skyscraper
http://masha.blog.rs/blog/masha
masha2026-06-18T10:42:19ZGSP- Gde god da kreneš, Spremi se na, Pešačenje
http://masha.blog.rs/blog/masha/lav/2008/10/02/gsp-gde-god-da-krenes-spremi-se-na-pesacenje
<div align="center">Neko vreme sam mislila da će mi tastatura ubrzo zameniti penkalo i papir. No, postoji neka čarolija u nasumičnom škrabanju po parčetu papira u sred gužve u zaglavljenoj 28-ici u Takovskoj. Kratke rečenice koje proleću kroz glavu, i ako ih tada ne uhvatiš i zarobiš, odleteće na neko drugo mesto, a ti pokušavajući da vratiš film unazad nikad nečeš dobiti tako savršen sklop reči. Ne volim fraze, niti prazne rečenice. Da je napišeš samo kako bi popunila prazan prostor. </div><div align="center"> </div><div align="center">Iz dosadašnjeg iskustva sam primetila da imam probleme kada je u pitanju gradski prevoz. Nije mi jasno zašto se baš ja redovno zateknem u pokvarenoj troli ili pogrešnom broju. Iako se since always vozim GSP-om i dovoljno dobro poznajem grad u kome živim, nekako se u desi da omašim stanicu, ali isključivo onda kada negde kasnim. Uđem u 77icu kako bih izbegla krkljanac u Takovskoj, kad tamo u onom prcvoljku od ulice koja spaja Takovsku tj. Svetogorsku i 27. Marta - zastoj! A u staklima naočara, gospođe koja mi dahće u nos, vidim 28icu koju sam propustila, kako se lagano kreće ka Trgu. </div><div align="center"> </div><div align="center">Evo danas sam napustila 26icu ranije nego što je trebalo, ali oavaj put namerno. Eto ta ulica, tako mi je blizu a nikad se ne bih prošetala njom. Volim da gledam u ljude, čini mi se da im ponekad izgledam kao neki zalutali ludak koji gleda u njih tražeći parče hleba. Ni ne slute da živim u dotičnoj ulici i da se svakog dana naše mame sreću na stanici dok čekaju prevoz koji bi ih odveo na njihov dosadan dugogodišnji posao. </div><div align="center"> </div><div align="center">Stvarno, to bi bilo samoubistvo staviti me u neki office datamo šljakam do kraja života. Nemoguće.</div><div align="center"> </div><div align="center">No, ta ulica koju sam pomenula- Jednom sam svratila tamo do Pertinija, da kupim neku raspalu lutku sestri kojoj je to bila jedina rođendanaska želja. I evo, do danas mi ne bi mi palo na pamet da se prošvrćkam njom da ne beše 26ice koja me je zbunila, jer je u jednom trenutku moj pogled sa knjige koju sam gutala u sred prevoza bio pretvoren u crkvicu na Lekinom brdu. I, kad sam već imala day off da iskoristim u razgledanju znamenitosti Zvezdare. </div><div align="center">E tu, baš prekoputa tog Pertinija ima neka pekara, GVOZDEN. Znate one stare pekare koje spolja deluju nekako nikako, a uvek su pune, jer su peciva neuporedivo boljeg kvaliteta nego mnoge druge moderne pekare. E sad, ja bih svratila da se u zadnjem trenutku nisam setila sna u kojem me kidnapuju, baš u jednoj takvoj pekari, i savršenog dana koji se pretvara u moj košmar. </div><div align="center"> </div><div align="center">I tako, prešaltala sam ceo Bulevar tražeći spenserice koje sam videla kod druga. Dok sebe ne vidim u istim, ne odustajem. No, problem je sledeći. Ovaj narod teško reaguje na kič&šund koji mu se plasira, tako da se moje šoping-rezgledanje svakog puta sve više skraćuje. </div><div align="center"> </div><div align="center">"Sine, kupila sam nešto slatkooo"</div><div align="center">Kako da odbijem moju mamu?</div><div align="center">"Silazimmm" <br /></div>лав2008-10-02T19:26:36ZmashaNes i ostale stvari
http://masha.blog.rs/blog/masha/generalna/2008/09/17/nes-i-ostale-stvari
<p align="center">Pre neki dan bacam pogled u kutiju Nes-a i svojim
odavno uvežbanim okom cenim da ima za još dve kafe. Ok, dovoljno do
sutra ujutru. <br /><br />Volim kada je nikakvo vreme u Beogradu. Budi sve
ljudsko u meni. Jutros sam overila svoj omiljeni kofi-šop i otvorila
ovu zimsku sezonu spucavanja para na tom mestu, za kafu koju mogu da
napravim u kućnoj režiji za mnogo manje pare. Al' neka me.</p><p align="center">- Šta piješ?<br />- Ček' da smislim...<br /><em>...posle par minuta...</em><br />- Instant topli u take away, ali za ovde.<br />- Znao sam da ćeš to, to uvek uzimaš.</p><p align="center"> Da
li je zbog moje sklonosti ka šankovima, ali redovno provedem par minuta
razgledajući meni, iako unapred znam da ću na kraju uzeti istu stvar.
Znaju i dobri dečaci koji tu rade i koji me svaki put istrpe. U početku
im nije bilo jasno čemu poenta ispijanja kafe iz papirne šolje, ali
nakon par meseci mog redovnog obitavanja tamo, više i nema potrebe da
naglašavam to "take away".</p><p align="center">Sa napola pročitanim
"Pikavcima na plaži" ulećem u trolu. U jednu od onih u kojima greju.
Malo je vruće, verovatno zbog mog prethodnog maratona od Kolarca do
Platoa. Ušuškana u svoj šal, koji sam jedva došekala da izvadim iz
drugog garderobera, gledam kroz prozor, štrokav od Beogradske
prljavštine. Ma koliko prljav i nesavršen bio, ima nešto u tom gradu.
Da li su ljudi, koji su se deformisali pod svim vladama koje su stigle
da se izređaju od 90tih pa nadalje, oni koji čine ovaj grad? Oni koji
će proći pored tebe i, nakon propalog pokušaja da ti kišobranom
iskopaju receptore za vid, mrzeti te jer si se našao na njihovom putu?
Oni koji će sebe nazivati patriotama jer su na Meku, koji su prethodne
večeri urnisali, napisali ćirilicom "Srbi i Rusi braća"? Isti oni koji
se nisu ponudili da pomognu ženi koja je pala na stepeništu prilikom
ulaska u zgradu u kojoj i oni žive? </p><p align="center"> Mama je
kupila na pijaci kod neke tete Nes, i to ono pakovanje od 250gr, za
nekih 380din. Ako 380 podelim sa 140din koliko košta moj instant,
matematika mi govori da je bolje da se držim kuće, ali već znam da ću
se u 10.00 nacrtati u kofi-šopu, još koji minut potrošiti na
razmišljanje o tome koju bih kafu sada mogla da naručim, a onda opet
uzela svoj instant i njime grejući promrzle ruke dočekati podne. </p>Generalna2008-09-17T23:14:01Zmasha