Albatros haosa
http://albatros.blog.rs/blog/albatros
Preseljenje<p>Preselio sam se na</p><p><a href="http://izmedju.wordpress.com/">http://izmedju.wordpress.com/</a></p><p>Čujemo se </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2011/01/28/preseljenje
, 28 2011 22:07:48 +0100Beznaslovno<p>Vremenska petlja se zatvorila. Stigao je tacno tamo odakle je i krenuo, na reku. Prvobitno se spustio da zaveže pertle, a tada je flaša ispala, a razgovor započeo. Kreće se vremenskom petljom, prvo niz reku, a zatim prugom gore i dole, i levo i desno, a onda gore. Događaji su se odigravali brzo i na svim meridijanima i paralelama. Granice su bile u njima.</p><p>Ironično, ceo dan je čitao o konceptima vremena, o kosmologiji, o zatvorenim vremenskim krivama, a onda se kriva nad njim zatvorila. Opisao je konus, i učinilo mu se da se vratio da zaveže pertlu koja se sada i tada odvezala. Zaćutao je, a zatim i ona. Nešto se izlomilo u njemu. Nešto se izlomilo u njoj. Ušli su u autobus i ćutali, par stanica, zatim izlazak i ništa, to je to. Kao da je pored njega i u njemu bio stranac, koga jednom sretneš i ne vidiš više. Stranac je na kratko bio u mislima, a onda odjednom paf, nestao u nekom od oblaka.</p><p>Hodao je pravo. Postao je broj 20975. Zašto taj broj? Zato što nije 20974, nije ni 20974, nije nijedan drugi. Bila je to nasumično odabrana kombinacija. Dve kese kao ptice su se vijorile na granama. Zanimljivo poigravanje živog i neživog svuda. U glavi magla, usled svega, jer sećanja su ostala negde u putu. Zapravo kako mi uopšte i možemo da razlikujemo prošlost od budućnosti, sadašnjosti od sna?</p><p>Pokušava da se probudi, a tri sna su ostala... Čini se da je onaj prvi, mračni, otvorio svoj pečat. Koliko dugo će trajati? Ko će imati snage da zatrubi za budjenje? Krenuo je u drugu vremensku petlju, sleteo je u Kopenhagen. Recklirao je sećanja.</p><p>Flaske er ikke tabes på floden.</p><p>Na još jedan način je flaša pala u vodu. Da li će opet početi konverzaciju, ili požuriti u pravcu u kome ide? </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2010/03/12/beznaslovno
, 12 2010 21:48:39 +0100Osvrt na osvrt<p>Završena je davno srednja škola, krenulo se na fakultet. Puno stvari se izdešavalo. Malo se zagazilo u vode filma, više u vode fizike.</p><p>Zadnjih par meseci, život se pretvorio u ravničarsku reku. Nekadašnja planinska reka se pretvorila u ravničarsku. Preminuo je Milorad Pavić. O Paviću možemo misliti da (ni)je jedan od najboljih pisaca u srpskoj književnosti. Prošao sam nakon sahrane slučajno blizu aleje velikana i video njegovu humku. Setio sam se tih dana reči koje su mi mnogo značile, nekog od jeftinih proroka kako to Pavić zapisa:</p><p>"Unutrašnja strana vetra je ona koja ostaje suva kada vetar duva kroz kišu". </p><p>Bojim se da sam mnogo počeo da se dvoumim. Valjda je to tako kad se čovek mnogo zaljubi, a nikako da drugoj osobi iskaže svoja osećanja. Nije strah u pitanju već neka blokada, a vreme teče.</p><p>U pitanju su i lutanja, ali setim se Kišovog saveta mladom piscu:</p><p>"Ko pogodi cilj, promaši sve ostalo". </p><p>Ja se bojim da promašim život. Kako bi to pevao Štulić:<br /><br />"Osjećam da lutam kroz terase svijesti, nešto se u meni dijeli"</p><p>Mala muzička preporuka je:</p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/YoEpc9i_8Ls" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/YoEpc9i_8Ls" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p>Dajte komentare ljudi... </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2009/12/18/osvrt-na-osvrt
