Albatros haosa

O dužnosti pojedinca da bude (ne)poslušan?

, 08 2009 12:14:03 +0100

Jedan od čuvenih eseja o građanskoj neposlušnosti je onaj Henrija Dejvida Toroa, američkog filozofa,pisca i mislioca. Odatle i naslov ovog posta.

Toroov esej je imao je imao ogroman značaj za vreme u kome je pisan. Prvi put je neko javno iz akademskih krugova podržao građansku neposlušnost. Ovo je uticalo i na crnce, koji još uvek nisu imali slobodu u SAD-u (esej je pisan 1849. godine). Uticao je i na kasnije značajne ljude i borce za ljudska prava (Martina Lutera Kinga, J. F. Kenedija itd). Toro je stava da vlade više odmažu nego pomažu ljudima i da demokratija nije lek, stoga pojedinac ima moralno pravu i obavezu da bude neposlušan kada neko pokušava da ga ugrozi.

Međutim, pozabavio bih se ovde i odnosom nauke i društva, kao i mogućim zloupotrebama nauke u 21. veku, i o dužnosti pojedinca da bude poslušan u nekim segmentima koji se tiču zajedničke budućnosti.

Danas kada se osvrnemo u 20. vek vidimo veliki broj nastradalih, a jedan od uzroka tome je i zloupotreba nauke. Da li znate šta je to eugenika?

To je učenje koje deli ljude na dve rase: nadmoćne i one inferiorne. Po toj teoriji ovi inferiorni ne bi trebalo da imaju decu. Teorija je nastala početkom 19. veka u SAD-u, a zatim se proširila po celom svetu. Na jednom predavanju gde su ljude ubeđivali u tačnost ove teorije, prisustvovao je i Adolf Hitler. Došavši na vlast, Hitlerova vlast je zabranila bolesnim ljudima da imaju decu, oko 350 000 ljudi je sterilisano. Čak je i Teodor Ruzvelt pružao podršku ovoj teoriji.

Srećom teorija je razbijena početkom pedesetih godina nakon otkrića DNK.

Ali to nije sprečilo da postoje i dalje teorije o različitosti ako ne na dve rase, onda na nivou uma. Ipak ovo je pobio Klod Levi-Stros (preminuo prosle nedelje).

Složio bih se sa Toroom da demokratija nije lek. Toro ima pravo kada od ljudi traže da budu neposlušni. Stravični primeri zloupotrebe nauke bi trebali da nas nateraju na to. Bojni otrovi u Prvom svetskom ratu su ostavili strašne posledice na ljude, ali najstravičnije stvari su se desile u Drugom svetskom ratu: bacanje dve atomske bombe (na Hirošimu i Nagasaki).

Ubrzani razvoj nauke, doveo je do razvoja novih tehnologija. Danas cvetaju biotehnologije i nanotehnologije. Problem nastaje onog trenutka kada naučnici prepuste svoja dostignuća nespremnom društvu. Setimo se samo Edisonove električne stolice, koja je služila kao demonstracija kako Teslini pronalasci mogu biti strašni, kada je prepuštena vlastima u ruke, služila je kao idealan način za mučenje i ubijanje ljudi. Sličan primer je i sa atomskom bombom. Onog trenutka kad su Silard, Ajnštajn &co prepustili A-bombu vojnim vlastima, nauka je izgubila primat. Pobedu je odneo utilitarizam. Kasnije svi napori su bili usmereni na to da se zaustave testiranja na površini planete. Ostrva u Pacifiku su bila raznesena, ogroman broj ljudi ozračen. Ali, kako piše Friman Dajson (Freeman Dyson) u svojoj knjizi "Infinite in all directions", problem je bio u tome što je argument koji su koristili naučnici za zaustavljanje testiranja bio taj što su a-bombe štetne po ljude. To nije sprečilo vojne vlasti da nastave sa podzemnim testiranjima (koja je mnogo teže detektovati i koja su mnogo opasnija).

Da li je društvo danas zrelo za građansku neposlušnost? Imamo primere referenduma, gde građani "odlučuju" o bitnim stvarima. Sva sreća je ako postoji debata pre toga. Srećom po društvo, do sada se odlučivalo o ekonomskim, političkim, socijalnim pitanjima. No da li je društvo spremno za odlučivanje o novim tehnologijama? Genetski modifikovanoj hrani, nuklearnim elektranama, biočipovima???

