Albatros haosa

Preseljenje

, 28 2011 22:07:48 +0100

Preselio sam se na

http://izmedju.wordpress.com/

Čujemo se

Beznaslovno

, 12 2010 21:48:39 +0100

Vremenska petlja se zatvorila. Stigao je tacno tamo odakle je i krenuo, na reku. Prvobitno se spustio da zaveže pertle, a tada je flaša ispala, a razgovor započeo. Kreće se vremenskom petljom, prvo niz reku, a zatim prugom gore i dole, i levo i desno, a onda gore. Događaji su se odigravali brzo i na svim meridijanima i paralelama. Granice su bile u njima.

Ironično, ceo dan je čitao o konceptima vremena, o kosmologiji, o zatvorenim vremenskim krivama, a onda se kriva nad njim zatvorila. Opisao je konus, i učinilo mu se da se vratio da zaveže pertlu koja se sada i tada odvezala. Zaćutao je, a zatim i ona. Nešto se izlomilo u njemu. Nešto se izlomilo u njoj. Ušli su u autobus i ćutali, par stanica, zatim izlazak i ništa, to je to. Kao da je pored njega i u njemu bio stranac, koga jednom sretneš i ne vidiš više. Stranac je na kratko bio u mislima, a onda odjednom paf, nestao u nekom od oblaka.

Hodao je pravo. Postao je broj 20975. Zašto taj broj? Zato što nije 20974, nije ni 20974, nije nijedan drugi. Bila je to nasumično odabrana kombinacija. Dve kese kao ptice su se vijorile na granama. Zanimljivo poigravanje živog i neživog svuda. U glavi magla, usled svega, jer sećanja su ostala negde u putu. Zapravo kako mi uopšte i možemo da razlikujemo prošlost od budućnosti, sadašnjosti od sna?

Pokušava da se probudi, a tri sna su ostala... Čini se da je onaj prvi, mračni, otvorio svoj pečat. Koliko dugo će trajati? Ko će imati snage da zatrubi za budjenje? Krenuo je u drugu vremensku petlju, sleteo je u Kopenhagen. Recklirao je sećanja.

Flaske er ikke tabes på floden.

Na još jedan način je flaša pala u vodu. Da li će opet početi konverzaciju, ili požuriti u pravcu u kome ide?

Osvrt na osvrt

, 18 2009 22:09:03 +0100

Završena je davno srednja škola, krenulo se na fakultet. Puno stvari se izdešavalo. Malo se zagazilo u vode filma, više u vode fizike.

Zadnjih par meseci, život se pretvorio u ravničarsku reku. Nekadašnja planinska reka se pretvorila u ravničarsku. Preminuo je Milorad Pavić. O Paviću možemo misliti da (ni)je jedan od najboljih pisaca u srpskoj književnosti. Prošao sam nakon sahrane slučajno blizu aleje velikana i video njegovu humku. Setio sam se tih dana reči koje su mi mnogo značile, nekog od jeftinih proroka kako to Pavić zapisa:

"Unutrašnja strana vetra je ona koja ostaje suva kada vetar duva kroz kišu".

Bojim se da sam mnogo počeo da se dvoumim. Valjda je to tako kad se čovek mnogo zaljubi, a nikako da drugoj osobi iskaže svoja osećanja. Nije strah u pitanju već neka blokada, a vreme teče.

U pitanju su i lutanja, ali setim se Kišovog saveta mladom piscu:

"Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo".

Ja se bojim da promašim život. Kako bi to pevao Štulić:

"Osjećam da lutam kroz terase svijesti, nešto se u meni dijeli"

Mala muzička preporuka je:

Dajte komentare ljudi...

O dužnosti pojedinca da bude (ne)poslušan?

, 08 2009 12:14:03 +0100

Jedan od čuvenih eseja o građanskoj neposlušnosti je onaj Henrija Dejvida Toroa, američkog filozofa,pisca i mislioca. Odatle i naslov ovog posta.

Toroov esej je imao je imao ogroman značaj za vreme u kome je pisan. Prvi put je neko javno iz akademskih krugova podržao građansku neposlušnost. Ovo je uticalo i na crnce, koji još uvek nisu imali slobodu u SAD-u (esej je pisan 1849. godine). Uticao je i na kasnije značajne ljude i borce za ljudska prava (Martina Lutera Kinga, J. F. Kenedija itd). Toro je stava da vlade više odmažu nego pomažu ljudima i da demokratija nije lek, stoga pojedinac ima moralno pravu i obavezu da bude neposlušan kada neko pokušava da ga ugrozi.