, 18 2009 22:09:03 +0100O dužnosti pojedinca da bude (ne)poslušan?<p>Jedan od čuvenih eseja o građanskoj neposlušnosti je onaj Henrija Dejvida Toroa, američkog filozofa,pisca i mislioca. Odatle i naslov ovog posta.</p><p>Toroov esej je imao je imao ogroman značaj za vreme u kome je pisan. Prvi put je neko javno iz akademskih krugova podržao građansku neposlušnost. Ovo je uticalo i na crnce, koji još uvek nisu imali slobodu u SAD-u (esej je pisan 1849. godine). Uticao je i na kasnije značajne ljude i borce za ljudska prava (Martina Lutera Kinga, J. F. Kenedija itd). Toro je stava da vlade više odmažu nego pomažu ljudima i da demokratija nije lek, stoga pojedinac ima moralno pravu i obavezu da bude neposlušan kada neko pokušava da ga ugrozi.</p><p>Međutim, pozabavio bih se ovde i odnosom nauke i društva, kao i mogućim zloupotrebama nauke u 21. veku, i o dužnosti pojedinca da bude poslušan u nekim segmentima koji se tiču zajedničke budućnosti.</p><p>Danas kada se osvrnemo u 20. vek vidimo veliki broj nastradalih, a jedan od uzroka tome je i zloupotreba nauke. Da li znate šta je to eugenika? </p><p>To je učenje koje deli ljude na dve rase: nadmoćne i one inferiorne. Po toj teoriji ovi inferiorni ne bi trebalo da imaju decu. Teorija je nastala početkom 19. veka u SAD-u, a zatim se proširila po celom svetu. Na jednom predavanju gde su ljude ubeđivali u tačnost ove teorije, prisustvovao je i Adolf Hitler. Došavši na vlast, Hitlerova vlast je zabranila bolesnim ljudima da imaju decu, oko 350 000 ljudi je sterilisano. Čak je i Teodor Ruzvelt pružao podršku ovoj teoriji.</p><p>Srećom teorija je razbijena početkom pedesetih godina nakon otkrića DNK.</p><p>Ali to nije sprečilo da postoje i dalje teorije o različitosti ako ne na dve rase, onda na nivou uma. Ipak ovo je pobio Klod Levi-Stros (preminuo prosle nedelje). </p><p>Složio bih se sa Toroom da demokratija nije lek. Toro ima pravo kada od ljudi traže da budu neposlušni. Stravični primeri zloupotrebe nauke bi trebali da nas nateraju na to. Bojni otrovi u Prvom svetskom ratu su ostavili strašne posledice na ljude, ali najstravičnije stvari su se desile u Drugom svetskom ratu: bacanje dve atomske bombe (na Hirošimu i Nagasaki). </p><p>Ubrzani razvoj nauke, doveo je do razvoja novih tehnologija. Danas cvetaju biotehnologije i nanotehnologije. Problem nastaje onog trenutka kada naučnici prepuste svoja dostignuća nespremnom društvu. Setimo se samo Edisonove električne stolice, koja je služila kao demonstracija kako Teslini pronalasci mogu biti strašni, kada je prepuštena vlastima u ruke, služila je kao idealan način za mučenje i ubijanje ljudi. Sličan primer je i sa atomskom bombom. Onog trenutka kad su Silard, Ajnštajn &co prepustili A-bombu vojnim vlastima, nauka je izgubila primat. Pobedu je odneo utilitarizam. Kasnije svi napori su bili usmereni na to da se zaustave testiranja na površini planete. Ostrva u Pacifiku su bila raznesena, ogroman broj ljudi ozračen. Ali, kako piše Friman Dajson (Freeman Dyson) u svojoj knjizi "Infinite in all directions", problem je bio u tome što je argument koji su koristili naučnici za zaustavljanje testiranja bio taj što su a-bombe štetne po ljude. To nije sprečilo vojne vlasti da nastave sa podzemnim testiranjima (koja je mnogo teže detektovati i koja su mnogo opasnija).