Šta ako pojedinac iskaže građansku neposlušnost i ne izađe na referendum o takvom pitanju? Nismo svesni koliko je danas teško biti neposlušan, pored masovnih medija koji nas zasipaju, nažalost neretko, filtriranim informacijama.

Zašto koristimo građansku neposlušnost na pogrešnim stvarima u životu? Dužni smo da prihvatimo formalno i neformalno obrazovanje što je više moguće, da budemo kritički nastrojeni prema svemu što vidimo, čujemo, pročitamo.

Imamo moralnu dužnost da budemo poslušni, i izađemo na referendume i odlučimo se našoj budućnosti. Jer ako mi to ne uradimo, neki drugi ljudi će to učiniti umesto nas. Ali imamo i moralnu dužnost da se trudimo da svakim danom saznajemo što više i budemo kritičn. 21. vek nosi puno izazova, na nama je da na pravi način odreagujemo na njih. Pojedinačna slika budućnosti, zavisi od odluka zajednice.

Međunarodna godina astronomije - 2009

, 20 2009 17:59:30 +0200

Prošlo je 400 godine otkako je Galileo Galilej okrenuo svoj teleskop ka noćnom nebu. Čovek koga zovu ocem "moderne nauke" je nesvesno počeo da menja naše shvatanje sveta. Jedan je od ključnih ljudi u Kopernikanskoj revoluciji. Zahvaljujući Galileju, počeli smo da shvatamo da mi nismo centar sveta, utvrdili smo da svet nije nastao 4004. godine pre nove ere, otišli smo na Mesec, videli smo i čuli druga nebeska tela, galaksije. Uspeli smo da bacimo pogled do nekih 0,7 milijardi godina od nastanka svemira (svemir je nastao pre oko 13,7 milijardi godina). Bili smo svedoci najsvetlijih događaja - eksplozija supernovih, rađanja i umiranja zvezda...

Ali još uvek nismo svesni koliko je zapravo astronomija, samim tim i nauka, neodvojiv deo našeg života. Koliko čitalaca ovog posta je imalo prilike da pogleda kroz teleskop? Da li znate šta je to supernova? Kvazari? Crne rupe? Da se svemir širi?

Pokušaću da do kraja godine promovišem na ovom blogu dešavanja iz godine astronomije, ali generalno i ostalih nauka, da pokažem kako je to nauka svakodnevno povezana sa našim životom.

Kako to moto MGA kaže: NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR!

Više o međunarodnoj godini astronomije na linku:

http://www.das.org.rs/mga

Više o Galileju pročitajte na:

http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.73

Pokretne slike (1)

, 16 2009 13:07:30 +0200

Odavno nisam pisao, i nahvatala se paucina. Ali evo malog teksta o filmovima koji su uticali na mene (razmisljanje, stil zivota, whatever). Moram priznati da obozavam film (izuzev Holivudskih trash ostvarenja), najdrazi su mi autorski filmovi.

Ali evo top 10 rezisera i njihovih filmova:

Andrej Tarkovski

Čuveni ruski režiser poznat po filmovima: Andrej Rubljov, Solaris, Ogledalo, Stalker, Nostalgija, Žrtvovanje. Pred kraj života postao politički disident, preminuo je od kancera. Sumnja se da je kancer dobio tokom snimanja filma Stalker. Njegov otac je bio pesnik (Arsenij Tarkovski), u pojedinim filmovima ubacuje liriku svog oca. Izuzetna i poetična ostvarenja. Preporučio bih njegova 3 filma koja su mi pomalo promenila razmišljanje o filmovima:

Ogledalo

Pomalo autobiografski i dosta refleksivan film o malom dečaku i njegovom detinjstvu sa dosta detalja. Film nema neku razrađenu fabulu.

Stalker

Trojica ljudi: stalker (tragač), naučnik i pisac odlaze u Zonu (misteriozni kraj u koji je pao meteor). Zona obiluje opasnostima, no ovde je radnja više posvećena razmišljanjima o čoveku i životu, željama, porivima...