Međutim, pozabavio bih se ovde i odnosom nauke i društva, kao i mogućim zloupotrebama nauke u 21. veku, i o dužnosti pojedinca da bude poslušan u nekim segmentima koji se tiču zajedničke budućnosti.

Danas kada se osvrnemo u 20. vek vidimo veliki broj nastradalih, a jedan od uzroka tome je i zloupotreba nauke. Da li znate šta je to eugenika?

To je učenje koje deli ljude na dve rase: nadmoćne i one inferiorne. Po toj teoriji ovi inferiorni ne bi trebalo da imaju decu. Teorija je nastala početkom 19. veka u SAD-u, a zatim se proširila po celom svetu. Na jednom predavanju gde su ljude ubeđivali u tačnost ove teorije, prisustvovao je i Adolf Hitler. Došavši na vlast, Hitlerova vlast je zabranila bolesnim ljudima da imaju decu, oko 350 000 ljudi je sterilisano. Čak je i Teodor Ruzvelt pružao podršku ovoj teoriji.

Srećom teorija je razbijena početkom pedesetih godina nakon otkrića DNK.

Ali to nije sprečilo da postoje i dalje teorije o različitosti ako ne na dve rase, onda na nivou uma. Ipak ovo je pobio Klod Levi-Stros (preminuo prosle nedelje).

Složio bih se sa Toroom da demokratija nije lek. Toro ima pravo kada od ljudi traže da budu neposlušni. Stravični primeri zloupotrebe nauke bi trebali da nas nateraju na to. Bojni otrovi u Prvom svetskom ratu su ostavili strašne posledice na ljude, ali najstravičnije stvari su se desile u Drugom svetskom ratu: bacanje dve atomske bombe (na Hirošimu i Nagasaki).

Ubrzani razvoj nauke, doveo je do razvoja novih tehnologija. Danas cvetaju biotehnologije i nanotehnologije. Problem nastaje onog trenutka kada naučnici prepuste svoja dostignuća nespremnom društvu. Setimo se samo Edisonove električne stolice, koja je služila kao demonstracija kako Teslini pronalasci mogu biti strašni, kada je prepuštena vlastima u ruke, služila je kao idealan način za mučenje i ubijanje ljudi. Sličan primer je i sa atomskom bombom. Onog trenutka kad su Silard, Ajnštajn &co prepustili A-bombu vojnim vlastima, nauka je izgubila primat. Pobedu je odneo utilitarizam. Kasnije svi napori su bili usmereni na to da se zaustave testiranja na površini planete. Ostrva u Pacifiku su bila raznesena, ogroman broj ljudi ozračen. Ali, kako piše Friman Dajson (Freeman Dyson) u svojoj knjizi "Infinite in all directions", problem je bio u tome što je argument koji su koristili naučnici za zaustavljanje testiranja bio taj što su a-bombe štetne po ljude. To nije sprečilo vojne vlasti da nastave sa podzemnim testiranjima (koja je mnogo teže detektovati i koja su mnogo opasnija).

Da li je društvo danas zrelo za građansku neposlušnost? Imamo primere referenduma, gde građani "odlučuju" o bitnim stvarima. Sva sreća je ako postoji debata pre toga. Srećom po društvo, do sada se odlučivalo o ekonomskim, političkim, socijalnim pitanjima. No da li je društvo spremno za odlučivanje o novim tehnologijama? Genetski modifikovanoj hrani, nuklearnim elektranama, biočipovima???

Šta ako pojedinac iskaže građansku neposlušnost i ne izađe na referendum o takvom pitanju? Nismo svesni koliko je danas teško biti neposlušan, pored masovnih medija koji nas zasipaju, nažalost neretko, filtriranim informacijama.

Zašto koristimo građansku neposlušnost na pogrešnim stvarima u životu? Dužni smo da prihvatimo formalno i neformalno obrazovanje što je više moguće, da budemo kritički nastrojeni prema svemu što vidimo, čujemo, pročitamo.

