Izgubljeni snovi
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel
<p>Мој је живот пола мир, пола вир...<br />
а мене као да у њему нема...</p>
agatangel2026-08-19T07:14:46ZИлузија
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2011/02/26/iluzija
<p>Дођу ми тако моје лутке</p><p>када се плашим </p><p>да те дотакнем,</p><p>да те осетим под руком,</p><p>јер некада те видим</p><p>а не знам да ли си ту...</p><p>Не би поднео да знам</p><p>да те видим, а ниси ту...</p><p>Не би поднео да знам </p><p>да си само моја илузија... </p><p> </p>Poezija2011-02-26T14:14:25ZagatangelДозивам те
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2010/10/23/dozivam-te
<p>Дозивам те често ноћу</p><p>када збирам секунде без тебе</p><p>покушавајући да отерам самоћу</p><p>која ме стегла као тешко бреме.</p><p> </p><p>Дозивам те често јутром</p><p>када се сунце роди и засија,</p><p>али ме не греје, већ хлади</p><p>јер ми без тебе сунце баш не прија. </p><p> </p><p>О, дозивам те често у слепилу</p><p>дана када само тебе тражим.</p><p>Дозивам те, вичем, шапћем и молим</p><p>да дођеш и вратиш ми живота силу.</p><p> </p><p>Дозивам те често, баш често...</p><p>О, да ли ме чујеш?</p><p>Дођи, празно је то место</p><p>где у мом животу ти станујеш!</p><p> </p><p>Дозивам те често поред реке</p><p>и проводим тако јутра, дане, ноћи...</p><p>Све док још дишем прихватити нећу</p><p>да никада више ти ми нећеш доћи! </p>Poezija2010-10-23T19:25:27ZagatangelНије важно
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/08/01/nije-vazno
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C03%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal"><span>Није
важно шта је било</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И колико
је било тешко,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Подигни
свој поглед горе</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И види
небо што се смеши.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Није
важно колико боли</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И колико
речи је пало,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Испружи
своје меке руке</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И ухвати
руку што ти дајем.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Није
важно ништа,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Само ћути
и дођи ближе.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Наслони
главу на моје раме</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Јер боље
сутра већ свиће.</span></p>Poezija2009-08-01T23:48:06ZagatangelСрећа
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/05/29/sreca2
<p>Draga nesanice malo si me zatekla... Evo kakva je moja sreca... </p><p> </p><p>Моја срећа се не крије у чудима<br />и великим стварима у животу,<br />већ у осмеху, лепом стиху, песми,<br />у ситницама и драгим људима.<br /><br />Моја срећа је у благом, топлом ветру<br />маленом цвету крај прашњава пута,<br />у дечијем гласу и невином погледу,<br />у топлини мога невеликог кутка.<br /><br />Моја срећа је у топлом загрљају<br />у зевездици сјајној на небу далеко,<br />у млечном зрачку јутарњег сунца<br />и томе што ме воли неко.<br /><br />Моја срећа је скривена у љубави,<br />јер постојим да несебично волим<br />и кроз љубав да упознам срећу,<br />јер само кроз љубав се она срести може.<br /><br />Срећа је изван нас, зато се кроз љубав проналази.<br /> <br /></p>Poezija2009-05-29T17:28:18ZagatangelТражио сам те
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/05/14/trazio-sam-te
<meta content="text/html; charset=utf-8" http-equiv="Content-Type" /><meta content="Word.Document" name="ProgId" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Generator" /><meta content="Microsoft Word 11" name="Originator" /><link href="/C:%5CDOCUME%7E1%5CADMINI%7E1%5CLOCALS%7E1%5CTemp%5Cmsohtml1%5C01%5Cclip_filelist.xml" rel="File-List" /><xml>
<w>
<w>Normal</w>
<w>0</w>
<w>
<w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>false</w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
<w>
</w>
<w>MicrosoftInternetExplorer4</w>
</w>
</xml><xml>
<w deflockedstate="false" latentstylecount="156">
</w>
</xml><style>
</style>
<style>
/* Style Definitions */
table.MsoNormalTable
{mso-style-name:"Table Normal";
mso-tstyle-rowband-size:0;
mso-tstyle-colband-size:0;
