OstrvO snOva

Srbija – PORNO MARKET

ostrvosnova — Sun, 28 Sep 2008 21:02:59 +0200

      Gde ste perverznjaci? Šta ima novo? Je l’ izašao novi Svet? A Skandal? Stvarno ne znam kada izlaze, a za Kurir neću ni da vas pitam, znam da ga čitate svaki dan.
Da li ste i Vi jedan/jedna od onih koji odavno raji želi da postavi isto pitanje? Ili ste neko od ovih drugih?
     Pa ovako... Muka mi je više od tog mentaliteta, od onih koji svoje slobodno vreme popunjavaju ″čitajući″ đubre, izmišljene izjave koje je napisao neki drkoš i pripisao ih wanna-be zvezdama.
    Kome je bio otkopčan šlic? Da li je i Seka snimila pornić, te šta sve u svom malom remek-delu praktikuje? Ko je bio na Adi Bojani? Da li je neka voditeljka Pinka pokazala sise, i zašto ona uopšte nosi gaće? Da li je Đana (Cana, Jana, Soka ili Rada) na svom poslednjem nastupu uredno izdepilirala svoje međunožje, i da li ga je uopšte izdepilirala (u potrazi za odgovorom konsultujte sliku)? Da li li se lepi Baki popišao iza svog auta i da li mu je u autu bio ker? Da li ga je ona matora perverznjačina izvadila uživo u nekom reality programu i da li postoji necenzurisani snimak? Da li je Lepa Milka predstavila svoju kolekciju tangi i kišobrana? Zašto Ksendža ne nosi gaće? Zbog čega se Rokiju na koncertu u Stepojevcu digla ona stvar? Ili pak jednostavno samo želite da vidite još slika sa lica mesta? Normalno, ukoliko vam se posreći, uz svoj primerak najtiražnijeg magazina možda i dobijete kondom, četkicu za zube, šampon za kosu ili vibrator(!?).
     Ako vas zanima odgovor na bilo koje od ovih pitanja, Srbija je pravi raj za vas... Ako vas pak ništa od ovoga ne zanima, malo više para i malo više sreće sa odabirom štiva... Možda i bude bolje...

Ovo je vreme paklenih vozača

ostrvosnova — Fri, 26 Sep 2008 23:39:41 +0200

      Početak svake jeseni u Beogradu obeležen je zakasnelim radovima na infrastrukturi, gužvama, i kako ovom godišnjem dobu priliči, kišom. To me danas nije omelo u nameri da delimično obnovim svoju garderobu i doslovno ohladim glavu. Sluške u uši i krećem.
      Na Sajmu normalno blato, oblaci bez namere da se raziđu, a vozači bez želje da malo uspore u žutoj traci i koliko toliko ispoštuju već pokislu raju. Čekam prvi bus do Zelenjaka i nailazi svima poznata zelena pedesetšestica, polećemo. Vozač deluje kao novajlija, nije mator, nema brkove, ne deluje pijan. Šta sluša nije mi poznato, jer mp3 spada u moju standardnu opremu pri svakom ulasku u autobus (volume-max). Vožnja je bila bezazlena sve do ulaska u Karađorđevu i paklenu gužvu, a onda, pa onda je vozač pokazao od čega je saliven.
    Pedesetšestica je preticala tramvajske stanice, tramvaje, semafore, pešake, druge autobuse (ali ne tako prosto, već one koji skreću levo, obilazio sa leve strane)... I znam kako bih se nervirao da smo na Zelenjak stigli da smo putovali onako kako je trebalo, ali ovo je opet previše... Ne znam da li je na radiju išlo nešto dok je vozio kao nezdrav, ali znam stvar koja bi njegovoj vožnji najbolje pristajala. “Born to be wild!”

Od starta do cilja, vođeni širokom prugom

ostrvosnova — Mon, 22 Sep 2008 22:55:16 +0200

    Često krenem da napišem jedno, a kada vidim u kom smeru to ide...select all, a zatim delete. Ostrvo snova je ostrvo snova, a ne patetike, prošlosti i žala za izgubljenim, tako da su takve teme još jednom prilikom škartirane. Ne patim, nisam tužan, ali se u praznom hodu u hladnoj i dosadnoj večeri prsti koji šetaju tastaturom otmu kontroli.
     Sinoć sam par sati razgledao cene, mape i iskustva putovanja sa inter rail kartom... Možda upravo avantura o kojoj sanjam... Vozovi. Asocijacija koja budi sećanja (ovom prilikom se neću baviti stanjem Srpske Železnice koje je očekivano, loše). Nema ih puno, ali su sva upešatljiva i lepa. Poslednje putovanje starom Jugom, mama tata i ja u spavaćim kolima, moja radost što sam prvi put uživo video vojnika i petokraku na njegovoj kapi... Sećam ga se i danas, dok se voz polako kretao, bio je prislonjen laktovima na prozor, smešio se i pričao sa mnom. Sećam se svitanja pre dolaska u Split, tih spavaćih kola sa tri ležaja i malog lavaboa...
     Druga asocijacija su česta putovanja u Novi Sad kod drugarice, na neke svirke, i provode sa puno super likova. EXIT pre 3 godine, vožnja od 4 sata u prepunom vozu i povratak u još većoj gužvi, san koji me je sustigao od umora i piva dok sam sedeo u lavabou, jer nisam imao gde. Sve mi to sada mami osmeh na lice. Sećam se predivnog pogleda koji daleko puca u ravnicu i čudnih fotografija koje sam napravio one godine kada su se reke opasno izlile.
Eh, vozovi... ;-)