Imamo moralnu dužnost da budemo poslušni, i izađemo na referendume i odlučimo se našoj budućnosti. Jer ako mi to ne uradimo, neki drugi ljudi će to učiniti umesto nas. Ali imamo i moralnu dužnost da se trudimo da svakim danom saznajemo što više i budemo kritičn. 21. vek nosi puno izazova, na nama je da na pravi način odreagujemo na njih. Pojedinačna slika budućnosti, zavisi od odluka zajednice.

Snovi...

, 02 2009 00:35:05 +0100

Koliko smo u životu svesni iracionalnog? Koliko možemo da razlučimo racionalno u onom što nam se čini iracionalno??? Da li pridajete važnost snovima?

Bez sna, ljudi bi ubrzo postali dezorijentisani, verovatno bi i posle nekog vremena umrli.

Mislim da još niko ne zna zašto ono što sanjamo stane u vrlo kratak interval sna - REM fazu. Bez sna, ne bismo izdržali.

Da li ste ikada sanjali događaje koji će se desiti, i desili su se (Deja vu)? Ja nikada imam osecaj da sam ceo svoj život već proživeo.

Koliko nam je san talog sa cedaljke života?

Volim da sanjam, da imam normalan san, ali imam i faze kada veoma malo spavam, čak i kada sam veštački pokušavao da uništim san. Čini mi se da mi se neke stvari iz detinjstva vraćaju u snovima i da me prate nekada po nekoliko večeri, ili je i to način da ih proživim, jer to tada nisam hteo.

Snovi su prisutni i u masovnoj kulturi. Vekovima se njima pridavao ogroman značaj, pogotovu onu upozoravajućim. Pa i danas kada nešto loše sanjamo, ceo dan ne možemo da se otrgnemo od tog osećaja.

Uzmimo primere i naših lirskih i epskih pesama, gde žene, ali i muškarci imaju snove. No da bi umirili svest najčešće kazuju:

"San je laža, a Bog je zbilja".

No i uprkos tome se dešavaju stvari koje su predvideli u snovima.

U 20. veku Sigmund Frojd počinje, pa ne baš tako uspešno, da se bavim snovima, ali prvi makar počinje da izdvoji neke elemente vezane za psihu, a ne za sanovnike.

Da li ste se ikada zapitali (a sigurno jeste), šta ako je sve što sanjamo zapravo realnost, a ovo oko nas (pa i ovaj post) zapravo san? Šta ako smo kao i Matriks. Isto se pitao i filozof Žan Bodrijar.

U umetnosti veliki trag od snova su ostavili nadrealisti, koji su uzdizali san. U filmu je Luis Bunjuel odlazio najdalje ubacujući za mnoge scene u svojim filmovima svoje snove, posebno u Andaluzijskom psu.

Šta nam se dešava dok spavamo? Oduvek sam želeo da snimim sebe kako spavam, da vidim kako se moje telo ponaša...

Pisao bih još o snovima, umoran sam, treba sanjati i biti sutra spreman na fakultetu. Laku noć, sanjajte...

Sačuvajmo Petnicu!

, 23 2009 22:02:44 +0200

Nešto novo iz Srbistana, direktno iz ministarstva za prosvetu i zaglupljivanje!

Ukinuto finansiranje "Petnice"

23. jun 2009. | 13:55 -> 18:07 | Izvor: B92, Beta

Valjevo -- Ministarstvo prosvete ukinulo je finasiranje Istraživačke stanice "Petnica", kaže direktor te ustanove. U Ministarstvu kažu da će biti novca za "Petnicu".

Istraživačka stanica ''Petnica'' kod Valjeva (Beta, arhiva)

Istraživačka stanica "Petnica" ostala je bez sredstava Ministarstva prosvete, tvrdi za B92 direktor te naučne ustanove Vigor Majić. On je rekao da nije dobio nikakvo obrazloženje toga zašto posle dve i po decenije država odustaje od finansiranja “Petnice“, kroz koju je za to vreme prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.

"Ministarstvo prosvete potpuno je obustavilo finansiranje naših obrazovnih programa, za šta nam je bilo potrebno 40 miliona dinara", objasnio je Majić.

On je naveo da su u Petnici, prema važećem planu finansiranja, od Ministarstva prosvete očekivali 24 miliona dinara, što je izostalo.

