Vlajnina baštica

Amarant u amanet

Prebiram sinoć po semenkama preostalim za setvu i naletim na teglicu sa amarantom.

Na portalima i blogovima kažu da je za naše podneblje amarant relativno nova namirnica koja postaje sve popularnija zbog svoje hranljivosti. sa čim se ja i ne slažem jer znam da je štir spremala moja baba koja je to videla od njena babe, i tako dalje unazad.

Amarant liči na proso. Iako po poreklu nije žitarica, po sastavu podseća na njih.

Poreklom je iz Južne i Srednje Amerike gde je imao važnu ulogu u ishrani američkih plemena i od njega se pravilo brašno mlevenjem ili se kuvao poput drugih žitarica. U staroj Grčkoj se smatrao svetom biljkom. Postoji veliki broj vrsta amaranta, bilo divljih ili dobijenih kultivisanjem.

Sadrži više proteina od drugih žitarica pa se koristi i za pravljenje proteinskih pločica. Od njega se pravi i kaša, poput ovsene. U kašu od amaranta možete dodati cimet, bananu i drugo voće, bademovo ili kokosovo mleko ili jogurt.

Teško je nabrojati lekovita dejstva koje amarant na ljudski organizam. Osim što jača nervni sistem, pozitivno utiče na moždane funkcije i metabolizam. Podiže imunitet i daje snagu. Savetuje se u ishrani mališana, trudnica i starijih ljudi. Ukoliko dva do tri puta nedeljno uz doručak pojedete porciju amaranta, zaštitićete se od kijavice, gripa i prehlade.

Esencijalne masne kiseline kojima obiluje, čine ga odličnim saveznikom u borbi sa različitim kardiovaskularnim oboljenjima. Ukupne masnoće u krvi smanjuju se svakodnevnim korišćenjem amaranta u ishrani. Fitosterol, vitamin K, kalijum, vitamini A, C i E, ali i vlakna koja smanjuju absorbciju masnoća u organizmu, doprinose očuvanju kardiovaskularnog sistema.

Jačanje krvnih sudova takođe je jedna od značajnih uloga esencijalnih masnih kiselina koje se nalaze u amarantu. Posebno flavonoidi - rutin koji jača krvne sudove pa koristi kod problema izraženih vena i kapilara. Za tretman ovih problema možete koristiti i hladno ceđeno ulje amaranta.

Sadrži visokokvalitetne proteine pa se konzumiranjem ove žitarice utiče na stvaranje mišićne mase. Ovi proteini mogu se naći u listovima i u stabljici biljke a ne samo u plodu. Listovi i stabljika koriste se i u ishrani životinja upravo iz gore pomenutog razloga. Amarant mogu koristiti aktivni sportisti i deca u razvoju. Proteini koji se nalaze u amarantu pomažu pravilnom u rastu i razvoju.

Izuzetno je koristan u trudnoći i dojenju pa se preporučuje trudnicama, doiljama i maloj deci. Folna kiselina kojom obiluje pomaže izgradnji nervnog sistema ploda. Folna kiselina pozitivno utiče na sprečavanje tzv „defekta neuralne cevi“ kod novorođenčeta. Odnosno, sprečava probleme kod razvoja lobanje i kičme ploda.

Za osobe koje su gojazne i koje žele da smanje telesnu masu amarant je odlična namirnica. Velika količina vlakana koju sadrži učiniće da se brzo osećate siti ali i nutritivni sastav, vitamini i minerali kojima obiluje, učiniće da vašem organizmu u toku restrikcija u ishrani ništa ne nedostaje.

Ukoliko želite da detoksikujete organizam amarant je odlična namirnica koja će vam pomoći. Amarant sadrži peptide u velikim količinama. Peptidi imaju antiinflamatorno dejstvo i neutrališu slobodne radikale. Pomoći će vam ukoliko imate zapaljenske bolesti kostiju zglobova i mekih tkiva. Kalcijum u amarantu utiče na gustinu kostiju pa je dobro koristiti ga kod preloma, bolova u zglobovima i kod osteporoze.

Jestivi su i listovi, u salatama, i semenje, u varivima, kašama, poslasticama , i kao bezglutensko brašno.

