PrometheuS Nove Veštine za nova vremena

2000€ (dve hiljade evra)

, 10 2009 01:49:13 +0100

Kako za mesec dana, ustvari ne za mesec dana već za 31 dan zaraditi, ustvari ne zaraditi nego odvojiti u stranu 2000€. Lepo pitanje? Još lepši odgovor. Lako, teško, moguće ili nemoguće. Zašto baš dve hiljade? Zašto da ne. Danas je 10.03.2009. Ajde da stavim na test i sebe i ono u šta verujem. A verujem da ako u levom tasu terazija stoji vera da ću dobiti ono što želim, bezuslovno i bez sumlje da će se predmet zelja ostvariti i staviti tas u ravnotežu. Konačno sam i ispred sebe, za sebe i za sve ostale koji žele da poveruju da je moguće. Otvoreno sam sebi postavio veoma konkretan cilj sa konkretnim rokom. U krajnjem slučaju to je najbanalnija i naj očiglednija primena i provera saznanja iz knjiga kao što je knjiga The Secret. Neverujete ni meni ni drugima. Kao što ni ja neverujem sebi, al sam bar čvrsto rešio da probam. Da radim i da se ponašam kao da sam već dobio to što sam želeo. 10.04.2009. ću znati. Ako sam jednom uspeo to da izvučem što ne bi i grugi put. Kako? Sa čime? S kim? Od čega? Na koju foru? Neznam! Nemam blagu ideju. Kako to više nije moj problem, i nije moje da se pitam. Moje je da verujem, i to je samo po sebi dovoljno. Ostalo je do svemira ili nayovite to bilo kojim drugim imenom...Videćemo. U svakom slučaju za 30 dana. Ako sam uspeo reci cu vam.

Dizalice - kako podići svoj stav - uspeh je u nama a ne izvan nas

, 18 2009 19:04:16 +0100

Osam tehnika podizanja ličnog stava

Vaše raspoloženje bitno utiče na vaš stav. Postoji više načina da podignete svoje raspoloženje i svoj stav na pozitivni nivo. Slušanjem omiljene muzike, vežbanjem, bavljenjem sportom, šetnja parkom ili jednostavnim dubokim uzdahom i kratkim opuštanjem. Tehnika prebacivanja je prva u nizu. Da li je jednostavno? Ne. Nije. Da li uvek funkcioniše? Ne. Zato što često zaboravljamo da koristimo ne samo ove tehnike nego na žalost ništa ne koristimo. Ako bar jedna stvar od svega ovoga bude upotrebljena u vašem životu i bude dala bar malu korist, onda ovaj tekst nije badava pisan. Vaš život je vaš. I ne verujte drugima kada vam kažu da nešto ne možete. Budite oni koji biraju i upravljaju svojim raspoloženjem. A sad je vreme da predjemo na različite modele "dizalica"....

1. Humor je sjajan način prevazilaženja loših efekata koje negativane situacije vuku sa sobom. Tehnika prebacivanja koristi humor da u problemima pronađe nešto smešno. Koristeći tehniku prebacivanja vi ćete odigrati na prvu loptu i humorom očuvati svoj stav netaknutim. Humor smiruje i vas i ljude oko vas. Humor je kao mišić, što ga više koristite on je veći i jači. Pokušajte da u svakoj poteškoći pronađete smešnu stanu i videćete kako će vam biti lakše da nađete rešenje. Čak i u najtežim situacijama postoji način da izvučete svoje raspoloženje iz vica koji samo čeka da bude izgovoren.

2. Kada negativan stav počinje da zauzima glavno mesto ne zaboravite da igrate na vaše adute. To znači da se koncentrišete na vaše najbolje osobine i talente da bi ste rešili problem. Umesto da brinete o stvarima koje ne radite dobro koncetrišite se na vaše snage. Skoro svako je dobar u jednoj ili dve stvrai u kojima su “nedodirljivi”. Svi imaju svoje prednosti. I u problematičnim situacijama ne treba ići na svoju petu ili šestu prednost već na prvu ili drugu. Ne treba ići na to da pobedite druge već da od sebe u datom trenutku izvučete plus. Fokusiranjem na sopstvene snage će vam pomoći da pobedite.

3. Pojednostavljivanje je tehnika koja će vam biti najviše od pomoći kada se budete zatrpali poslom ili preopteretili. Odvojite malo vremena da prispitate prioritete i ciljeve koje treba da ostvarite. Napravite spisak stvari koje trebaju da se urade. Kada to uradite imaćete jasniju sliku u glavi. Ne ostavljajte sitne obaveze i dužnosti po strani. Ako to često činite vaš život će se brzo iskomplikovati. Sredite privatni život. Ukoliko je vaš privatni život haos, vaš stav će da ispašta. Eliminišite haos iz vašeg života. Pojednostavljujte stvari kao i probleme, tako ćete ih lakše primetiti i brže rešiti. Balansirajte vašim vremenom. Na poslu i kod kuće.

4. Izolovanje znači izgrađivanje pozitivnih barijera između nas i negativnih faktora u našim životima.To nas neće osloboditi svih negativnih faktora ali će nas ograditi od nekih. Sposobnost da se na neki način povučemo i setimo zašto smo ovde, koja je naša svrha i kome smo stvarno važni, bitni i odgovorni (porodica, deca, sebi) pomaže nam da se izolujemo od brige sa trenutnim problemima koji je zahvataju naše emocije. Kada shvatimo da postoje ciljevi koji su mnogo viši lakše sagledavamo i rešavamo novonastale i tekuće probleme. Izolovanje takođe znači da ste u stanju da prepoznate negativne sugestije i da ih odlučno odbacite.

5. Prenesite svoju pozitivnu energiju drugima. Kada smo iritirani sa nečijim negativnim stavom, mi bivamo izloženi iskušenju da i mi postanemo negativni. Umesto toga mi trebamo da zadržimo svoj pozitivan stav i da vidimo da li možemo da ga prenesemo na druge. Ponekad je ljudima samo stalo da ih malo pogurate kako bi se vratili na pravi kolosek. Na taj način će te negativnu situaciju preokrenuti u pozitivnu.

6. Izgledaj bolje sami sebi. Učinite nešto lepo po pitanju vašeg izgleda. Naš izgled, često reflektuje, naše unutrašnje stanje. Jedan od načina da poboljšate vaš stav je da poboljšate vaš izgled ili frizuru… kada naš stav “splasne”, bajgore što možemo da uradimo je da pustimo tužnu muziku i da se obučemo tako da kada nas vide da im bude jasno da smo neraspoloženi. Ako umesto toga budemo uradili suprotno, ne samo da će mo se osećati bolje nego će se i drugi osećati bolje u našem prisustvu. Šta treba obući? Ono u čemu se najbolje osećamo. Jer će to pozitivno uticati na naš stav. U krajnjoj liniji mi ne nosimo ni odelo ni izgled, mi nosimo stav.

7. Prihvati fizičku vezu. Veza između fizičkog i psihičkog stanja je odavno poznta činjenica. Ljudi koji vežbaju znaju za vezu između fizičke kondicije i pozitivnog stava. Oni su otkrili da je vežbanje sjajan način da se osećaju dobro sa svojim telom. Ljudi koji vežbaju vrlo često vode računa o svojoj ishrani, smanjuju šećer, kofein i nikotin. Njihovo telo im se zahvaljuje tako što postižu više, rade brže i posižu bolje rezltate, imaju životnu energiju koja se ne smanjuje vremenom i jednom rečju se osećaju bolje.

8. Pojasnite svoju misiju. Ako radite iz dana u dan i nemate svoju misiju možete osetiti da je vaš stav ugrožen. To će te primetiti kada kratkoročni “podizači” vašeg stava ne daju rezultate. Pomislite šta trebam da uradim danas kao misiju koja će biti veza između današnjeg dana i vašeg jednogodišnjeg plana. Šta će te raditi za pet godina. Shvatanje da nas neke stvari i način na koji ih radimo neće dovesti tamo gde želimo nas tera da preispitamo svoje ciljeve i akcije.

9. Preuzmite vaš život u vaše ruke. Zapitajte sebe iskreno šta želite od vašeg života a zatim smislite plan da to ostvarite. - Postanite visokostručni za ono što radite. Izvucite se iz mase nestručnih i osrednjih prodavaca i pridružite se eliti.- Zaboravite šta je bilo juče. Okrenite novi list. Nevraćajte se svojim neuspesima iz prošlosti, jer ako to budete radili često vaši neuspesi će vas ubediti da nećete uspeti u nečem novom.- Živite u sadašnjosti. Uživajte u ovom trenutku. Nemožete da živite ni u prošlosti ni u budućnosti. Ako to pokušate unštićete jedinu stvar koju imate, sadašnjost. - Planirajte svoju budućnost umesto što se brinete za nju. Najveći rasipnici sopstvenih resursa su ljudi koji neznaju šta žele da budu i kuda žele da idu. - Ne tražite od života da bude fer. “Pa to nije fer” – je izraz koji ste u prilici da često čujete. Možda ste i sami to nekad izgovorili. Zaboravite na to . naš svet nije stvoren da bude fer. Ako tako nešto tražite i koristite da biste opravdali svoj nedostatak ambicije, osećaćete se bedno. Ne pitajte se šta zivot može da uradi za mene, već gledajte šta vi možete da uradite za vaš život.

Ako vam je ovaj članak bio interesantan, molim vas ostavite komentar. Vaši komentari mi mogu pomoći da pripremim nove članke koji bi mogli biti još onteresantniji i korisniji.

...PLAN

, 24 2009 18:01:03 +0100

.Odlučite još danas da napravite plan koji će vam omogućiti da postignete sve što želite i u šta možete da verujete da možete da ostvarite. U trenutku će te se zapitati dali je to moguće. U sarkastično ironičnom stilu možda prokomentarisati evo ga još jedan Guru koji želi da mi soli pamet. NE! probajte. Počnite od toga da isplanirate jedan dan. Na primer sutrašnji dan vašeg života. Obratite pažnju na reč vaš život. To bi trebalo da je najdragocenija vrednost koju posedujete. Napravite plan koji će obuhvatiti vaš dan po satima. Prvo što će te uvideti je koliko vremena gubite na nebitne stvari koje su na primer gledanje TV-a, ili gluvarenje u kafićima. Kasnije ćete primetiti kako neke druge stvari utiču na to da drugi kradu vaše vreme. Zatim će vaši ciljevi polako bivati veći i radost ostvarenja ciljeva će vas preplaviti. Bićete zapanjeni da možete da postignete više nego što ste mogli ili verovali da možete. tada će te se odlučiti da pravite srednjoročne i dugoročne planove. Nažalost većina nas dođe do ove ideje tek kada nas surova realnost života natera da mislimo na ovakav način. Neke ljude nagrada tera da postignu više, a neke kazna. Šta god da bilo to što nas motiviše na kraju je na nama izbor. A pošto je izbor na nama onda stvari možemo da kontrolišemo. Najjednostavnije je da sebi postavimo pitanje: Šta želim da uradim danas. polako će stvari početi da se odvijaju u pravcu koji mi na svesnom nivo želimo. Jednostavno. Ne. Ali bar će mo dobiti informaciju šta nas sprečava da ostvarimo svoje planove i ciljeve. Na taj način ćemo moći da pronađemo rešenje. Dakle koliko danas napravite plan šta ćete da radite sutra. podelite dan na 24 sata. Dozvolite da se dobre stvari dešavaju i vašim životima, i čuda će početi da se dešavaju. Bilo kakav plan je bolji od nikakvaog plana. Bar je to vaš izbor, a ne izbor nekog drugog, koji je doneo odluku šta će se dešavati u vašem životu i sa vašim životom. Planovi mogu da se rade na različitim poljima. Na poslovnom, ličnom, ljubavnom, finansiskom ili bilo kom drugom kojem vi odlučite. Kada odlučite da napravite plan, vi ustvari otvarate oči i prvi put gledate stvarnosti koja vas okružuje u oči. Kasnije vremenom ćete vi biti ti koji će kreirati stvarnost koja vas okružuje. Zvuči malo neverovatno. Probajte i videćete da ste u pravu. Ali na kraju autor ovog članka mora da traži nešto za uzvrat. Jer nemoguće je da neko nudi ovako nešto za džabe. Tako je opet ste u pravu. Tražim samo vaš komentar. Vaš glas. Koliko mislite da je ostvarenje vaših planova moguće. Koliko verujete ne u moje reči nego u sebe. Dali ste dovoljno hrabri i otvorenog uma da probate da od sebe izvučete nešto više. Gde vam je zapelo. Pokrenite stvari sa mrtve tačke, i otvoriće vam se novi svet. Svet mogućnosti, rešenja, problema i ograničenja. Kada na svoj život gledate kao na igru stvari će biti bar malo lakše. Za one koji misle da je lako. Ne nije. Za one koji misle da im ovo ne treba, odgovor je da su apsolutno u pravu. Ne treba im. Stvar ličnog izbora i lične odluke. Na kraju krajeva vaš život je samo vaš. Odluke će se svakodnevno donositi. Samo je pitanje ko će ih donositi.

Svima želim od sveg srca uspeh. i ne zaboravite da mi ostavite vaš komentar. Sila je sa svima nama.