mso-style-noshow:yes;
mso-style-parent:"";
mso-padding-alt:0in 5.4pt 0in 5.4pt;
mso-para-margin:0in;
mso-para-margin-bottom:.0001pt;
mso-pagination:widow-orphan;
font-size:10.0pt;
font-family:"Times New Roman";
mso-fareast-font-family:"Times New Roman";
mso-ansi-language:#0400;
mso-fareast-language:#0400;
mso-bidi-language:#0400;}
</style>
<p class="MsoNormal"><span>Тражио
сам те међу звездама</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И белим
далеким облацима,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>А нисам
гледао око себе</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Јер си
сво време била ту.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Тражио
сам те међу птицама</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И
немирним хладним ветрима,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>А нисам
зано да си близу</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И да крај
мене спаваш.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Тражио
сам твоје очи у води</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>И
блиставом белом снегу,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>А нисам их
видео крај себе</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Док су
блистале у мраку.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Тражио
сам те као срећу,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Као
детелину са четири листа,</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>А нисам
зано да си ти</span></p>
<p class="MsoNormal"><span>Сва моја
среће која ме прати.</span></p>
<p class="MsoNormal"><span> </span></p>Poezija2009-05-14T22:14:46ZagatangelПредосетио сам те
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/04/27/predosetio-sam-te
<p>А ја сам те осетио и предосетио<br />у поветарцу меком и топлој киши,<br />у ваздуху који те је на себи носио<br />у светлу којим сијала си. </p><p>А ја сам те упознао у сну немирном,<br />када си ми била и радост и стра',<br />Док си ми била још непозната ликом,<br />ал' топла к'о додир и мека к'о лан.<br /><br />Да, ја сам те већ знао одавно<br />из мојих сећања којих се не сећам,<br />ал' сад док стојиш ту преда мном немо <br />чини ми се да те још и више знам.<br /><br />О, знао сам да ћес ме потпуно разумети<br />и испружити своје отворене дланове ка мени,<br />топло ме погледати као дете без речи<br />као да се већ дуго, дуго знамо.</p>Poezija2009-04-27T20:06:28ZagatangelДок тихо пада мрак
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/04/26/dok-tiho-pada-mrak
<p>Тихо пада мрак...</p><p> </p><p>Да ли чујеш мој глас</p><p>који те из даљине зове,</p><p>зове у моје снове</p><p>исткане од месечине?</p><p> </p><p> Тихо пада мрак...</p><p> </p><p>Осећаш ли мој поглед,</p><p>поглед што ти косу дира</p><p>ношен на крилу лептира,</p><p>од поветарца рођен?</p><p> </p><p>Тихо пада мрак...</p><p> </p><p>Видиш ли моје речи,</p><p>речи које нисам рек'о</p><p>и није их чуо још нико</p><p>и никоме их нећу рећи?</p><p> </p><p>Поново тихо пада мрак....</p><p> </p><p>Да ли чујеш мој глас</p><p>који те из даљине зове,</p><p>зове у моје снове</p><p>исткане од месечине? </p>Poezija2009-04-26T16:17:18ZagatangelПод кожом си ми
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/04/20/pod-kozom-si-mi
Увукла ми се под кожу<br />једна слатка, мала и мека,<br />као маслачак нежна,<br />као поветарац топла...<br />О, да ли је од сна створена<br />или исткана од нити маште?<br />Или је нестварна као зрак<br />истопљен у ваздуху?<br />Нисам сигурн у стварност<br />и постојање свега око мене<br />јер је јава са њом сан,<br />а сан наставак јаве...<br />Лети као прозирна сенка<br />и продире у моје тело...<br />Настанила се у мени<br />тако дубоко и вечно...Poezija2009-04-20T19:02:22ZagatangelНежна грлице
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/04/14/nezna-grlice
Долетела си на мој длан,<br />кад ми је био најцрњи дан<br />и спустила си своје меко лице<br />на моје груди, нежна грлице.<br /><br />Затворила си очи и ћутала<br />и схватих твоју песму без речи<br />срцем си ми све испричала,<br />оно што никоме нећеш рећи.<br /> <br />Схватила си у том трену<br />молитву у мом оку скривену...<br />жељу да си у животу мом<br />и ја заувек у твом.Poezija2009-04-14T16:50:30ZagatangelСретох те кад беше мрак