Recept za bezglutenski hleb:
Samlevenog amaranta 200 grama (brašno)
Heljdinog brašna 200 grama
Semenke golice (bundeve) 50 grama
Semenke lana 50 grama
Semenke suncokreta 50 grama
Pola litre mlake vode
Kašičica soda-bikarbone
Dve supene kašike maslinovog ulja
Kašičica soli

Od navedenih sastojaka umesite testo. Ostavite testo da odmori jedno sat vremena, a možete ga napraviti i veče pre pečenja, dakle napravite ga uveče za ujutru. Pecite ga sat vremena na 180 stepeni.

Budi kao Vlajna, ostavi deci Amarant u amanet.

Do sledećeg čitanja zagrljaj.

Baštenski radovi u februaru

Nakon još jedne lude zime, bez većeg snega i dugotrajnih debelih minusa, stiže proleće. Ko zna šta ono donosi, ali kako god, za njega se treba pripremiti. Sigurna sam da sve ljubitelje  baštovanstva ozbiljno svrbe prsti u ovo doba godine kada se zahuktavaju radovi u vrtovima, voćnjacima, vinogradima. 

Prva radnja koju treba da obaviti u februaru, ako niste ranije, je - proveriti seme i nabaviti ono koje nedostaje. 

U ovom razdoblju možete staviti krompir, ali i batat na naklijavanje. 

Kupite svesku, i u njoj napravite plan svoje bašte jer je jako važno koje kulture sadimo jednu uz drugu - dobrokomšijski odnosi mnogo znače, na koje mesto ih posaditi, kako ih zaštititi od bolesti i štetočina drugim biljem.  ( O dobrim i lošim komšijama u sledećem tekstu).

Ako niste jesenas, vreme je da orežete grmove lekovitog bilja i bobičastog voća kao i cveća. 

Sa kupusnjača kao što su kelj, raštika, prokelj i druge, uklonite žuto lišće kako biste sprečili širenje pepelnice i sive plesni. 

U slučaju da ćete imati baštu  "k'o pod konac", što nije slučaj i sa mnom, rešite se neželjenog korova, kod mene se povrće i travke jako lepo druže i dopunjavaju , što če biti tema nekog od narednih tekstova.

Ako je zemljište prevlažno pa koren sa sobom vuče previše zemlje, radije pričekajte da se prosuši. 

Proverite  leje za povrće koje ćete prvo sejati i saditi. U njih dodajte još komposta  ili kakvu drugu vrstu đubriva, prekrijte ih malčem ili agril folijom kako bi se pre zagrejale. Vreme je i za podizanje novih uzdignutih, ali i Hugelkultur gredica. 

Pred kraj februara, ako vreme dopusti , možete posaditi crveni i beli luk, bob i grašak. 

U tunele i gnezdašca u vašim perma lejama možete posejati rotkvice, salatu, blitvu, peršun, šargarepu.

Ovoga meseca nabavite ili  sami pripremite supstrat za rasad. Želite li što pre da imate plodove, već sada možete početi sa setvom rasada, iako, za ovu radnju imate vremena i u martu, čak i aprilu. 

U duge, još uvek zimske večeri puno čitajte, edukujte se o načinima uzgoja, zaštiti bilja, odlučite se da posadite neko novo povrće, cvet i slično. 

I ne budite nestrpljivi - lepi, topli i sve duži dani samo što nisu. 

Do sledećeg čitanja , zagrljaj...

Baštenski radovi u februaru

Nakon još jedne lude zime, bez većeg snega i dugotrajnih debelih minusa, stiže proleće. Ko zna šta ono donosi, ali kako god, za njega se treba pripremiti. Sigurna sam da sve ljubitelje  baštovanstva ozbiljno svrbe prsti u ovo doba godine kada se zahuktavaju radovi u vrtovima, voćnjacima, vinogradima. 

Prva radnja koju treba da obaviti u februaru, ako niste ranije, je - proveriti seme i nabaviti ono koje nedostaje. 

U ovom razdoblju možete staviti krompir, ali i batat na naklijavanje. 

Kupite svesku, i u njoj napravite plan svoje bašte jer je jako važno koje kulture sadimo jednu uz drugu - dobrokomšijski odnosi mnogo znače, na koje mesto ih posaditi, kako ih zaštititi od bolesti i štetočina drugim biljem.  ( O dobrim i lošim komšijama u sledećem tekstu).

Ako niste jesenas, vreme je da orežete grmove lekovitog bilja i bobičastog voća kao i cveća. 