Možda u gore pomenutom delu teksta gde samo pomenuo kreiranje sopstvene stvarnosti nisam bio jasan. Naše okruženje i naša situacija u istom tom okruženju je stvarnost koja nas okružuje. Ali dve različite osobe bi na istu situaciju u kojoj bi se teoretski našli bi gledali na iste stvari drugačije. Ono što želim da kažem je, da je jedna te ista situacija za nekog može značiti pretnju ili opasnost, a za drugu osobu priliku ili šansu. Sve zavisi od toga kako gledamo na stvari. Takodje želim da naglasim da postoji i jedna druga dimenzija koje nismo svesni a koja funkcioniše hteli mi to ili ne. O toj dimenziji govore Džožef Marfi u knjizi Moć podsvesti. Postoji puno knjiga iz ove oblasti koji su obradili ovu temu, o ovome ću pisati u svom sledećem članku. Ono što nam se dešava u našim svako dnevnim životima, je rezultat našeg istinskog i najdubljeg verovanja. Sebe ne možemo da slažemo. Ali zato možemo da se zapitamo šta je to što zaista želimo. I da počnemo da planiramo kako ćemo to da ostvarimo. Nadam se da postoji još mojih isto mišljenika. U svakom slučaju još jednom se zahvaljujem svima koji su ostavili komentar i koji su mi na taj način dali dobar putokaz za sledeći članak. Uskoro se vidimo opet sa novom temom.

Povećanje plate - posao za Itan Hant-a ili ipak za sve nas

, 27 2008 03:25:04 +0100

Povećanje plate, nešto o čemu su svi koji rade više puta pomislili. Ovaj put želim da ispričam kako sam dobio svoje prvo povećanje plate, koje mi je i dan danas jedno od najdražih. Devedesetih kada sam počinjao da radim zaposlio sam se u jednoj mladoj prvatnoj firmi koja je bila u početnoj fazi rasta. Javio sam se na oglas i dobio posao. Naravno, na najnižoj poziciji. Na početku hteo da svojim stavom pokažem da da poštujem priliku koja mi je data. Vrlo ubrzo posle toga sam shvatio da je jedna polovina firme došla preko jednog a druga preko drugog suvlasnika (Gazde) firme. Svako je bio nečiji. Jedina zajednička stvar za oba klana, je bila to što niko nije hteo nešto preterano da se trudi na poslu. Zajednički moto je bio "nemožeš ti mene da platiš toliko malo, koliko malo ja mogu da radim".

Njihovi radni dani su počinjali odbrojavanjem koliko ima još do krja radnog vremena. Ja sam suprotno njima, odlučio da svoje radno vreme "ubrzam" i da svaki dan učinim što mogu više. Na taj način sam veoma brzo učio posao. Nisam mnogo gledao dali je to baš moj posao ili ne. Završavao sam poslove i rešavao probleme kako su se pojavljivali predamnom. Dani su bili zanimljivi i brzo su prolazili. Prevazišao sam i ismejavanja ostalih. Jednostavno sam radio puno i brzo. Znao sam da to nemože da prodje neprimećeno.

Pre mene je tu bilo radnika koji su bili duže od mene, i koji su više puta tražili da im se plata poveća. Nažalost bezuspešno. Tako da su svi znali da kod Gazde nema povećanja. Posle tri meseca i prihvatanja više poslova i obaveza malo sam se zasitio. Pogledao sam iza sebe i video da mnogo više radim nego ostali za toliko malu razliku da je to gotovo smešno. Nisam bio ljut na sebe jer sam to sam izabrao. Niko me nije terao. Moj moto je bio pruži više i traži više. Pružio sam više. Sada je došao trenutak da tražim više. Moram da priznam da sam tada skupljao hrabrost da odem na razgovor kog Gazde da tražim povećanje plate. Na kraju sam se odlučio na originalan korak. Pošto je Gazda objavio da mu više ne traže povećanje plate i da mu ne oduzimaju vreme jer je firma sada u teškoj situaciji. Ja sam tražio sastanak i kada sam ušao u kancelariju tražio da mi smanji platu. Lepo sam rekao:"Smanjite vi meni platu a ja ću da radim manje, kao i svi ostali". Prvo nije mogao da veruje da je neko od zaposlenih došao da traži smanjenje plate. Mislio je da nisam ozbiljan. Posle kada je video da sam ozbiljan shvatio je da sam ga postavio u malo apsurdnu situaciju. U tom trenutku se otvorila totalno nova problematika:

Ljudska strana Gazde, kako da nedam povećanje plate (bar od 100DM ako je taj neko zaradio bar 200DM)

Takodje je to bila i poruka ostalim zaposlenima, koji su isto tako videli moj trud,

I naravno, da mi smanji platu znao je da bi uskoro otišao dalje jer bi sa novim znanjem mogao lakše da nadje posao.

Ne, ne, ne. Reče gazda. Ja sam tebi hteo odavno da povećam platu. I ja i moj ortak odlično vidim koliko se ti trudiš, ali smo toliko imali posla da nismo stigli da popričamo o tome itd. Ne ne dolazi u obzir da ti smanjimo platu niti da ti dozvolimo da odeš. Našoj Frimi trebaju ljudi i radnici kao što si ti.....

Taj dan sam izašao iz njegove kancelarije sa većom platom. Kasnije to nije bilo toliko teško kao taj prvi put. naravno sledeći put nisam tražio da mi smanje platu. Svaki sledeći put je bio drugačiji pristup koji je bio primeren situaciji.

Ono što želim da napomenem je da je i tada bila teška situacija, kao što kažu da je i danas. I da je teško bilo doći do Gazde, odnosno čoveka koji odlučuje o povećanju plate. Takodje bi naglasio da mi je u odredjenim trenutcima bilo teško da radim toliko puno, koliko sam radio. I tada kao i pre toga a i posle toga je bilo teško podići platu. Kada kažem da mnogi nisu to uspeli onda mislim na većinu u kolektivu.

Kasnije kako se firma razvijala, bio sam u poziciji da biram radno mesto koje mi se svidja, jer sam video kako se javlja potreba za takvim radnim mestom.

Interesantan je slučaj koji mi se dešavao skoro svaki put kada sam hteo da dam otkaz, a to je da sam dobijao ponudu za veču platu i malo bolje radne uslove i to u različitim firmama. Ono što želim da poručim oveim tekstom je da uvek postoji mogućnost da sebi povećate platu, ako ne u firmi u kojoj radite, onda možda u sledećoj. Često povećanje plate nije jedini razlog nezadovoljstva i otkazivanja ugovora o radu. Zahvaljujući velikom broju Gazdi - domaćih BizMismena, generalnih direktora i vlasnika )mada je više volim da ih nazivam Gazdama, jer im to više priliči), koje se ponašaju prema sovojoj firmi gore nego prema javnom WC-u, bro zaposlenih koji se menjaju u firmi brzo raste. Spektar silovanja sopstvenog preduzeća je beskonačan. Gazda sebi kupuje besni automobil (najčešće je marke Mercedes) dok zaposlenima kasni plata, urlanje na zaposlene po hodnnicima i kancelarijama, regrutovanje ljubavnica iz sopstvenog preduzeće, neplaćeni sati i sati prekovremenog posla, bahato ponašanje, potrošnja za lične potrebe preko mogućnosti koje firma poseduje, donošenje pogrešnih poslovnih odluka zanovanih na čvrstom ubedjenju kako su oni u svemu najpametniji....

Sve ove stvari stvaraju jeno veoma odbojno okruženje u kome je veoma teško ponuditi nešto više od minimuma, naraočito kada znate da će taj vaš maksimum posle par meseci biti nešto sasvim normalno što se svakog dana očekuje od vaš. To je možda cena kvalitetne reference u vašem CV.ju. To je možda razlika od 100, 200 ili 300 eura za koje žete uspeti da se izborite na pregovorima za novi posao. Nekom je loša situacija prilika, a nakom je prilika loša situacija. Ovaj tekst bi završio pesmom Bore Djordjevića, u kojoj on piše o jednom drugom Gazdi:

S konja gazda mase
svi bacaju cvece
video sam krajputase
umiru od srece.

Ja na konju
oni dole.
Bog te jebo
sto me vole.

Iza njega su ubice
to konj konja jase
sve gazdine ulizice
plase krajputase.

Ja na konju
oni dole.
Bog te jebo
sto me vole.

Ajde gazda baci malo
parica od srebra
da lomimo ruke noge,
vilice i rebra.

Ja na konju
oni dole.
Bog te jebo
sto me vole.

Vrh dna

, 22 2008 09:32:26 +0100

Zašto je potrebno da nam se desi nešto ružno da bi smo se uozbiljili. Verovatno je isto i sa ostatkom čovečanstva. Globalno otopljenje je uveliko u toku. Postavljaju se teorije i pronalaze rešenja kako usporiti zaustaviti ovaj proces. Zaista se mogu videti sjajne ideje i posvedočiti kolika je moć ljudi i čovečanstva, kako da sebe gurnu u neverovatno lošu situaciju zahvaljujući svom ne znanju i isto tako kako je moguće da se izvuku iz još neverovatnije situacije, zahvaljujuči svojim znanjem. Ono što je mene oduševilo je bio naučnik koji se pitao dali smo prešli tačku posle koje nemože da se zaustavi proces topljenja ledenih kapa. A svi znamo šta sledi kada se otope ledene kape (za one koji ne znaju preporučujem film The day after tomorrow). Dakle kada nam se desi nešto loše to može i da bude dobro pogotovo ako iz toga možemo da izvučemo neku korist. Naše je samo da se nadamo da možemo da ispravimo grešku ili da iskoristimo vreme koje nam je preostalo što je moguće bolje. Fascinanto je što je opasnost kojoj smo se izložili ili približili bila veća, to je promena koja je bila posledica bliskog susreta biloa veća. Neki put je potrebno samo malo da bismo doživeli uspeh ili neuspeh. Najveći problem je čto uglavnom nevidimo koliko smo bili blizu.

Tek kada smo se približili dnu shvatili smo da je veoma izvesno da ćemo zveknuti o dno. Kada to shvatimo sve je drugačije. Oči nam se otvaraju, nebitno se lakše odvaja od bitnog, nema panike i pritiska. Jasno je šta nam je ćiniti. Tišina i mir su ušetali u naš život. Na taj način smo mi promenili i kreirali stvarnost oko sebe. Ista ta stvarnost koja je do pre par minuta vrištala i u kojoj je sve gorelo. Kao da smo u paklu. A šta je to šta se promenilo. Pa samo smo se mi promenili, i na taj način promenili svet koji nas okružuje. Opasnosti i pretnje su postale šanse. A sajne prilike postale opasne zamke. E tek kad smo se toliko približili dnu uspeli smo da dosegnemo jedan drugi vrh. Vrh koji je uspeo da nas promeni. Bar u jednoj stvari. A uglavnom nije samo jedna stvar. Cilj ovog teksta nije da ga razumete ili ne razumete. Niti da vas promeni, da budete bolji ljudi. Želim samo da objasnim da smo mi ti koji kreiramo svet oko sebe. I da isti svet koji nas okružuje za nekog može biti raj a za drugog pakao. I da svako ima svoj ključ i svoju šifru ili kombinaciju kojom može da otvori jedna ili druga vrata. Ili oba. "Život može biti gori" je jednako tačno koliko i izjava "Život može biti bolji". Stvar je sve vreme bila tu na dohvat ruke. U nama samima. Ne izvan nas, već u nama.

Da, kako dno ima svoj vrh isto tako kao u odrazu ogledala i na vrhu se često krije neko dno. Blaga je igra mojih reči naspram igre života koju sam život piše. Toliko od mene. Za sad.