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/04/12/sretoh-te-kad-bese-mrak
<p><span style="font-size: small"><span style="font-family: times new roman,times">Сретох те кад беше мрак</span></span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">и чух нему песму твог срца</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">и запамтих твој траг,</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">траг на леду који пуца.</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"> </span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Стадох блед за трен,</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">не од зиме, већ од стр'а,</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">јер знадох да бићу њен</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">целог свог живота.</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"> </span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Схватих у том трену</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">да не видим месец млад</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">већ само косу њену</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">коју распусти тад...</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"> </span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Сретох те кад беше мрак</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">и родих се у том трену,</span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">јер оставила си на срцу траг</span></p><p><span style="font-size: small"><span style="font-family: times new roman,times">и још увек си у њему... </span><br /></span></p>Poezija2009-04-12T20:22:30ZagatangelЉубавно писмо... за Несаницу
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/ne-sasvim-obicno/2009/03/29/ljubavno-pismo...-za-nesanicu
<span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">Шта је реч у овом дрхтавом трену када не могу изрећи то што осећам...? Како да своје неограничене емоције претопим у пуке и ништавне ограничене речи... мисаоне именице...написане на папиру...? Како да искажем ту магнетну силу у мом телу која ме ка теби силно вуче... ма, не вуче... већ за тебе слепљује....?<br /> Загрлио сам те из вечности и изнео из ограничености овог света који се мења, јер у вечности нема ни прошлости, ни будућности, него непрекидан овај тренутак... тренутак у ком смо ми загрљени... Да, загрлио сам те загрљајем светова и не могу да те пустим... јер би то значило крај моје вечности... Ти си мој почетак и крај...моја вечност... У теби сваки пут умрем и у теби се сваки </span><span style="font-size: medium; font-family: times new roman,times">пут изнова се родим... Сваки пут се пред тобом ломим у безброј парчића као стакло и само ти ме можеш поново склопити, али сваки пут ти остане један део вишак- део мога срца... јер моје срце непрестано расте појено са извора твоје љубави... Расте толико брзо да се плашим да ћу се сав претворити у једно вееелико срце... <br /> Узаври ово мало крви у мено када сам поред тебе и осетим како се кап претвара у океан таласа којима те запљускујем и носим...загрљени ти и ја у таласу вечности са милионима бљештавих бисерних стаклића мог срца... <br /> Једноставно, ти си загонетка мога бића и без тебе ја не знам одговор о себи... ти не знаш одговор о теби... Моје решење је у теби, а твоје у мени... неко их је у нама сакрио, али смо пронашли себе у загрљају светова и нашли одговоре на загонетке наших вечних бића...<br /> Гле, оте се из мене један дрхтави дашак из мојих груди... Шта је реч унета у вечност... вечна реч... Зар у овој вечности он не подсећа на неки меки глас који се ломи о границе безграничног....? Чујеш ли шта шапће нечујним језиком....и како то другачије звучи овде у вечности...? Ја чујем...... <br /> ВОЛИМ ТЕ!!!<br /> <br />Драга моја nesanice, надам се да си задовољна... Што се тиче кандидата које сам ја изабрао, то су:<br />1) malaino <br />2) bealiever <br />3) Zdenka <br />4) betyn <br />5) tijanas<br /><br /></span>ne sasvim obicno2009-03-29T00:20:40ZagatangelМожда шума зна
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/03/28/mozda-suma-zna
