Sređuješ li misli?
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb
Vruće?<p>Prve veće vrućine uveličavaju nervozu kod mene. Ne želim da radim ništa, sem da ležim po ceo dan u boksericama i bukvalno se stopim s krevetom. Čak mi se i mozak i misli usporavaju, što je za mene u ovom slučaju dobro, jer je to šansa da se napokon odmorim od sebe. Od prekopotrebnog razmišljanja o problemima. Želim samo da se odmorim, da ne postojim, ne razmišljam i ne dišem. Jer bukvalno svaki dah i to što mi krv struji kroz telo me umara. Ne znam da li je to s godinama došlo ili je to rezultat svakakvih problema i cimanja u poslednje vreme. Pa kad na sve to dodaš i ovu tešku vrućinu, bukvalno se osećam kao tempirana bomba koja će svakog trenutka da eksplodira. Sa neke strane, jedva čekam, s druge strane, znam da to nije pametno, ni za mene, a ni za druge. Zvuk klime i jeziva hladnoća u prvim naletima rashlađivanja, me pomeri i probudi iz letargije, pa se na trenutak vratim u prvobitno stanje, ali naravno, klima nije uvek tu, nema je u svim prostorima gde se krećem, pa sam onda stalno napet, a u isto vreme svi znamo da i nije baš pametno da sve vreme budeš u blizini iste. Šokovi koji mi se dešavaju kad sa 200 stepeni spoljne temperature pređem u rashlađenu prodavnicu ili mesaru, bukvalno mi pokidaju telo i um. Mislim da IDEA marketi i Yuhor mesare vode u tome. A ja tako po nekoliko puta dnevno. Da ne pominjem Liniju 13 na Bulevaru, gde ulazak u Bus je bukvalno opasan po život, jer neki tamo vozač Mile funkcioniše samo ako je u autobusu temperatura od 10 stepeni i jebe se njemu što ljudi ulaze u bus, a prethodno su čekali isti po 10 - 20 minuta na 35 stepeni. Ali ko je preživeo, verovatno ne može da priča. Vreme je tako opasno da čak i kafa mi predstavlja problem, a ljudi, ja bez kafe ja ne mogu da živim. </p><p>I tako...<br />Borba...</p><p> </p><p>A vi kako ste? Jel se jede porodični ili neki manji sladoled?<br /><br />Da l se ide na more ili bazen, to neću da vas pitam... Jer retko ko danas ima para za to, a i da vam ne stajem na muku... </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/06/24/vruce
, 24 2021 12:04:55 +0200Začarani krug<p>Još jedno ZAŠTO? čim otvorim oči. <br />Mučenje sunca i oblaka koje gledam kroz prozor poslednjih dana još bolje opisuje moje raspoloženje. Voda, četkica za zube, umivanje i neko umoran u odrazu ogledala. Nekad prvo kafa, pa sudovi, nekad sudovi, pa kafa. Zavisi od dana i toga koliko imam snage da se izborim sa životom ujutru. Dok tumaram kroz stan i pokušavam da se povežem sa sobom, tražim suplemente, jer kao neki zdrav život jurim. Fora...</p><p>Zakucavanje za računar da završim taskove koje sam zadao sebi pre nego da se uspavam, jer je to jedino vreme kad mi mozak radi na najjače i ne mogu da ga ugasim, pa se trudim bar da budem od koristi i isplaniram sutrašnji dan. Novosti, jedna, dve, gađenje, smeh, začudim se, prekrstim se i ugasim društvene mreže. Tražim neki novi Ps tutorijal, pamtim, gledam, ako nešto uspem da prenesem na sliku i uradim, super, ako ne, popijem kafu i nastavim dalje dan...<br />Lokal, trening, lokal, kuća... I onda sve u krug. <br /><br />Teško je kad prolaze dani, a nisi uspeo da nešto uradiš korisno, bar ne sebi. <br />Kad nisi uspeo da iznenadiš lepim stvarima...<br />Kad se samo problemi gomilaju i padaju ti naleđa, a ništa ne rešavaš, jer nije baš sve do tebe. Nemam razlog da se pohvalim, jer ništa novo sem problema se ne dešava...<br />Nije samo depresija i začarani krug koji mi se dešava...<br />Možda ima i mene u tome.<br />Možda me i nema, možda je to zapravo i problem.</p><p>Dobro jutro li je? </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/06/10/zacarani-krug