Sa kupusnjača kao što su kelj, raštika, prokelj i druge, uklonite žuto lišće kako biste sprečili širenje pepelnice i sive plesni. 

U slučaju da ćete imati baštu  "k'o pod konac", što nije slučaj i sa mnom, rešite se neželjenog korova, kod mene se povrće i travke jako lepo druže i dopunjavaju , što če biti tema nekog od narednih tekstova.

Ako je zemljište prevlažno pa koren sa sobom vuče previše zemlje, radije pričekajte da se prosuši. 

Proverite  leje za povrće koje ćete prvo sejati i saditi. U njih dodajte još komposta  ili kakvu drugu vrstu đubriva, prekrijte ih malčem ili agril folijom kako bi se pre zagrejale. Vreme je i za podizanje novih uzdignutih, ali i Hugelkultur gredica. 

Pred kraj februara, ako vreme dopusti , možete posaditi crveni i beli luk, bob i grašak. 

U tunele i gnezdašca u vašim perma lejama možete posejati rotkvice, salatu, blitvu, peršun, šargarepu.

Ovoga meseca nabavite ili  sami pripremite supstrat za rasad. Želite li što pre da imate plodove, već sada možete početi sa setvom rasada, iako, za ovu radnju imate vremena i u martu, čak i aprilu. 

U duge, još uvek zimske večeri puno čitajte, edukujte se o načinima uzgoja, zaštiti bilja, odlučite se da posadite neko novo povrće, cvet i slično. 

I ne budite nestrpljivi - lepi, topli i sve duži dani samo što nisu. 

Do sledećeg čitanja , zagrljaj...

Месец и башта

Сећате ли се како су наше бабе некад имале у глави неки свој календар садње, који нема везе са месецима у години већ месечевим менама, и њега се строго придржавале? 

Ја сам била потпуно заборавила на то, све док једне лепе ноћи пре две године нисам седећи на тераси погледала у месец, а он леп, прелеп, онај правилан срп у настајању, на трен ми се учинило и да ми намигује, и не знам зашто сетих се моје  бабе како прича "На младину сејеш..." Али ко да девојчици која је тад почела да гледа момчиће убаци у главу шта треба сејати кад је млад месец...иди бре  баба и ти , и сејање, и месец...

Не будем лења, после пар дана одем до баба Росе, и питам је за то. Понесем свеску и пиши, пиши... Поршле године све то применим у башти, и могу вам рећи да ради! И то баш ради.... Нису наше бабе биле ни глупе, ни луде.

Кад је месец био млад, или у првој четврти садила сам лиснате биљке...блитву, спанаћ, руколу, салату, купус, кељ, першун и целер лишћар...

У другој четврти кад се месец пуни саде се воћке и плодоносно поврће...парадајз, краставац, махунарке, лубенице, диње, тикве и бундеве,кукуруз...

За време пуног месеца и кад је месец у опадању  сеју се и саде коренасте врсте... цвекла, першун , пашканат, ротквице, целер коренаш, кромпир...

Последња четврт, месец у нестајању, не иде ништа у земљу...То је време које су звали "мотику у руке", и крени у одржавање, окопавање, плевљење, орезивање, чишћење, постављање притки...

У једном делу баште сам, чисто да се уверим, посејала све кад није требало, и разлика је била баш приметна.

Па, ето, нек ово стоји овде, можда неком затреба....срећна нам и берићентна нова баштованска сезона... 

До следећег читања ...загрљај...

Kraljica jeseni bundeva

Došla jesen, poslova u bašti sve manje, i više vremena provodimo u kući, a nekako u isto vreme sa tim na naše trpeze na velika vrata stiže i njeno veličanstvo, kraljica jeseni, Bundeva...peca, dulek, tikva , ludaja....

Za prapostojbinu bundeve se smatra Egipat, i nije služila samo za jelo. Egipćani su od nje pravili posude i tanjire, a smatra se da je u Evropu doneo Kolumbo, gde je prvobitno služila kao hrana za stoku. Verovatno se zbog toga gledalo na bundevu kao na hranu siromašnih, pa i ne čudi simbolika što Pepeljuga dolazi na bal koji će joj promeniti život – u bundevi. 

O tome kolimo je ukusna u tanjiru, u slanoj ili slatkoj varijanti svi znamo. O tome koliko je svinje vole isto svi znamo. Ali njena misija nije samo to što je ukusni sastojak poslastica i dekorativni prilog na stolu . Bundeva od davnina koristi u službi lepote, i to kao piling, krema ili regenerator.