</p><p>Da li je društvo danas zrelo za građansku neposlušnost? Imamo primere referenduma, gde građani "odlučuju" o bitnim stvarima. Sva sreća je ako postoji debata pre toga. Srećom po društvo, do sada se odlučivalo o ekonomskim, političkim, socijalnim pitanjima. No da li je društvo spremno za odlučivanje o novim tehnologijama? Genetski modifikovanoj hrani, nuklearnim elektranama, biočipovima???</p><p>Šta ako pojedinac iskaže građansku neposlušnost i ne izađe na referendum o takvom pitanju? Nismo svesni koliko je danas teško biti neposlušan, pored masovnih medija koji nas zasipaju, nažalost neretko, filtriranim informacijama.</p><p>Zašto koristimo građansku neposlušnost na pogrešnim stvarima u životu? Dužni smo da prihvatimo formalno i neformalno obrazovanje što je više moguće, da budemo kritički nastrojeni prema svemu što vidimo, čujemo, pročitamo.</p><p>Imamo moralnu dužnost da budemo poslušni, i izađemo na referendume i odlučimo se našoj budućnosti. Jer ako mi to ne uradimo, neki drugi ljudi će to učiniti umesto nas. Ali imamo i moralnu dužnost da se trudimo da svakim danom saznajemo što više i budemo kritičn. 21. vek nosi puno izazova, na nama je da na pravi način odreagujemo na njih. Pojedinačna slika budućnosti, zavisi od odluka zajednice. </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2009/11/08/o-duznosti-pojedinca-da-bude-ne-poslusan
, 08 2009 12:14:03 +0100Snovi...<p>Koliko smo u životu svesni iracionalnog? Koliko možemo da razlučimo racionalno u onom što nam se čini iracionalno??? Da li pridajete važnost snovima?</p><p>Bez sna, ljudi bi ubrzo postali dezorijentisani, verovatno bi i posle nekog vremena umrli.</p><p>Mislim da još niko ne zna zašto ono što sanjamo stane u vrlo kratak interval sna - REM fazu. Bez sna, ne bismo izdržali.</p><p>Da li ste ikada sanjali događaje koji će se desiti, i desili su se (Deja vu)? Ja nikada imam osecaj da sam ceo svoj život već proživeo.</p><p>Koliko nam je san talog sa cedaljke života? </p><p>Volim da sanjam, da imam normalan san, ali imam i faze kada veoma malo spavam, čak i kada sam veštački pokušavao da uništim san. Čini mi se da mi se neke stvari iz detinjstva vraćaju u snovima i da me prate nekada po nekoliko večeri, ili je i to način da ih proživim, jer to tada nisam hteo.</p><p>Snovi su prisutni i u masovnoj kulturi. Vekovima se njima pridavao ogroman značaj, pogotovu onu upozoravajućim. Pa i danas kada nešto loše sanjamo, ceo dan ne možemo da se otrgnemo od tog osećaja.</p><p>Uzmimo primere i naših lirskih i epskih pesama, gde žene, ali i muškarci imaju snove. No da bi umirili svest najčešće kazuju: </p><p>"San je laža, a Bog je zbilja".</p><p>No i uprkos tome se dešavaju stvari koje su predvideli u snovima. </p><p>U 20. veku Sigmund Frojd počinje, pa ne baš tako uspešno, da se bavim snovima, ali prvi makar počinje da izdvoji neke elemente vezane za psihu, a ne za sanovnike.</p><p>Da li ste se ikada zapitali (a sigurno jeste), šta ako je sve što sanjamo zapravo realnost, a ovo oko nas (pa i ovaj post) zapravo san? Šta ako smo kao i Matriks. Isto se pitao i filozof Žan Bodrijar.</p><p>U umetnosti veliki trag od snova su ostavili nadrealisti, koji su uzdizali san. U filmu je Luis Bunjuel odlazio najdalje ubacujući za mnoge scene u svojim filmovima svoje snove, posebno u Andaluzijskom psu.</p><p>Šta nam se dešava dok spavamo? Oduvek sam želeo da snimim sebe kako spavam, da vidim kako se moje telo ponaša...</p><p>Pisao bih još o snovima, umoran sam, treba sanjati i biti sutra spreman na fakultetu. Laku noć, sanjajte... </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2009/11/02/snovi...