, 10 2021 11:21:06 +0200Gde nam je leto?<p>Vodi me neki strah kroz život ovih dana. Umoran sam često i psihički i fizički.</p><p>Pokušavam nešto da promenim u svakoj oblasti života, ali ne ide mi nešto najbolje. Rezultata ima nekih, ali jednostavno mi to nije dovoljno.</p><p>Strah u meni od kako se probudim, pa sve dok ne legnem i zaspim. Po koji košmar i onda sve u krug.</p><p>Trudim se da se ne opterećujem previše, jer su to uglavnom stvari koje baš i ne mogu da promenim. Dosta toga se dešava i u državi, stanje koje jednostavno utiče na mene i na moj posao, pa sam eto prilično nezadovoljan. Ima tu kao neka šansa da će sve to da se sredi nekako i da ću moći da ispeglam neke stvari, ali eto, strah... Valjda od neuspeha. Kao i svaki drugi Srbin ovde, stisli dugovi, problemi i računi, pa me to plaši da neću moći sve da rešim do zime. A tad mi ja valjda i jedina šansa. Nisam sam u tim stvarima, ali kao da jesam. Nekako sam usamljen. Trudim se da ne žurim, da ne donosim odluke brzo i bez razmišljanja, a sa druge strane se borim, jer znam da te iste odluke moram da donesem brzo, jer nemam puno vremena. </p><p>Ali valjda će i to sve biti u redu. </p><p>Vreme ko vreme, nekako tmurno i bzvze, kao da Maj ne prolazi, nema sunca, a ja bez toga teško funkcionišem. Sivilo koje vidim kroz prozor kad otvorim oči me zakove nazad za krevet, zažalim što sam se uopšte probudio. Sve je nešto na teranje, na moranje, sve je nešto na silu. <br />Fali mi energija.<br /><br />I nisam ovde previše da kukam, samo malo da sredim misli.</p><p> </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/05/31/gde-nam-je-leto
, 31 2021 13:42:22 +0200Veruješ li?<p>Nisam svoj u poslednje vreme. Ne znam ni da li sam ikada i bio. <br />Trudim se da odvojim bitno od nebitnog u životu. Preležao sam Kovid, pa u toku te agonije, generalno sam imao vremena da se bavim sopstvenim mislima i problemima. Trudim se da se manje nerviram, da ne obraćam pažnju na stvari koje ne mogu da promenim. Ne guram ih pod tepih, već kad se da da se reše, rešiću. Ne želim da forsiram sebe. A ni druge. Pretpostavljam da je malo sebičan način gledanja na život samo iz sopstvene perspektive, ali jednostavno ne mogu drugačije. Ne mogu više. Spucala me depresija. Malo se vratila i anksioznost. Pa me valjda to i dovelo do toga da se sredim i nateram sebe da se ne opterećujem više oko gluposti. <br />Iako sam zabrinut oko posla i celokupne situacije, finansija, gledam da previše ne reagujem na to.<br />Jednostavno, ovo nije moja krivica. Dugovi se gomilaju iz meseca u mesec, a finansija nije dovoljno u ovom periodu da se sve to reši. Ali rešiće se nekako i to. Želim samo da sačuvam zdravlje, psihičko i fizičko zdravlje. I želim da sačuvam vedrinu. Da budem miran i staložen. Shvatam da jeste život u mojim rukama, ali ne samo u mojim, već i u Božijim, u rukama univerzuma, u rukama nečeg što nas vodi. Nije bitno u šta verujete, bitno je da verujete u nešto. Jer onda kad izneverite sami sebe, kad vas iznevere drugi, možete da se oslonite na nešto što niste vi. Jednostavno da odmorite malo. Valjda, ja sad želim da odmorim. </p><p>U šta? <br />U koga?<br />Čemu vi verujete? </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/04/28/verujes-li