Proteini iz bundeve mogu  bezbedno da razgrade mrtve proteine na površini kože bez uticaja na zdravo živo tkivo.

Regenerišuća maska za kosu sa bundevom povratiće sjaj i darovati suvoj i oštećenoj kosi neophodnu hidrataciju. Pomešajte jednu šoljicu soka od bundeve (od ploda izmiksanog u blenderu), pola šoljice jogurta i dve kašičice meda. Nakon što ste dobro izmešali, nanesite na vlasi od korena do vrhova i pokrijte kosu folijom ili najlonskom kesom. Neka odstoji 20-ak minuta, a zatim operite šamponom.

Maska za  problematičnu  kožu lica : šoljica komadića bundeve, dve kašičice smeđeg šećera, jedna kašičica meda i pola šoljice punomasnog jogurta. Svi sastojci se izmešaju u blenderu, a maska u debljem sloju nanosi na lice, drži se 10-ak minuta i potom ispira.

Hladnije vreme uzrokuje suvoću kože, pa čak i pojavu lišajeva. Ali, hidratantna domaća krema od bundeve može da sprečiti ovaj problem, a njena priprema je jednostavna. Kao baza se koristi ulje kokosa, u koje se umeša pasirana sveža bundeva i dodaje cimet. Nakon utrljavanje kreme, ostavite da deluje 20-ak minuta, a potom blago isperite mlakom vodom.

Kod kože sklone aknama i potkožnim bubuljicama, bundeva će podstaći proces čišćenja lica. Za piling pomešajte smesu od pola šoljice bundeve, nekoliko kapi jabukovog sirćeta, jednog žumanceta i 2 kašike smeđeg šećera. Nakon pilinga, obavezno dobro isperite lice...

Do sledećeg čitanja, zagrljaj...

"Seljanka" medju biljkama

Koprivu znalci nazivaju “seljakom” među samoniklim biljem i to je savršeno opisuje. Naizgled neugledna, zapravo je neizmerno vredna i jedna od najkorisnijih lekovitih biljaka. Njene prehrambene blagodati poslednjih godina se ponovno sve više otkrivaju, a meni je  još draža kad znam da mogu da je nabavim i potpuno besplatno.

Otkako se samonikli zeleniš iz ranga korova izdigao u zdravu hranu jela od  koprive nisu samo ekscentrična epizoda. Pored zdravstvenih benefita, ima i vrlo autentičan ukus. 

Koprivu možemo da jedemo isključivo nakon termičke obrade.

Ipak, ovo važno pravilo svake godine krše učesnici takmičenja u jedenju sirove koprive (Stinging Nettle Eating Championship), koje se održava u Engleskoj od kraja prošlog veka. Pomalo bizarna manifestacija počela je nakon opklade dvojice farmera – u čijem polju rastu duže koprive. 

Jedan od učesnika rekao je u seoskoj krčmi da će ako izgubi pojesti razliku i održao je reč. Oko ove „ideje” naknadno su se okupili radoznalci sa svih strana sveta koji dolaze na festival, sedaju za sto krcat koprivama dugim oko pola metra, a pobednik je „gurman” koji pojede najviše lišća. Ovaj kuriozitet, poput takmičenja u jedenju najljućih paprika, ostavite  po strani kad pripremate koprive u svom domu.

U prošlosti kopriva se koristila za jelo, lečenje, bojenje tkanina, za kozmetiku i u magijskim ritualima. U narodnoj medicini pripisuju joj se neverovatna svojstva, a preporučuje se, na primer, protiv kostobolje, anemije, nadimanja, umora ili kao sredstvo za detoksikaciju. Prilikom opisivanja njenih vrlina često se navodi, između ostalog, kako ima više vitamina C od narandže i da je kopriva bogata gvožđem, jer ga sadrži više nego spanać. 

Blanširanu koprivu možete da dodajete u sva jela u koja inače dodajete spanać ili blitvu, od omleta do priloga uz ribu i meso. Ako pravite supe, čorbe i potaže, trebalo bi da je kuvate što kraće i na nižoj temperaturi (najduže pola sata), da biste sačuvali hranljive sastojke. Inače, kopriva gubi glavnu osobinu po kojoj je prepoznajemo (da pecka) kada se kuva ili osuši.

