To be, or not to be?
http://mc.blog.rs/blog/mc
mc2026-05-14T15:37:40ZPUT
http://mc.blog.rs/blog/mc/san/2020/11/03/put
<div class="separator" style="clear: both; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium; text-align: center"><a href="https://draft.blogger.com/blog/post/edit/7086730431142809681/1025041937927164360?hl=sr#"><img src="https://1.bp.blogspot.com/-WsbGofRCHKo/Xd-yDZOH-jI/AAAAAAAAAP0/pgCPwo3zPY42E2NbtzMIQOfCAJqjMYRfgCLcBGAsYHQ/s320/53a04e9841eac89040d57f2ac568ade7.jpg" border="0" width="246" height="320" /></a></div><div class="separator" style="clear: both; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium; text-align: center"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium; text-align: center"><br /></div><div class="separator" style="clear: both; font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium; text-align: center"><br /></div><div style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium; text-align: center"></div><div dir="ltr" style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><div><span>Jedan put mi stalno vrda, </span></div><span>levo - desno, on se mrda. </span><br /><div style="text-align: center"><span>To je put do mojih snova.</span></div><div style="text-align: center"><span>Bah, Pikaso, Kazanova,</span></div><div style="text-align: center"><span>umeli su put da slede</span></div><div style="text-align: center"><span>da snivanja ne izblede.</span></div><div style="text-align: right"><span>Dok ja jedva putak stižem, </span></div><div style="text-align: right"><span>jedva ka snu glavu dižem.</span></div><span>Pričam putu snove svoje, </span><br /><span>uši ima sam' da stoje. </span><br /><div style="text-align: right"><span>Ne vodi me kamo treba, </span></div><div style="text-align: right"><span>sve sam dalje ja od neba. </span></div></div><div dir="ltr" style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><div style="text-align: center"><span>Pute, stani, gde si poš'o? </span></div><div style="text-align: center"><span>Sad je red na mene doš'o!</span></div><span>Iz inata put tad beži, </span><br /><span>zbog njega mi život teži.</span><br /><div style="text-align: right"><span>Da bar, Pute, nešto vrediš, </span></div><div style="text-align: right"><span>pa da onda miran sediš! </span></div><span>Na sve strane rupe tvoje, </span><br /><span>nema noge gde da stoje. </span><br /><div style="text-align: right"><span>Čekaju me snovi moji,</span></div><div style="text-align: right"><span>godine mi glava broji!</span></div></div><div dir="ltr" style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><div style="text-align: center"><span><br /></span></div><div style="text-align: center"><span>Muke svoje ček da vidiš, </span></div><div style="text-align: center"><span>nećeš više da me stidiš!</span></div><div style="text-align: center"><span>Štap u ruke igra sada, </span></div><div style="text-align: center"><span>putem mojim red već vlada.</span></div></div><div dir="ltr" style="font-family: 'Times New Roman'; font-size: medium"><div style="text-align: center"><span>Rupe puta evo celim,</span></div><div style="text-align: center"><span>snovima se ja veselim.</span></div><div style="text-align: center"><span>Nema više da mi luta,</span></div><div style="text-align: center"><span>putovođa svog sam puta.</span></div><div><span><br /></span></div></div>san2020-11-03T12:17:55ZmcЛИЦЕ УЛИЦЕ
http://mc.blog.rs/blog/mc/generalna/2020/11/02/lice-ulice
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">„Само
немој да гледаш у њиховом правцу, гледај пред собом. Видиш да реже на тебе,
разбиће те, молим те, немој да гледаш“, говорио сам себи. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Била
је тиха ноћ, пред зиму. Дим који се надвијао из димњака, чини и се и над целим
градом утапао се у маглу. Корачао сам дуго улицама, биле су тупе, празне, али су
имале ту боју, тамноплаву, док је понегде одсијавало наранџасто-црвено улично
светло. Упркос магли, успео сам да видим те боје. Кад се спусти магла, увек сам
осећао радост. Моја би плућа била мало стиснутија, вид замућен, ваздух сувљи. То
би био један од ретких случајева да их није изазвала бука у грудима или страх. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">Нисам
их погледао. Али нису ни они као пси. Свакако су скочили на мене. Режање се претварало
у тишину, и онда кад је главни дао знак - у усхићени урлик. <br />
Каква изведба, помислио би човек да су добили неко просветљење. За секунд, мој
крик био је за терцу виши од њиховог урлика. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify; text-indent: 36pt"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">У
граду су ме звали Чепркалом. Нисам то био. Само сам знао да се крећем ноћу по забитим местима, где су обично сви одлазили по своје сенке,
пуштајући их коначно са ланaца. Сенке се утапају у ноћ као дим у магли, али су
лица такође препознатљива као улице. Претпрошлог петка, ноге су ме повеле до старе
окретнице, близу пијаце. Никада раније нисам тамо боравио. Узео сам претходно у
„Пчелици“ флашу јефтине водке и кренуо да се утопим у ноћ. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif"> „Чепркало, знамо ко си. Па неће да
ти се исплати твоје чепркање“, пљувао је по мени крупнији од крвожедних.