Priče o karijeri – Razgovor za posao

, 26 2008 13:15:53 +0100

Priče o karijeri – Razgovor za posao, Tekstovi koji su objavljivani u dnevnim novinama Blic, koji Vam mogu pomoći prilikom traženja posla. Postavljajte dodatna pitanja Ukoliko ste se dobro pripremili za intervju za posao, pažnju vam, sem vaše treme, može da omete i neiskustvo ispitivača. Takvi ispitivači su ili neiskusni ili nedovoljno pripremljeni ili nisu koncentrisani tokom razgovora. Ispitivač početnik Ispitivač početnik, koji još eventualno još i po prvi put vodi razgovor s kandidatom, verovatno je jedina osoba koja oseća veću tremu od vas. Takve osobe često imaju tačno sastavljenu listu pitanja koja prolaze zadanim redosledom i zahtevaju potpuni odgovor na svako od njih. U ovakvoj je situaciji najbolje pustiti ispitivača da prođe kroz sva pitanja, a tek zatim ga zamoliti da u kratkom izlaganju istaknete vaše najvažnije osobine koje možda niste ili niste mogli da spomenete u odgovorima. Tihi ispitivač To je ona vrsta ispitivača koja će vam često dati šture informacije o poziciji za koju konkurišete ili o samoj firmi. Uglavnom ćete morati da postavljate dodatna pitanja ako želite da dobijete jasniju sliku o vašem budućem poslu. Međutim, potrebno je znati odrediti granicu kako ne biste nepotrebno isprovocirali ispitivača. Ukoliko želite saznati više informacija, u ovom je slučaju preporučljivo upustiti se u istraživanje i traženje sagovornika, jer pre prihvatanja ponude želite da znate šta vas u firmi očekuje. Beskrajni ispitivač To je onaj tip osobe koji ne zna kada i kako privesti razgovor kraju. Ova vrsta ispitivača detaljno će vam objasniti rad firme, opisati vaše radno mesto i poslove s kojima ćete se susretati. Međutim, isto tako postoji mogućnost da ponovo počne da vam postavlja pitanja na koja ste odgovorili još na početku razgovora. Zbog treme, neki bi se kandidati mogli zbuniti prilikom ponovnog odgovaranja na ista pitanja, pa je preporučljivo sve vreme biti dobro koncentrisan, jer u ovom slučaju možete dobiti i jasniji profil zaposlenog kakvog firma traži. Uznemireni ispitivač To je onaj koji će se teško koncentrisati na razgovor jer će često odgovarati na telefonske pozive ili će ga ometati pitanja drugih zaposlenih. U ovom slučaju vaš ispitivač ne može da vam posveti dovoljno pažnje, zbog čega se ni vi ne možete kvalitetno predstaviti, ma koliko se trudili. Inače, ovakav način odnosa s kandidatima može upućivati i na lošu organizaciju poslovanja u samoj firmi, jer očito zaposleni ne mogu ili ne znaju da reše poslovne zadatke samostalnim timskim radom. Zastrašujući ispitivač To je onaj koji vas, posle opisa vašeg potencijalnog radnog mesta počne zastrašivati pričama o prekovremenom radu, radu vikendom i brojnim obavezama koje nisu uključene u opis posla. Uvidite li da su ove najave stvarne, najbolje je zahvaliti se na ponudi, ali na poseban način. Nakon što ste saznali uslove i opis posla, recite kako mislite da ne biste bili najbolji izbor za poslodavca i iskreno mu se zahvalite na vremenu koje vam je posvetio. Dešifrujte govor tela! Kada u pokušaju da se zaposlite stignete do intervjua, razgovora sa mogućim poslodavcem, znajte da će on maksimalno iskoristiti tih 10-15 minuta, koliko ćete mu biti pred očima. Procenjivanje počinje pre nego što uopšte odgovorite na prvo pitanje. U trenutku kad vas onaj koji vodi intervju pozdravi, već je formirao neko mišljenje o vama. Iz ličnog iskustva sigurno znate koliko je važan govor tela (body language). Setite se samo profesora ili nastavnika koji su na vas ostavili utisak. Da li su bili zabavni i pokušavali da vas animiraju ili su suvoparno iznosili činjenice? To ne znači da bi trebalo da zabavljate onoga ko vas intervjuiše (izbegavajte viceve!), ali uspešan intervju bi trebalo da bude dvosmerna interesantna komunikacija. Ako tvrdite da zaista želite posao za koji ste konkurisali, a pri tome ne pokazujete nikakav entuzijazam, verbalno izrečena poruka neće pogoditi cilj. Tokom intervjua ocenjuje se i vaša neverbalna komunikacija. Govor tela ima veliki uticaj na prenošenje informacija i stvaranje slike o osobi, zato vodite računa o sledećem: - Rukovanje je prvi kontakt. Ako vam onaj koji vas intervjuiše pruži ruku i vi mu uzvratite mlakim stiskom, verovatno nećete ostaviti najbolji utisak. Čvrsti stisak (ne onaj koji lomi ruku!) suve ruke sasvim je druga stvar. Ako su vam ruke kad ste uzbuđeni hladne, operite ih pre intervjua toplom vodom, a ako su vam tople, prođite kroz hladnu.Možda vam se čini nebitno, ali zamislite kakav to utisak ostavlja na onoga s kim se rukujete. - Sedite uspravno (prirodno uspravno). Iskrivljeno sedenje odaje utisak umorne osobe ili nekoga koga nije briga. Uspravno sedenje poručuje energiju i entuzijazam. Prekrštene ruke poručuju odbrambeni stav i sumnjičavost. Ruke držite pored sebe ili opuštene u krilu. Tako ćete delovati otvoreno i prijateljski. - Gledajte u oči osobu s kojom razgovarate. Nemojte buljiti, jer će to verovatno biti neugodno, ali ako vaš pogled stalno kruži oko sagovornika, delovaćete nesigurno i kao da vam je neugodno da odgovarate na postavljena pitanja. Direktan kontakt očima govori o iskrenosti vaših odgovora. - Nagnite se lagano prema osobi s kojom razgovarate. Tako odajete utisak aktivnog slušanja. Kada ste nagnuti unazad ili niste okrenuti prema sagovorniku, šaljete poruku pasivnog slušanja ili ignorisanja sagovornika. - Držanje ruke na ustima, dodirivanje lica ili ušiju, gledanje u pod ili nemirno sedenje odaju utisak osobe koja pokušava da prikrije istinu. - Ton kojim komunicirate uveliko određuje značaj izgovorenog. Na pitanja odgovarajte jasno i glasno. Neka ton vašeg glasa naglašava vaše najjače strane i važna dostignuća. - Korišćenje ruku u komunikaciji je normalno, ali preterano gestikuliranje ometaće sagovornika. - Nemojte lomiti prste, igrati se olovkom ili čašom. Ako vam je teško da se kontrolišete, nemojte sa sobom da nosite ništa sa čime ćete se moći igrati! Izbegavajte preterano gestikuliranje ili poigravanje nogu ispod stola! S druge strane, procenite govor tela onoga koji vas intervjuiše. Razumeti znakove koje sagovornik odašilje korisna je veština u komunikaciji. Jednako je korisno znati koristiti govor tela u efikasnijem razumevanju poruke: - Ako vaš sagovornik drži levu ruku položenu preko desne s dlanovima okrenutim prema dole, njegov govor tela poručuje pažljivo slušanje. - Ako je desna ruka postavljena preko leve, osoba se verovatno ne slaže s nekom vašom izjavom i čeka priliku da vas prekine. - Osoba koja sedi s prekrštenim rukama i nogama pokazuje svojim držanjem udaljenost i otpor prema predmetu razgovora. - Neprirodno retko treptanje očima, pogled koji fiksira, stopala ravno položena na pod ili napeto uspravno telo tipični su znaci nekoncentrisanog slušaoca koji pokušava da odglumi pažljivo slušanje. - Trljanje iza uha ili lagano dodirivanje nosa kažiprstom ukazuje na odbojnost, sumnju, nesigurnost ili nemogućnost izbegavanja pitanja ili odgovora. - Klimanjem glave slušalac poručuje da pažljivo prati sagovornika i time ga ohrabruje da nastavi s izlaganjem. - Brzim klimanjem glave ili tapkanjem ruku slušalac sugeriše sagovorniku da požuri sa svojim izlaganjem. - Glađenje ili povlačenje brade ili nosa i sužavanje očiju kao da usmeravaju pogled u daljinu tipični su znaci koji sugerišu da sagovornik procenjuje situaciju i da se sprema da donese odluku. Veštine koje daju prednost Veštine koje su zaposlenima potrebne za uspeh u poslu ne mogu se izmeriti, a predstavljaju mogućnosti koje u suštini određuju posebnost i sposobnost rešavanja zahtevnih problema i zadataka na poslu. Nije neobično, ne bi trebalo da iznenadi one koji su u potrazi za zaposlenjem, to što poslodavci pri zapošljavanju ocenjuju određene osobine i veštine, od kojih se većina ne uči tokom klasičnog školovanja. Veštine komunikacije Osobi koja ima naglašene komunikacijske veštine ne predstavlja problem da razgovara s ljudima na višim pozicijama, niti da napiše određeni tekst ili izveštaj za nadređenog. Mada ljudi vešti u komunikaciji ponekad mogu pomalo da plaše one koji su formacijski iznad, a nemaju previše samopouzdanja, u većini zdravih firmi i organizacija njihova je sposobnost na ceni. Tajna dobre komunikacije ima više lica. Kontakti očima, strpljenje, univerzalni rečnik i smiren govor potrebni su kako bi pravilno preneli vaše misli drugima. Zato, govorite stabilno i samouvereno prenosite svoje poruke. Budite timski igrač! Ne predstavlja vam problem da radite u timu s ljudima različitog karaktera i važno vam je da ostvarite rezultate koji se od vas očekuju. To znači da tokom rada ne želite da ističete sebe i svoje interese, već želite da postignete cilj celog tima. Jasna svest o ovome može pomoći da korigujete sopstveno ponašanje na timsku i vašu korist. Ako praksa pokaže da nije bilo i u vašu korist, možda je rešenje u potrazi za novim timom i boljim vođstvom. Pokažite inicijativu Poslodavac traži motivisanog kandidata, spremnog na preuzimanje inicijative i fleksibilnog stava u preuzimanju novih radnih zadataka. Šanse za uspeh su veće ukoliko ljudi od inicijative razviju i sposobnosti probijanja kroz lavirinte komunikacija. Prilagodljivost Osoba koja je spremna da uči i lako se prilagođava svim zadacima ima sve šanse da bude miljenik poslodavca i nadređenog rukovodioca, ali i omiljeni saradnik kolegama iz tima. Kako govoriti na intervjuu za posao? Pravilno izražavanje na intervjuu za posao ostavlja bolji utisak na ispitivača. Rečnik i način na koji izgovarate reči uveliko utiču na mišljenje koje ispitivač donosi o vama. Zato bi tragači za poslom trebalo da vode brigu o pravilnoj dikciji i upotrebljavaju jasnije reči okom razgovora za posao. Odgovorite na niže postavljena pitanja kako biste zaključili kakve su vam komunikacijske veštine. Koliko često započinjete rečenicu samopouzdanim „ja“? Iako hvalisanje nije poželjno u neformalnom razgovoru s prijateljima, rečenice iza kojih stojite zanimljivije su za poslodavca ili ispitivača. Naime, tokom intervjua za posao nemojte generalizovati ili koristiti množinu, već navedite svoje uspehe. Na taj način ćete zvučati uverljivije. Mislite da će poslodavca impresionirati stručni izrazi? Ne upotrebljavajte izraze kojima ne znate značenje. Stručnjaci savetuju onima koji traže posao jednostavan rečnik i kraće rečenice sa dozom sigurnosti dok ih izgovaraju, kako bi ispitivač osetio da stoje iza svojih dostignuća. A vaši interesi? Za ispitivača su važna pitanja o znanju i veštinama koje posedujete i gde sebe vidite za nekoliko godina. Ispitivač, naime, na osnovu vaših odgovora procenjuje koliko su vaša znanja potrebna firmi. Savet je da istaknete sve veštine, na primer korišćenje računara. Koliko često koristite izraz „pokušati“? Reč „pokušati“ ne uliva poverenje u očima poslodavca. Na taj način ste zapravo rekli kako ćete možda uspeti u tome, a možda i ne. Stoga stručnjaci savetuju da ne upotrebljavate tu reč. Radije recite ono što ne znate, a da ćete tu veštinu savladati. Da li ste poverljivi? Koliko vredi vaša reč? Poslodavca zanima hoćete li se pridržavati zadanih rokova, jeste li odgovorni? Pokazujete li osećanja? Kandidati često smatraju kako moraju ostati „strogo poslovni“ i ne pokazivati nikakva osećanja tokom razgovora za posao. Ali stručnjaci savetuju da je poželjno pokazati i dozu „strasti“ prema poslu za koji se takmičite. Nema ničeg lošeg u tome da kažete kako vas nešto interesuje više od ostaloga. Kako da ostavite dobar utisak u samo 10 minuta Mnogima koji traže zaposlenje ili bolje zaposlenje intervju za posao predstavlja najteži deo potrage za novim poslom. Međutim, primenom nekih ključnih saveta tragač može da ostavi odličan utisak za samo 10 minuta razgovora. Zadivite odećom Prvi utisak koji ostavite na intervjuu možda je i ključan faktor za dobijanje novog posla. Zbog toga morate da izgledate besprekorno. Izglancajte cipele, potrudite se da se prikladno obučete i uđete u prostoriju tako da vaša pojava zahteva pažnju. Ostanite smireni Na intervju bi trebalo doći 15 minuta ranije kako biste se relaksirali, što će vam tokom samog intervjua doneti dodatno samopouzdanje. To će, isto tako, osigurati dijalog između vas i potencijalnog poslodavca u kojem će se utvrditi da li vi i firma odgovarate jedno drugom. Pokažite svoje znanje Dođite na intervju uvereni da možete otvoreno da pričate i s potencijalnim poslodavcem o tome kako mu vaša prethodna iskustva mogu pomoći u trenutnim poslovnim okolnostima. Pripremite barem dva pitanja koja ćete postaviti potencijalnom poslodavcu pre kraja intervjua. Pitajte o mogućnostima za napredovanje u karijeri i profesionalnom razvoju, o zadnjim velikim poslovnim poduhvatima firme ili o