Sreća??

Dobar dan svete!

Sve je počelo pre nešto više od 20 godina, desetog oktobra. Deseti deseti-uvek sam mislila da je to neki čaroban dan, da su se cifre poklopile samo zbog mene, da je to samo moj poseban dan, i i dalje tako mislim.Eto toliko godina živim ovaj život trudeći se da radim samo dobre i ispravne stvari, iako mi je potrebno punoo trduda i vremena da odlučim bilo šta, što je valjda logično s obzirom na datum mog rođenja i dodeljenim horoskopskim znakom. Trudim se da uvek budem pravedna, da sve bude rešeno onako kako bi trebalo biti najbolje, i eto problema. Nisu svi ljudi ovakvi, nije svima bitna pravda i ispravnost,jednostavno život nije takav.

Ne krivim druge ljude, nemamo svi isto mišljenje što je sasvim u redu i ispravno, svesna sam toga, ali kako mogu živeti na takav način? Zar nepravdom bilo koje vrste mogu upotpuniti svoju sreću? Mada, šta je sreča? Mislim da sreća za različite ljude ima mnogo različite definicije. Ne mogu govoriti u njihovo ime, valjda zato što i ne razumem puno ljude, ali za mene je sreća stanje mira u nama samima. A to stanje se može postići jedino ako smatraš da si uradio sve kako treba, da su tvoji voljeni kraj tebe, da te oni razumeju i podržavaju, da uveče kada legneš u krevet da nemaš grižu savest zbog svojih postupaka, a kada je nemaš ni ne razmišljaš o tome već o lepim stvarima i o osobama koje imaš kraj sebe, o ljubavi koju imaš u sebi i oko sebe.

Ako ljubav pružaš, vratiće ti se duplo. Mnogi od nas sigurno često pomisle kako im se dobra dela koja rade ne vraćaju, ali ja smatram da je ipak istinita ona stara "Dobra se dobrom vraća." Ja želim da verujem u to, kao i što verujem u to da se sve u životu dešava sa nekim razogom, i sama sam imala toliko situacija u kojima sam pomislila da je prosto nemoguće toliko slučajnosti. Smatram da će nam se dobro vratiti, i kada mi to ne vidimo i kada čak posumnjamo i na trunku smo da i prestanemo da verujemo u to, život će nas iznenaditi. Verovatno je čekao tako dugo zato sto nam nosi nešto još lepše od naših očekivanja. Puno puta sam se i sama zapitala zašto mi se nešto dešava baš u tom trenutku, ili zašto baš meni, žašto je tako puno nepravde,i u takvim trenucima je vrlo teško misliti da će sve biti onako kako treba, da ću biti srećna, ali to je valjda u redu, ne možemo svu u svakom trenutku biti pozitivni pored toliko zla i loših stvari koje vrebaju svetom. Ali je bitno da ne dozvolimo da nas savladaju te loše misli, da ne preovladaju nama i nakon nekog vremena ponovo ćemo kada legnemo u krevet osetiti ono, već pomenuto, stanje mira u nama. To zelim svima, jer, lepo je.

Per aspera ad astra (preko trnja do zvezda)!

Sreća??