Обично у тим моментима људи мисле на своју смрт. Ја сам мислио на то како сам
ја пљувао сваког у Градској болници након што су ми на породилишту саопштили да
ни супруга ни беба нису издржале порођај. <br />
„Лопови, убице, нисам вам гурнуо евре, пууу“...“Пууу глупане, видећеш своје“,
надовезивали су се на моје мисли. Видео сам, били су у праву, да нисам
истеривао правду, да сам гурнуо евре које немам... „Говори, слабићу, шта си
видео!?“<br />
Заиста, као и сви слабићи, ипак сам и ја мислио на своју смрт. Биле би ту...
</span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif"> Ипак сам одлучио да прескочим капију
и одем до пијаце. Успут сам направио пар рупа на секундхендираној јакни, негде
сам се можда и посекао, али и кожа ми је била као из секунд хенда. Помислио сам
како је пијаца идеално место, буквално никог није било сем мене. Увалио сам се
између две тезге које сам, из не знам којих разлога, доживео као свој бедем,
тако да сам се испружио и отворио своју флашу Балтика. „Пустите ме да уђем унутра!
Јадранкаа!? Зашто вришти маму вам вашу!?“ Јадранку нисам ни чуо ни видео. Био
сам слабић, седео сам покисао пред операционом салом чекајући да све буде у
реду. „Мрзим те, Драгане! Мрзим те, говедо!“ Јадранка није вриштала, била је
под тоталном анестезијом, нити сам ја пробијао врата сале да је видим. Тргнуо
сам се. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif"> Овог пута осетио сам оштар ударац
испод ока. „Говори шта си видео!?“ <br />
„Најпре сам чуо...врисак, дозивање у помоћ“. Сад су ми попут магле избили
ваздух из плућа, и ја сам вриснуо. „Добро...видео сам да сте је оборили. И
јесам, видео сам за кога“ <br />
Кренуло је шутирање у стомак, у главу, у ноге. Стомак ме је био у фокусу, знао
сам и зашто. <br />
Спустио сам флашу полако да ме
не би чули, а онда сам полагано издигао главу над бедемом. Двојица су је
извлачила из црног Аудија. Један од њих је онда пришао и отворио врата трећем. „Псето“,
одмах сам га препознао. Био је то син начелника полиције, малолетан. И она је
била малолетна. Срце је почело јако да ми лупа.</span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman', serif">Стражњи
улаз пијаце био је без капије, сетио сам се да ми се рођака чија је тезга с оне
стране жалила да не вреди да закључава
робу – све покраду. <br /></span><span style="font-size: 12pt; font-family: 'Times New Roman', serif">Кренуо сам
да лупам из све снаге песницама по металним тезгама, тргли су се. Псето се
увукло у свој Ауди, један је остао да држи девојку, а други је кренуо према мени. </span></p><p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif">
Узео сам Балтик и бацио га у њиховом смеру, урликао сам заједно са девојком.
Мали је затрубио, џибер је бацио девојку, а овај је устукнуо и
потрчао ка ауту. Шмугнули су, у секунди – као да ничег није било. Над тим
ништавилом, дисали смо тешко девојка и ја. „Ћеро, ћеро, хајде, устај готово је“,
приближавао сам јој се. „Ћеро!“ Приметила
је да прилазим, устала и кренула да трчи. „Немојте! Не приближавајте се! Не
занте!“ Стао сам и пустио је. Знао сам – нисмо могли ништа, а да не буде горе
за њу. </span></p>
<p class="MsoNormal" style="margin-bottom: 0.0001pt; text-align: justify"><span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif"> Дисао сам полако. Магла је за мене
одавала утисак пространства зато што није дозвољавала да се види потпуна
ограниченост овог града. Увек сам чекао да видим шта ће бити иза, и даље,
иза...У том ишчекивању стигао сам до краја града, близу гробља. Магла је
наравно указивала да и иза гробља има нечег. Упутио сам се, на старо место. До
мојих, водила је утабана стазица, уз стазицу неко је поставио клупу, планирао
сам да седнем кад сам приметио две сенке из њеног правца. То је уобичајено,
помислио сам. И ми смо се као клинци овде крили да бисмо попили или запалили
који џоинт. Синуло ми је. Нисам више дисао полако. Немогуће, мислио сам да ме
нису препознали. Како!? Умиривaо сам се, за сваки случај да ипак нису. <span style="text-indent: 48px">„Само немој да гледаш у њиховом правцу, гледај пред собом. Видиш да реже на тебе, разбиће те, молим те, немој да гледаш“, говорио сам себи.</span><br /><br /></span></p>
<span style="font-size: 12pt; line-height: 115%; font-family: 'Times New Roman', serif"> Стомак се грчио, осетио сам да крвварим. Успео
сам да гурнем руку у џеп, чепркао сам дуго у њега док нисам схватио да пара нема. Нема пара! Убиће ме.<br /><br /> Сунце је било зубато и довољно оштро да гризе још дубље, испод рана. Подсећало је да се увек све јасно видело - и кад сване, али да се није мицало даље од ноћи.<br /><span style="white-space: pre"> </span> Као и улична светла, наранџасто-црвена
указивало (Сунце) је на тамноплаву боју моје коже. Није било први пут
да моје лице постане као улица. </span>Generalna2020-11-02T20:41:40Zmc