trendovima u branši. Neformalni razgovor Neformalni razgovori mogu pomoći da se probije led i nastane opuštena atmosfera. Svakako izbegavajte kratke „da“ i „ne“ odgovore. Pokažite poštovanje prema firmi Pregledajte veb stranice firme, pročitajte godišnje izveštaje o poslovanju i sve pres materijale do kojih možete doći. Pokažite poštovanje prema firmi. Fokusirajte se na sitnice Poslodavci vode računa i o najmanjim sitnicama. Zato, pripazite kako se rukujete, tokom razgovora gledajte sagovornika u oči, pružite ruku na završetku intervjua. Neverbalni govor mnogo govori o vašem karakteru i poruci koju želite da pošaljete. Pokažite entuzijazam Čak i ako vam se ne svidi ono što potencijalni poslodavac nudi, ostanite pozitivni. Nemojte pokazati nervozu i svakako dovršite razgovor na nivou. Tako ćete ostaviti utisak da ste se zaista potrudili oko intervjua. Čuvajte ugled, vremenom se sve sazna Dobar ugled čoveku jednostavno olakšava sve čime se bavi! Ugled ne utiče samo na naš privatni život već i na poslovni. Naime, ljudi uglavnom žele da se osećaju prijatno u društvu osoba sa kojima sarađuju na poslu. Nije važno da li ste vlasnik firme, radite u velikoj kompaniji, prodajete garderobu ili cipele, ali ako ste na lošem glasu - bilo zasluženo ili ne, i posao će vam ići loše! Velika je verovatnoća da će vam u tom slučaju drugi ljudi okretati leđa i da neće biti baš puno njih koji će hteti saradnju sa vama. Posle višemesečnog traganja, nekoliko krugova najrazličitijih i ponekad vrlo napornih testiranja, intervjua i pregovora sa poslodavcem, osvanuo je konačno i taj divan dan - vaš prvi radni dan na novom poslu! Čestitamo - dobili ste posao! Prvi utisak koji ćete ostaviti u novom radnom okruženju je jako važan. U samo tih nekoliko prvih dana drugi će stvoriti sliku o vama koja će vas pratiti sve vreme rada u kompaniji! Oni epiteti koje vam nove kolege prilepe već tokom prve radne nedelje najverovatnije će značajno obojiti njihov odnos prema vama i na taj način vas indirektno pozicionirati u neformalnoj strukturi organizacije u koju ste došli! Naravno, ugled među kolegama i saradnicima nije nešto što se stiče preko noći, on je proizvod svih naših aktivnosti i postupaka tokom vremena. Za građenje dobrog ugleda treba mnogo vremena, a za njegovo narušavanje je dovoljan samo trenutak ili čak i samo jedan postupak! Svaki negativan ili loš i nepromišljen postupak može narušiti vaš, do tada napornim radom, stečeni ugled. Svi smo nebrojeno puta bili svedoci situacija kada neka poznata javna ličnost uništi svoj dugo građeni ugled samo jednim nepromišljenim postupkom. Često za izgradnju dobre reputacije čoveku treba ceo život, a sve to može se poništiti samo jednim nepažljivim korakom. I zato, budite vrlo obazrivi kada su u pitanju škakljive teme, kao što su, na primer, iznošenje svojih stavova o politici, religiji, etničkim grupama i drugim važnim društvenim pitanjima. U početku je uvek bolje više slušati nego govoriti. Dobar ugled stiče se, između ostalog, i ukoliko budete govorili prave stvari pravim ljudima i u pravo vreme i potvrđivali ih sopstvenim pravim postupcima. Kod ugleda je veoma važno da je, uslovno rečeno, lepljiv. Naime, ako ste došli na neko radno mesto sa negativnim imidžom koji vas prati, ljudi će većinu vaših postupaka negativno procenjivati, ali ako ste na dobrom glasu, i svi vaši postupci će biti okarakterisani kao dobri, pa čak i ako uradite nešto loše, većina će biti sklona da to pripiše slučajnosti ili nepažnji. Međutim, ako ste prilikom dolaska u neku kompaniju svojom nepažnjom i nepromišljenošću vrlo brzo stekli negativnu reputaciju - to će vam definitivno biti problem, jer će vas kolege i saradnici odbacivati, a samim tim ćete imati i velikih problema da obavljate svoj posao! A vaše kolege će biti veoma sklone da svaku vašu, pa i najbolju nameru, rastumače i okarakterišu kao licemerje. Još jedna stvar je značajna za reputaciju - ona se uglavnom širi vrlo brzo! Zbog toga, uradite li nešto loše, nemojte se zavaravati kako to niko nikad neće saznati. Vremenom se sve sazna, a loše stvari se jako brzo i jako daleko pročuju. Posle toga ćete morati da se nosite sa posledicama sopstvenih postupaka. Ne prekidajte sagovornika, posebno ako je poslodavac! Pregovori sa vašim budućim i potencijalnim poslodavcem ili nadređenim uglavnom započinju onog trenutka kada ste se pojavili u vidnom polju svojih sagovornika - vaš celokupan izgled, pokreti i stil oblačenja već su u vaše ime „poslali“ prve poruke! Da biste ostavili pozitivan prvi utisak na sagovornika, uvek imate vrlo malo vremena, obično svega par minuta. Pregovori se zasnivaju na komunikaciji kako rečima i glasovima tako i pokretima tela. Sve ovo gradi jednu celokupnu sliku koju sagovornik stvara o vama i to upravo tokom tih prvih nekoliko trenutaka. Da biste jasno komunicirali za vreme pregovaranja sa poslodavcem, pokušajte da primenite neke od sledećih saveta - vaš govor bi trebalo da bude razumljiv, privlačan i pouzdan. Gledajte sagovornika, održavajte kontakt očima, ali izbegavajte hipnotizersko „fiksiranje“ pogledom. Izbegavajte da prekidate sagovornika dok govori, saslušajte ga do kraja, pa tek onda postavljajte pitanja i dajte svoje odgovore ili komentare. Analizirajte neverbalne signale, ne dopustite da glas, izgled ili gestikulacija sagovornika utiču na sadržaj poruke, niti da vaše reči budu nabijene osećanjima, naročito u slučaju sukoba interesa ili nezadovoljstva, zadržite smireno, profesionalno držanje. Uvek morate svom sagovorniku dati do znanja da su vam važni njegovi ciljevi, misli i reči. Vaše ponašanje mora biti uverljivo, profesionalno i uvek prihvatljivo. Istraživanjima je utvrđeno da simpatija kod prvog susreta nastaje pre svega zbog prijateljskog izraza lica - 55 odsto, a zatim zbog prijateljskog tona glasa - 38 odsto, a tek na trećem mestu zbog sadržaja izgovorenog - 7 odsto. Uvek budite sigurni da znate i da pravilno upotrebljavate značenje reči koje koristite. Ne koristite latinske ili strane reči i izraze samo da biste impresionirali sagovornika ako ne znate njihovo pravo značenje! Prvi put kada napravite neku takvu omašku, vaš sagovornik bi eventualno to mogao smatrati čak i simpatičnim, međutim ponavljanje takvih grešaka moglo bi dovesti do negativne reakcije vašeg sagovornika. Nikako ne koristite ni reči koje bi u lokalnom slengu mogle imati drugačije značenje - najčešće vulgarno ili uvredljivo. U slučaju da primetite da sagovornici ne razumeju ili ne razmišljaju previše o onome što govorite, na veću aktivnost i pažnju možete ih „naterati“ glasnijim govorom i snažnijom gestikulacijom, ali svakako ne preterujte u tome! Ako su vaši sagovornici inteligentni, visokoobrazovani i zainteresovani, primenite nešto suptilniji pristup, ispunjen, na primer, humorom koji će svakako biti primeren i u skladu sa odgovarajućom situacijom u kojoj se nalazite. Ukoliko vaš glas postane tih i ravan, bez izražajnih i snažnih tonova, ostavićete utisak preplašene nesigurne ili čak i nezainteresovane osobe. Nedostatak koordinacije između misli i glasa uzrokuje neodlučan glas, koji je najčešći „simptom“ koji se javlja kod sagovornika koji nisu sigurni u ono što govore. Pravilna upotreba sopstvenog glasa - njegove boje i tonaliteta pomoći će vam da vaši pregovori budu uspešniji. Vežbajte i eksperimentišite sa svojim glasom, postanite u svakom trenutku svesni njegove snage i mogućnosti koju ćete iskoristiti tokom razgovora. Svaki čovek sam kroji svoj stil govora, uključujući i znanje gramatike, sopstveni vokabular, poznavanje značenja reči, kao i umeće oblikovanja rečenica. I za kraj - uvek imajte na umu da će dobro pripremljen, ali loše prezentovan „govor“, imati manje uspeha od loše pripremljenog, ali dobro izvedenog! Postanite pouzdani! Da bi pregovori sa potencijalnim poslodavcem o uslovima vašeg angažmana, sa šefom ili novim kolegama na poslu bili uspešni potrebno je pridržavati se makar nekih od ovih praktičnih saveta koji će vam pomoći da tokom poslovnih pregovora steknete bolje pozicije. Pre svega, potrudite se da od početka odajete utisak osobe od poverenja na koju se kolege, nadređeni ili saradnici mogu osloniti - uverite, pre svega, sami sebe da ste pouzdana osoba i vrlo brzo će i drugi uvideti da vam mogu verovati. Predstavite se poslodavcu kao pouzdana, kompetentna, organizovana, profesionalna i efikasna osoba koja zna da ostvari svoje ciljeve, ali i da isto to omogući i sagovorniku. Najlakše je prevariti nekoga ko vam veruje. Međutim, to je mač sa dve oštrice, jer kad jednom izgubite nečije poverenje, teško ćete ga povratiti. Vrlo je važno da stvorite osećaj sopstvene važnosti - neko to može nazvati hvalisanjem, neko laskanjem, a neko i ulizivanjem. Hvalite sebe, ali i druge ljude, hvalite lepe kako su pametni, a pametne kako su lepi! Pronađite nešto na sagovorniku čemu se zaista divite i hvalite to do neba. Laskajte ljudima, poverite im tajnu, da pokažete da su vredni vašeg poverenja. Pri tom budite pažljivi i što realniji - ukažite ljudima i na njihove nedostatke, jer kad uključite i malo kritike uz pohvalu, delujete mnogo iskrenije! Uporedite ih sa boljima npr. recite da su mnogo pametniji od nekoga ko ima bolji auto od njih ili više novca. Potrudite se da svojim stavom, načinom govora i ponašanjem stvorite sami sebi, ali i sagovorniku što opušteniju atmosferu, izgledajte kao osoba koja je zadovoljna sobom i onim što je do sada postigla u svom životu. Taj osećaj otvorenosti, poverenja i zadovoljstva ubrzo će se „raširiti“ prostorijom i preneti i na vašeg sagovornika, a opušten i zadovoljan čovek će lakše prihvatiti vaše uslove i dovesti vas do cilja. Ne dopustite sebi da vas vaš sagovornik uvuče u stanje iščekivanja stvarajući atmosferu tajanstvenosti i zagonetnosti. Tražite objašnjenje svega što vam nije jasno, pa i deset puta ako je potrebno, jer je vaše pravo, naročito prilikom razgovora sa poslodavcem koji želi da vas zaposli, da znate o čemu pregovarate i kakav vam se paket kompenzacija i benefita nudi na tom radnom mestu. Čak i ukoliko ste u vrlo nezavidnoj situaciji poput one da već godinu dana aktivno tražite posao, šetate se od jednog do drugog potencijalnog poslodavca i - ništa, nemojte dozvoliti sebi da upadnete u bilo kakvu vrstu psihološkog pritiska. Psihičkim pritiskom vas u određenom trenutku možda neko i može navesti da pristanete na neke nepovoljne uslove radnog angažmana, ali dominantni pregovarači će uvek kasnije tražiti od vas sve više i više. Da biste ovo sprečili, naučite se da od samog početka kažete „ne“, suprotstavite se pritisku i recite „ne želim“, „ne zanima me takva ponuda“... Budite realni i napravite pravilnu procenu onoga što možete, umete, znate i koliko ste zaista spremni da se zalažete za ostavrenje poslovnih ciljeva kompanije u koju dolazite i prihvatite ih kao svoje lične ciljeve, te na osnovu takve procene i realnog stanja na tržištu radne snage u Srbiji, kao i položaja kompanije u koju ste došli na intervju postavite svoje uslove vezane za paket kompenzacija i benefita koji očekujete! Umerenost otvara vrata Telesni kontakt je zapravo još jedan od veoma važnih elemenata neverbalne komunikacije i u velikoj meri zavisi od prostorije u kojoj se nalazite, običaja i nivoa intimnosti dve osobe. Na razgovoru sa potencijalnim poslodavcem jedini mogući, prihvatljivi i očekivani telesni kontakt sa ispitivačem jeste - rukovanje! Ono obično služi kao pozdrav ili kao potvrda nekog dogovora. Labavo rukovanje i vlažni, znojavi dlanovi ostavljaju negativan utisak na ispitivača isto kao i preterano jak i grub stisak šake, kojim kao da pokušavate da slomite ruku sagovorniku! Dakle, budite umereni i napravite procenu u zavisnosti od situacije da li je poželjno i prikladno rukovati se sa ispitivačem. Verbalnom komunikacijom uglavnom samo pružamo određene informacije, a neverbalnom prenosimo stavove i emocionalni odnos prema informacijama koje šaljemo i primamo ili odnos prema osobi sa kojom komuniciramo. Na osnovu dobrog poznavanja neverbalnih znakova možemo donositi zaključke i o dve glavne karakteristike međuljudskih odnosa - naklonosti i moći. To je posebno važno u situacijama u kojima je potrebno protumačiti pravo mišljenje ili istinitost tvrdnji osobe koja nam možda u određenom trenutku šalje potpuno oprečne signale - na primer ispitivaču govorimo afirmativne i lepe reči vezane za našu zainteresovanost za kompaniju u koju smo došli na intervju i novi posao, ali hladnim glasom i ravnodušnim pogledom, ili uveravamo ispitivača u sopstveno odlično poznavanje kompjuterskih mreža, što je jedan od ključnih uslova za selekciju, gledajući u pod i nervozno se vrteći na stolici. Takvim porukama navodimo iskusnijeg ispitivača na pomisao da nešto nije u