<p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times">Шуме и поља, <br />горе, реке и мора,<br />чак, небо и земља<br />то си ти - то сам ја.<br />Пламен и лед,<br />мировање и лет,<br />коло без краја<br />све живи, све буја... </span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"><br />Можда шума зна висину неба,<br />можда зна река која је у облацима сила,<br />или се једноставно поново љубав родила, <br />али одакле се, као пролеће, појавила? </span></p><p><span style="font-size: small; font-family: times new roman,times"><br />Небеска купола <br />пуна тајни и чудеса<br />пуна бездана и огња,<br />за тебе и мене. <br />Језа и зној, <br />чежња и покој,<br />као пахуљице и снег<br />то сам ја - то си ти.</span></p><p>Можда шума зна лепоту неба,<br />можда зна река која је у облацима сила,<br />или се једноставно поново љубав родила, <br />али одакле се, као пролеће, појавила?</p><p> *** </p><p>Ово је једна песма на руском коју сам покушао (наспрам својих могућности) да пренесем на наш језик. Надам се да ће Вам се свидети, јер пролеће је ту, а надам се и нове љубави.... </p>Poezija2009-03-28T00:08:34ZagatangelЧежња
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/02/25/ceznja
Када си близу дрхтим као перо<br />ношен пролећним ветром,<br />губим дах и речи...<br />поглед скалњам у страну...<br />О, да ли те ја волим?<br />Не знам, али поглед скривам,<br />не смем да те додирнем<br />јер си икона мојих идеала...<br />срце нацртано на стаклу<br />тањем од најтањег сна...<br />Плашим се за тебе,<br />бринем сваке ноћи<br />да ли лепо сањаш...<br />и да ли ти довољно дајем <br />љубави од папира...<br />Усне твоје су ми сан,<br />жар који не смем да додирнем<br />јер се плашим бола<br />или, можда, нечег другог...<br />Желим да те загрлим чврсто<br />стегем уз себе и осетим<br />да је топлина твог тела<br />топлина мог живота!Poezija2009-02-25T16:42:03ZagatangelЛуд за тобом
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/02/25/lud-za-tobom
Гладан сам те као дете,<br />тражим те по овом ветру<br />што без правца око мене дува<br />и видим те у свакој ствари....<br /><br />Твоје очи су оваплоћење бездане дубине<br />усне топлина и јад у исто време...<br />Твој поглед меки осетим на мени<br />залутао од чежње или страха...<br /> <br />Хоћу једним прстом да<br />пипнем сваки милиметар тебе...<br />да срцем измерим твоју душу...<br />да те имам у себи ...<br /><br />Хоћу да избројим сваку твоју влас<br />да знам колико њих треба да волим...<br />хоћу да и у најдубљем мраку<br />видим топлину љубави твоје...<br /><br />Знам да сам луд, али скроз,<br />али без твог сна сам још луђи...<br />додирни ме бесмртно ове ноћи<br />јер луд сам... луд за тобом!!!Poezija2009-02-25T14:30:39ZagatangelНе повреди ме
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/01/31/ne-povredi-me
<p>Не знам зашто те пустих у моје снове,</p><p>али сам тужан и рад у исто време,</p><p>што имадох у себи- дадох ти све</p><p>и зато те молим: не повреди ме!</p><p> </p><p>Отворих ти врата вечно затворена</p><p>и показах све своје слабе стране,</p><p>остадох без заштите пред тобом</p><p>и зато те молим: не повреди ме!</p><p> </p><p>Срце узаврело предао сам ти</p><p>да куца на длану твоме</p><p>док ме волиш и оно ће радити</p><p>и зато те молим: не повреди ме!!!</p>Poezija2009-01-31T09:20:54ZagatangelДођи опет
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/01/30/dodji-opet
<p>Дођи опет, моја спавалице,</p><p>прислони главу на моје груди,</p><p>осети срца мог трзавице</p><p>које ми твоје присуство буди.</p><p> </p><p>Дај ми опет, моја пахуљице,</p><p>те смрзнуте руке да ти их згрејем</p><p>испод моје топле мишице</p><p>док те у чи гледам и громко се смејем.</p><p> </p><p>Дођи опет, моја лептирице,</p><p>рашири крила ту поред мене</p><p>и дај ми опет твоје мило лице</p><p>да ми обасја дане помрачене.</p><p> </p><p> </p>Poezija2009-01-30T20:22:20ZagatangelХтео би... али не могу
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2009/01/30/hteo-bi...-ali-ne-mogu
<p>Хтео би да се на тебе љутим,</p><p> али не могу,</p><p> јер само кад чујем твој глас</p><p> све одмах заборавим</p><p> и лако ти опростим.</p><p> </p><p> Хтео би да ти кажем: Не!</p><p> али не могу,</p><p> јер само када ме погледаш</p><p> и видим ти очи молићаве</p><p> све ми узимаш.</p><p> </p><p> Хтео би да те мрзим, </p><p> али не могу,</p><p> јер када те само погледам</p><p> осетим да део си мене </p><p>и да не могу себе да мрзим!</p>Poezija2009-01-30T20:15:14ZagatangelВоз