Iako kopriva nije otporna na napade štetočina, kažu da kuhinjske ormare uspešno štiti od moljaca, a biljke u vrtu od lisnih vaši. Za rastvor protiv vaši trebalo bi pet litara vode da prelijemo preko pola kilograma svežih kopriva (ili 100 grama suvih), tečnost zatim procedimo i nakon 24 sata time prskamo biljke.

I za kraj, usrednjem veku, ljudi su nosili koprivu sa sobom da bi odvratili čarobnjake i zle duhove, i da bi se odbranili od kletvi koje su bačene na njih. Osim toga, verovali su da će nošenjem koprive izbeći i udar groma. Takođe bi bacali koprive preko krovova svojih domova i nadali se da će koprive pokazati munjama put do zemaljskih duhova i tako sačuvati od groma sve koji se nalaze u prostoriji.

A onu narodnu "Neće grom u koprive" baš i ne bih proveravala.

Kopriva nas održala

 Pre par dana obećah priču o korovskim biljkama, pa da vas pitam, jeste li znali da se 28. marta obeležava dan poštovanja korovskih biljaka, i evo idealne prilike da naučimo nešto više o njima i kakve koristi imamo od njih.

Interesantna priča je kako naziv korov, odnosno nepoželjna, loša biljka potiče od konkvistadora. Kada su se iskrcali na obale Amerike, zatekli su Indijance kako uzgajaju pasulj, kukuruz i tikve okružene rastinjem koje je po njihovom mišljenju bilo potpuno beskorisno. Naravno, Indijanci su imali puno znanja o podneblju gde su živeli, pa su uzgajali razne biljke za jelo, ali i za lek i biljke kojima su štitili i obnavljali tlo. Od strane konkvistadora te “nekorisne” biljke su bile prozvane „malezas“ (od reči „malo“ što znači loše, štetno) i odluka je bila da se “loše” biljke moraju iskoreniti i spaliti.  Polja su postala gola i na njima su se morale uzgajati samo “korisne” biljke. (Izvor: „Tajni život tla“ Piter Tompkins i Kristofer Bird)

Ali da se vratimo u sadašnjost. Sve biljke su na svoj način korisne i kao i svi ostali organizmi imaju svoje mesto i ulogu u ekosistemu.

Vlažna, topla zemlja idealna je za rast korova, koji buja iz dana u dan. Međutim, ne gledajte na njega jedino kao na gubitak vremena, zgrbljena leđa i zelene ruke od čupanja. Upravo korov može da nam pokaže kakvog je kvaliteta naša zemlja. Da li je siromašna ili bogata organskim materijama, nedostaje li joj nešto, šta uzgajati na kom delu, kako je poboljšati. 

U slučaju da u svojoj bašti imate jednu vrstu korova, vaša bašta ima važnu poruku za vas! Ipak, ne morate počupati baš sav korov. Njegovi cvetovi poslužiće pčelama i bumbarima, koji će pospešiti oprašivanje vašeg povrća. Korov podržava bioraznolikost i može odvratiti pojedine štetne insekte sa vašeg povrća ili postati zaklon onim korisnim insektima, kao što su bubamare. 

Osim toga, neki od tih korova su itekako jestivi, pa ih posebno iskoristite u salatama i varivima, nakon što ih počupate. 

-Idemo redom. 

-Amarant, ili štir (Amaranthus caudatus) raste u zemljište koje je bogato azotom
-Divizma (Verbascum) raste u kiselom zemljištu sa niskom plodnošću
-Kamilica (Matricaria chamomilla) voli bogata, humusna tla
-Kopriva (Urtica dioica) raste u bogatom, kiselom tlu 
-Loboda (Chenopodium album) raste na zemlji bogatoj kiseonikom
-Ljubičasta detelina (Oxalis triangularis) ukazuje na nizak kalcijum i visoki magnezijum
-Maslačak (Taraxacum) raste u siromašnim tlima u kojem nedostaje kalcijuma, ali ima visok udeo kalijuma
-Mišjakinja (Stellaria media) voli rahla, humusna zemljišta, koja su dovoljno vlažna
-Mrtva kopriva (Lamium amplexicaule) ukazuje na tlo bogato azotom
-Palamida (Cirsium arvense) pokazatelj je ilovastog tla 
-Različak (Centaurea) ukazuje na zemljište bogato kalijumom
-Rusomača (Hoću - neću, Capsella bursa - pastoris) raste na bogatim, humusnim tlima
-Tušt (Common Purslane) preferira bogato tlo i pokazatelj je visokog udela fosfora. 
-Ženska bokvica (Plantago major) raste u zbijenom, kiselom tlu sa niskom plodnošću i često označava glinenu zemlju

O lekovitosti korovskih biljaka, i upotrebi u kuhinji u nekom drugom pisanju...do tad, veliki zagrljaj...