, 02 2009 00:35:05 +0100Pokretne slike (2) - Ingmar Bergman<p>Prosli put je to bilo sever - jug (Tarkovski - Bunjuel). Ovaj put idemo dalje, opet sever, ali ovaj put Švedska.</p><p><strong>Ingmar Bergman </strong></p><p> </p><p><img src="http://www.jahsonic.com/IngmarBergman.jpg" border="0" width="288" height="408" /> </p><p>Prvi susret sa dotičnim režiserom sam imao kroz film "Divlje jagode". Rođen je 1918. godine u Uppsali. Zanimljivo za njega je što je sve svoje filmove (osim možda jednog kada je morao da napusti Švedsku) snimao na istom ostrvu. Inače u većini njegovih filmova se u glavnim ulogama pojavljuju kao stalna glumačka postava: Liv Ullman, Bibi Anderson i Marx von Sydow. U njegovim filmovima ima nečeg mračnog, ali i privlačnog, često uranja u egiztancijalnu srž svakog čoveka. Preminuo je 2007. godine (zadnji film je napravio negde 2002. godine). Pred smrt je rekao da ne razume kako ljudi mogu da gledaju njegove filmove, i da su mu dosadni. Mada "može mu se" da tako kaže, nakon 60 godina pravljenja filmova. Pored filmova, bavio se pozorišnom režijom, i u jednom intervjuu je izjavio da mnogo više voli pozorište od filma. Kažu da se u njegovim filmovima oseća jak uticaj Sorena Kjerkegora, danskog filozofa i oca egzistencijalizma. Prvi na listi:</p><p><strong>Sedmi pečat </strong></p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/anvRFJFUnRE" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/anvRFJFUnRE" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p> </p><p>Sedmi pečat je vezan za Novi zavet (knjigu Otkrovenja), mislim na naziv filma. Radnja filma je smeštena u 14. vek. Nakon krstaškog rata, vitez i njegov sluga se zajedno vraćaju kući. Na početku filma vitez konačno dobija priliku da upozna Smrt. Zajedno sedaju da odigraju partiju šaha na život ili smrt. No partija će se nastavljati kroz ceo film. U to vreme Švedska je ophrvana kugom, pojavljuju se odredi onih koji misle da se samokažnjavanjem može spasiti od kuge (čini mi se da je ovaj motiv uzeo i Borislav Pekić u romanu "Besnilo",preporuka za čitanje). Zanimljivo je koga Bergman na kraju ostavlja u životu, a to su umetnici!</p><p> </p><p><img src="http://graphics8.nytimes.com/images/2007/07/30/arts/30bergman-2-600.jpg" border="0" width="600" height="330" /> </p><p> </p><p><strong>Devičanski izvori</strong></p><p><br />Vrlo brutalan film, rađen po švedskoj legendi. Otac odlučuje da pošalje kćerke do obližnjeg manastira. Međutim na putu nailaze na mlinara koji je paganin (prinosi žrtve Odinu), a mlađu Karin siluju i ubijaju trojica braće pastira (zapravo dvojica, treći je mali dečak). Vrhunac cinizma a i filma je kada se pojavljuju kod njenih roditelja. Njen otac ih ubija (pored potresne scene silovanja, tu je i scena ubijanja nedužnog malog dečaka). Roditelji pronalaze telo mrtve Karin, a njen otac daje zakletvu da će tu podići crkvu. Ispod njenog tela počinje da izvire voda.</p><p> </p><p><strong>Persona</strong></p><p> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/q_41M2R7Z38" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/q_41M2R7Z38" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> </p><p>Fantastičan film. Počinje tako što mali dečak gleda u gomilu slika (jedna od njih je i slika erekcije penisa), zatim na kraju ide zatamnjena slika mlade devojke. Glumica Elizabeta Vogler je na jednoj predstavi iznenada zanemela, i od tada ne želi ni sa kim da priča. Dodeljuju joj mladu medicinsku sestru Almu da joj pomogne u izlečenju. Moje lično mišljenje da u ovom filmu Bergman provlači i neku erotsku nit (scene gde Alma sanja kako se je "prisnija" sa Elizabet, ili scena sa opisivanjem grupnog seksa). Na kraju sve se svodi na dve ili bolje rečeno jednu personu...