i dalje gledala u mene i osmehivala se. Zao mi je, sto nisam izasao na istoj stanici, odlucio sam da izadjem na narednoj i da se vratim nazad. To sam i ucinio, krenuo sam ka prethodnoj stanici ali devojke nije bilo.<br /><br />Razmisljao sam o svemu tome, razmisljam koliko je moguce da se sutra ponovo sretnemo u isto vreme, koliko blizu tu zivi, da li joj je skola u centru grada...<br /><br />I jos uvek razmisljam o njoj...</p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/09/26/strangers-in-the-bus...
, 26 2008 08:46:58 +0200Ne moze nam niko nista, jaci smo od sebe<p>Koliko drugih i trećih mesta je Srbija pokupila na raznim sportskim takmičenjima i kako to da previše očekujemo da budemo najbolji?Vest o Jeleni Janković koju sam nedavno pročitao: Jelena opet druga. Žalimo kako je malo nedostajalo Novaku, Jeleni, Ani, Miloradu, vaterpolistima...</p><p>Izgleda da je to odlika malih nacija da previše očekuju od sebe. Koliko je Srbija uložila u svakog svog sportistu?</p><p>Deo iz intervjua sa Slobodanom Šijanom najbolje govori o ovome:</p><p> </p><p class="normal">
<strong>Zašto</strong> <strong>je</strong> <strong>ljudima</strong> <strong>potrebno</strong> <strong>da</strong> <strong>imaju</strong> <strong>junaka</strong> <strong>među</strong> <strong>junacima</strong>, <strong>kao</strong> <strong>što</strong> <strong>je</strong> <strong>to</strong> <strong>bilo</strong> <strong>potrebno</strong> <strong>likovima</strong> <strong>vašeg</strong> <strong>filma</strong>?</p>
<table align="right" border="0" cellpadding="1" cellspacing="0" width="300"><tbody><tr><td bgcolor="#777777"><table border="0" cellpadding="6" cellspacing="0"><tbody><tr><td bgcolor="#ffffff"><img src="http://www.vreme.com/g/images/707000_Sijan_06.jpg" border="1" alt="Image" width="300" height="199" /><div class="caption">SA GLUMCIMA: Na snimanju filma S.O.S.<br /></div></td></tr></tbody></table></td></tr></tbody></table>
<p class="normal">
To je pitanje na koje još nisam uspeo da nađem zadovoljavajući odgovor.
Valjda imamo potrebu da se identifikujemo sa nekim ko je pobedio, kako
bismo sebi izgledali manji luzeri. Zato je ta potreba toliko
predimenzionirana upravo u Srbiji, gde jednoj Jeleni Janković sportski
novinari zameraju što je osvojila "samo" drugo mesto na US Openu, a taj
rezultat predstavlja za Srbiju nedostižne svemirske visine. Međutim, mi
smo verovatno na prvom mestu u jednoj drugoj disciplini a to je: imamo
najnerealnije mišljenje na svetu o sopstvenoj visokoj vrednosti.</p><p> </p><p> </p><p>Naravno da malim nacijama dosta znače takve stvari na polju ponosa, slično kao što je pobeda Argentine protiv Engleske (gde je Maradona dao gol rukom) podigla euforiju. Ipak moramo da shvatimo da osvojiti drugo ili treće mesto na takmičenjima na kojima učestvuju velike nacije znači ogroman uspeh.</p><p>Izgleda da mi to ne umemo da cenimo, postavljamo previsoke kriterijume za nešto u šta ne ulažemo nimalo?</p><p>Ovakve stvari su izražene recimo pri gubitku naše vaterpolo reprezentacije na Olimpijskim igrama u Pekingu, gde su komentari bili tipa: Očaj, izgubili smo od tima koji smo lešili. Koliko smo mi potrošili novca na pripreme za Olimpijadu a koliko SAD?</p><p>Zapravo na Olimpijskim igrama se vidi dominacija nacija. To je ono što sebi ne želimo da priznamo, da smo mali. Umesto da se pomirimo sa tim, stalno sebe dižemo u nebesa. Kao da se bez Srbije nigde ne može...</p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/09/18/ne-moze-nam-niko-nista-jaci-smo-od-sebe
, 18 2008 19:29:59 +0200Good bye Darwin (Ili Prohujalo s gluposcu)<p><em><strong>"Samo dve stvari su beskonačne: ljudska glupost i svemir. Za ovu drugu nisam siguran."</strong></em></p><p><em><strong>Albert Ajnštajn</strong></em></p><p>Uvek me je fascinirala ljudska glupost, koliko ljudi mogu da idu u krajnost. Bavio sam se fenomenom gluposti na pozicajama od javnog znacaja, u svakodnevnom životu i uticaju na budućnost. Ovaj put proučavam fascinaciju gluposti za ukidanjem Darvinove teorije o selekciji živih organizama, odnosno evoluciji. Tokom posta pročešljaću i moju trenutnu top listu glupih kojima je Darvin rekao doviđenja (ili oni njemu).Čarls Darvin je poznat kao otac teorije evolucije. Malo je poznato da su skoro istovremeno došli i Alfred Rasel Volas i Darvin. Obojica su tvrdila da je onaj drugi značajan, na kraju je dogovoreno da se oba naučnika spominju kao začetnici evolucije. No, čini mi se da je Darvin imao jači marketing, bar u Srbiji, jer u školama se Volas i ne spominje...