Прикажи статистику и рекламе

Повећај видљивост објаве

Све реакције:

1111

Biljke čuvari

Jeste li znali da postoje “SVEPOVOLJNE” biljke u povrtnjaku – BILJKE ČUVARI?

Za ove biljke se smatra da povoljno deluju na sve ostale biljke blizu sebe. Zbog toga su dobrodošle u svakom vrtu. Još smo od naših baka mogli čuti da je višestruka korist od sadnje nekih cvetnih vrsta zajedno sa povrćem!

Karakterističan je primer kadifice, koja luči prirodnu supstancu tiofen. Tiofen odbija zemljišne nematode (nematode su sitne, zemljišne životinjice, prisutne u praktično svakom zemljištu i parazitiraju najčešće oko korena biljaka, a ređe nadzemnih delova). Slično kadifici deluju neven, dalija i muškatla.

Postoje i tzv. biljke „zamke”, koje privlače štetne insekte sa drugih biljaka na sebe, npr. bob, dragoljub i suncokret privlače razne biljne vaši. Raštan sadite zajedno sa drugim povrćem iz porodice kupusnjača, jer on oslobađa biljke od buvača!

Ako ste ikada prolazili kroz atar ili se sećate bakine bašte, mogli ste primetiti – zajedničku setvu kukuruza, pasulja i bundeve. Ovako su naši preci sadili od davnina.

Kukuruz omogućava vlažniju mikroklimu za pasulj, pasulju je značajan azot koji usvaja iz vazduha, a bundeve, obzirom na svoju vegetaciju i listove velikog prečnika, služe kao živi malč.

Kako kod ljudi, tako i kod biljaka postoje dobre i loše komšije. Odnosno, postoje biljke koje se zajedno dobro slažu i pomažu u rastu i razvoju, ali i one koje bukvalno jedna drugoj smetaju!

Dobre komšije, odnosno biljke koje bi trebalo saditi zajedno su: šargarepa i luk, koji se uzajamno štite od lukove i mrkvine muve, boranija-kupus, cvekla- šargarepa, tikva-paradajz, crni luk-cvekla, kupus-celer, krastavac-boranija, paprika-šargarepa, kupus-grašak.

Loše komšije, odnosno biljke koje ne bi trebalo saditi zajedno su: boranija-beli luk, crni luk-grašak, kupus-paradajz, paprika-paradajz, paradajz-krompir.

Korisne biljke ili tzv. biljke prijatelji, mogu da se seju ili sade kao ivičnjaci, oko cele bašte ili oko pojedinačne leje. Takođe, moguće ih je saditi po slobodnoj proceni, između povrća u svakom delu bašte, gde za to imate mesta.

Em lepo, em korisno...

Bašta bez motike

Ako sam išta naučila kad sam imala rak je to da je Majka Priroda baš moćna, i da nam poručuje "Ne diraj me, ne diram te, čuvaj me, čuvam te." Pa, dobro došli u baštu bez kopanja. Prvo ću pokušati da vas "uvedem" u unutrašnjost zemlje. Tamo su kuće, ulice, sela, gradovi mnogih mikroorganizama, bakterija, insekata, životinjica, i sve savršenoo funkcioniše dok čovek ne pusti plug u zemlju i uništi im domove. One se razljute, i počnu da uništavaju ono što čovek poseje,i nema kraja. Preostaje nam motikanje i hemija, a to nam ne treba jer trujući biljke i životinje u i na zemlji trujermo sebe. 
Znači pravilo broj 1 u zdravoj bašti je :NEMA ORANJA, ni pod tačkom razno. Naučimo da saradjujemo sa prirodom da bi ona radila za nas.Ovih dana je idealno vreme da vas uvedem u takvu baštu, i pošto danas sejem grašak i luk u permo leju postaviću snimak. 
Do sledeće jutarnje , kad ćemo pričati kako da korovske biljke "naterate " da rade za vas šaljem vam veliki zagrljaj.

Čestitamo

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.