</p><p> </p><p><strong>Sramota (Skammen)</strong></p><p>Iako Vikipedija nije izdašna u opisu ovog filma, meni je definitivno jedan od najdražih. U ovom filmu Bergman se pozabavio kako rat utiče na psihu ličnosti. Kako prelaze iz jedne u drugu krajnost... Jan i Eva su dugo u braku, ali očigledno nešto ne štima kako treba pa su se povukli iz urbane u ruralnu sredinu. Jan je ophrvan unutrašnjim trvenjima i često plače, što Evi ide na živce. No sve se menja početkom rata. Neprijateljske trupe ih hvataju i teraju da učestvuju u propagandnom filmu, nakon povratka domaćih trupa i oslobođenja nastaju problemi za njih dvoje. Prepoznati su kao saradnici okupatora. No zahvaljujući Filipu (neka vrsta politčkog komesara), bivaju pušteni. No Filip traži malo ljubavi od Eve. Njih dvoje vode ljubav, dok Jan plače (potresna scena), tada Jan ide iz jedne u drugu krajnost, opsedaju ga misli o ubistvu... Obavezno pogledati film, neću dalje da pričam :)</p><p> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/aTUIajGQLD8" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/aTUIajGQLD8" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> </p><p>I mene ovog leta čekaju mnogi Bergmanovi filmovi,mnogima su njegovi filmovi dosadni i mračni, nemam pojma zašto, ali mene to mračno privlači u njima. Možda i ljudi ne vole da vide zapravo sebe onakvi kakvi su... Gledajte i komentarišite ljudi :) </p><p>U sledećem postu ćemo se ili vrištati u raljama zakona ili se šetati gradom žena (a vi pogodite o kome pričam) :D </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/kultura/2009/07/02/pokretne-slike-2-ingmar-bergman
, 02 2009 20:12:25 +0200Sačuvajmo Petnicu!<p>Nešto novo iz Srbistana, direktno iz ministarstva za prosvetu i zaglupljivanje!</p><table border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" class="maindocument" style="background-color: #999999" width="100%"><tbody><tr><td height="33" valign="bottom"><h1 class="naslov-vesti">Ukinuto finansiranje "Petnice"</h1></td>
</tr><tr>
<td height="25"><span class="izvor">23. jun 2009. | 13:55 -> <strong>18:07</strong>
| Izvor: B92, Beta</span>
</td>
</tr>
<tr>
<td class="leading">
<span style="font-size: x-small"><strong>Valjevo -- Ministarstvo
prosvete ukinulo je finasiranje Istraživačke stanice "Petnica", kaže
direktor te ustanove. U Ministarstvu kažu da će biti novca za "Petnicu".<br /><br /></strong></span><table align="center" border="0" cellpadding="0" cellspacing="0" class="img-frame-center" style="width: 370px"><tbody><tr><td align="center"><img src="http://www.b92.net/news/pics/2009/06/17534774524a40cff932bc4418549363_extreme.jpg" border="1" alt="Istraživačka stanica ''Petnica'' kod Valjeva (Beta, arhiva)" hspace="0" vspace="3" width="368" height="245" align="center" /></td></tr><tr><td align="center" class="fotka-potpis">Istraživačka stanica ''Petnica'' kod Valjeva (Beta, arhiva)</td></tr></tbody></table><span style="font-size: x-small">
Istraživačka stanica "Petnica" ostala je bez sredstava Ministarstva
prosvete, tvrdi za B92 direktor te naučne ustanove Vigor Majić. On je
rekao da nije dobio nikakvo obrazloženje toga zašto posle dve i po
decenije država odustaje od finansiranja “Petnice“, kroz koju je za to
vreme prošlo više od 50 hiljada mladih istraživača.<br /><br />
"Ministarstvo prosvete potpuno je obustavilo finansiranje naših
obrazovnih programa, za šta nam je bilo potrebno 40 miliona dinara",
objasnio je Majić. <br /><br /> On je naveo da su u Petnici, prema važećem
planu finansiranja, od Ministarstva prosvete očekivali 24 miliona
dinara, što je izostalo. </span></td></tr></tbody></table><p style="background-color: #999999">Izvor B92</p><p>Zapravo nemam reči na ovo. Najbolje je citirati Pavla Savića, čuvenog atomskog fizičara i saradnika Irene Kiri, koji je pre nekih 30 godina rekao za naše obrazovanje da je to: "Osveta loših đaka školstvu". Povratak Slobinih kadrova rađa plodom. Neverovatno je šta se sve dešava. Država isplaćuje milion dolara štete za Miladina Kovačevića. WHO THE FUCK is Miladin? Koje budže je on dete? Koji k...c štitimo Miladina Kovačevića? Promenimo Srbiji ime u Serbistan ili Apsurdistan.