</p><p>Svoj rad Darvin je objavio u jednoj od najpoznatijih knjiga koje su uticale na razvoj misli: "Poreklo vrsta".</p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/5/59/Charles_Darwin.jpg" border="0" width="153" height="237" /> </p><p><strong>Čarls Darvin</strong> </p><p>Prirodna selekcija je proces gde se tokom niza generacija "usavršavaju" karakteristike koje su bitne za opstanak, dok se one štetne gube tokom vremena. Naravno ovo je u najgrubljim crtama.</p><p>Sama teorija evolucije je napredovala, a više o njoj u linkovima na kraju posta. Grupa ljudi se setila i osnovala Darvinovu nagradu. Ovu nagradu dobijaju oni koji na najgluplji način uklone sebe iz banke gena. Do sada je izašlo i nekoliko knjiga sa opisima i pobednicima, ali i onima koji su dobili utešne nagrade. Verujem da će biti još nastavaka.</p><p>Neki od primera su presecanje sekirom žica gradskog dalekovoda (100 000 Volti), pušenje cigare unutar tankera sa naftom itd. Utešna nagradu je dobio tip koji se upucao u penis, nehotično, prilikom pljačke automobila.</p><p>Svakog dana smo svedoci nagomilavajuće gluposti koja izvire na sve strane. Najveći protivnici evolucije su oni neobrazovani. Čak je i crkva priznala evoluciju. Američki farmeri ne podnose "đavolske rabote" i stoga imaju ogromne gubitke na svojim poljima pamuka. Ne shvataju da organizmi koji prežive hemijske reagense postaju otporni na njih i tu otpornost prenose svojim naslednicima. </p><p>Stoga moj prvi izbor je: Sara Pejlin.</p><p> </p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/2/2d/Palin1.JPG/225px-Palin1.JPG" border="0" width="173" height="258" /> </p><p>Sara Pejlin je u poslednje vreme poznata kao Mekejnov kandidat za potpredsednika u predsedničkoj trci u SAD-u. Inače je guverner Aljaske. Javno podržava uvođenje kreacionizma u školu.</p><p>Zar ima išta boljeg primera za decu u obrazovnom sistemu u SAD-u od Pejlinove. Konačno će nekritičko prihvatanje zdravog za gotovo još jednom pobediti u zdravoj debati...</p><p><img src="http://www.danas.co.yu/20040917/img/dogadjajdana1_2.jpg" border="0" width="300" height="256" /> </p><p>Pandan Pejlinovoj je bivša ministarka prosvete i sporta u vladi Srbije iz 2004. godine, Ljiljana Čolić. Moj izbor No. 2 za ovu listu. Ministarka je poznata jer je pokušala svojevremeno da izbaci učenje o teoriji evolucije iz školskih udžbenika. Srećom intelektualna javnost u Srbiji je reagovala, a ministarka je smenjena. A njen "hir" su prenele sve svetske agencije.</p><p>U ovu listu mogu da uđu i pojedine grupe građana, poput onih iz muzičkog udruženja poznatijeg kao "Grand Parada". Kao izbor broj 3, oni prkose svim zakonima zdravog razuma i postojanja. No njihovo postojanje nije paradoks, a to ću razjasniti na kraju teksta. Molim čitaoce da u komentarima pošalju bisere grandovih stipendista.</p><p><img src="http://www.pink.co.yu/imgnajave/program_2_60.jpg" border="0" width="150" height="195" /> </p><p> </p><p>Izbor broj 4 za ovu listu je Papa Benedikt XVI. Nemam ništa lično protiv bilo kog verskog velikodostojnika, ali ono što je ovaj čovek pokušao u 2006. godini se može smatrati glupošću... Papa je rekao da veruje u "inteligentni dizajn", a naučnicima poručio da ukoliko ne veruju u jedini pravi put spasenja, u Isusa Hrista, i nastave ovako, otićiće u najdublje ponore pakla... </p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a8/BentoXVI-30-10052007.jpg/200px-BentoXVI-30-10052007.jpg" border="0" width="200" height="266" /> </p><p>Srećom pametni ljudi nađu načina da reaguju. Mala digresija, ali vredi spomenuti da je čuveni hrvatski molekularni biolog, Miroslav Radman, imao svoju ličnu rubriku hrvatskom izdanju Playboy-a gde je pisao o evoluciji.</p><p>Ovo nije kraj liste, ali ni gluposti, tako da budite slobodni i svojim komentarima dopunite listu :)</p><p>A sada da se pozabavimo još nekim vidovima evolucije. Primetio sam samo jedan film koji se bavi eventualnom evolucijom drušvtva u distopiju. Odnosno da će se prosečan IQ samo smanjivati. Preporučujem svima da pogledaju film "Idiocracy" iz 2006. godine. Film me je prvo nasmejao, a onda sam shvatio da nam ovo vrlo verovatno može uslediti.</p><p>Kao što se da primetiti, ljudska glupost je zaista beskonačna. Svim čitaocima preporučujem da pročitaju o dobitnicima Darvinove nagrade na:</p><p>http://www.darwinawards.com/darwin/</p><p>Više o teoriji evolucije na:</p><p>http://www.teorijaevolucije.com/</p><p>Mislite o ovome...</p><p>Nastaviće se :) </p><p> </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/generalna/2008/09/13/good-bye-darwin-ili-prohujalo-s-gluposcu
, 13 2008 20:06:13 +0200