Žrtvovanje

Ovaj poslednji film, Tarkovski je snimio na ostrvu na kome je Ingmar Bergman snimao svoje filmove. Alexander (ateista, psiholog, pisac...) je na odmoru sa ženom (glumicom), i malim sinom. Čini se da je i Niče uticao dosta na Tarkovskog pri kreiranju ovog lika. Pojavljuje se i poštar kome to nije stalno zanimanje, zainteresovan za okultne stvari. Počinje i nuklearni rat, čini se da je sudnji dan blizu. Alexander spava sa služavkom za koju veruje da je veštica. Kraj filma, Alexander pali kuću u kojoj su, a zatim vozi biciklo dok pokušavaju da ga uhvate i strpaju u ludnicu (dooosta upečatljiva scena).

Drugi čovek sa liste koji me je zapanjio nakon prvog gledanja nekog njegovog filma je...

Luis Bunjuel

Španski režiser, jedan od glavnih ljudi u Pariskom krugu nadrealista. Svoj prvi film je napravio zajedno sa Salvadorom Dalijem (Andaluzijski pas). Napustio je Frankovu Španiju, živeo u Parizu, kratko stvarao u SAD-u i Meksiku, pred kraj života se vratio u Španiju. Nadrealizam je neodvojivi deo svih njegovih filmova. Preporučujem za čitanje njegovu autobiografiju: Moja labudova pesma (negde prevedena i Do poslednjeg daha)!

Izdvojiću nekoliko njegovih filmova.

Fantom slobode

Ne znam da li je Džoni Štulić možda mislio na ovaj film pa napisao stihove "dolazim ti kao fantom slobode"... ali jedno je sigurno film sigurno ne ostavlja ravnodušnim. Neko na internetu je popljuvao ovaj film da više liči na kratke filmove Dejvida Linča, ali sa ovim viđenjem se nikako ne bih složio. Karakteristično za Bunjuela, potkačio je u filmovima kler, incest, socijalne odnose. Neke od "fora" u filmu su vezani za njegov život (scena sa malom devojčicom koju svi traže, a sve vreme je pored njih). Meni najjača scena je izvrtanje namene klozeta i kuhinjskog stola.

Diskretni šarm buržoazije

Čest motiv je i pljuvanje buržoazije i svih njenih igara. U filmu se spominju 3 porodice (koje su međusobno prijatelji). Jedna od najjačih scena je kada se okupe na večeri, a onda se zavesa diže i svi ih u pozorištu gledaju (radi se o snu).

Simon pustinjak

Ovaj film je snimao u Meksiku i predstavlja priču o Simonu čudotvorcu, koga Satana iskušava. U filmu Bunjuel se podsmehuje "kvazi" reliogoznim ljudima, ali i pokazuje zapravo kako to mnogi licemerno doživljavaju religiju (primer sa čovekom kome su šake odsekli kada je krao pa moli Simona da mu ih vrati). Na kraju Simon završava u Nju Jorku u šezdesetim godinama 20. veka sa cigarom u ustima u nekoj diskoteci. Malo neverovatno, za ovaj film je dobio nagradu Katoličke crkve, iako im se čak u ovom filmu narugao, a i bio je žestoki ateista.

Nastaviće se...

P.S. U komentarima ne bi bilo loše da izdvojite filmove koji su na vas bitno uticali :)

Alan Ford

, 11 2008 22:33:51 +0100

U zemlji Srbiji sve liči na začinjene epizode Alana Forda, od društvene slike pa do Superhika. Moj omiljeni strip naredne godine puni 40 godina, a ja sam rastao i razvijao svoje mišljenje uz epizode Alana Forda.

Alan Ford je nastao (meni davne) 1969. godine. Stvorio ga je dvojac Max Bunker (Luciano Secchi) i Magnus (Roberto Raviola). Zamišljen je kao parodija na Džejms Bonda. Za razliku od Bonda, članovi ove najtajnije organizacije su puki siromasi koji nemaju nikakvo iskustvo u kontraobaveštajnom radu. Kroz epizode se provlači profinjeni crni humor u kome se kritikuju društvo i klasne razlike, rasizam, nacizam, devijantna ponašanja... Pored Italije, svoj najveći uspeh Alan Ford je zabeležio u SFRJ. Pokušana je i ekspanzija u druge zemlje Evrope, nažalost ovakav strip se nije lepio za ljude sa drugih prostora.

U prvih nekoliko brojeva, strip je doživeo neuspeh, u jednom trenutku autori su hteli da ga ugase. Nakon epizode sa Superhikom, tiraž raste vrtoglavo. Raviola je nacrtao prvih 75 epizoda stripa, i nakon toga odlazi (zadnja epizoda koju je nacrtao je bila "Odlazak Superhika"). Nakon Raviole, posao crtača preuzima Paolo Piffarerio. Ipak od tada časopis polako kreće nekom silaznom putanjom. U SFRJ strip je prevodio Nenad Brixy, neke od replika su postale toliko poznate da se i danas citiraju.