</p><p>Mogu samo da kažem da je Petnica uticala na razvoj mog duha. Tamo sam počeo da stičem kritičko razmišljanje, dobio sam krila. Čovek shvati da ima alternative i nade za ovo društvo. Svako ko je makar na jedan dan bio Petničar, došao u Stanicu. Svaki dolazak u Valjevo na stanicu, gde su tu dobro poznati likovi, zatim unutrašnje iščekivanje dolaska u Stanicu. Nezaobilazne pečurke, Savan i Vigor, isuviše me dragih uspomena veže za to mesto. Iako je ovaj deo emotivni, isto nisam mogao da osetim kod gomile mojih vršnjaka koje je školstvo sistematski uništavalo da prihvataju sve zdravo za gotovo, bez kritike. Niko od njih nije naučio da ustane u svoje ime i kaže šta misli. Školstvo je sistematski stvaralo poltrone, a obračunavalo se sa svima koji su bili pretnja takvom sistemu. Izgleda da je na red došla i Stanica.</p><p> </p><p> </p><div style="text-align: center"><img src="http://www.petnica.rs/slike/isp_log_2.jpg" border="0" width="220" height="222" /></div> <p> </p><p> </p><p>Sačuvajmo Petnicu! Za one koji imaju facebook nalog, priključite se grupi na facebook-u:</p><p>http://www.facebook.com/group.php?gid=113923135188&ref=ts</p><p> </p><p>Pokažimo duhovima devedesetih koji su sjebali ovu zemlju i doveli nas na najniže grane, da još smo živi! Ako svi odemo, ko će ostati posle nas? </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2009/06/23/sacuvajmo-petnicu
, 23 2009 22:02:44 +0200Međunarodna godina astronomije - 2009<p><img src="http://www.das.org.rs/mga/images/Banner_NN_Ser.jpg" border="0" /> </p><p>Prošlo je 400 godine otkako je Galileo Galilej okrenuo svoj teleskop ka noćnom nebu. Čovek koga zovu ocem "moderne nauke" je nesvesno počeo da menja naše shvatanje sveta. Jedan je od ključnih ljudi u Kopernikanskoj revoluciji. Zahvaljujući Galileju, počeli smo da shvatamo da mi nismo centar sveta, utvrdili smo da svet nije nastao 4004. godine pre nove ere, otišli smo na Mesec, videli smo i čuli druga nebeska tela, galaksije. Uspeli smo da bacimo pogled do nekih 0,7 milijardi godina od nastanka svemira (svemir je nastao pre oko 13,7 milijardi godina). Bili smo svedoci najsvetlijih događaja - eksplozija supernovih, rađanja i umiranja zvezda...</p><p align="center"><img src="http://viva-fizika.org/e107_images/Galilej2.jpg" border="0" width="150" height="179" /> </p><p> </p><p>Ali još uvek nismo svesni koliko je zapravo astronomija, samim tim i nauka, neodvojiv deo našeg života. Koliko čitalaca ovog posta je imalo prilike da pogleda kroz teleskop? Da li znate šta je to supernova? Kvazari? Crne rupe? Da se svemir širi?</p><p>Pokušaću da do kraja godine promovišem na ovom blogu dešavanja iz godine astronomije, ali generalno i ostalih nauka, da pokažem kako je to nauka svakodnevno povezana sa našim životom.</p><p>Kako to moto MGA kaže: NA TEBI JE DA OTKRIJEŠ SVEMIR! </p><p><a href="Više o međunarodnoj godini astronomije na linku: http://www.das.org.rs/mga">Više o međunarodnoj godini astronomije na linku:</a></p><p><a href="Više o međunarodnoj godini astronomije na linku: http://www.das.org.rs/mga">http://www.das.org.rs/mga</a></p><p><a href="http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.73 ">Više o Galileju pročitajte na:</a></p><p><a href="http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.73 ">http://viva-fizika.org/e107_plugins/content/content.php?content.73 </a></p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/zivot/2009/06/20/medjunarodna-godina-astronomije-2009
, 20 2009 17:59:30 +0200Pokretne slike (1)<p>Odavno nisam pisao, i nahvatala se paucina. Ali evo malog teksta o filmovima koji su uticali na mene (razmisljanje, stil zivota, whatever). Moram priznati da obozavam film (izuzev Holivudskih trash ostvarenja), najdrazi su mi autorski filmovi.