redu sa onim što govorimo, te će se verovatno razgovor povesti u pravcu dalje provere onoga što smo možda želeli prikriti. Neretko se dešava i da kandidati imaju odlična stručna znanja potrebna za uspešno obavljanje poslova na otvorenoj poziciji, ali se zbog straha, lične nesigurnosti, treme ili neiskustva prikazuju u mnogo lošijem svetlu! Često pod uticajem različitih emocija, stvari i ljude ne vidimo onakvima kakvi zaista jesu, već u nekakvoj iskrivljenoj perspektivi. Neverbalni znaci komunikacije se između ostalog mogu podeliti i na statične i dinamične. Među statičnima posebnu pažnju valja obratiti na udaljenost tela. Fizička udaljenost koju održavamo u odnosu na druge ljude utiče na sliku koju drugi formiraju o nama, ali i na način na koji ćemo mi komunicirati sa drugima. Prostor oko sebe čovek deli na intimni prostor, gde je udaljenost između dve osobe je 45 centimetar ili manja - ovaj prostor je po pravilu rezervisan samo za bliske osobe, lični prostor koji ide od 120 centimetar - ovako komuniciramo sa ljudima tokom društvenih susreta i zabava, socijalni prostor koji je u rasponu do 370 centimetar - a namenjen je službenoj komunikaciji i poslovnim odnosima i javni prostor - od 370 centimetar i više, koga obično srećemo u situaciji - publika i govornik. Mala prezentacija spremna za intervju Tokom intervjua poslodavac će nastojati da razjasni neke detalje iz vaše poslovne biografije (cv), zato je dobro da proučite sve što ste napisali i da pokušate da predvidite šta bi mogli da vas pitaju. Ali, jedno od najčešćih pitanja na razgovoru za posao je da kažete nešto o sebi. Upravo je zbog toga važno pripremiti kratku prezentaciju u kojoj nećete ponavljati činjenice iz poslovne biografije nego ćete navesti najzanimljivije informacije o sebi. Evo nekoliko saveta. Radno iskustvo Kratkom prezentacijom o sebi možete postaviti dobru osnovu za dalji tok intervjua. Najbolje je započeti razgovor s dosadašnjim radnim iskustvom i načinom rada s kojim ste se do sada susretali. Ako ste bez radnog iskustva, tada možete dati primere onih zadataka koje ste eventualno obavljali na fakultetu ili tokom školovanja. Važno je znati da tokom razgovora nije poželjno iznositi detalje iz privatnog života, niti otvarati temu o verskoj ili političkoj pripadnosti. Pružite primere Ponekad konkretan primer vredi kao deset uopštenih rečenica. Zato, smislite pre intervjua kako pomoću primera pojačati svoje izlaganje i pružiti zanimljive informacije. Imajte na umu da primerima morate dokazivati svoje uspehe i napredovanja. Pripremite u pisanom obliku! Vaš stav je prva stvar koju će poslodavac primetiti, a kako bi postali sigurniji u sebe dok iznosite vaše radno iskustvo potrebno je vežbati. Savet je da prezentaciju sastavite u pisanom obliku kako bi lakše uočili šta želite da istaknete i kakvu poruku želite da prenesete i ostavite mogućem poslodavcu. Kratak kurs o pregovaranju Imajući na umu značaj kako verbalne, tako i neverbalne komunikacije potrudite se da prilikom poslovnog intervjua sa potencijalnim poslodavcem izgledate ambiciozno i profesionalno, a pre svega komunikativno, pristojno, uljudno i sigurno u sebe. Dakle, naša garderoba, frizura, šminka, nakit, tetovaže i ostali modni dodaci predstavljaju načine izražavanja sebe. Način na koji se prezentujemo drugima takođe mnogo toga govori o našem društvenom položaju, pripadnosti određenim grupama, preferencijama, bračnom statusu, a ponekad i o crtama naše ličnosti, a u velikoj meri određuje i naše “startne” pozicije kod poslodavca, a prilikom pregovaranja o uslovima pod kojima ćete biti angažovani. Ovo je finalni, ali ne manje značajan deo procesa selekcije. Jedan od ključnih elemenata prilikom razgovora sa potencijalnim poslodavcem je pregovaranje o uslovima vašeg radnog angažmana. U većini kompanija ćete se tokom selekcijskog procesa susresti sa pitanjem „Koliku platu očekujete“? Da biste zauzeli realnu poziciju u ovom delu intervjua korisno je da se upoznate ne samo sa standardima kompanije u koju dolazite već i sa nekim osnovnim postavkama pregovaranja. Pre svega, treba shavatiti da je pregovaranje o uslovima radnog angažovanja finalni deo procesa selekcije, a koji pre svega ima za cilj usklađivanje interesa dve ili više pregovaračkih strana – predstavnika potencijalnog poslodavca i vas kao odabranog kandidata za otvoreno radno mesto. Pregovaranje sa potencijanim poslodavcem može biti čak i zabavno ako znate šta radite i dokle možete da idete u ovim pregovorima, ali i prava gnjavaža ako u većini slučajeva iz pregovora izađete “kratkih rukava”. Pa opet, ukoliko se upustite u pregovore sa potencijalnim poslodavcem naoružani netačnim argumentima i podacima baziranim na neproverenim pretpostavkama, pa čak i smicalicama i po svaku cenu želite da rezultat pregovora bude isključivo vama po volji, verovatno ste krenuli ste u pogrešnom smeru i vrlo verovatno se potencijalni poslodavac i pored svih vaših kvaliteta neće odlučiti da uposli baš vas. Pregovori se mogu smatrati uspešnim samo onda kada su obe strane zadovoljne – dakle korist od vašeg angažmana ćete imati i vi i vaš budući poslodavac. Zato je vrlo važno da lukavo pripremite strategiju u kojoj su jasno razdvojeni generalni ciljevi koje želite da postignete promenom zaposlenja - kao na primer mesečni prihodi uvećani za 10 do 20 odsto ili mogućnost za razojem i usavršavanjem ili razvoj karijere - od onih manje važnih uslova koji se mogu “žrtvovati” u korist poslodavca, a u skladu s načelom “uvek budite spremni da prihvatite kompromis”! Dakle da biste bili dobar pregovarač pored toga što morate znati svoje ciljeve, morate biti svesni i svojih mogućnosti da biste mogli odrediti šta očekujete od poslodavca. Pregovor sa potencijalnim poslodavcem o uslovima vašeg radnog angažmana nije nametanje svojih želja poslodavcu, niti je cilj isključivo ispunjenje vlastitih ciljeva. Dakle, dobro i efikasno pregovaranje o uslovima vašeg radnog angažvanja je prilagođavanje i kompromis! Čuvajte se „halo efekta“! Kada dođete na zakazani intervju kod potencijalnog poslodavca, bitno je da dobro osmotrite prostoriju u kojoj se vodi razgovor i pozicionirate se u odnosu na veličinu prostorije na pristojnoj i poslovnoj udaljenosti od ispitivača - od 120 do 370 cm. Obično je kod većine poslodavaca već postavljena stolica na koju ćete sesti i vrlo je neprofesionalno premeštanje stolice i preterano približavanje ili udaljavanje od ispitivača! Introvertne, zatvorene i stidljive osobe vole veću distancu od ekstrovertnih i komunikativnih osoba. Isto tako, žene obično lakše podnose veću fizičku blizinu drugih žena, nego što muškarci podnose blizinu drugih muškaraca! Položaj stola u kancelariji u kojoj se nalazite na intervjuu, kao i njegov oblik, mogu vam dati određene informacije o osobi koja sa vama vodi razgovor, kao i ostalim zaposlenima u kompaniji i njihovim odnosima, pa čak i nameću određeni način i kodeks ponašanja. Tako je, na primer, okrugli sto mnogo češći u većini kompanija koje su orijentisane ka kolektivnom duhu, jer je pogodniji za timski rad, dok je pravougaoni sto karakterističniji za strogo hijerarhijski uređene organizacije. Sto koji je obično smešten između kandidata i ispitivača prilikom intervjua pojačava osjećaj kontrole i omogućava spremnost za interakciju. Pokretni sto daje veću moć, jer omogućuje bolju kontrolu orijentacije tela. Položaj i stav tela - ostavlja utisak i govori o našem stavu prema osobama ili onome o čemu nam govore. Brojna istraživanja pokazuju da ljudi u razgovoru zauzimaju sličan položaj tela i stav kao i njihov sagovornik, ako se s njim slažu ili imaju pozitivan stav prema njemu. Svako naginjanje prema osobi pokazuje zainteresovanost ili zabrinutost, a odmicanje distanciranost i sigurnost u sebe. Slaganje i pozitivan stav ili neslaganje i odbojan stav u skladu su sa otvorenim ili zatvorenim stavom našeg tela u odnosu na sagovornika. Pored ovih statičnih neverbalnih znakova, tu su i dinamični, a to su pre svega izrazi lica - pri proceni sagovornika ili nečijeg izraza lica, naročito prilikom prvog susreta trebalo bi voditi računa o pojavi koja se stručno u psihologiji zove „halo efekat“. Suština ove pojave je u tome da mi na osnovu jednog svojstva ili osobine koja nam se sviđa ili ne sviđa stvaramo celokupnu sliku o čoveku s kojim razgovaramo! U takvim situacijama se obično oslanjamo na spoljašnji izgled osobe - izrazito neproporcionalne crte lica, pokvareni zubi, neadekvatna ili neuredna garderoba, zapuštena frizura, način govora ili slično. „Halo efekat“ se može bazirati i na informacijama koje smo prethodno dobili o nekome s kim razgovaramo prvi put, a ne sviđaju nam se ili sagovornik poseduje neke od osobina koje i sami posedujemo - na primer, završio je isti fakultet kao i mi, imamo slična razmišljanja, slušamo istu muziku itd. pa je osoba odmah „simpatično“ obojena u našim očima! Ovo, naravno, smanjuje našu objektivnost pri proceni sagovornika i ne može se u potpunosti izbeći, ali se svakako može kontrolisati. Na kraju, svakako bi trebalo napomenuti da i sami oblici ponašanja, garderoba, rasna i etnička pripadnost, pa čak i pol, godine starosti, telesna konstitucija i visina osobe imaju važne, ako ne i odlučujuće uticaje na neverbalne signale koje šaljemo sagovorniku i konačnu sliku koju će drugi formirati o nama samima. Kontrolišite ruke tokom intervjua! Tokom razgovora, odnosno intervjua sa potencijalnim poslodavcem povedite obavezno računa i o gestikulaciji rukama jer je to treči, ali ne i manje važan element govora tela. Tzv. otvoreni pokreti i gestikulacija tj. usmeravanje ruku prema osobi s kojom razgovarate, tako da su vam dlanovi okrenuti ka gore i vidljivi, karakteristični su pokreti za iskrene osobe koje su obično sigurne u sebe i otvorene prema drugim ljudima. Pokazivanjem prsta ili približavanjem ruku ispred sebe dajete važnost onome što u datom trenutku govorite. Svakako je preporučljivo tokom intervjua izbegavati prekrštene ruke ili dodirivanje rukava - tako šaljete poruke sagovorniku da ste napeti, nervozni, nesigurni, a ponekad i neiskreni. Šta god da radite sa rukama tokom intervjua, potrudite se da svakako izbegnete neprestano „mahanje rukama i dirigovanje“, jer tako ostavljate utisak veoma nervozne osobe koja nije sposobna za samokontrolu. Često dodirivanje očnih kapaka i bilo kakvo čačkanje lica, nosa ili usta odvraća pažnju sagovornika sa onoga što govorite, a vi delujete nesigurno ili nezainteresovano. Ovo je naročito značajno, jer većina poslodavaca želi u svom timu komunikativne, otvorene i sigurne u sebe timske igrače. Ovo što je navedeno predstavlja samo neke od osnovnih principa po kojima vas vaša podsvest razotkriva i iskusnom sagovorniku daje mnogo više informacija o vama samima od onoga što u datom trenutku govorite. Vežbom možete postići kontrolu nad svojim pokretima, a pravu meru i detalje sami ćete steći vremenom i iskustvom. Dobra vežba je da pokušate da se setite nekih osoba koje su na vas ostavile pozitivan, odnosno suprotan, negativan utisak. Analizirajte i posmatrajte poželjne i nepoželjne pokrete koje čine te osobe te pokušajte da ih u sopstvenoj interpretaciji „ubacite“ u svoj govor tela, ali tako da deluju spontano, a ne izveštačeno! Uostalom, već i sama svest o tome da sopstvenim telom i pokretima dajete vrlo jasne poruke sagovorniku učiniće da ćete češće biti svesni onih grešaka koje činite, pa ćete tako ljudima prema kojima želite da budete srdačni češće prilaziti opušteno, te ćete biti otvoreniji za komunikaciju, dok ćete se od nasrtljivaca braniti i bez reči, samo stavom i položajem tela. Neverbalni deo procesa komunikacije može biti prepušten slučaju, spontan i neusiljen, neisplanirani deo vašeg razgovora sa potencijalnim poslodavcem, međutim mnogo je korisnije da i neverbalna komunikacija bude deo vaše isplanirane „strategije“ tokom intervjua. Kod nekih osoba, gestikulacija rukama je veoma izražena tokom govora, dok su drugi ljudi tokom intervjua, poput kipa, nepomični i nepokretni dok govore. Gestikulacija rukama je svakako najznačajnija, ali sasvim sigurno, ukoliko preterate to će svakako ometati normalan tok razgovora sa ispitivačem. Pokret može skrenuti pažnju sa reči koje u određenom trenutku izgovarate ili im neplanirano dati potpuno drugo značenje i smisao. Ovako se fokus razgovora lagano gubi u neprekidnim pokretima, mrdanju, pomeranju, micanju, mahanju i „dirigovanju“. Nema druge šanse za prvi utisak! Tokom pripreme za intervju obavezno povedite računa i o sledećem - govor tela ili neverbalna komunikacija kojom šaljemo određene signale sagovorniku vrlo je značajan segment našeg svakodnevnog ponašanja. Neretko se dešava da veoma kvalitetni kandidati za otvorenu poziciju budu eliminisani iz daljeg toka selekcije samo zato što nisu umeli da se prezentuju poslodavcu na adekvatan način ili jednostavno nisu ostavili dobar prvi utisak na osobu koja u ime poslodavca vrši selekciju prijavljenih kandidata. Jedna mudra izreka kaže - „Nema druge šanse za prvi utisak!