Ukoliko nikada niste čitali Alana Forda, pravac na obližnje trafike, kod nas se Alan Ford ponovo redovno objavljuje od juna 2004. godine. Istina u poslednje vreme ga i ne kupujem... razlog je opet pomalo nerealno podignuta cena na 99 dinara (sa pređašnjih 70) a i nove epizode nekako više nemaju čar kao one stare. Uspeo sam i da nabavim preko 200 starih brojeva koji su izdati u SFRJ (imam ih u elektronskom formatu) i rado ih čitam svako veče. Dođu mi kao uspavanka na sva ova dešavanja.

Evo i malog upoznavanja ko je ko u Alan Fordu.

Grupu TNT čine:

Broj 1 - matori paralitik, Metuzalemov savremenik. Čovek koji je osnivač najtajnije od svih špijunskih organizacija. Njegov osnovni moto je: Sve za jednog, jedan za sve. Zajedno sa Klodovikom živi u tajnom skloništu (za koje niko osim članova TNT ne zna) u Nju Jorškoj podzemnoj železnici.

Alan Ford - plavušan i večiti optimista. Pre dolaska u grupu TNT radio kao crtač reklama. Odrastao kao siroče i nesretan u ljubavi, što ga odvlači u opasnost.

Bob Rok - večiti bundžija sa izraslinom od nosa na sred lica i malog "patuljastog" rasta. Zbog toga Bob pati i srlja u svađe sa ostalim članovima grupe. Ne trpi autoritet te stoga stalno gunđa. Ima i tri brata blizanca na izdržavanju kazne u "Yuma"-i (kasnije su se njegova braća pridružila TNT-u podružnici u LA).

Sir Oliver - "lažni engleski plemić". Čovek od manira i lake ruke za krađu. Ipak vređa ga kada ga neko nazove lopovom. Čuvena replika koju izgovara u svakoj epizodi "Halo Bing kako je brat?... Cijena, prava sitnica".

Šef - njegovo pravo ime je Gervasius Twinklminkelson, bio je pomoćnik doktora Frankeštajna, zapaženu ulogu je imao i u Drugom svetskom ratu. Zamenik je Broja 1, svoje dane provodi sa Jeremijom u cvećarnici, skoro stalno u snu i večito gojeći se.

Jeremija - Jeremija Leš je starac koji pati od skoro svih vrsta bolesti. Zajedno sa Šefom radi u cvećarnici na održavanju "uvelog" cveća, slobodno vreme provodi u snu ili u maštanjima sa Šefom dok se ne uspavaju od istih.

Grunf - Otto von Grunf je pronalazač. Ipak svaki njegov izum se završi neuspehom. Nakon Drugog svetskog rata emigrirao iz Nemačke je u SAD, često na svojim majicama ima razne poruke (Tko lijeti vrijedi, tko ne lijeti ne vrijedi). Sve svoje odluke opisuje sa rečju ovoliko i podignutom šakom.

Klodovik, Skviki i Nosonja - čine životinjski deo grupe. Klodovik je zapravo čovek u telu papagaja. Klodovik priča sa svim članovima grupe i deli savete. Skviki je zamorac i ljubimac debelog Šefa. Nosonja, pas, se najčešće lepi za Boba Roka, ipak nakon lažne smrti Broja 1 je oteran iz grupe i od tada je uz Tromba.

Ovo je bilo ukratko... a sada i neke čuvene replike...

Ako kaniš pobijediti, ne smiješ izgubiti - Grunf

Bolje živjeti stotinu godina kao milijunaš nego sedam dana kao prosjak. - Bob Rok

"Častan bijeg bolji je od nečasnog poraza"

Namerno nisam spomenuo i neprijatelje grupe TNT, za one koji strip nisu čitali neka se odmah bace na čitanje, za prekaljene čitaoce nada da ćemo dočekati nove bolje prevode...

Više legendarnih replika u komentarima :P

Za kraj koja ex-yu muzička grupa je izbacila pesmu Alan Ford (imam istu ali ne znam ko je izvođač)?

Malo paradoksa srpskog jezika?