</p><p>Ali evo top 10 rezisera i njihovih filmova:</p><p><strong>Andrej Tarkovski</strong></p><p> </p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/b/b7/Tarkovsky_v_kresle.jpg/220px-Tarkovsky_v_kresle.jpg" border="0" width="220" height="191" /> </p><p> </p><p>Čuveni ruski režiser poznat po filmovima: Andrej Rubljov, Solaris, Ogledalo, Stalker, Nostalgija, Žrtvovanje. Pred kraj života postao politički disident, preminuo je od kancera. Sumnja se da je kancer dobio tokom snimanja filma Stalker. Njegov otac je bio pesnik (Arsenij Tarkovski), u pojedinim filmovima ubacuje liriku svog oca. Izuzetna i poetična ostvarenja. Preporučio bih njegova 3 filma koja su mi pomalo promenila razmišljanje o filmovima:</p><p><strong>Ogledalo</strong></p><p>Pomalo autobiografski i dosta refleksivan film o malom dečaku i njegovom detinjstvu sa dosta detalja. Film nema neku razrađenu fabulu.</p><p><strong>Stalker</strong></p><p> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/-CA0RfdeM8A" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/-CA0RfdeM8A" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> </p><p>Trojica ljudi: stalker (tragač), naučnik i pisac odlaze u Zonu (misteriozni kraj u koji je pao meteor). Zona obiluje opasnostima, no ovde je radnja više posvećena razmišljanjima o čoveku i životu, željama, porivima...</p><p><strong>Žrtvovanje</strong></p><p>Ovaj poslednji film, Tarkovski je snimio na ostrvu na kome je Ingmar Bergman snimao svoje filmove. Alexander (ateista, psiholog, pisac...) je na odmoru sa ženom (glumicom), i malim sinom. Čini se da je i Niče uticao dosta na Tarkovskog pri kreiranju ovog lika. Pojavljuje se i poštar kome to nije stalno zanimanje, zainteresovan za okultne stvari. Počinje i nuklearni rat, čini se da je sudnji dan blizu. Alexander spava sa služavkom za koju veruje da je veštica. Kraj filma, Alexander pali kuću u kojoj su, a zatim vozi biciklo dok pokušavaju da ga uhvate i strpaju u ludnicu (dooosta upečatljiva scena).</p><p> </p><p>Drugi čovek sa liste koji me je zapanjio nakon prvog gledanja nekog njegovog filma je...</p><p><strong>Luis Bunjuel</strong></p><p> </p><p><img src="http://upload.wikimedia.org/wikipedia/en/thumb/8/8f/Luis_Bu%C3%B1uel.jpg/220px-Luis_Bu%C3%B1uel.jpg" border="0" width="220" height="250" /> </p><p> </p><p>Španski režiser, jedan od glavnih ljudi u Pariskom krugu nadrealista. Svoj prvi film je napravio zajedno sa Salvadorom Dalijem (Andaluzijski pas). Napustio je Frankovu Španiju, živeo u Parizu, kratko stvarao u SAD-u i Meksiku, pred kraj života se vratio u Španiju. Nadrealizam je neodvojivi deo svih njegovih filmova. Preporučujem za čitanje njegovu autobiografiju: Moja labudova pesma (negde prevedena i Do poslednjeg daha)!</p><p>Izdvojiću nekoliko njegovih filmova.</p><p><strong>Fantom slobode</strong></p><p> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/spFxcWU0Tpg" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/spFxcWU0Tpg" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object></p><p> </p><p>Ne znam da li je Džoni Štulić možda mislio na ovaj film pa napisao stihove "dolazim ti kao fantom slobode"... ali jedno je sigurno film sigurno ne ostavlja ravnodušnim. Neko na internetu je popljuvao ovaj film da više liči na kratke filmove Dejvida Linča, ali sa ovim viđenjem se nikako ne bih složio. Karakteristično za Bunjuela, potkačio je u filmovima kler, incest, socijalne odnose. Neke od "fora" u filmu su vezani za njegov život (scena sa malom devojčicom koju svi traže, a sve vreme je pored njih). Meni najjača scena je izvrtanje namene klozeta i kuhinjskog stola.</p><p> </p><p><strong>Diskretni šarm buržoazije</strong></p><p>Čest motiv je i pljuvanje buržoazije i svih njenih igara. U filmu se spominju 3 porodice (koje su međusobno prijatelji). Jedna od najjačih scena je kada se okupe na večeri, a onda se zavesa diže i svi ih u pozorištu gledaju (radi se o snu).</p><p> </p><p><strong>Simon pustinjak</strong></p><p>Ovaj film je snimao u Meksiku i predstavlja priču o Simonu čudotvorcu, koga Satana iskušava. U filmu Bunjuel se podsmehuje "kvazi" reliogoznim ljudima, ali i pokazuje zapravo kako to mnogi licemerno doživljavaju religiju (primer sa čovekom kome su šake odsekli kada je krao pa moli Simona da mu ih vrati). Na kraju Simon završava u Nju Jorku u šezdesetim godinama 20. veka sa cigarom u ustima u nekoj diskoteci. Malo neverovatno, za ovaj film je dobio nagradu Katoličke crkve, iako im se čak u ovom filmu narugao, a i bio je žestoki ateista.