, 28 2021 11:28:14 +0200Trag ili ožiljak?<p>Borimo se od kako smo se rodili. Valjda nam je to nekako genima. Ne znam...</p><p>Ja se borim sa sobom od kako znam za sebe. Sputavam se, čekam... Te neću sad ovo, pa neću ono... Pa nemoj zbog jedne osobe, pa nemoj zbog druge osobe i tako u krug... To stvori osećaj krivice. Uđe ti u kosti. Živiš tako s njim danima, mesecima, pa pređe u godine... </p><p>Osećaj krivice zbog svega što bi želeo da uradiš. Da odeš negde ili da kupiš nešto... </p><p>Pravdaš se, nemoj sada, jer nije pravo vreme. Nemoj sada, jer više i nije bitno. </p><p>Više nije pitanje kada je pravo vreme. </p><p>Sada je, da li imamo vremena? </p><p>S obzirom na to da živim od danas do sutra zbog svega što mi se dešava, nemam vremena da sanjam. Ne maštam. Ali razmišljam, pravim neke planove, ali su uslovljeni. Ako jedan san ili plan, ostvarim, ode drugi na čekanje i ne znam da li ću ga ostvariti kasnije... Ne osećam se slobodnim. Osećam se kao rob, robujem našem trulom sistemu, pa nekim jačim ljudima, pa životu, pa robujem svojim mislima. A znam da ja tu ništa ne mogu da promenim. Znam da je potrebno vreme, za sve... Jer ništa neće na silu. I ništa nikada nije htelo kako sam ja hteo, kada sam ja hteo... Sve je nekako bilo u svoje vreme... </p><p>Ali sam postao nestrpljiv. Mnogo više nego pre. </p><p>I to me boli, ti lanci i ti bičevi me najviše bole. </p><p>A ne znam da li imam dovoljno vremena za sve... </p><p>Želim da ostvarim snove, ideje...</p><p>Želim da ostavim trag. </p><p>A ja ostavljam sebi samo ožiljke. </p><p>A to me plaši... </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/02/17/trag-ili-oziljak
, 17 2021 01:33:51 +0100Da li imaš izbor?<p>Ne možemo da biramo gde ćemo biti rođeni, roditelje, porodicu... Šta uopšte možemo danas? Sve mi se nešto čini da je sve nekako povezano jedno sa drugim. Tu gde odrasteš i s kim odrasteš, to te definiše. Ili biraš isto u budućnosti ili baš sve suprotno. Teško je da nađeš neki balans. U svakoj situaciji možeš da izvučeš nešto dobro, bilo ona loša ili dobra, pa tako valjda možeš da nađeš i neki balans i da tako sebi postaviš život. Ali u praksi je to mnogo drugačije. Još malo pa i nemoguće.</p><p>Ne smatram da sam imao loš život do sada, jer sam svestan da ima ljudi koji su živeli mnogo gore od mene. Ali ima rana koje bole i danas, rana koje me vuku na dno i vraćaju u prošlost. Bitka koju vodim iz dana u dan. Nekad dobijem, nekad izgubim. Život je to... Valjda. Ili možda preživljavanje?</p><p>Trudim se da usvojim mentalitet pobednika. Mentalitet ostvarenog i uspešnog čoveka. Da budem srećan, siguran u sebe i nađem svoj mir. Valjda kad promenimo sebe i kada promenimo svest i svoj način razmišljanja, sve ostalo se menja. Eto... Ja tako se trudim, teram sebe da budem bolji, snažniji i uspešniji. Ne uspeva mi. Ili možda ne vidim to. Ne vidim promene. Možda još treba vremena. Samo se plašim da ga nemam dovoljno. 30 godina, pa mi se sve nešto žuri... Izabrao sam da budem sve suprotno od onoga što me okružuje. Jer ne želim da živim kako sam živeo pre, kako su živeli moji... Želim drugačije stvari, da ostavim neki trag. Želim uspomene. Više onih srećnijih. Da budem uzor nekom. Želim stabilnost u svakom smislu. Želim da ostvarim snove, jer su mi snovi samo i ostali. Sve ostalo sam izabrao da mi nije bitno.</p><p> </p><p>Koliko izbora imaš danas?</p><p>I da li misliš da imaš pravo da izabereš drugačiji put, ili možda veruješ da je sve već negde zapisano? </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/02/06/da-li-imas-izbor