Izvor B92

Zapravo nemam reči na ovo. Najbolje je citirati Pavla Savića, čuvenog atomskog fizičara i saradnika Irene Kiri, koji je pre nekih 30 godina rekao za naše obrazovanje da je to: "Osveta loših đaka školstvu". Povratak Slobinih kadrova rađa plodom. Neverovatno je šta se sve dešava. Država isplaćuje milion dolara štete za Miladina Kovačevića. WHO THE FUCK is Miladin? Koje budže je on dete? Koji k...c štitimo Miladina Kovačevića? Promenimo Srbiji ime u Serbistan ili Apsurdistan.

Mogu samo da kažem da je Petnica uticala na razvoj mog duha. Tamo sam počeo da stičem kritičko razmišljanje, dobio sam krila. Čovek shvati da ima alternative i nade za ovo društvo. Svako ko je makar na jedan dan bio Petničar, došao u Stanicu. Svaki dolazak u Valjevo na stanicu, gde su tu dobro poznati likovi, zatim unutrašnje iščekivanje dolaska u Stanicu. Nezaobilazne pečurke, Savan i Vigor, isuviše me dragih uspomena veže za to mesto. Iako je ovaj deo emotivni, isto nisam mogao da osetim kod gomile mojih vršnjaka koje je školstvo sistematski uništavalo da prihvataju sve zdravo za gotovo, bez kritike. Niko od njih nije naučio da ustane u svoje ime i kaže šta misli. Školstvo je sistematski stvaralo poltrone, a obračunavalo se sa svima koji su bili pretnja takvom sistemu. Izgleda da je na red došla i Stanica.

Sačuvajmo Petnicu! Za one koji imaju facebook nalog, priključite se grupi na facebook-u:

http://www.facebook.com/group.php?gid=113923135188&ref=ts

Pokažimo duhovima devedesetih koji su sjebali ovu zemlju i doveli nas na najniže grane, da još smo živi! Ako svi odemo, ko će ostati posle nas?

Međunarodna godina astronomije - 2009

, 20 2009 17:59:30 +0200

Prošlo je 400 godine otkako je Galileo Galilej okrenuo svoj teleskop ka noćnom nebu. Čovek koga zovu ocem "moderne nauke" je nesvesno počeo da menja naše shvatanje sveta. Jedan je od ključnih ljudi u Kopernikanskoj revoluciji. Zahvaljujući Galileju, počeli smo da shvatamo da mi nismo centar sveta, utvrdili smo da svet nije nastao 4004. godine pre nove ere, otišli smo na Mesec, videli smo i čuli druga nebeska tela, galaksije. Uspeli smo da bacimo pogled do nekih 0,7 milijardi godina od nastanka svemira (svemir je nastao pre oko 13,7 milijardi godina). Bili smo svedoci najsvetlijih događaja - eksplozija supernovih, rađanja i umiranja zvezda...

Ali još uvek nismo svesni koliko je zapravo astronomija, samim tim i nauka, neodvojiv deo našeg života. Koliko čitalaca ovog posta je imalo prilike da pogleda kroz teleskop? Da li znate šta je to supernova? Kvazari? Crne rupe? Da se svemir širi?

Pokušaću da do kraja godine promovišem na ovom blogu dešavanja iz godine astronomije, ali generalno i ostalih nauka, da pokažem kako je to nauka svakodnevno povezana sa našim životom.

Kako to moto MGA kaže: NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR!

Više o međunarodnoj godini astronomije na linku:

http://www.das.org.rs/mga

Više o Galileju pročitajte na:

http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.73

Gde smo zastali?

, 26 2009 21:35:24 +0100

Mali epitaf za srpsko drustvo prepotentnih na autobuskim stanicama.

U poslednje vreme me pomalo iritira ali i intrigira stanje srpskog malogradjanskog duha i "kvazi" intelektualne i prepotentne elite.

Idemo redom...

Koliko su vam dojadili malogradjanski maniri? Da li uopste moze da dodju do izrazaja prave vrednosti? Koliko puta ste hteli da isprebijate sve one koji se guraju za mesto u autobusu/vozu? Ili one koji preko reda ulaze kod lekara, posti, banci???