</p><p> </p><p><object type="application/x-shockwave-flash" width="450" height="350" data="http://www.youtube.com/v/m61hHdR7gy4" id="ltVideoYouTube"><param name="movie" value="http://www.youtube.com/v/m61hHdR7gy4" /><param name="wmode" value="transparent" /><param name="allowScriptAcess" value="sameDomain" /><param name="quality" value="best" /><param name="bgcolor" value="#FFFFFF" /><param name="FlashVars" value="playerMode=embedded" /></object> </p><p> </p><p><strong><em>Nastaviće se...</em></strong></p><p>P.S. U komentarima ne bi bilo loše da izdvojite filmove koji su na vas bitno uticali :) </p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/obrazovanje/2009/06/16/pokretne-slike-1
, 16 2009 13:07:30 +0200U pocetku bese rec<p>"U početku beše reč (logos), i reč beše u Boga, i Bog beše reč..."</p><p>Kako bi ste se osećali u svetu gde ste vi jedina osoba koja govori nekim jezikom? Ili da li uopšte možemo da osetimo izumiranje jezika? Izumiranje reči jezika Eyak na Aljasci, Aasax (Tanzanija) i mnogih drugih... Prema najnovijim rezultatima istraživanja UNESCO-a, 199 jezika govori samo nekoliko ljudi na svetu. Radi se o jezicima koji su zaboravljeni od strane svih. Za 2500 jezika postoji pretnja od izumiranja.</p><p>Fasciniran sam jezikom. Uvek se iznova zapitam koliko je zapravo jezik kompleksan i nesavrsen, i koliko zapravo se trudimo da ga banalizujemo ali ne i da ga usavršimo. Pogledajmo primer sa žargonima, rečima hip-hop pesama. Mnogim apstraktnim pojmovima smo dali nazive (Bog, misao...). Zar se nikada niste zapitali o teoriji informacija? Kakav bi naš život bio bez jezika, bez mogućnosti da širimo informacije?</p><p>Zamislite da se jedno jutro probudite u svetu gde niko ne zna vaš jezik, gde niko ne razume ono što hoćete da kažete?</p><p>Smatram da je jezik matematike nešto najsavršenije što trenutno imamo. Jer bez same matematike ne bi uspeli da objasnimo mnoge od apstraktnih pojmova, gotovo nezamislivih (poput kretanja elektrona oko jezgra). Kada napišemo 2 + 2 = 4, nemamo mnogo problema sa razumevanjem.</p><p>Kako bi uopšte išlo to grananje jezika, od koje bi reči svaki jezik prvi krenuo? Pojma Boga, ljubavi, sveta, misli? Koja je to zapravo prva reč svakoga od svih jezika? </p><p>Zanimljivo je i to da postoji oštra konkurencija medju jezicima, rekao bih i evoluciji. Oni najbolje prilagođeni jezici opstaju. Šta su to mehanizmi opstajanja? Agresivnost i veličina teritorije jednog naroda, njihova borbena moć, biološki potencijal? Gde su se izgubili svi ti mali jezici u pretapanju u jedan veliki? Da li ćemo svi na kraju prihvatiti jedan jezik zarad lakoće komunikacije i razmene ideja? Šta ako su amazonska plemena imala mitove podjednako lepe i poučne kao što je mit o Sizifu, Dedalu i Ikaru?</p><p>Zamislite da je nakon što je Šekspir napisao svoja dela, engleski jezik izumro, i da danas nadjemo Šekspirova dela, kakav bi to osećaj bio? Ne bismo znali šta je Šekspir hteo da kaže, kakvu ideju da prenese. Nešto kao sa hijeroglifima, osim što su arheolozi pronašli Rozetu i imali sreće.</p><p>Treba se boriti i zaštiti sve jezike, kreativni pojedinac ne bira jezik za svoju kreativnost. Izumiranjem svih jezika do sada ko zna koji Šekspir, Platon, Dante su izumrli. Ovde "agresivnost" jezika dođe kao neki filter za dela kreativnih ljudi. </p><p>Čini mi se da čovek globalizacijom sa aspekta jezika gubi, ne samo na ličnom identitetu, već i na slobodi. Zašto pisati na jednom jeziku? Sigurno je da jedan govor doprinosi bržem protoku ideja i razvoju društva, ali gubi li se time deo slobode?</p><p>Razmišljajte o govoru, ko zna, ako ovaj blog zaostane za stotinak godina, možda više niko ne bude razumeo ovo...</p><p>Link predlog:</p><p><a href="http://www.unesco.org/culture/ich/index.php?pg=00206">UNESCO-v atlas jezika kojima preti izumiranje </a></p>
http://albatros.blog.rs/blog/albatros/kultura/2009/03/13/u-pocetku-bese-rec
, 13 2009 10:09:42 +0100