, 17 2008 20:02:55 +0100

Posto mi je rodjendan (njaaah ne volim feste), evo kao moj poklon samom sebi XD malo paradoksa srpskog jezika. Uzivajte...Specificnosti srpskog jezika su brojne, ali ovo su tri najegzoticnije.

Na 3. mestu je specificno za srpski jezik proslo - neodredjeno vreme, predstavnik je NOMAD. Npr.: Nomad sam isla na pijacu da kupim jaja.

Drugo mesto zauzima buduce neodredjeno vreme koga predstavlja JAKOM.

Primer je: "Stojane ka' cemo da beremo kukuruz?"

"Jakom cemo Milenija, ima vremena."

Prvo mesto drzi najorginalnija tvorevina - proslo vreme u buducnosti. Cesto se susrece u situaciji kada recimo seljak juri prase po sljiviku. Prase skici, bezi, seljak ga juri, kliza se po blatu, pada, nervira se, i u jednom trenutku kada ga je skoro uhvatio za zadnje noge, prase skikne i smugne kroz zicu u komsijino dvoriste. Tada seljak baci sajkacu, pljune i skuje paradoskalnu konstrukciju proslog vremena u buducnosti koja je prikladna jedino u datom trenutku. Dakle seljak kaze:

Jebo sam te kad te stignem!

Malo humora

, 12 2008 13:25:04 +0100

Posto sam na blogu Patos-a obecao fizicarskog humora, red je da odrzim obecanje. Uzivajte.

Fizicarska zurka

Jednog dana, poznati svetski fizičari odlučili su da odu na zajednički ručak. Posmatrajući goste, vratar, koji je bio student fizike, zapazio je sledeće...

• Ajnštajn je smatrao da je to bilo relativno dobro vreme za ručak.

• Svi su gravitirali prema Njutnu, ali se on neprekidno kretao u krug konstantnom brzinom i nije pokazivao reakciju.

• Paskal je bio pod prevelikim pritiskom da bi mogao da uživa.

• Om je proveo največi deo vremena pružajući otpor Amperovom mišljenju o toku dogadjaja.

• Volt je mislio da prisutno društvo ima velik potencijal.

• Hajzenberg je mogao i da bude i da ne bude tamo.

• De Brojli je stajao u uglu i talasao se.

• Sve je magnetski privlačila Teslina ličnost.

• Ispostavilo se da je Vat snažan govornik.

• Herc je odlazio do stola u bifeu nekoliko puta u minutu.

• Faradej je bio veliki kapacitet za hranu.

Nismo upoznati sa tim da li su na slične skupove odlazili stručnjaci iz drugih oblasti nauke.

Relativno pitanje

Jednom prilikom, jedan student je prepoznao Alberta Ajnštajna u vozu i pitao ga:
"Izvinite profesore, da li će Nju Jork stati kod ovog voza?"

Izvor: Viva fizika

Žene su zlo

Evo dokaza da su žene apsolutno zlo...

Uspeh kod osoba ženskog pola je zagarntovan formulom vreme * novac

Vreme = novac

Iz toga sledi da su žene Žene = (novac)^2

Novac je koren svog zla: novac = sqrt (zlo)

Odatle sledi da su žene - Žene = |zlo| apsolutno zlo

Zmurke

Arhimed, Njutn i Paskal su igrali zmurke.

Dogovore se oni da Aristotel prvi zmuri i ovaj se okrenuo i poceo da broji.

Paskal odmah otrca negde i sakri se, a Njutn ostade tu gde jeste, odmah iza Arhimeda i nacrta na zemlji jedan kvadrat dimenzija metar sa metar i stade u njega.

Arhimed zavrsi brojanje, okrete se i na svoje iznenadjenje ugleda Njutna i rece:

- Eureka: Njutn!!!

A tek ce Njutn, odmahujuci glavom:

- Aaa, neeee. Vidis Njutna na metru kvadratnom, a to je Paskal.

Hajzenberg

Verner Hajzenberg je vozio niz autoput, zaustavio ga je i policajac i upitao: Da li znate koliko ste brzo vozili?

"Ne znam, ali znam gde sam trenutno", rece Hajzenberg.