“ - i svakako bi o tome trebalo dobro razmisliti! Tokom intervjua je korisno i poželjno povesti računa ne samo o tome šta ćete reći ispitivaču već i na koji način i kakva je vaša gestikulacija dok govorite, položaj tela, kako ćete ući u prostoriju, sesti, ponašati se tokom intervjua i na kraju se pozdraviti sa potencijalnim poslodavcem i izaći iz prostorije u kojoj se obavljao intervju - sve ovo su elementi koji iskusnijem ispitivaču govore puno toga o vama. Dakle, obratite pažnju kako na verbalnu komunikaciju - sadržaj onoga što govorite, način izražavanja i reči koje koristite; tako i na neverbalne signale koje, često nesvesno, upućujete sagovorniku tokom selekcijskog intervjua. Komunicirajući sa raznim ljudima tokom života svako od nas je u većoj ili manjoj meri naučio da je poželjno u određenim situacijama prikriti sopstvena osećanja ili reći ono što mislimo da je adekvatno. Međutim, vrlo malo nas je naučilo i kako da sopstvene reči propratimo adekvatnim govorom tela. Upravo zato je sigurno da se svako od nas bar jednom našao u situaciji kada nas je većina drugih ljudi vrlo lako mogla pročitati. Osim što svojim pokretima i stavom tela ponekad zapravo pokažemo sagovorniku da smo neiskreni, govorom tela najdirektnije pokazujemo i koliko smo sigurni ili nesigurni u sebe. Nedostatak samopouzdanja veoma je vidljiv, šta god mi u tom trenutku govorili sagovorniku, u sitnim pokretima koji nas odaju kao i u položajima našeg tela. Zato je vrlo korisno poznavati govor tela - kao važan oblik neverbalne komunikacije, jer ćemo tako naučiti pre svega puno o sebi samima, ali i o onom segmentu sebe i svog ponašanja koga ponekada zapravo nismo ni svesni. Kompletnu sliku o svakoj osobi sa kojom kontaktiramo stičemo zapravo od prvog trenutka kad smo je ugledali. Stručnjaci procjenjuju da čak 80 odsto prvog utiska koji o nekom stvorimo baziramo na govoru, stavu i položaju tela te osobe. Izraz lica, kontakt očima, gestikulacija rukama, način na koji sedimo, boja glasa, ton kojim se obraćamo drugima ili odgovaramo na postavljeno pitanje, naši sagovornici često čuju mnogo glasnije nego reči koje tom prilikom izgovaramo. Imajući sve ovo u vidu ne dozvolite sebi da vam se desi situacija gde ste na primer, aplicirali za poziciju menadžera prodaje i sada želite da uverite potencijalnog poslodavca da ste baš vi prava osoba za njihovu kompaniju. Nikako nećete postići ovaj svoj željeni cilj ako budete tokom intervjua sedeli sklupčani na stolici, prekrštenih ruku i nogu, povučeni u sebe, tiho i kratko odgovarajući na postavljena pitanja. Većina ljudi bi takav položaj tela protumačila kao nesigurnost u sebe i zauzimanje odbrambenog stava. A takvu osobu bi retko koji poslodavac želeo da ima u svom timu! Ostanite hladni i pred neprijatnim pitanjima! Kao što se dešava poslodavcima da se tokom procesa selekcije za određenu poziciju susreću sa različitim kandidatima, čija se motivacija i ponašanje mogu svrstati u nekoliko različitih kategorija, isto tako često možemo čuti i vrlo šarenolika iskustva samih kandidata u vezi sa različitim poslodavcima. Ovo je posebno izraženo kod onih poslodavaca koji unutar svog sistema nemaju izdvojenu funkciju u vezi sa ljudskim resursima. Razna iskustva kandidata idu od onih komičnih do krajnje neprijatnih. Među kandidatima koji su aplicirali za posao u različitim kompanijama kod nas čak oko 41 odsto njih navode da ih iznenađuju, ponekad suviše otvorena, lična pitanja poslodavaca sa kojima su se susretali na selektivnim intervjuima, a tiču se obično raznih detalja iz privatnog života, tendencija ka planiranju porodice, emotivnog života kandidata. Tako neke poslodavce, na primer, zanima bračni status kandidata, planovi vezani za venčanja i prinove, gde i s kim žive, da li je stan u kome žive u njihovom vlasništvu ili je stan iznajmljen, šta su po nacionalnosti, za koju političku opciju se najradije opredeljuju, u kom horoskopskom znaku su rođeni ili, pak, da li imaju neku tetovažu na telu? Pitanja koja tokom intervjua postavlja nestručno i neprofesionalno osoblje kome je poverena selekcija kandidata, i koja uglavnom nemaju neke posebne veze sa otvorenom pozicijom na koju je kandidat aplicirao jesu i ona poput pitanja tipa - `Gde radi vaš suprug i kolika mu je plata?`, `Kada su rođeni vaši roditelji i brat/sestra i koji je njihov JMBG - matični broj?`, `Ko će, po vama, pobediti na predstojećim izborima i koju političku stranku najviše cenite?`, mada ima i onih `nepristojnih ponuda` tipa - `Da li ste slobodni večeras?` Oko 12 odsto kandidatkinja je tokom intervjua osetilo na svojoj koži otvorenu tzv. polnu diskriminaciju vezanu za brak, porođaj i porodicu, a ponekada je ovaj oblik diskriminacije išao toliko daleko da je čak pojedinim kandidatkinjama tokom intervjua to otvoreno i bez uvijanja rečeno. Neobična pitanja poslodavaca ponekad se odnose i na veštine, znanja ili sposobnosti koje, bar naizgled, nemaju nikakve veze sa zahtevima otvorenog radnog mesta - `Da li znate da plivate?`, `Vozite li bicikl?`, `Da li znate da kuvate i koji su vaši omiljeni specijaliteti?`, `Za koji fudbalski klub navijate?`, tu su neretko i detaljna ispitivanja kandidata o njegovom zdravstvenom stanju u situacijama kada opis poslova ne opravdava postavljanje takvih pitanja, ili pak neobična pitanja o bivšem poslodavcu. Da bi se ove i slične neprijatne situacije smanjile na minimum, poželjno je da poslodavci povedu računa o tome ko unutar kompanije vrši sam proces selekcije i intervjuisanje kandidata, kao i o načinu i metodama kojima se koriste tokom procesa selekcije, a radi odabira najpogodnijeg i najadekvatnijeg kandidata za određenu otvorenu poziciju. Ovo se pre svega odnosi na one kompanije koje nemaju osobu zaduženu za ljudske resurse, niti izgrađen sistem poželjnih i potrebnih kompetencija, kao i jasan opis zaduženja i zahteva vezanih za otvorenu poziciju. Kako da vas poslodavci žele u firmi? Kao što ne postoji univerzalno dobra poslovna biografija (cv) koja će vam osigurati posao, već je morate redovito revidirati i prilagoditi svakom konkursu na koji se prijavljujete, tako ne postoje određene veštine i znanja koji će vam osigurati posao, već morate ulagati u sebe i svoje znanje. Evo četiri saveta koja mogu pomoći da postanete poželjan tražilac posla. Budite realni u definiciji o „dobrom poslu“ Pohvalno je znati kakav posao želite, ali sasvim je neprofesionalno sedeti kod kuće očekujući da se pojavi oglas za „posao iz snova“. Razmotrite druge mogućnosti. Ponekad vam posao, koji se na prvi pogled ne čini zanimljivim, može omogućiti da naučite mnogo korisnih stvari koje će vam pomoći u daljem radu. Napravite strategiju Ukoliko ste u potrazi za poslom, u vremenskom periodu u kojem se ništa značajno ne dešava, ulažite u svoje znanje. Unapredite veštine i znanja koja traže poslodavci. Saznajte šta poslodavac ceni Bez obzira na vaše zanimanje, trebalo bi imati određene sposobnosti kako biste postigli poslovni uspeh. Te sposobnosti predstavljaju veštine koje u mnogočemu određuju ličnost i sposobnost rešavanja zahtevnih problema i zadataka na poslu. Saznajte koje veštine poslodavci cene u struci kojom se vi bavite. Dajte maksimum u radu Budite svesni da sami rukovodite svojim uspehom i karijerom. Stoga, dajte svoj maksimum u radu na novom poslu i pokažite inicijativu i želju za radom. Sami ćete kasnije odlučiti želite li da se vaša karijera nastavi u tom smeru. Šta NE raditi na intervjuu Vi ste pozvani na intervju da pričate sa potencijalnim poslodavcem pre svega o poslu, svemu što znate da radite, vašim veštinama, znanjima i umenjima, kao i vašem ličnom potencijalnom doprinosu daljem radu i razvoju kompanije poslodavca. Međutim, iako je ovaj cilj intervjua veoma jasan, veoma je širok dijapazon raznoraznih neprikladnih postupaka kandidata prilikom intervjua. U svakom slučaju ukoliko ne želite da budete diskvalifikovani iz daljeg toka selekcije za otvorenu poziciju u firmi gde ste aplicirali povedite računa da vam se ne desi da budete među 15 odsto njih koji pokušavaju da ispituju osobu koja vrši intervju o njegovoj ili njenoj stručnosti, ili među oko 12 odsto onih koji insistiraju da budu primljeni ranije, jer žure na još jedan intervju za posao na drugom kraju grada. Isto tako, čak 25 odsto njih iskazuje nepoštovanje prema potencijalnom poslodavcu kašnjenjem i to bez ijedne reči izvinjenja ili objašnjenja. Među interesantnim primerima svakako bi trebalo istaći i slučaj kandidata koji je pitao osobu zaduženu za selekciju šta je u horoskopu, kako bi procenio da li će se slagati tokom buduće saradnje, a potom je usledio i poziv na večeru tokom koga bi se mogli dogovoriti o svim detaljima vezanim za posao! Ne retko se susrećemo i sa kandidatima koji se hvale svojim vezama, kontaktima i poznanstvima pokušavajući na taj način da „izdejstvuju“ posao. Ima i primera poput onog kada se kandidatkinja na intervjuu pojavila sa majkom, koja ju je doslovce držeći za ruku uvela u prostoriju i odgovarala na sva postavljena pitanja umesto svoje kćeri, objašnjavajući svoj postupak kćerinim nedostatkom iskustva i sopstvenom željom da baš njeno dete počne da radi za jednu tako poznatu, uspešnu i renomiranu kompaniju! Puno je primera i neuobičajenih odgovora na više - manje klasična pitanja većine poslodavaca, među kojima bi svakako valjalo izdvojiti i sledeće odgovore – naime, neki kandidati su ovako predstavili sebe „u najboljem svetlu“ - „Sklona sam da odugovlačim sa izvršenjem datih zaduženja, pogotovo ako mi se ti zadaci ne dopadaju“; „Za mog šefa bi bilo bolje da me ne stavlja da radim sa strankama, jer sam prilično agresivan, a i „fitilj“ mi je veoma kratak!“; „Moj profesionalni cilj je da postanem meteorolog, ali s obzirom da nemam adekvatno obrazovanje, smatram da bih karijeru mogao započeti u vašoj banci na poslovima savetnika klijenata, jer volim pare!“; „Postala sam potpuno paranoična i više ne verujem nikome ništa, pa ni vama“; „Svi moji prethodni poslodavci su pokušavali da me pređu i da od mene naprave žrtvu“; „Nemojte da mislite da su moje česte promene zaposlenja - ukupno 10 radnih mesta za protekle dve godine -nešto što govori negativno o meni, jer ja nikada nisam dala otkaz!“; „Poslednji posao sam napustila jer su tražili od mene da dolazim svaki dan na posao čitavih 15 minuta ranije. Meni stvarno nije palo na pamet da prihvatim takve uslove!“ Dakle, potrudite se da budete ozbiljni i na profesionalan način predstavite poslodavcu sebe u najboljem svetlu, a svakako i dobro razmislite pre nego što date svoj odgovor na neko od postavljenih pitanja! Zapamtite: Na razgovoru o poslu ne tražite, nego nudite! Selektivni intervju na koji vas je potencijalni poslodavac pozvao je obično najvažniji deo procesa selekcije i može vam otvoriti ili zatvoriti vrata u određenoj kompaniji, pa prema tome shavtite ga kao ozbiljnu šansu za ličnu samopromociju i povedite računa o tome šta pričate, kako se ponašate, kako ste odeveni i na koji način se zapravo predstavljate poslodavcu. Obzirom da sigurno ne želite da ostavite negativan prvi utisak na potencijalnog poslodavca svakako razmislite i o sledećem što svakako može uticati na stvaranje negativne slike poslodavca o vama – oko 38 odsto kandidata se tokom intervjua žali na privatne probleme, nemogućnost zaposlenja iako su učestvovali na brojnim intervjuima, navode negativna iskustva sa drugih konkursa za posao na kojima su učestvovali, dok je i veliki deo onih kandidata koji na pitanje kako biste rešili određeni problem ili kako biste se postavili u određenoj situaciji odgovaraju da ne znaju! Naime, razgovor sa potencijalnim poslodavcem se ne sme pretvoriti ni u „apel za pomoć“, čak iako vam je ona stvarno neophodna! Većina poslodavaca će vam tokom intervjua postaviti neka više - manje univerzalna pitanja, te stoga ne dopustite sebi da nemate unapred spremljene odgovore na pitanja tog tipa. Na pitanje – zašto biste želeli da radite u našoj kompaniji – čak 20 odsto kandidata daje odgovore poput onih „dobro pitanje, .... uopšte o tome nisam razmišljao/la,... pa da steknem iskustvo, ... pa ne znam vi ste valjda velika kompanija pa se verovatno može posle napredovati“. Na ovaj način odajete utisak neozbiljne osobe, koja nema svoj profesionalni cilj, niti viziju ličnog napretka i razvoja! Sve ovo vas predstavlja u jednom nimalo lepom svetlu, što svakako prilikom traženja zaposlenja ne bi trebalo da bude vaš prioritetni cilj. Što se tiče razgovora o visini