, 06 2021 23:19:02 +0100Blagoslov ili mač?<p>Poverenje je mač ili blagoslov. Zavisi u čijim je rukama.</p><p><br />Oduvek sam smatrao da je iskrenost najbolja osobina ljudi. Ne mešam je sa bezobrazlukom i bahatošću, već jednostavna čista iskrenost. Istina u ustima ljudi koji znaju da je cene. <br />Nisam verovao da ću od nekih osoba koje me zapravo dobro poznaju, da vidim kako ćute. Nisam mislio da će neke osobe imati svoje mišljenje o nekim stvarima i smatrati da sam kriv za nešto, za šta ni sam ne znam, a da se ljute zbog toga i jednostavno prekinu kontakt. Ili jednstavno se povuku, a da jednostavno ne kažu u čemu je problem.<br /><br />Ne znam da li sam kriv i zbog čega.<br />Ne znam zbog čega se ljute.<br />Ne znam kako sam i da li sam ih povredio.<br /><br />Možda, jer nemaju snage da se suoče sa mnom i kažu istinu. Ili možda su jednostavno tražili način da se udalje, pa eto, desila se prilika. <br /><br />Uvek sam bio za razgovor, uvek sam bio za to da mirnim putem rešimo probleme i kažemo ono što nas muči. Da se otvorimo i rešimo problem, ako ga ima ili ako ima načina da se isti reši. <br />Pa nismo deca više.<br /><br />Ili neki ipak i dalje jesu. <br /><br /><br />Znam samo jednu stvar, ja sam umoran. I imam neke bitnije stvari sada, a to je da gradim sebe. Sa vama ili bez vas. To je vaša odluka. Ja sam ceo život bio neko ko potencira, juri, miri, raspravlja i savetuje, <br /><br />Možda sada meni treba neki savet, pomoć ili razumevanje. <br />Možda mi sada treba neko ko će da me vodi za ruku kroz život i na svojim leđima. <br /><br />Ne želim da zovem. <br />Ne želim da dolazim.<br />A nisam nedostupan. I nisam otišao. I dalje sam tu. Ali sada sam više svoj. <br /><br />Šta god i ko god da sam sad. </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/01/15/blagoslov-ili-mac
, 15 2021 20:31:51 +0100Euforija ili da?<p>Ne mogu da kažem da mi se ne dopada ovo vreme praznika. Euforiju ne osećam, to je činjenica, ali sviđa mi se taj dan posle dočeka kada sve stane, sve je tiho i mirno nekako. Malo sam rasterećeniji nego inače. Ponekad je dovoljno tih par sati u jednom danu da me opusti i smiri. Valjda ostavim probleme negde sa strane. Čudno mi je to, jer nisam neko ko ume da se isključi i prestane da razmišlja, ali eto, nekako sam uspeo...</p><p>Teško je kada čovek zaboravi da se raduje, životu, poklonima, sitnicama... Da vratiš sebe, da vratiš to dete u sebi je velika muka, što si stariji, što više vremena prođe od kad si se poslednji put iskreno radovao kao malo dete, teže je da uspostaviš kontakt sa njim. Kasno ljudi shvate. Sve to nekako lako isklizne iz ruku, a već se pogledaš u ogledalo i ne vidi se vatra u pogledu. Nema želje. Nema radoznalosti. Nema te iskre koju samo deca imaju. Ili se to samo ne vidi ispod bora i sedih dlaka. Ne znamo koliko je bitno da ne ostavimo to dete u sebi da odraste i ode od nas, jer onda nema radosti, onda nema konekcija sa drugom nekom decom. Plašim se ako ikada budem imao