(Fora vica je u Hajzenbergovom principu neodredjenosti koji kaze da jednoj cestici mozemo znati ili polozaj ili impuls, ali ne obe stvari istovremeno)

Deset kvantnih zapovesti

1. ja sam elektron tvoj, nemaj drugih elektrona s istim kvantnim brojevima
UZ mene
2. ne nazovi identične čestice različitim imenima uzalud
3. spomeni se da nisi ni talas ni čestica
4. poštuj Paulijev princip da svi ne popadamo u osnovno stanje i dobro nam
bude u višima
5. ne ubij svoju antičesticu anihilacijom
6. ne penetriraj talasnom funkcijom u beskonačnu barijeru bludno
7. ne reci da znaš gde si i koliko si brz
8. ne kradi energiju iz vakuuma (osim do na Hajzenbergovu neodređenost)
9. ne poželi elektron drugog protona
10. ne poželi tuđe kvantne brojeve

Šta znaš o komšijinoj kravi?

, 11 2008 19:03:28 +0100

Početkom devedesetih rastao sam u (ne)srećno vreme ratova, nestašice i što je najgore mržnje. Ceo svet malog deteta bude ispunjen mržnjom, pa ni bližnji te ne vole toliko jer ne mogu da stignu od drugog dnevnika RTS-a. Uspavljivao sam se špicom za početak dnevnika. Najveća radost su bili propali crtaći na jutarnjem programu. Moj svet je počeo da se menja iz korena kada sam po prvi put čuo da svi moji drugari u vrtiću nisu isti.Prvi put sam saznao da su neki od njih muslimani. Moji roditelji nikada nisu gajili predrasude prema ljudima drugih nacija i veroispovesti. U maloj izmešanoj sredini lepo je živeti. U školi ti donesu baklave za Bajram (koje smo mi pravoslavne veroispovesti mnogo obožavali), dok su muslimani voleli naše kolače sa krsnih slava.

Bilo je i onih podojenih mržnjom (još uvek ih je) koji su onako podrugljivo govorili. Ne zameram im, nisu imali koga da ih poduči toleranciji.

Lepa stvar koja se dogodila je bila kampanja "Da komšijina krava bude živa i zdrava", koja je trebala da predstavlja neku klicu promena u ljudima zatrovanih 10 godina lažima o bacanju srpske dece lavovima u zoološkom vrtu u Sarajevu, pa do ostalih nebuloza i sranja koje racionalna osoba ne bi tek tako trebala da primi kao realnost.

Organizovan je i literarni konkurs, pošto sam u to vreme i pisao pesme, profesorica je poslala moj rad. Posle 5 meseci stigla je i knjiga sa objavljenim radovima :D

No malo zalutah u priči, uvek postavljam pitanje drugima koliko ti poznaješ ljude sa kojima živiš? U Srbiji se to malo radi, rado se gleda na mrtve krave, dobrosusedski odnosi u urbanim sredinama su znali da kulminiraju u rat sekirama, pucanjem i bombama. Došlo se do toga da iako se zna o tudjoj kulturi, da se na to gleda podrugljivo.

Razlog delimično leži u ljudskom duhu, jednostavno većina ljudi (hm generalizacija), ne voli nešto što odudara od onoga na šta su navikli. Koliko ljudi može da prihvati nadrealizam ili avangardu i da uživa u njima?

Tolerancija na ovim prostorima je užasno opala (ako je ikada i postojala?). Uvek postoji neko seme mržnje i sumnje da ti neko radi o glavi. Nije tako, saznaj više o komšijinoj kravi...

Kolaž prirode

, 03 2008 15:29:11 +0100

Dragi prijatelji i posetioci, nadam se da će vam ove fotografije prirode u 3 godišnja doba od početka godine ublažiti možda pomalo melanholičnu jesen i odmarati mozak od ružne svakodnevnice. Ja uvek bežim u svet sa slika, pođite na ovo putovanje sa mnom. Biram meni najdraže i najbolje fotografije sa planinarenja od januara 2007. godine...

Huh koje ubijanje dok okacis nekoliko fotografija...

rs!