primanja – ne insistirajte odmah na razgovoru o plati, mogućnostima bolovanja, dužini godišnjeg odmora i dodatnim beneficijama. Budite oprezni kada je reč o plati. Najbolje je da zaobilazite to pitanje dok niste sigurni da ćete dobiti posao. Ako pokrenete pitanje o visini plate pre nego što je jasno da ste dobili posao, postoji mogućnost da vas eliminišu kao kandidata. Naravno da želite da radite da biste i zaradili, ali nikada nemojte to isticati kao prioritetan motiv. Ako se od vas zahteva da kažete za koliku platu biste radili, budite što realniji, pokušajte da se informišete koji je prosek plata u kompaniji za koju ste aplicirali ili pak kolika su prosečna primanja zaposlenih na istim pozicijama u nekim drugim kompanijama sličnim po delatnosti i velični. Ovde je uvek bolje dati očekivani raspon plate, a ne konkretnu cifru! Razmislite kakve uslove očekujete od potencijalnog poslodavca i dođite na razgovor sa jasnom predstavom koliko vaš rad vredi, pri tom budite realni. Razmislite pre odlaska na razgovor šta je to na šta možete da pristanete, na šta biste pristali uz korekciju prihoda, a šta je to što vam apsolutno ne odgovara kada su u pitanju uslovi rada! Jasno pokažite da stvarno želite posao! Priprema za intervju, osim adekvatnog i efektnog izbora odevne kombinacije, koja će upotpuniti kompletnu sliku potencijalnog poslodavca o vama, uključuje i prikupljanje informacija o radnom mestu i samoj kompaniji. Veliki broj prijavljenih kandidata za neku otvorenu poziciju, oko 65 odsto njih, spada u grupu onih koji svojim stavom tokom samog intervjua ispoljavaju veću ili manju nezainteresovanost, pa se samim tim obično i diskvalifikuju iz daljeg toka selekcije. Nezainteresovanost se obično manifestuje u sledećem - 70 odsto kandidata ne zna ništa ili zna vrlo malo o kompaniji, njenom poslovanju, 35 odsto uopšte nema „ideju“ o tome u čemu se sastoji radno mesto i zaduženja na poziciji za koju su aplicirali, 25 odsto se čak i ne seća za koje su radno mesto konkurisali, dok 55 odsto pristiglih kandidata kao razlog navode da su došli iako nemaju nikakve šanse da dobiju posao, ali su ipak tu „za svaki slučaj, možda im se ipak posreći“ ili im je to „prvi razgovor za posao u životu, pa da se uvežbaju“ za neku drugu priliku, a ima i onih koji se ne pojave u zakazano vreme, unapred kažu kako čekaju drugi posao ili planiraju u skorijoj budućnosti putovanje ili preseljenje, pa su se „predomislili“, te zapravo više nisu zainteresovani za posao. Sve ovo je nedopustivo i nikako nemojte sebi dozvoliti da reagujete na bilo koji od ovih načina kod potencijalnog poslodavca, čak iako shvatite da vam ne odgovaraju mogućnosti i uslovi koje vam poslodavac nudi - recite svoj odgovor glasno, jasno i uljudno! Naime, nikada ne možete biti sigurni, ali će se možda u perspektivi u istoj kompaniji ukazati pozicija koja je „kao stvorena za vas“, a ukoliko ste kod tog poslodavca već „obeleženi“ kao neozbiljan kandidat, na novom konkursu možete automatski biti izbačeni iz daljeg toka selekcije. Dakle, informišite se o svemu što detaljnije na vreme - jer će vas svakako potencijalni poslodavac više ceniti kao sagovornika ukoliko razgovara sa osobom koja se sa respektom odnosi prema njihovoj kompaniji, upoznata je sa njihovim radom, asortimanom proizvoda ili usluga, načinom poslovanja, korporativnom kulturom, brojem zaposlenih, delatnošću kompanije, dugoročnim i/ili kratkoročnim ciljevima i planovima razvoja itd. Tokom samog razgovora i pri odgovaranju na postavljena pitanja trebalo bi da pokažete svoju jedinstvenost, uvek se trudite da dajete što više primera koji potvrđuju sve ono što znate da radite i što ste već naveli u svojoj biografiji. Jedno od veoma često postavljanih pitanja tokom selektivnog intervjua jeste - zašto napuštate/ili ste napustili poslednje radno mesto? Prilikom odgovora na ovo pitanje budite veoma pažljivi i nikada nemojte sebi dozvoliti da o svom sadašnjem ili bivšem poslodavcu ili nadređenom govorite u negativnom smislu, čak iako je sve to što govorite zapravo prava istina. Naime, čak 35 odsto kandidata otvoreno govori o svojim nadređenima kao o nesposobnjakovićima, nepoštenim „gazdama“, prevarantima itd., jer ponekad način na koji govorite o tome više govori o vama samima nego o njima, čak iako toga niste svesni u datom momentu! Intervju, trenutak kada valja biti jako dobar Selekcija pri zapošljavanju je proces tokom kojeg se vrši izbor između raspoloživih kandidata za otvorenu poziciju i donosi odluka o zaposlenju onog kandidata čija su znanja, veštine i sposobnosti najadekvatniji postavljenim zahtevima i kriterijumima radnog mesta. Upravo ovi kvaliteti kandidata pružaju ključne preduslove za efikasno obavljanje konkretnog posla. Proces selekcije se u praksi razlikuje od kompanije do kompanije. U nekim firmama se organizuju samo kratki neformalni razgovori sa kandidatima, dok se u drugim komapnijama veoma ozboljno pristupa procesu selekcije, tako da je intervju samo jedan deo procesa selekcije. Iako se u ovoj drugoj situaciji temeljno sprovedene selekcije mnogo više finansijskih sredstava potroši po jednom prijavljenom kandidatu to ima višestruke koristi, jer su kasnije troškovi po svakom zaposlenom mnogo niži. Ovo je naročito izraženo kada se pri procesu selekcije koriste i testovi za procenu intelektualnih sposobnosti ili provere specifičnih znanja prijavljenih kandidata. Intervju je ključni deo procesa selekcije, međutim veliki broj kandidata ne shvata dovoljno ozbiljno njegov značaj, te se vrlo često dešava da neozbiljnim nastupom propuste svoju šansu. Najbolji primer ovoga je bračni par koji se zajedno kandidovao za jedno radno mesto, naglašavajući da oni kao par ispunjavaju u potpunosti sve propozicije konkursa. Da li ćete biti pozvani na intervju kod poslodavca zavisi samo i jedino od toga šta piše u vašoj biografiji i na koji način su sve navedene informacije sklopljene u celinu. Većina ljudi greši i čak 80 odsto pristiglih biografija sadrži fotografije iz privatnog života kandidata – sa svadbi, proslava, krštenja, putovanja, novogodišnjih dočeka itd. Određeni broj biografija takođe sadrži i lažne podatke o stručnoj spremi, dodatnim znanjima i veštinama ili radnom iskustvu. Naime, ukoliko ne zadovoljavate baš sve navedene propozicije konkursa možete kao dodatni argument, u motivacionom pismu, navesti veliku želju za učenjem, sposobnost brzog prilagođavanja ili neku veštinu koja će nadoknaditi nedovoljno iskustva. Međutim, ovde je jako važno napraviti što realniju samoprocenu, jer ”hrabro” javljanje na otvorene konkurse u nekoj kompaniji može vam biti ”minus” prilikom kasnijeg apliciranja za neku drugu poziciju adekvatniju vašem iskustvu, znanju i veštinama, a u okviru iste kompanije. Dakle, ono što važi za većinu kompanija jeste da je zapravo ključni deo u procesu selekcije - intervju! Koliko će intervju biti uspešan zavisi od mnogobrojnih faktora, vezanih kako za ispitivača ili uslove u kojima se održava intervju, tako i za samog kandidata. Jedan od najvažnijih faktora koji ponekad može „kreirati“ i čitav tok intervjua je svakako “prvi utisak” koji kao kandidat ostavljate na poslodavca. Dobar deo tog prvog utiska koji ostavljamo na druge ljude čini garderoba koja je na nama, kao i naš celokupni lični stil i imidž - odnosno naš celokupan spoljašnji izgled, ali isto tako i naše ponašanje tokom samog intervjua. Kako se snaći na panel intervjuu? U savremenom svetu se uspeh pojedinih kompanija meri na osnovu toga šta jedna kompanija može bolje, brže, kvalitetnije, jeftinije ili efikasnije da uradi u odnosu na konkurentske kompanije. Ono što čini srž svake kompanije i po čemu se one suštinski međusobno razlikuju jesu - ljudi koji u njima rade! Upravo zato se u savremenom poslovnom svetu, a sve više i kod nas, pridaje važnost efikasnom upravljanju ljudskim resursima počev od planiranja i regrutovanja kvalifikovanih, kao i selekcije i zapošljavanja najboljih kandidata pa sve do treninga, praćenja i razvoja, te motivisanja i nagrađivanja personala. Radi što boljeg odabira najboljeg kandidata za otvorenu poziciju, mnoge kompanije su razvile svoju metodologiju selekcije, ali je svakako svima njima zajednički intervju, kao obavezna i jedna od najčešće korišćenih i najboljih metoda selekcije. Za intervju je potrebno minimalno dve osobe, ispitivač i kandidat, međutim moguć je i tzv. panel intervju kada je uključen veći broj ispitivača. Kada je u pitanju veći broj ispitivača obično su to oni koji bi vam bili direktno nadređeni ili najbliži saradnici u timu ili osoba koja je stručna za određenu oblast, a koja će vam uglavnom postavljati ona pitanja koja se tiču provere vašeg stručnog poznavanja oblasti neophodne za obavljanje posla. Po svom obliku sam intervju može biti - struktuiran, polustruktuiran i slobodan. -U struktuiranom intervjuu svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, uglavnom formulisana prema zahtevima konkretnog radnog mesta. Tokom ovog intervjua ispitivač se obično trudi da stvori što objektivnije uslove - svim kandidatima se postavljaju ista pitanja, po istim kriterijumima za sve i svima je pruženo isto vreme za predstavljanje. -Polustruktuiran intervju podrazumeva unapred određeno područje o kome će se govoriti, ali ne i pitanja koja će se postavljati kandidatu. Najčešće oblasti na koje se usmerava razgovor su - pojedini aspekti ličnosti kandidata, motivacija, stručna znanja, dodatna znanja i veštine, dosadašnja profesionalna znanja i iskustva, očekivanja od novog radnog mesta itd. -Kod slobodnog intervjua ispitivač nema unapred određena pitanja koja će postavljati kandidatu, već pušta da se tokom intervjua otvaraju određene teme. Trajanje intervjua je varijabilno. Zavisi od složenosti radnih zadataka i od pozicije za koju ste konkurisali. Intervju može potrajati od petnaestak minuta pa sve do sat vremena ili duže. Bez obzira na to koliko intervju traje, potrudite se da vi pričate bar 50 odsto vremena! Morate pokazati svoju jedinstvenost, istaknuti svoje uspehe, te naglasiti svoju motivaciju, pa se zato izborite za svoje vreme! Selekcija pri zapošljavanju je proces tokom koga se vrši izbor između raspoloživih kandidata za otvorenu poziciju i donosi odluka o zaposlenju onog kandidata čija su znanja, veštine i sposobnosti najadekvatniji postavljenim zahtevima i kriterijumima radnog mesta. Upravo ovi kvaliteti kandidata pružaju ključne preduslove za efikasno obavljanje konkretnog posla i zato ih istaknite tokom intervjua! Snaga intuicije, zanemarena moć Nije retkost da preduzetnici, poslodavci, nakon što pokušaju sami da rade selekciju kandidata za upražnjena radna mesta, pa zatim angažuju spoljne saradnike i specijalizovane firme i agencije, znači posle silnih priprema i procedura, konstatuju kako se “kao i uvek, pokazalo da je najbolji kandidat bio onaj za kojeg su imali ’dobar osećaj’”. Stručnjaci za poslovni trening potvrđuju značaj intuicije i preporučuju: verujte svojoj intuiciji, osvestite je, pokušajte da radite na njoj, razvijajte je. Životno iskustvo može da jača ovu sposobnost, kao i sve ostale elemente emocionalne inteligencije, tako da prerasta u životnu mudrost. Još neke decenijama stare studije s Harvarda ukazuju na to da ljudi u prvih trideset sekundi susreta s nekom novom osobom stvaraju osnovnu impresiju koju će imati i posle petnaest minuta, i posle pola godine... Prodavci, na primer, moraju imati osećaj kada ponuda može loše proći, čak ako sve brojke na papiru izgledaju dobro, trebalo bi da znaju da ponude novi proizvod i procene vreme i novac potrebne za implementaciju... Poslodavci moraju imati osećaj ko će, od svih probranih kandidata, imati najbolje predispozicije za uklapanje u korporativnu kulturu... Sva ova pitanja u sebi sadrže sposobnost da se u proces donošenja odluke unese naša intuitivna svest šta je dobro, a što loše. Naravno, potrebno je analizirati kandidatovu karijeru, reference, iskustvo.., ali potrebno je preći i nevidljivu barijeru intuicije poslodavca. Ako intuiciju u poslovnim situacijama prevedemo kao „znake koje izviru iz stečenog iskustva“, može se tvrditi da se na jačanju intuicije može raditi. Prethodna iskustva su prepoznatljivi uzorci za buduću upotrebu. Sposobnost prepoznavanja uzoraka i čini razliku između početnika i pravih stručnjaka; uzmimo na primer nešto izvan poslovnog sveta, ali vrlo indikativno; iskustva medicinskih sestara koje rade u porođajnoj intenzivnoj brizi: iskusna sestra može da oseti opasnost pre nego što merni instrumenti počnu da beleže promenu stanja... Osnovna ideja intuitivnog donošenja poslovnih odluka sastoji se od činjenice da postoje trenutci i situacije, ili na nivou vremena (hitnost zbog ugroženosti) ili strateškom nivou (raspoloživi pod