svoju, da neću moći da ih naučim da se raduju životu. Baš zbog toga, jer sam i ja zaboravio. </p><p> </p><p>Možda se ja to samo previše brinem. Previše tripujem. </p><p> </p><p>Ali kako mi nedostaje taj osećaj euforije novog poklona, omiljenog pića... </p><p>Sećam se radosti kad na tv-u bude omiljeni film. Ili crtani. Sećam se kad čujem omiljenu pesmu. Kad osetim omiljeni miris koji vrati neke uspomene. Kako sam se lepo radovao... Taj osećaj i osmeh tog malog dečaka, punog života i snova ne zaboravljam. I želim da vidim to opet... U tome je ključ. Tu je sreća u životu. Da se raduješ. Da želiš. Da osećaš. Samo zbog toga ostajemo večno mladi. </p><p> </p><p>Deco, sve najbolje od srca! </p><p>Da vam se ostvare sve želje. </p><p>Odlično zdravlje i sreću vam želim. </p><p>I da se radujete. Onako dečije i iskreno. </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2021/01/03/euforija-ili-da
, 03 2021 13:10:22 +0100Flaster<p>Već smo na kraju ove godine, ne sećam se koliko je lepih stvari donela, ružnih, svakako mnogo. Nisam primetio od kada sam se promenio u osobu koja se seća samo ružnih stvari, nisam bio takav. Valjda to ide s godinama. Ili s problemima koji idu uz iste. Kada se pogledam u ogledalo, često vidim sebe namrštenog, počeo sam da sedim polako. Valjda sam zato počeo kraće da se šišam.</p><p>Trudim se da budem neki nemi posmatrač cele ove situacije, da se ne vidi da me pogađa. Sve vreme čitam, istražujem, gledam kako da se izvučem bar malo. Posao, finansije, sve me snašlo... Ne vidim da će proći. Ali tajno se nadam da će ta nova godina da donese bar više lepih stvari i rešenja nekih situacija. Ne žalim se, ne pričam previše, ali opet me tišti, pritiska. Valjda sam zato ovde. Nekada sam probleme pretakao u reči, bilo mi je lakše, ali sve mi je to nekako izgubilo smisao, nisam pisao ništa godinama, sve dok nisam otvorio ovaj blog... Ne očekujem da će da mi bude bolje, lakše zbog toga... Ali možda nekom bude. Ljudi često nađu lek ili utehu u slovima i pričama drugih likova. Možda baš moja slova budu flaster nekoj drugoj rani. Mojoj svakako neće.<br /><br />Usput tražim odgovore na pitanja koje mi se motaju po mislima. <br />Možda neko ima neka svoja pitanja...<br />Možda neko ima svoje odgovore, ali ne zna šta će s njima.<br /><br />Jedno je sigurno, svi smo mi pitanje sebi, ali često nekom drugom budemo odgovor.</p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2020/12/24/flaster
, 24 2020 19:48:26 +0100Ko vam leči rane?<p> </p><p>Nisam ovde samo da bi pokušao da sredim sopstvene misli. Nisam samo ovde da bi olakšao svoju dušu. Tražim sebi slične. Iz straha ili radoznalosti želim da znam da nisam jedini. </p><p>Samo smo. Usamljeni smo. Sve više... </p><p> </p><p>Koliko puta ste umesto gaze na životnu ranu zalepili materijalnu stvar? Da li je to bilo jer ste mislili da će vam pomoći ili je to bilo da zavarate sebe, jer znate da dokle god su rane otvorene, mi jesmo zapravo živi? Šta osećate kad na tu istu ranu legnu tuđe usne ili dodir? Da li se inficira ili počinje da zarasta? Da li su to baš te usne? Da li je to baš ta toplina dodira koja vam je potrebna? </p><p>Kad vam postane svejedno Ko, Kada i gde? </p><p> </p><p>Izvinite što pitam...</p><p> </p><p>Ja se sebi izvinjavam svake noći. </p>
http://zmajugb.blog.rs/blog/zmajugb/generalna/2020/12/15/ko-vam-leci-rane
, 15 2020 20:05:12 +0100