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/ne-sasvim-obicno/2008/10/18/voz
<p align="justify"><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Ова прича ми је јако важна, зато Вас молим за Ваше искрене коментаре. </span></span></p><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> Хвала.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> <p> Воз...стари и прохладни. Једва се вукао по развученој прузи и као да је лагано одбројавао метре које ће још проћи. Унутра вагони прости, сиви и пуни људи који се тишћу једни уз друге и својим телима се загревају. Свако замишљен о својим бригама и у глави решава свој неки непознати проблем. Тек по неко ремети густу тишину негодовајући што је путник поред њега заспао и превише се наслонио. Лица усмерена на неку непозанту и тајанствену дубину у коју се и не може погледати. Свако у своме свету... и са својим проблемима. </p> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">По два дуга седишта окренута су један према другом, тако да укупно шест људи може да седне на њих и у сваком вагону по два реда таквих седишта. Растојање међу њима је мало тако да свако привлачи своје ноге ка себи. Стиснуто, али ипак није скупо и иде до жељеног одредишта. Велики прозори са страна мутни су и прљави, али ипак дају вагону мало светла. Напољу тихо и лагано пада ситни снег...</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Свако је кренуо по својим намерама. Неко до града по важним пословима, неко код својих рођака, неко код лекара, неко на пијацу да прода своје производе и донесе мало пара гладној породици у селу... Старци и старице од година избораних лица мешали су се са младима. Нико није знао муку и тугу свог непозантог сапутника, али сви су заједно у овом прохладном вагону...</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Ближе ка излазу седели су људи који су излазили на ближим станицама, тако да не морају да устају раније и излазе у хладне просторе између вагона. Врата вагона су се брижно затварала, тако да се није дозвољавало да хладни ваздух уђе у већ задихани и помало загрејани вагон.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">На последњем седишту сдели су двоје стараца, већ оседелих, који су се држали за руке и вероватно су брачни пар. Она се силно прилепила уз њега да се угреје, а он је пребацио руку преко њеног рамена. Старица ситног тела, милог избораног лица показивала је свима да је задовољна и срећна у животу. Очи су јој сијале и заједно са седом коврџавом косом давали су неку чудесну драж њеном лицу. Човек поред ње, сличних година као и она, био је сед и задовољан.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Поред њих седео је црн и мршав човек мало погурен и савијен. Лице му је било суво и помало забринуто. Неки чидни сјај у очим и скупљене усне давале су неку дозу мистицизма. Као да се у својим мислима борио са неким гигантским проблемом, тако да му је чело било сво наборано. Благо нагете главе гледао је у под....</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Преко пута стараца и црног мистичног човека седела је млада жена са својом малом кћерком. Привукла ју је уз себе да би је што више загријала. Жена ситне телесне грађе и мршавог лица. Благо се смејала својој раздраганој и помало нервозној ћеркици, док ју је нежном и топлом мршавом руком гладила по глави. Девојчица са седишта још увек није могла да дохвати својим ногама под вагона, тако да је весело махала њима. Мајка је тепала и играла се са својом кћерком. На лицу јој је осмех, али очи пуне сјајних суза и наборано чело говорили су да је у себи тужна и забринута. <span> </span>На њиховом седишту није било више никога.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Седиште преко пута њих је било у потпуности празно. Воз је стењући стајао на станици и чекао се треутак поласка. У вагон је ушао вискок млађи човек држећи флашу вотке у руци. Видно је био пијан. Ушавши у вагон није могао да држи равнотежу, тако да је грубо сео у слободно седиште и изгледало је као да је у њега пао... Врата од вагона за собом није затворио, те је неко од путника мрмљајући нешто за себе устао и љутито их затворио. </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Пијани човек био је прљав и поцепан, а по коси и одећи му се топио снег. Лице му је издужено и суво. Коса непочешљана и влажна од снега... Очи сјајне од суза, али су гледале у неку нејасну дубину. Махао је руком онако за себе... терао је нешто од себе у свом непозантом свету. Није га било брига за друге, али и њих није било посебно брига за њега. Свој проблем носио је са собом и борио се са њим онако како је могао...