Koliko vas ubija u pojam jeftina kopija ritmova orijentalne muzike u domacimo top narodnjacima? Losi domaci filmovi? Uzasne talk-show emisije, sranje emisije?

Primetio sam da je vecina malogradjanstine zaostala izmedju sela i grada. To su oni ljudi koji su jos uvek na stajalistu ispred seoske mesne zajednice koji cekaju autobus za grad. Oni su u nekoj vrsti kulturnog predgradja. Ponasanje koje ispoljavaju ne odgovara sredini u kojoj zive, njihovi sistemi vrednosti su u suprotnosti sa opsteprihvacenim kulturnim obrascom. Generalno ljudi su jos uvek negde izmedju, a nazalost ovakvo stanje pojedinci opcinjeni brzom zaradom koriste maksimalno. Praznoverje vlada na sve strane, televizije su pune tarota i horoskopa, pevackih show programa (zvezde granda na primer), sunda i kica.

Ovi ljudi oko sebe stvaraju atmosferu nostalgije za selom. Jos uvek nisu dovoljno navikli na asfalt, i to je na neki nacin njihova odbrana od urbanizacije. Nazalost ni ta urbanizacija kod nas kao da vise i ne postoji. Gradske sredine su (p)ostale kao iz Stuliceve pesme - Uzas je nasa furka. Negativna selekcija gura ljude iz ovih redova u vrhove odbora raznih firmi, u prve redove u odlucivanju u fondovima u oblasti kulture, javnog zivota. Asfalti u gradovima su puni rupa, dok se putevi grade ka selima funkcionera, ili ka selima koja bi trebalo da postanu biracka baza odredjene stranke

Pitanje je sta uciniti i popraviti ovakvo ocajno stanje? Sta uraditi na kulturnom opismenjavanju ovih ljudi koji su ni krivi ni duzni nasli se tu gde jesu? Mozda je pravo pitanje da li ima onih koji mogu da im pomognu?

Svi oni koji su deklarisu kao elita odredjenog drustva su, cini mi se, suvise zakovali sebe u zvezde. Pojavio se problem prepotentne elite.

Ovim pojedincima se smucilo drustvo u kome zive. Njihov mozak vristi "Ja ne pripadam ovde". Ne osecaju se vise pripadnicima zajednice, vec rezervata. Zive u nekoj vrsti zablude nadmocnosti nad svima ostalima. Meni se gadi od takvih likova. Iz prostog razloga sto precenjuju sebe, i pokusavaju da izdignu sebe isuvise od onoga gde treba da budu. Takvi ljudi su ogromni kriticari, a nikakvi radnici. Najlakse je biti kriticar danas, gde god malo da zarovite idealno za kritiku. Nazalost oni sami nemaju dela iza sebe, i ne dozvoljavaju kritiku sebe. Kritikovati sve osim sebe? Zapravo postoji ogromna mrznja izmedju malogradjanstine i prepotentne elite.

Nedavno sam na lokalnoj radio emisiji i jednima i drugima pljunuo u lice. Rekao sam, biti intelektualac nosi sa sobom javnu odgovornost i obavezu u ucestvovanju u drustvu. Zapitao sam se gde su svi ti silni samoproklamovani intelektualci? Nazalost, pre mog poziva, telefon se usijavao, nakon mog poziva ni jedan jedini komentar.

Recimo tekst koji sam poslednji procitao, predstavlja za mene delo nekoga ko je isuvise prepotentan u muzickoj kritici.

Slazem se sa autorom u odredjenim segmentima, ali ne i u izboru ljudi za pljuvanje. Recimo zasto je Stulic kriv za mistifikovanje samog sebe? Za to su vise krivi ljudi koji ga ne kriticki prihvataju nego on sam. Ili u cemu je krivica Milana Mladenovica?

Ono sto mi imamo ili smo imali na muzickoj sceni nije za kovanje u zvezde, ali nije ni za valjanje u blatu.

Isti autor ne daje svoj predlog za bilo sta. I meni je muka od svega, ali nikada ne prestajem da se borim, i da dajem svoj doprinos drustvu, ma kakvo god ono bilo. Onima koji su legli u zimski san, preporucujem da se dobro utople, ili presle u juzne krajeve.

Ako se svi pretvorimo u kriticare bez predloga za popravku, dokle cemo zapravo stici?