Keep the Faith - obojite svoj život

, 25 2008 19:17:59 +0200

Kao što Bon Jovi kaže u svojoj pesmi, naše vreme tek dolazi, priznajem da je u ovim vremenima malo teško to održati na duže staze, ali uprkos svemu ne smemo odustajati. Tako je teško održeti se kada nemate nikog da vas podrži - "And its hard to hold on, When theres no one to lean on". Kašto Michael Ende (auor Beskrajne priče) u svojoj mnje poznatoj knjizi "Momo ili čudnovata priča o kradljivcima vremena i o detetu koje je ljudima vratilo ukradeno vreme" priča o sivim ljudima u crnim odelima, koji rade u štedionici vremena i koji kupuju vaše vreme, i daju ga u štedionicu vremena, pa posle više godina vi podignete vaše vreme, koje se u medjuvremnu namnožilo i poraslo. Jedini problem je bio u tome što su svi ti ljudi koji su davali svoje vreme na štednju postajali sivi isto kao i ljudi iz štedionice. N akraju su zaboravili da su uopšte bili u štedionici. A njihov život je bio samo posao i podmirivanje osnovnih ljudskih potreba. Prijatelje više nisu imali, rodbinu su zaboravili, ni sebi ni drugima više nisu poklanjali male sitnice koje život znače. Jednostavno su postali sivi. Izgubili su veru. Ovaj grad je pun sivih ljudi, koji se ne smeju. Ne dozvolite da postaenete još jedan vojnik sive armije. Ili ako već jeste odlučite već danas da unesete boje u svoj život. Kao što jedna moja prijateljica kaže Čuda su moguća. Čuda jesu moguća sve dok u to verujemo. Kako? Postoji li neko pravilo? Uputsvo? Ne. Nepostoji. To je nešto sto postoji u nama. I to je nešto što nam se dešava svaki dan. Upravo ono u šta verujemo. Da zaista je teško, istinski verovati u potpunu suprotnotnost od "stvarnosti" koja nas okružuje. Mali broj ljudi zna da svojim vreovanjem stvaramo stvarnost koja nas okružuje. Dokle god tu stvarnost naš um prihvata kao stvarnu. Nije teško slagati druge, ali nemoguće je slagati sebe. Vaš um veruje da je istina ono sto šte mu vi rekli. Kako preokrenuti to. Tako što ćete bar za jedan trenutak posumljati da je moguće da se desi neko čudo. Za početk malo. Ono u koje zaista možete da poverujete da će se dogoditi. Ako uspete onda idite dalje. Postoji puno knjiga na ovu temu. Upustite se u avanturu otkrivanja novih svetova koji su sve vreme bili pored vas a vi ih niste primećivali. U nastavku reči peme Bon Jovi. Savršeno bi bilo kada bi mogli da pustite ovu pesmu dok čitate reči...Nastavak sledi...

Keep The Faith

Mother mother tell your children
That their time has just begun
I have suffered for my anger
There are wars that cant be won

Father father please believe me
I am laying down my guns
I am broken like an arrow
Forgive me
Forgive your wayward son

Everybody needs somebody to love
(mother, mother)
Everybody needs somebody to hate
(please believe me)
Everybodys bitching
cause they cant get enough
And its hard to hold on
When theres no one to lean on

Faith: you know youre gonna live thru the rain
Lord you got to keep the faith
Faith: dont let your love turn to hate
Right now we got to
Keep the faith
Keep the faith
Keep the faith
Lord we got to keep the faith

Tell me baby when I hurt you
Do you keep it all inside
Do you tell me als forgiven
And just hide behind your pride

Everybody needs somebody to love
(mother, father)
Everybody needs somebody to hate
(please dont leave me)
Everybodys bleeding
cause the times are tough
Well its hard to be strong
When theres no one to dream on

Faith: you know youre gonna live thru the rain
Lord you got to keep the faith
Now you know is not too late
Oh you got to keep the faith
Faith: dont let your love turn to hate
Right now we got to
Keep the faith
Keep the faith
Keep the faith
Lord we got to keep the faith

Walking in the footsteps
Of societys lies
I dont like what I see no more
Sometimes I wish that I was blind
Sometimes I wait forever

To stand out in the rain
So no one sees me cryin
Trying to wash away the pain
Mother father

Theres things Ive done I cant erase
Every night we fall from grace

Its hard with the world in yours face
Trying to hold on, trying to hold on

Faith: you know youre gonna live thru the rain
Lord you got to keep the faith
Faith: dont let your love turn to hate
Right now we got to keep the faith
Faith: now its not too late
Try to hold on, trying to hold on
Keep the faith

Nove veštine za nova vremena

, 23 2008 21:09:39 +0200

Kako pronaći posao... U svojoj karijeri sam puno puta bio na razgovorima za posao. I to sa obe strane stola za prijem kandidata. Tako da će ovo uptstvo biti krajnje jednostovano napisano. Saveti dati u ovom članku su upućeni i onima koji traže nove kandidate i onima koji traže novi posao. Ustvari pravo pitanje i za jedne i za druge je kako naći i zadržati prave. Ponuda je velika kao i potražnja. Kvalitet je nažalost veoma nizak. Za sada poslodavci prednjače u ovoj mrtvoj trci, ali to ne znači da tek tako lako treba odastati od potrage za pravim poslom. Naravno nikada ne treba odustati od potrage. Najbolji recept za poslodavce je Head hunting, odnosno traženje ljudi koji su već u branši, iskusnih i dokazanih. Druga alternativa je izdavanje oglasa o trošku i u organizaciji same firme koja traži nove kandidate, odnosno putem preporuke ljudi ili prijatelja koji već rade u firmi. Veoma često su naše firme potpuno nedorasle ovakvom izboru kandidata. Često ulaze u selekciju novih kadrova potpuno nespremni. Na kraju se svodi da jedan čovek uglavnom sa titulom "Gazda" ima konačnu reč o krajnjem izboru. Kriterijumi su od kandidata do kandidata veoma različiti. U zavisnosti od ličnih afiniteta Vlasnika.

Ovo ostavlja dosta prostora za manipulaciju jer je isto tako koliko ima nespremnih firmi za razgovor još više je kandidata koji su još manje spremljeni. Kandidati najčešće ne doteravaju svoj CV prema firmi i poslu na koji se javljaju već je to uglavnom opcija copy - paste. Ima kandidata koji zaborave da promene ime poslednje firme kojoj su slali svoj CV. Potrebno je skupiti što više informacija o potencijalno novom poslodavcu. Izvori informacija su razni, internet, Agencija za privredne registre, forumi, prijatelji i poznanici koji rade u toj firmi ili ljudi koji zanaju nekoga ko tamo radi, ukoliko posotji mogućnost poželjno je i obići novu firmu, pažljivo posmatrati sve što može da vam bude od koristi, kodeks oblačenja, način komuniciranja, vizuelni identitet, slogan kompanije, vesti koje su objavljene...Najvažnije je posle prikupljanja svih informacija koje mogu da vam budu od koristi, ponovo PAŽLJIVO pročitati oglas i pronaći značenje skriveno izmedju redova. Poslodavci koji imaju iskustva će voditi računa da u oglasu budu napisane sve stvari koje su bitne ali da ipak ne uplaše potencijalne kandidate.

Zapamtite, poslodavac u 99% slučajva ne zna ništa o vama, i vi imate šansu da se predstavite kako god vi mislite da trebate. Takodje trebate imati u vidu da će kroz kancelariju u kojoj se vode razgovori proći puno kandidata, treba ostaviti lični pečat. Ono što na sve poslodavce ostavlja najjači utisak nije ni diploma sa fakulteta, ni radno iskustvo, nego vaš stav. Vaš lični stav. Najveći neprijatelj dobrog utiska je strah i trema. Ljudi čak i oni sa iskustvom se najčešće oduzmu od straha, što se veoma lako može primetiti po boji glasa, spuštenom pogledu ili izbegavanjem pogleda, rukama koje se znoje, bledilu u ustima, suvim usnama. Verujte mi telo vas odaje. Mali broj ljudi je čak i svestan toga. Kako se izboriti sa tolikim strahom. Recept je jednostavan. Opustite se. Pošto još uvek niste dobili posao znači da nemate šta da izgubite. Obucite garderobu u kojoj se dobro osećate a koja je slična dress kodu firme kojoj konkurišete. Pokušajte da se dodvorite svojim izgledom kao da ste jedan od njih. I OSMEH OSMEH OSMEH. Zamislite da ste voditelj na nekoj televiziji i da vas reditelj stalno opminje da budete nasmejani. Doterajte svoj scenski nastup. čak i ako vas ne prime budite sigurni da će vas zapamtiti. Mozda kandidat koga budu izabrali umesto vas odustane brzo posle početka rada. Pogodite koga će prvog pozvati da vide dali je još uvek slobodan.

Mali trikovi:

PRIPREMA: Spremite pitanja za poslodavce o svemu što je bitno i to napišite na listu jednog papira. Ako ne napišete sigurno ćete zaboraviti, ovako ćete bar ostaviti utisak da ste osoba koja je došla spremna na razgovor.

PLATA: Najinteresantnije pitanje koje se odlaže dokle god je to moguće. Veoma klizav teren. Naravno svi mi bi hteli da dobijemo što je moguće veću platu i što bolje uslove, dok poslodavci uglavnom taže suprotno. Plata je skoro uvek stvar ličnog marketinga. Načina na koji se predstavite. Treba medjutim vodite računa o tome da je ono što vi možete da isporučite u skladu sa onim kako se predstavljate. Veoma često sam bio svedok da su veću platu dobijali ljudi čeije su sposobnosti mnogo manje od drugih, koji rade isti ili sličan posao, ali im je zato lični marketing veoma jak. Na žalost to je grupa ljudi koja uglavnom koristi Makjavelistički pristup u igri koja se zove penjanje stepenicama karijere. Takvi će uglavnom da pogaze sve druge oko sebe kako bi im onemogućili da im pridjete. Verovali ili ne ali prema mnogim istraživanjima koja su pravljena plata nije na prvom mestu, nego na drugom ili trećem. Džaba vam velika plata (čitaj četvorocifrena €) ako će te zbog toga moorati da pijete tablete za smirenje...

U sledećem nastavku sledi: korisne knjige, veoma korisni sajtovi, izreke poznatih, interesantni filmovi iz ovih oblasti