Kic turizam ekskurzija (Sam svoj mediokritet 3)

, 03 2008 14:28:00 +0100

Opet kriticar na delu, obecavam sledeci post ce biti o sasvim drugoj temi ;)

Posto sam se vratio sa ekskurzije i imao neko "vreme" da sumiram utiske. Zakljucak je sledeci:

RAZOČARAN SAM

Tj. i nisam razočaran koliko bih možda bio pre nekoliko godina. Ali summa summarum svega:

- moji vršnjaci su nespremni za urbani život

- nemaju osnovnu kulturu

- što dalje vuče i opšte obrazovanje

- ništa više (ne)zainteresovano nisu izgledali i profesori

Izgleda da je cilj ovih ekskurzija shopping, shopping i da naravno shopping. Ali kada su turističke ture bitno je što više toga fotkati, bez ikakvog interesovanja zašto je to bitno i šta je to uopšte. Da to je kič turizam. Nas nekoliko će kao dobiti 1 iz vladanja jer jednostavno ne želimo da se uveče rasplačemo u emocijama masovne (ne)kulture turbo folka (turbo džihada), smaračkih priča, ogromne količine alkohola i cigareta...

Nas nekoliko se lepo spremilo i posle ponoći lutalo po centru Budimpešte. U Pragu su svi visili po New Yorker-u, H&M-u, Kevenlou... Jedva sam jednog drugara povukao da ide sa mnom po kafanama u starom delu Praga xD, nije hteo da ide u Muzej erotike sa mnom ...

Zanimljiva mi je sledeće, moji vršnjaci pljuju po Beogradu, u koji će većina njih sledeće godine na studiranje. Ali zato se sve poredi sa Beogradom... Neshvatljivo je da ljudi jednostavno nemaju vremena da uveče gube vreme na ulici, da se radi punom parom. Mi smo baš hedonistička nacija, hleba i igara (ili rakije i granda).

Nekultura i netolerancija su dostizale vrhunac u autobusu. Najgora muzika je pojačavana do maksimuma, ali recimo neko na taj cd slučajno nabaci Haustor i to Moja prva ljubav (ajde kao malo se obradujem), kad ne, odmah se prebacuje, onda Leb i Sol, hteli su da me zapale jer sam jedini bio za to da se i to pusti. Najgore je što je to autobus u kome su 2 odeljenja prirodno-matematičkog smera. Dolazilo mi je nekada da urlam od bola, jer je Aca Lukas prodirao u moje ušne školjke i pored mp3-playera.

Niko nema razumevanja za tebe kada slušaš drugu vrstu muzike, bitno je da si faca u toj nekoj mikrogrupi. Zanimljivi psihološki fenomeni. Zatim bujanje nacionalizma ukoliko bi neko bio druge veroispovesti i nacionalnosti. Dizanje u nebo svega "našeg"...

U čemu je smisao ekskurzija koje se nazivaju edukativnim? Džabe bacanje novca ni u šta, nije mi prvi put da sam bio u inostranstvu. Ali nikada nisam pravio od sebe najvećeg macho tipa sa Balkana, niti izigravao neku veličinu. Trudio sam se da upijem život običnog čoveka ispod svih tih zastava i spomenika. Zanimljivije mi je da fotografišem obične ljude, njihova lica, život nego 100 građevina. Svi veliki gradovi su u suštini isti, samo se život običnog čoveka razlikuje. Fora je da uhvatiš malo tog razmišljanja, duha, vidiš kako to sve izgleda, a ne da samo porediš cene garderobe (na kraju se utvrdi da su manje iste cene kao u bgd-u).

Pored svih silnih karata sa putovanja koje manje više onako iz nekog gušta čuvam, sa sobom sam najviše vraćao nova iskustva. Krilatica mi je bila da putovanja uče, stekneš neka nova poznanstva... Budale ne računam u to xD

Zgadio sam se, jedva čekam da pobegnem odavde, još nekih 7 meseci... Kad sam mogao 18 godina da istrpim sve ovo, valjda ću i ovih 7 meseci.

Zadnja vest, na lokalnoj tv direktor je bio zadovoljan ekskurzijom, kaže posetilo se dosta muzeja, galerija, pozorišta. Od tolikog broja posećenog, ja se nijednog ne sećam.

Kako je sve to izgledalo... Na glavnom trgu u Budimpešti gde se nalazi i Nacionalni muzej sa odličnom zbirkom umetničkih dela, dobili smo 5 minuta samo za fotkanje, posle sat i po vožnje po gradu, dobili smo sat u hipermarketu. Šta reći?

Niko se ne buni...

Music for money

, 05 2008 22:15:41 +0200

Jos do prosle godine sam smatrao da je izraz komercijala za neke albume preteran, no živ čovek menja svoje mišljenje. I ja koristim izraz komercijala za neke albume muzičara, ali sa oprezom. Bolje je nazvati to music for money...