</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Девојчица која је седела са мајком преко пута њега видно се уплашила и<span> </span>још јаче стиснула уз мајку. Жена тужног сузљивог погледа погладила је девојчицу по глави да би је утешила. <span> </span></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"><span></span></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">-„Мама, овај чико ме плаши“- рекла је меким и дрхтавим гласом уплашена девојчица. Мајка ју је ставила на крило <span> </span>држећи је за ноге које више није весело клатила. </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">-„Онај чико није зао“-рече жена и пољуби девојчицу у главу - „већ му је само јако тешко“. Држећи преплашену девојчицу у рукама, која се чврсто обгрлила за врат мајке, устала је и пришла пијаном човеку и са гласом саосећања и сузним очима благо му рече </span></span><p><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">-„Не брини се. Ја знам како се осећаш... Дај ми ту флашу.“ Човек тужног погледа окрену лице ка прозору ништа не говорећи и неколико секунди гледао је у снег који је почео јаче да пада. Не окрећући главу испружио је руку ка жени са девојчицом која је и даље стајала гледајући у њега. Она је брзо узела флашу из његове руке и лагано се спустила на седиште поред њега. Девојчица се већ умирила. Он је и даље гледао кроз прозор. Ништа нису проговорили. Пре изласка му је тихо рекла </span></span></p><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">-„Ми овде излазимо“.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"><span> </span>Он се окренуо и видео их како већ стоје код врата за излазак из вагона. Устао је брзо и кренуо за њима. Напољу је и даље падао снег. </span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"> ***</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"></span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman">Данас је ова мршава жена са сувим лицем и сузним очима срећна супруга овог пијаног човека, а весела девојчица је већ дохватила под вагона својим ногама и грли свог малог раздраганог брата. Стари воз се и даље вуче бројећи метре које ће још прећи. Вагони су и даље хладни и сиви, а у њима се народ тиска да се угреје. Пијани људи и даље улазе у воз, али ретки су они који схватају да они нису зли, већ да им је само јако тешко.</span></span><span style="font-size: 14pt; line-height: 150%"><span style="font-family: Times New Roman"><span> </span></span></span><span><span><span style="font-size: small; font-family: Times New Roman"> </span></span></span>ne sasvim obicno2008-10-18T14:31:17ZagatangelЈа бићу ту
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2008/10/16/ja-bicu-tu
<p>Можеш да изгубиш посао</p><p>и да те љубав грубо изда,</p><p>али једно знај у животу</p><p>ја бићу ту да те утешим.</p><p> </p><p>Када ти сузе лице облију,</p><p>људи сву у теби наду убију,</p><p>можеш да се надаш на то </p><p>да крај тебе бићу ја.</p><p> </p><p>Када те сви забораве</p><p>и осетиш бол и тугу</p><p>знај да можеш да се вратиш</p><p>на ово раме за плакање.</p><p> </p><p>Када ти топлине нестане</p><p>и осетиш хладан бол</p><p>дођи у ове топле руке</p><p>да те загрејем, па иди.</p><p> Опет.</p>Poezija2008-10-16T09:37:30ZagatangelИзгубљени сан
http://agatangel.blog.rs/blog/agatangel/poezija/2008/10/12/izgubljeni-san
<p>Када сузе престану и останеш без речи</p><p>удахни дубоко и осети тежак ваздух између нас</p><p>понеси мало боли у својим грудима</p><p>као успомену на мене и изгубљене снове.</p><p> </p><p>Јави се понекад у биро неостварених жеља</p><p>и ослушни уздахе несрећних.</p><p>Погледај у лица без очију која плачу</p><p>за жељама које су негде у ваздуху.</p><p> </p><p>Прошетај понекад поред наше реке</p><p>и седи у парку на нашу клупу</p><p>знај да ћеш тамо пронаћи и мене</p><p>чекајући птице које се никада неће вратити.</p><p> </p><p>Шетаћу и даље улицом изгубљених</p><p>тражећи што изгубих у неком углу</p><p>сањајући да ћу негде срести тебе</p><p>ако се случајно од њега изгубиш.</p><p> </p>Poezija2008-10-12T00:03:49Zagatangel