U poslednje vreme ustalio se jedan ružan izraz: muzička industrija. Kao da se diskovi pakuju po narudžbini. Znate ono štancovanje automobila. Zapravo danas kada pogledam većina "popularnih" pevača iz određenih pravaca koristi matrice, a zatim štancuje pesme jednu za drugom. Izgleda da ljudi baš imaju nepresušan izvor inspiracije.

Naravno to ne sprečava da svako bira šta će da sluša. Ali ovo ograničava ponudu kvalitetne muzike. Moramo priznati da smo danas zatrpani muzičkim djubretom svake vrste, počevši od tv-a u zavisnosti od kanala koji pratite, pa do prodavnica/tezgi gde kupujete novine. Muzika koja se tu prodaje kao da je skovana za široke narodne mase, lako se lepi za uši...

Moj profesor fizike mi je nedavno rekao jednu činjenicu koju sam i sam uvideo: "Džez je muzika koja zahteva intelektualni napor da bi se zavolela i slušala". Slažem se s njim, setio sam se mojih početaka drugovanja sa džez muzikom. Danas gotovo da ne eksperimentišem u svojoj potrazi za dobrom muzikom.

Nažalost kada odem na neku od rođendanskih žurki moj sluh se raspadne od "agresivne" gas gas muzike. Jedno vreme sam nosio mp3 player i slušalice sa sobom da makar i ja mogu da padnem u neki "sevdah". No, slabo to ide...

Sami muzičari i kompanija koja stoji oko njih rade za novac. Kada prave albume misle na novac, plaše se da će izgubiti novce na nelegalan download... Music for money...

Kako je zapravo nastala muzika? Zanimljiv je skeč iz filma "Istorija sveta 1" Mel Bruksa, koji opisuje nastanak umetnosti i muzike. Zapravo da bi se napravila određena selekcija dobrog ukusa u društvu potrebna je dobra kritika. Da li ste čuli za neke muzičke kritičare u Srbiji? Znate li možda pored Petra Janjatovica jos nekog muzičkog kritičara? Da li ste negde pročitali neku kritiku domaćeg albuma u dnevnim novinama? Da li u Srbiji postoje neke domaće muzičke novine (izuzimajući glasilo Grand Parade)?

Vraćamo se na pitanje radi čega se stvara neko umetničko delo... Šta stvaralac ima za imperativ pri kreiranju nečega što se može nazvati umetničko delo?

Danas se više para potroši na reklamu nego na stvaranje pesme. Gotovo agresivna kampanja u kojoj se pevač poziva da učestvuje u emisijama, peva uživo, spotovi sa zgodnim devojkama, lako lepljive pesme pune "jeftinih" i lakovarljivih emocija. Kako se odupreti?

Kako doći do prave muzike? Za neke dobre stvari ja sam saznao po sistemu "evo ti cd i ovo obavezno odslušaj". Ne sećam se da sam negde video reklamu za neku od tih stvari. Eventualno pregled u nekom od stranih časopisa...

Music for money - kič?

Džimi Hendriks je jednom prilikom rekao da je muzika ta koja ima snagu da promeni svet. Možda je to tako, ali uvek postoje oni kojima to ne odgovara. Da ne ulazim u neke teorije zavera, ali za sada komercijala je uvek pobeđivala. Nalazila je načina da pobedi kvalitet, a da kvanitet preplavi tržište.

Svedoci smo i realty show emisija gde se mladi takmiče u pevanju. Sve to zarad novca i slave. Kako su počeli kultni svetski i domaći bendovi? Gde su počeli da sviraju Džoni Štulić, Jura Stublić, Darko Rundek, Bob Dylan, Eric Clapton, Tom Waits, Duško Gojković i još ko zna koliko imena...

Izgleda da kvalitetu nije potreban reality show da bi isplivao na svetlo javnosti. Pitanje je kako izdržati trku sa agresivnom muzikom...

Ja sam agresivan kada nekome preporučujem muziku, i to ljudima deluje odbojno, ali upali, često ljudima nekada uveče pri razgovoru uz čašu vina pustim po nekog dobrog izvođača, čujem i druge i tako kruže predlozi.

A u komentarima preporučite i po neki dobar album za odslušati, sa nadom da ima što više ljudi koji prepoznaju kvalitet u moru smeća kojim smo preplavljeni :)